Simpli Red besprekorno ali kratko u hali Pionir u Beogradu
Britanska grupa "Simpli red" (Simply Red), izuzetno komercijalna tokom 1980-tih ali i 1990-tih godina, svirala je noćas besprekorno ali kratko u Beogradu, uz odlično pevanje Mika Haknela (Mick Hucknall), personifikacije ovog benda. Haknel i njegova 10-člana ekipa nastupili su u hali "Pionir", koja je bila potpuno ispunjena publikom, ornom za ples i pevanje. Snažni zvučnici uspeli su da se koliko-toliko izbore sa lošom akustikom ovog prostora, pa se igralo čak i na tribinama. Koncert je bio ogledalo ploča "Simpli reda" - uglačan pop zvuk sa primesama soula i džeza, sa plesnim hitovima i romantičnim baladama, uz povremeno oštrije "upade" gitare. Haknel je pevački posao obavio sa lakoćom, a za razliku od većine drugih zvezda iz inostranstva koje su dolazile u Beograd nije izgovorio ni reč na srpskom, već je sa publikom komunicirao na engleskom jeziku. Repertoar se sastojao od novih pesama, koje je Haknel poimence najavljivao, starih hitova, ali i neočekivanih obrada, kao što su "All Down The Line" grupe "Roling Stons" i "Positively 4th Street" Boba Dilana. Rani vrhunac bio je megahit "Holding Back The Years" iz 1985. godine, tokom kojeg je Haknel svirao akustičnu gitaru, a publika je u sredini nastupa izuzetno reagovala na novi singl grupe "Oh, What A Girl". Međutim, pravo uzbuđenje je nastalo pred kraj regularnog dela koncerta, kada su "Simpli Red" odsvirali svoj prvi hit "Money's Too Tight To Mention" i plesni standard iz 1991. godine - "Something's Got Me Started". Grupa je prizvana na dva bisa lupanjem nogu o daske kojim je pod bio obložen, i tada su izvedene slavna soul balada "Stars", kao i "Fairground". Koncert je posle sat i po vremena završen s jednim od najvećih hitova 80-tih, baladom "If You Don't Know Me By Now". Kao predizvođač "Simpli redu" nastupio je Saša Lokner, svirajući na sintisajzeru, uz pratnju ritam mašine.

Počieo venecijanski festival
Za Zlatnog lava na međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, koji je svečano otvoren u nedelju 30. avgusta i traje do 9. septembra nadmetaće se 21 ostvarenje. Novi filmovi Dejvida Linča (David Lunch), Olivera Stouna (Stone), Brajana de Palme (slika 2) i Spajka Lija (slika 3) (Spike Lee), koji istražuju skriveno lice Amerike, na programu su 63. Mostre u Veneciji Žiri, čija je predsednica Katrin Denev (slika 1), dodeliće Zlatnog lava jednom od 21 filma u takmičarskoj selekciji. Među njima je "The Black Dahlia" (Crna Dalija) Brajana de Palme, koja će biti prikazana na otvaranju festivala. Reč je o adaptaciji priče američkog pisca Džejmsa Elroja (James Ellroy), čiji je roman "Poverljivo iz El-Eja" 1997. na veliki ekran preneo Kertis Hanson. De Palmin film, sa Skarlet Johanson (Scarlett Johansson) i Hilari Svenk (Hilary Swank), nadmetaće se za Zlatnog lava sa novim ostvarenjem Britanca Stivena Frirsa (Stephen Frears) "The Queen" (Kraljica), kao i dva francuska filma, "Peurs" (Strahovi) Alena Renea (Alain Resnais) i "L'intouchable" Benoa Žakoa (Benoit Jacquot). U takmičarskoj selekciji su i "Nuovomondo" (Novi svet) Italijana Emanuelea Krijalezea (Crialese) i "Paprika" Japanca Satošija Kona. Na festivalu će biti prikazana 62 filma. Publika će van takmičarske selekcije videti filmove "World Trade Center" (Svetski trgovinski centar) Olivera Stouna, "Inland empire" Dejvida Linča, sa Lorom Dern (Laura) i Džeremijem Ajronsom (Jeremy Irons). Dejvidu Linču (60), autoru filmova "Divlji u srcu", "Plavi somot" i "Malholand drajv", biće dodeljen Zlatni lav za životno delo. Organizatori će odati počast i Robertu Roseliniju (Rossellini), majstoru italijanskog neorealizma, povodom 100 godina od rođenja. Film "When the Levees Broke: A Reljuiem in Four Acts" (Kada su nasipi popustili: Rekvijem u četiri čina), u kojem Spajk Li govori o udaru uragana Katrina na Nju Orleans u avgustu 2005, jedno je od 19 ostvarenja u selekciji "Horizonti", posvećenoj novim filmskim tendencijama. Na programu festivala je i "Čarobna frula" britanskog režisera Keneta Brane (Kenneth Branagh), filmska adaptacija Mocartove opere. Prvi međunarodni filmski festival u Veneciji održan je 1932. godine.

