Incidenti na crnogorsko-albanskoj granici
Nepoznate osobe ispalile su danas u dva navrata, u blizini crnogorske granice sa Albanijom, u opštini Plav, više hitaca iznad patrole granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Uprava policije Crne Gore saopštila je večeras da je crnogorska policijska patrola posle podne zatekla tri osobe kod katuna "Bjelaja", oko sto metara u dubini teritorije Crne Gore. Jedna od tih osoba, kako je navedeno, kada je ugledala patrolu, ispalila je dva hica u vazduh, a, nakon upozorenja, "ispustila pištolj iz ruku i sa ostala dva lica pobegla prema albanskoj teritoriji". Policijska patrola je tu pronašla poluautomatski pištolj sa dva metka, tri tovarna konja i 10 drvenih sanduka koji su najverovatnije pripremljeni za transport borovnica. Dva sata posle prvog incidenta, crnogorska patrola je na albanskoj teritoriji uočila tri osobe naoružane poluautomatskim puškama iz kojih je ispaljeno više hitaca u pravcu teritorije Crne Gore. Uprava crnogorske policije o tim incidentima obavestila policiju u Skadru, čiji je rukovodilac, prema saopštenju, potvrdio da će albanska policija identifikovati tri osobe i protiv njih preduzeti mere. Crna Gora će, kako je navedeno, posredstvom svog Ministarstva inostranih poslova o današnjem graničniom incidentu obavestiti državne organe Albanije.

Dug Crne gore na kraju jula iznosio 653,2 miliona evra
Ukupan dug Crne Gore na kraju jula ove godine iznosio je 653,2 miliona evra, od čega je inostrani dug bio 482,7 miliona evra, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo finansija. U saopštenju, Ministarstvo finansija ocenilo je navode predstavnika koalicije Socijalističke narodne partije (SNP) Narodne stranke (NS) i Demokratske srpske stranke (DSS) da ukupan dug Crne Gore iznosi 1,2 milijarde evra kao "neprimerene, vulgarne i komične". Preedstavnici koalicije SNP-NS-DSS su na konferenciji za novinare naveli da je ukupan dug Crne Gore na kraju jula iznosio 1,2 milijarde evra. Ministarstvo tvrdi da je Crna Gora, prema iznosu javnog duga u odnosu na društveni proizvod "na granici za nisko zadužene zemlje" i optužuju Socijalističku narodnu partiju (SNP) da je upravo ona kriva zbog visine obaveza Cren Gore po osnovu stare devizne štednje. "Za vreme vladavine SNP-a na saveznom nivou, savezni parlament je sredinom 2002. godi-ne usvojio Zakon o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu stare devizne štednje građana, čime je ta partija doprinela da građani Crne Gore budu značajno oštećeni i u podređenom položaju u odnosu na građane Srbije", navodi se u saopštenju. Ministarstvo finansija je, takođe, navelo da obaveze Crne Gore, po osnovu restitucije za ranije oduzetu imovinu, iznose devet miliona evra, da ukupan kredit, uzet od Evropske investicione banke (EIB), iznosi 24 miliona evra i da je još 2004. godine počela sa isplatom stare devizne štednje. Vlada je, takođe, kako je navedeno, odlučila da i pre nego što bude završen proces sukcesije imovine bivše SFRJ, "započne sa evidencijom i isplatom stare devizne štednje građanima" koji su ranije štedeli kod banaka sa sedištem van Crne Gore.

