Broj 1068, 1. septembar 2006.
Kanadskoj vojsci potrebni Muslimani |
|
U kanadskoj vojsci ima nedovoljno Muslimana i
to treba promeniti, između ostalog i da bi oni pomagali da se bolje razume
senzibilitet ljudi u zemljama u kojima Kanada ostvaruje mirotvoračke misije,
zalaže se admiral Tajron Pajl, nadležan za regrutaciju. On napominje da Kanada
već skoro šezdeset godina učestvuje u misijama u zemljama sa muslimanskim
življem - Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Kipru, Egiptu, Jordanu, Kašmiru,
Kosovu, Libanu, Siriji, području Gaze.
Neki podaci govore da je u kanadskoj vojsci svega jedan odsto kadra
muslimanske veroispovesti, što ne odgovara strukturi stanovništva u zemlji. Da
bi se uspostavio odgovarajući odnos, u vojsci bi trebalo da bude 2,3 odsto
Muslimana.
Islam je religija u najvećem usponu u Kanadi, pokazuju podaci kojima raspolaže
vojska.
Zapovednik Deniz La Violet kaže da je izazov regrutovanje ljudi iz različitih
kultura i religija, ali da vojska čini sve da izađe u susret njihovim
specifičnim potrebama. Dozvoljava se nošenje turbana i posebnih frizura, a tu
je i vegetarijanska ishrana i vreme za molitve. Skrojena je specijalna
uniforma za tri Muslimanke - pripadnice vojske.
U program obuke pripadnika oružanih snaga spadaju i kursevi za upoznavanje sa
islamskom kulturom, istorijom, zakonodavstvom, jezicima, kako bi im se što
više približila kompleksna i duboka kultura.
Predstavnici muslimanske zajednice pozdravljaju ove napore kanadskih oružanih
snaga, jer to doprinosi boljem razumevanju u zemljama gde ima kanadskih
vojnika, a samim tim ima i manje neprijatnih i neželjenih incidenata. |
|
|
|
|
O'Konor kaže da kanada može više da učini |
|
Ministar odbrane Gordon O'Konor nalazi se ove
nedelje u poseti kanadskim vojnicima angažovanim u Avganistanu. Planirano je
da se tokom boravka sastane sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem i
da, nakon toga, poseti Pakistan.
U razgovoru sa vojnicima, koji su mu preneli svoja iskustva sa vrućeg
avganistanskog tla, istaknuto je da oni veoma cene što je O'Konor našao
vremena da ih poseti.
Ministar O'Konor izjavio je da, uprkos najnovijim talasu nasilja u Avganistanu,
veruje da će bezbednost u ovoj nestabilnoj zemlji biti mnogo veća već iduće
godine. On je zamerio medijima da previše pažnje poklanjaju nasilju, a premalo
naporima koje vojnici čine da smire situaciju.
Pre sastanka sa predsednikom Karzaijem, O'Konor je rekao da u Avganistanu ima
još posla i da Kanada može više da učini, ali nije precizirao da li se to
odnosi na materijalnu ili drugu pomoć. On je, takođe, istakao da kanadska
vlada očekuje veće angažovanje avganistanske vojske i policije, kao i više
napora njihove vlade da se obnovi južni deo zemlje. |
|
|
|
|
Kanadski vojnici ubili policajca |
|
Kanadski vojnici ubili su jednog pripadnika avganistanske nacionalne policije,
a ranili šestoricu, u dva incidenta u kojima je razmenjena prijateljska paljba
na jugu Avganistana. U oba slučaja oni su bili u vozilima koja se nisu
zaustavila posle upozorenja, te je na njih ispaljeno po nekoliko metaka, koji
su doveli do dalje razmene paljbe.
Istragom je utvrđeno da su ispoštovana sva pravila i da pripadnici policije
nisu bili u uniformama, niti u policijskim vozilima, te da kanadski vojnici
nisu mogli da znaju o kome se radi.
Nije poznato u kakvom su stanju ranjeni policajci, koji su odmah prebačeni u
međunarodnu vojnu bolnicu.