Zrenjaninski muzej za mesec dana posetilo 76.000 ljudi
Izložbeni salon zrenjaninskog Narodnog muzeja, otvoren pre godinu dana, do sada je posetilo 76.000 građana. Velika poseta rezultat je, pre svega, izložbe slika Save Šumanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović i Vladimira Veličkovića. U Salonu su trenutno izložene slike Stevana Aleksića, koje je od 22. avgusta do danas videlo 2.559 posetilaca. Povećava se i broj posetilaca stalnih muzejskih postavki, a direktor Muzeja Božidar Vorgić najavio je restauraciju drugog sprata muzejske zgrade na kojem će do kraja godine biti završena jedinstvena etnološka postavka. "U planu su i drugi programski projekti koji će povećati ovu tendenciju interesovanja građana za kulturne sadržaje", rekao je Vorgić. www.muzejzrenjanin.org.yu

Boban Marković proglašen za ambasadora Sabora trubača
Trubač Boban Marković proglašen je za ambasadora Sabora trubača i za počasnog građanina Guče, u kojoj se od 30. avgusta do 3. septembra održava 46. Sabor trubača, saopštio je danas Saborski odbor. Odlukom Odbora, Marković je prvi u istoriji sabora koji je proglašen za ambasadora te manifestacije i on će je predstavljati u zemlji i insotranstvu. Savet Mesne zajednice u Guči proglasio je Markovića za počasnog građanina. Zvanje ambasadora Sabora i plaketa počasnog građanina Markoviću će biti dodeljeni na koncertu koji će njegov orkestar održati u Guči u petak, 1. septembra. Boban Marković, koji trubu svira od sedme godine, sa svojim orkestrom prvi put se pojavio na Saboru trubača u Guči 1986. godine i do sada je osvojio više nagrada. Njegov orkestar je proglašen najboljim na Saboru trubača 1993. i 2000. godine, a Marković je četiri puta proglašen za najboljeg trubača Sabora - 1989, 1991, 1998. i 2001. godine, dok je nagradu publike za najbolju trubu dobio 1994. godine. Marković i njegov orkestar ubrajaju se među najpoznatije srpske muzičare u svetu, a njihovi koncertni nastupi u inostranstvu privlače veliku pažnju publike.