Elektroprivreda najavila prodaju pet malih elektrana
Odbor direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) predložio je prodaju pet malih hidroelektrana, "Rijeka Crnojevića", "Rijeka Mušovića", "Podgor", "Šavnik" i "Lijeva Rijeka". O tom predlogu će, kako je najavljeno iz kompanije, akcionari kompanije odlučiti na vanrednoj skupštini krajem septembra, prenele su podgoričke "Vijesti". Pet elektrana, čija je prodaja predviđena ovogodišnjim Planom privatizacije, sa oko jedan odsto učestvuju u ukupnoj proizvodnji električne energije u Crnoj Gori, koja iznosi oko tri milijarde kilovat sati godišnje. Predsednik Odbora direktora EPCG Radomir Milović rekao je za "Vijesti" da je prodaja tih pet malih elektrana verovatno "najlakši način da se one revitalizuju" i dodao da očekuje da tender bude uspešan. Prema ranijim informacijama, za kupovinu ili zakup malih elektrana su se već interesovale neke domaće i strane kompanije, među kojima i norveška elektroprivreda NTE. "Podgor" u blizini Cetinja je prva sagrađena hidroelektrana u Crnoj Gori, 1937. godine. Njena snaga je 250 kilovata (kW), i još je u pogonu. "Rijeka Mušovića" je sagrađena 1950. godine i ima snagu 1,36 megavata (MW), a "Rijeka Crnojevića" 1952. godine, snage 754 kilovata. Na tenderu će biti ponuđene i hidroelektrane "Lijeva Rijeka" i "Šavnik". U Crnoj Gori ima sedam malih hidroelektrana. Osim tih pet koje će EPCG prodati, to su "Slap Zete" i "Glava Zete", koja je jedina sva pod zemljom. Elektroprivreda je prodaju svoje imovine pokrenula objavljivanjem tendera za Termoelektranu Pljevlja, na kojem je prvorangirana kompanija En plus grupa, firma iz grupacije koja je kupila Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP).

Makedonija danas bira novu vladu
Makedonija danas, 50 dana nakon parlamentarnih izbora, bira novu vladu, koju treba da predvodi Nikola Gruevski, lider doskora opozicione VMRO DPMNE. VMRO DPMNE je sa svojim koalicionim partnerima na izborima održanim 5.jula osvojila 45 od ukupno 120 poslaničkih mandata. Mandatar Gruevski je u novu vladu, pored svoje stranke i predizbornih koalicionih partnera SPM (socijalisti), LP (liberala) i Demokratske stranke (DS), uključio i novu Socijaldemokratsku partiju (NSDP) koja ima sedam poslanika i VMRO narodnu partiju bivšeg premijera Ljupča Georgijevskog sa šest poslaničkih mandata. U vladu takođe treba da uđe i stranka Arbena Džaferija DPA sa 11 poslanika, dok DUI, druga stranka u albanskom elektoratu, koja je osvojila 17 poslaničkih mandata, nije pozvana u sastav novog kabineta. DUI, stranka Alija Ahmetija, desetak dana je blokadama izražvala protest zbog toga, a sutra će, kako je najavljeno, između 11.00 i 12.00 sati,kada počinje skupštinska sednica za izbor nove vlade, demonstrirati ispred zgrade skupštine. Partija demokratskog prosperiteta PDP, koalicioni partner DUI sa tri poslanika, najavila je bojkot skupštine i predlaže da te dve stranke vrate poslaničke mandate i da ubuduće deluju izvan institucija. Predstavnici međunarodne zajednice u Skoplju danima nastoje da smire situaciju i da ubede DUI i PDP da deluju kao parlamentarna opozicija. DUI i PDP već su se izjasnile da nova vlada sa premijerom Gruevskim. "koji je ponizio Albance", za njih neće biti legitimna i da će svim demokratskim sredstvima raditi da je sruše. Mandatar Gruevski najavio je "ekonomski preporod u 100 koraka" i zahteva od svih stranaka koje će ući u vladu da potpišu ekonomski manifest prema kome Makedonija u naredne dve godine treba više da se angažuje na ekonomskim problemima a ne da, kao do sada, prioritet budu međuetnički problemi. Gruevski smatra da međuetnički problemi neće biti prioritet građana, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu osnovu, ukoliko bude više zaposlenih i ako se poveća njihov životni standard. Gruevski je u svoj kabinet pozvao i vodeće ljude nevladinih sektora, Transparensi Makedonija, Državne komisije za antikorupciju i makedonskog Evroatlanskog kluba, što je naišlo na kritike u makedonskoj javnosti zbog delovanja tih organizacija pre i za vreme izborne kampanje kada su napadale prethodnu vlast. Za ministra pravde Gruevski je predložio Mihajla Manevskog, predsednika antikorupciske komisije, za vicepremijera i ministra za evrointegracije Gabrielu Konevsku iz Transparensi Makedonija, a za ministra za odbranu Lazara Elenovskog, predsednika Evroatlanskog kluba. Izvesne kritike i dileme izazvali su i predlozi za ministre u veoma važnim resorima, policije i diplomatije. Gruevski je za ministra policije predložio 30.godišnju Gordanu Jankulovsku koja ima samo jednu i po godinu radnog staža kao njegov savetnik dok je on bio ministar finansija u vladi Ljupča Georgijevskog. Za novog ministra za inostrane poslove predložio je 29. godišnjeg Antonia Miloševskog, koji ima samo dve godine radnog staža kao portparol bivšeg premijera Ljupča Georgijevskog. Za ministra bez resora, zaduženog za privlačenje stranih investicija, predložio je Gligora Taškovića, Amerikanca makedonskog porekla. Za ministra za informatiku (novi resor) predložen je Vele Samak, mladi informatičar makedonskog porekla koji radi u Majkrosoftu u Americi. Mandatar Gruevski je na sve primedbe o neiskustvu kandidata odgovorio da se odlučio za mlade ljude, većinom sa specijalizacijom u inostranstvu i za ljude u koje pre svega on ima poverenje. Građani Makedonije od nove vlade očekuju pre svega da ih zaposli i da ih izbavi iz siromaštva. Čak 80 odsto građana te države u anketi koju je nedavno sproveo skopski Institut za demokratiju traži i očekuje od vlade Gruevskog rezultate na ekonomskom planu. Prema toj anketi, ulazak u NATO i EU, na čemu je radila prethodna vlast, za građane Makedonije je drugorazredno pitanje.