Predstavnici NATO izrazili su žaljenje zbog ovog incidenta, ali su naglasili
da su Kanađani, u oba slučaja, pucali u samoodbrani. |
|
|
|
|
Lejton traži da Kanada ne sledi SAD ka ratu |
|
Lider NDP-a Džek Lejton (na slici dole) predložio je da se
kanadske trupe do februara sasvim povuku iz Avganistana. On smatra da misija
nije dobro osmišljena i da joj nedostaje strategija za postizanje mira. Lejton
kaže da Kanada ne bi trebalo da sledi zamisao američkog predsednika Buša, već
da se, umesto toga, fokusira na pružanje humanitarne pomoći, obnovu i mirovni
proces.
Kanadska spoljna politika bi, po Lejtonovim rečima, trebalo da bude zasnovana
na činjenicama, a ne na strahu, da bude nezavisna, a ne zasnovana na stranoj
ideologiji, da vodi ka miru, a ne da sledi SAD ka ratu.
Lejton je, takođe, zamerio liberalima i konzervativcima što tvrde da misija u
Avganistanu doprinosi bezbednosti Kanade, kada se, u isto vreme, građani
pitaju da li kanadska uloga u svemu tome, u suštini, čini zemlju manje
bezbednom.
Sličan stav izneo je Džerard Kenedi, jedan od kandidata za novog lidera
Liberalne stranke. On se založio da se Kanada povuče iz Avganistana, ukoliko
se ne obezbedi da misija bude dostojanstvena, podjednako za narod u
Avganistanu i za pripadnike stranih trupa. |
|
|
|
|
Osobe crne puti deset puta ugroženije |
|
Oko deset puta je u Ontariju veća mogućnost da
policija ubije osobu crne, nego osobu bele puti, a kada su starosedeoci u
pitanju onda je to četiri puta češće, kaže profesor Skot Vortli na osnovu
istraživanja o upotrebi policijske sile u provinciji.
Istraživanje je urađeno za potrebe Afričko kanadske pravne klinike, u okviru
istrage o ubistvu Dadlija Džordža, 1995. godine, a zajedno sa profesorom
Vortlijem, radio ga je Geri Meknili iz Klinike.
Autori ne daju uzrok za ovakvo stanje, ali zaključuju da očito nešto nije u
redu sa društvom u kome su starosedeoci i Kanađani afričkog porekla u tolikoj
meri žrtve policijske sile i pucnjave.
Istraživanje je pokazalo i da građani crne puti češće nose oružje sa sobom.
Podaci govore da je bez oružja oko 58 odsto crnoputih građana, u poređenju sa
76 odsto starosedelaca i 79 odsto građana bele puti. |
|
|
|
|
Nedovoljno u plusu za ukidanje poreza za
zdravstvo |
|
Ontarijski ministar finansija Greg Sorbara
saopštio je da je provincija izašla iz svog godišnjeg deficita dve godine pre
plana. Neočekivani priliv poreskih prihoda u prošloj fiskalnoj godini doneo je
'skroman' suficit od 298 miliona dolara.
No, ministar Sorbara smatra da ovo znači tek jednu pobedu, značajnu svakako,
ali nikako ne ukazuje da je dobijen rat protiv deficita u budžetu. On je
naglasio da treba svi da budemo svesni brojnih pritisaka da se poveća
potrošnja i ozbiljnih spoljašnjih izazova u vidu viših kamata, rasta dolara i
rasta cene nafte.
Kada su liberali pre tri godine došli na vlast, rashodi su bili za 5,6
milijardi viši od prihoda. Premijer Dalton Mekgvinti je tada prekršio
predizborno obećanje da neće povećavati poreze time što je uveo porez za
zdravstvo, kojim provincija sada ubire oko 2,5 milijardi dolara.
Kako ministar Sorbara objašnjava, suficit u budžetu još uvek nije dovoljno
veliki da se ovaj porez ukine. |
|
|
|
|
Kanadski hotel najbolji na kontinentu |
|
U anketi časopisa Travel + Leisure, čitaoci su
bili u prilici da rangiraju najznačajnije američke i kanadske turističke
destinacije u nekoliko kategorija.
Po mišljenju čitalaca, Kejp Breton u Novoj Skotiji ocenjen je kao najbolje
ostrvo u kontinentalnom delu severnoameričkog kontinenta. Ostrva Vankuver i
Pric Edvard su se plasirala na treće i četvrto mesto.