Sulejman Tihić ispoljava mržnju prema Srbima
Savez logoraša Republike Srpske (RS) osudio je, kako se navodi, ratno-huškačke i antidejtonske izjave predsedavajućeg Predsedništva BiH Sulejmana Tihića i od Izborne komisije BiH zatržio da Tihića skine sa kandidatske liste za predstojeće izbore. U saopštenju se Savez logoraša poziva na odredbe Izbornog zakona kojima se zabranjuje podsticanje mržnje i podstrekivanje na nasilje. "Ono što posebno zabrinjava je da Tihić svoju mržnju ispoljava sa pozicije predsedavajućeg Predsedništva BiH, čime najbolje pokazuje kako on i njemu slični zamišljaju tzv. gra-đansku državu u kojoj bi nestankom RS srpski narod bio doveden u neravnopravan položaj, odnosno izgubio sva prava zagarantovana Dejtonskim sporazumom", navodi se u saopštenju. Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić ocenio je da referendum za otcepljenje Republike Srpske iz BiH nije moguće sprovesti ni pravno ni politički. To "pogotovu nije stvarno moguće, jer je promijenjen odnos snaga kako u BiH, tako i regionu. Građani još dobro pamte zablude i posledice tzv. plebiscita iz 1991. godine o otcjepljenju srpskog naroda od Bosne i Hercegovine", piše u saopštenju Tihića. On je poručio ministru spoljnih poslova BiH Mladenu Ivaniću i premijeru RS Miloradu Dodiku da "prestanu da zabavljaju javnost i dovode građane RS u zabludu o mogućnosti sprovođenja referenduma i otcjepljenja". Tihić je kazao da BiH nije mogla da se podeli ni u periodu 1992-1995. "kada su SRJ i takozvana JNA - četvrta vojna sila u Evropi, izvršile brutalnu agresiju na BiH počinivši genocid i najstravičnije sistematske i masovne ratne zločine". "To nije uspeo ni njen vođa, balkanski kasapin Slobodan Milošević uz pomoć ratnih zločinaca Radovana Karadžića i Ratka Mladića", navodi se u Tihićevom saopštenju. On je naveo da se država BiH ne dovodi u pitanje, kao ni njen teritorijalni integritet i međunarodno priznate granice. "Oni kojima se to ne sviđa, koji još sanjaju propali projekat Velike Srbije ili nekakve srpske države u BiH, mogu otići negde drugde, ali sa sobom ne mogu poneti ili prisvojiti ni jedan pedalj BiH", saopštio je Tihić. Dodao je da su "takvi projekti i zablude kroz istoriju preskupo koštali srpski, ali i druge narode".

Uhapšeni Kojić, Škobo i Dušanić na saslušanju
Radomir Kojić i Jovan Škobo sa Pala i Petar Dušanić iz Prnjavora, koji su uhapšeni u akcijama Agencije za istrage i zaštitu (SIPA), EUFOR-a i lokalne policije, nalaze se na saslušanju u Tužilaštvu BiH. Pripadnici SIPA-e priveli su juče penzionisanog policajca Jovana Škobu sa Pala, za koga se sumnja da je povezan sa mrežom pomagača Radovana Karadžića. Juče je uhapšen Radomir Kojić koji je navodno povezan sa finansijskim kriminalom. Policija Republike Srpske uhapsila je juče u Prnjavoru, a po nalogu Tužilaštva BiH, biznismena Petra Dušanića i njegovu suprugu Miru na osnovu dokumenata koje je prošle godine pronašla policija prilikom pretresa njegovog preduzeća.

Austrijski Telekom zainteresovan za RS i Srbiju
Britanski "Fajnenšel tajms" piše da "Telekom Austrija" ne odustaje od širenja u centralnoj i istočnoj Evropi i da je zainteresovan za Republiku Srpsku i Srbiju. U razgovoru sa novim izvrsnim direktorom Telekoma Austrija Borisom Nemšićem, desno, "Fajnenšel tajms" otkriva da ova kompanija, i pored dva nedavna poslovna neuspeha u regionu, ne odustaje od daljeg širenja u centralnoj i istočnoj Evropi. List podseća da austrijskoj firmi nije pošlo za rukom da kupi "Mobi 63" u Srbiji, a ostala je kratkih rukava i na aukciji za treću širokopojasnu internet mrežu u Slovačkoj. "Telekom Austrija" i pored toga planira da izađe sa ponudom za Telekom Republike Srpske koji, po rečima Nemšića, vredi pola milijarde evra i koji bi ove godine mogao da se nađe na tržištu. Nemšić veruje da firma koju vodi ima velike šanse za uspeh, ali i upozorava da bi ova prodaja mogla da privuče i druge zainteresovane strane, uključujući i one iz Srbije. Izvršni direktor "Telekoma Austrija" ne veruje i da bi to što je poreklom Hrvat iz Bosne mogao da bude faktor u nastojanjima da se domogne Telekoma Republike Srpske. On dodaje da je više nego zainteresovan za učešće u nadmetanju za treću mobilnu licencu u Srbiji koja bi, piše "Fajnenšel tajms", već ove godine mogla da se nađe na tenderu sa početnom cenom od 320 miliona evra. "Telekom Austrija" je inače saopštio da je u prvoj polovini godine ostvario neto profit veći za 52.3 odsto u odnosu na prošlu godinu. U evrima to iznosi skoro 285 miliona. Rastu zarade su, kako piše list, doprineli uspešno poslovanje bugarskog "Mobil-Tela" i sve veća potražnja za "brodbend", odnosno širokopojasnim internetom na domaćem, austrijskom tržištu.

Položen kamen temeljac za zgradu konzulata Srbije
U Banjaluci je juče položen kamen temeljac za zgradu generalnog konzulata Srbije u BiH. Kamen temeljac položen je u prisustvu najviših zvaničnika RS i predstavnika Srbije. Predsednik RS Dragan Čavić izjavio je da je izgradnja konzulata dokaz "evropske orijentacije i sve boljih ukupnih odnosa dve zemlje". On je istakao da će otvaranje konzulata Srbije doprineti boljoj i bržoj realizaciji prava građanima na dvojno državljanstvo između BiH i Srbije. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Stanimir Vukićević izjavio da ovaj događaj "nije samo simboličan, već istinski iskorak u poboljšanju i harmonizaciji odnosa dve zemlje". On je kazao da će građani RS sada mnogo lakše nego ranije moći da obave sve poslove koji su u nadležnosti konzulata. Savetnik predsednika Srbije Dušan Spasojević rekao je da je trajno opredeljenje Srbije da brine o pripadnicima svog naroda bez obzira na to gde oni žive, ističući da mu je drago što je Banjaluka prvo mesto u kojem Srbija otvara konzulat. Polaganju kamena temeljca prisustvovao je i premijer RS Milorad Dodik, ambasador Srbije u BiH Grujica Spasović i generalni konzul Srbije u BiH Jadranka Derajić. Zgrada konzulata trebalo bi da bude završena za tri meseca. Nalaziće se u samom centru Banjaluke.

Privedeni osumnjičeni za ubistvo porodice Olujić
Pet osoba za koje se sumnja da su umešani u ubistvo porodice srpske nacionalnosti u mestu Cerna kod Vukovara početkom 1992. godine privedeno je istražnom sudiji u Vukovaru, javila je Hrvatska radio-televizja . Pozivajući se na neslužbene izvore HRT navodi da su među privedenima i jedan svedok saradnik i jedan aktivni oficir Hrvatske vojske. Radomir Olujić, njegova supruga Anica i deca Milana i Marko ubijeni su u februaru 1992. iz automatskog oružja.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"