U kategoriji hotela, hotel-butik i banja The Aerie na ostrvu Vankuver,
proglašen je za najbolji na kontinentu.
Među prvih deset gradova našla su se četiri kanadska, Vankuver, Kvebek Siti,
Viktorija i Montreal, mada ne u samom vrhu. Kategorije za ocenjivanje su bile
znamenitosti koje grad ima, kultura i umetnost, restorani i hrana, ljudi,
kupovina i vrednost.
Iznenađenje je da Toronto nije na listi, mada stručnjaci napominju da najveći
kanadski grad praktično i nema šta određeno da ponudi turistima. Kako
objašnjava Ken Vong, profesor marketinga na Poslovnoj školi Univerziteta Kvins,
'Toronto je dobar u svemu, ali ni po čemu nije izuzetan'.
Turistički poslenici kažu da nema razloga za zabrinutost, pošto Toronto i
dalje privlači najveći broj turista od svih većih kanadskih gradova.
Procenjuje se da će broj noćenja ove godine dostići 10,5 miliona, a da će
turisti potrošiti blizu četiri milijarde dolara. |
|
|
|
|
Goli muškarci u borbi protv raka |
|
Ljudi su zaista spremni da učine razne stvari
kako bi ostvarili ono što su naumili. Ukoliko je njihov cilj plemenit, onda
imamo više razumevanja za postupke, ma kako nam u prvi mah izgledali ludi.
Pravi uvod za priču o Majklu Braunu i njegovih trinaest kolega, zato, postaje
cilj koji su oni zacrtali - prikupljanje novca za borbu protiv raka grlića
materice. Ova grupa sredovečnih muškaraca (najmlađi ima 30, a najstariji 73
godine), koji su poznati kao Njest End Boys, slikala se bez odeće za kalendar
sa 14 slika za isto toliko meseci, a sav prihod ići će za bolnicu Princeza
Margareta. Najintimniji delovi njihovih tela su sa puno šarma sakriveni od
pogleda, ali kako ovi džentlmeni ističu, čak ni njihovo otkrivanje nije tako
strašno kao bolest protiv koje se bore na zaista specifičan način.
Oni su dali svoj doprinos, a mi možemo da im pomognemo u ovoj akciji kupovinom
ovog kalendara, koji košta 20 dolara.
Dodatne informacije mogu se naći na veb-sajtu
www.westendboys.info |
|
|
|
|
Jedna injekcija EpiPena nije uvek dovoljna |
|
Sudski veštak Žak Remzej iz Kvebeka nedavno je
upozorio da nekim pacijentima sa jakim alergijama nije dovoljna jedna
injekcija EpiPena da ih spasi u slučaju akutnog napada.
Remzej je na ovo skrenuo pažnju u okviru istrage o smrti lekara Pjera Drolea,
61, koji je umro jula 2003. godine iako je, posle uboda ose, primenjena
odgovarajuća antialergenska terapija. Dr Drole je, naime, dao sebi jednu dozu
epinefrina, ali je ipak umro pre nego što je stigla hitna pomoć. Remzej veruje
da bi dodatna doza antialergena apasila život dr Droleu, ali napominje da bi
se možda sve drugačije završilo da je hitna pomoć došla na vreme, a ne sa
zakašnjenjem.
Drugi stručnjaci kao problem ističu i to da je injekcija EpiPena bila sa
isteklim rokom upotrebe, te da nije ni mogla imati odgovarajući zaštitni
efekat.
No, većina se slaže da bi se kao preporuka moglo istaći da treba primeniti
duplu dozu EpiPena u slučaju izloženosti jakom alergenu, ili kada nije moguće
dobiti medicinsku pomoć za najkraće vreme. Osobe koje boluju od alergija imaju
uz sebe EpiPen, penkala sa injekcijom antialergena epinefrina, kako bi
sprečile neželjene situacije opasne po život. |
|
|
|
|
Ontarijsko obrazovanje u usponu |
|
Pred početak nove školske godine objavljeni su ohrabrujući podaci o
obrazovanju u Ontariju. Po Učenici nastavljaju da postižu sve bolje rezultate
u ključnim oblastima saznanja, čitanju, pisanju i matematici, saopštila je
Kancelarija za kvalitet i odgovornost u obrazovanju.
Standardizovani testovi koje su učenici osnovnih i srednjih škola radili tokom
prošle školske godine, pokazuju da većina učenika trećeg i šestog razreda
postiže prosečne ili iznad prosečne rezultate u obe oblasti, dok su đaci
devetog razreda za nijansu bolji iz oblasti matematike.
Testove, kojima se proveravaju norme znanja koje učenik treba da ima u
određenom razredu, radili su učenici svih državnih škola u provinciji. |
|
|
|
|
Troje Kanađana poginulo u autobusu |
|
Pet putnika iz autobusa Grejhaund koji je iz
Njujorka putovao za Montreal, poginulo je juče popodne, a mnogi su ranjeni,
kada je autobus probio ogradu, prevrnuo se nekoliko puta i zaustavio na krovu
iznad jarka.
Istraga tek treba da utvrdi šta je uzrok ovog udesa. Policijski veštaci veruju
da je na autobusu pukla guma i da bi to mogao biti uzrok saobraćajne nesreće.
U nesreći su, pored vozača, poginule još četiri osobe, od toga troje Kanađana. |
|
|
|
|
Elizabet Mej novi lider 'zelenih' |
|
Na konvenciji Zelene stranke, koja je
proteklog vikenda održana u Otavi, iznet je podatak da više od jedne trećine
glasača opredeljenih za konzervativce ima kao narednu opciju 'zelene', dok je
kod demokrata taj procenat nešto manji. To ukazuje da popularnost stranke
raste i da bi na nju uskoro trebalo mnogo ozbiljnije računati, posebno ako se
iskoriste potencijali koji realno postoje.
Na konvenciji je, većinom glasova, za novog lidera stranke izabrana Elizabet
Mej, koja je dugo godina bila na čelu Sijera kluba Kanade. U svom pristupnom
obraćanju članovima Zelene stranke, Mej je pozvala kanadsku vladu da zapreti
SAD-u da će prekinuti sporazum o slobodnoj trgovini. Po njenim rečima, jedino
na taj način će sporazum moći da se unapredi i izmeni da ne ide samo
Amerikancima u prilog.
Mej je, takođe, rekla da će prioritet stranke biti borba protiv raka, koji u
Kanadi i na čitavom severnoameričkom kontinentu poprima razmere epidemije o
kojoj se ne govori dovoljno.
Novoizabrana liderka naglasila je da će Zelena stranka staviti akcenat na
Toronto u narednoj predizbornoj kampanji zato što ovaj grad ima veliki značaj
u određivanju nacionalne politike. Cilj je, svakako, ulazak u Parlament, pošto
se tako lakše i efikasnije ostvaruju ideje stranke o zaštiti životne sredine i
ostalim pitanjima za koja se 'zeleni' zalažu. |
|
|
|
|
Internet bezbednost će se učiti u školi |
|
Bezbednost na internetu postaće od ove jeseni
sastavni deo nastavnog plana i programa za učenike sedmog i osmog razreda u
Ontariju.
Stvaranje ovog programa je deo provincijske inicijative za borbu protiv
iskušenja na internetu i dečje pornografije. U njegovom stvaranju učestvovali
su policajci, pravnici i stručnjaci za rad sa žrtvama internet mamaca, a
temama će biti između ostalog obuhvaćeno prepoznavanje mamca, krađe identiteta
i sajber maskiranja.
Inspektorka Endži Houv, iz odeljenja za borbu protiv dečje pornografije u
Ontarijskoj provincijskoj policiji, naglašava da deca najčešće budu nesvesno
uvučena u mrežu. Nasilnik ih polako upoznaje, saznaje šta vole a šta ne, i
tako im se približava. Na taj način se praktično otvara mogućnost za razne
zloupotrebe, počevši od podataka koje deca daju, pa do onoga od čega se
najviše strahuje - do iskorišćavanja njih samih. Deca pristanu na to što im se
nudi, nesvesno jer ne razumeju o čemu se u stvari radi.
U Ontariju se takođe planira postavljanje linije za žrtve internet kriminala,
u okviru postojećeg sistema za zaustavljanje kriminala. Inspektorka Houv
veruje da će deca time dobiti mesto gde mogu da se jave za informaciju ili da
se požale na loše stvari koje im se dešavaju na internetu. |
|
|
|
|
|
|