Filmski susreti u Nišu
Festivalski žiri 41. Filmskih susreta u Nišu, koji je završen prošlog vikenda, dodelio je nagradu Car Konstantin, za najbolju glavnu mušku ulogu Milanu Gutoviću za uloge u filmovima "Uslovna sloboda" i "Sedam i po". Nagradu "Carica Teodora" za glavnu žensku ulogu dobila je glumica Nada Šargin za ulogu u filmu "Sutra ujutro". Povelja za izuzetnu mušku ulogu pripala je glumcu Vuku Kostiću za uloge u filmovima "Stvar srca" i "Sinovci", a Povelja za izuzetnu žensku ulogu glumici Nadi Macanković za ulogu u filmu "Stvar srca". Nagradu za epizodnu mušku ulogu dobio je Nebojša Glogovac za rolu u filmu "Sutra ujotro", a nagradu za žensku epizodu glumica Mira Stupica za ulogu u filmu "Sedam i po". Nagrada za najbolju debitantsku ulogu pripala je mladom Nikoli Rakočeviću za ulogu u filmu "Sinivci". Novčani iznos Gran pridž-a Naisa za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu, koji je ranije ovih dana dedeljen Petru Kralju, je 150 hiljada dinara, Cara Konstantina i Carice Teodore po 100 hiljada, dok će ostali laureati uz nagrade dobiti i novčani iznos od po 60 hiljada dinara. Ovogodišnji festivalski žiri činili su glumci Snežana Nikšić, predsednica i Zlata Numanagići i Božidar Stošić. Nikšić je na konferenciji za novinare kazala da su odluke o nagradama donete "jednoglasno, samostalno i bez pritisaka". Žiri kritike Srpske sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara saopštio je da je jednoglasno odlučio da Nagradu FIPRESCI za najbolju mušku ulogu na Filmskim susretima dodeli glumcu Nenadu Jezdiću za rolu u filmu "Sedam i po". Žiri kritike je takođe jednoglasno odlučio da Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu dodeli Nadi Šargin za timačenje lika u filmu "Sutra ujutro". Prema glasovima publike tokom šest večeri Filmskih sureta, najpopularniji glumac festivala je Lazar Ristovski, koji je igrao u filmovima "Krojačeva tajna" i "Sutra ujutro". Na završnoj večeri Festivala glumica Snežana Nikšić, predsednica žirija 41. filmskih susreta, uručila je glavnu nagradu "Naisa" glumcu Petru Kralju za životno delo. Festival je završen  projekcijama gostujućih filmova "Dva igrača sa klupe" u režiji Dejana Šorka i Šutka Aleksandra Manića.

Obeležavanje 800 godina manastira Žiča
Vlada Srbije obrazovala je Odbor za obeležavanje 800. godišnjice manastira Žiča, prve srpske arhiepiskopije, a jubilej će biti obeležen nizom kulturnih, naučnih i verskih programa tokom ove i naredne godine. Odborom predsedava republički premijer Vojislav Koštunica, a pored petorice ministara, u tom telu su i predstavnici verskog i kulturnog života Srbije, saopšteno je iz Ministarstva vera Srbije. Obeležavanje jubileja počeće Žičkim duhovnim svečanostima, koje će biti otvorene na Dan svetog Simona Monaha (kralj Stefan Nemanjić) - 7. oktobra, služenjem svete arhijerejske liturgije, navodi se u saopštenju. Vlada Srbije izdvojila je, inače, milion evra iz Nacionalnog investicionog plana za obnovu manastira Žiča. Na kompleksu manastira biće izvedeni radovi na fasadi crkve svetog Spasa iz 13. veka, kao i unutrašnje uređenje oltarskog prostora, naosa i priprate. Planirano je da konzervacija fresaka u hramu bude završena do centralne proslave. Konzervacija fresaka, koje se zbog vlage obrušavaju i padaju na pod, biće urađena i u crkvi Svetog Save, izgrađenoj 1936. godine. Planirano je i uređenje crkve svetog Teodora Tirona i svetog Teodora Stratilata iz 14. veka, sanacija crkve Uspenja presvete Bogorodice i postavljanje ikonostasa u njoj, kao i izgradnja kripte, a biće preuređena i velika narodna trpezarija pored crkve. Pošto rekonstrukcija obuhvata i uređenje zaštićene zone oko manastira biće preuređena i postojeća putna mreža.

U Guči predstavljena monografija o Miljanu Miljaniću
Monografija "Miljan" o poznatom fudbalskom treneru Miljanu Miljaniću autora Tome Marića predstavljena je danas u Guči uoči početka 46. sabora trubača. Na promociji knjige, Marić je rekao "da je Miljanić simbol vredonosti, časti i uspravnog načina života". "Miljan je stvarno jedan i jedini", dodao je Marić. Vidno uzbuđen Miljanić je rekao da je najvažnija stvar u fudbalu druženje i objasnio: "druže se ljudi, a ne prevaranti". On je posebno pozdravio mlade igrače iz fudbalskog kluba Guča i poručio trenerima da uče mlade "da budu bolji nego što smo bili mi". Kako je saopšteno na promociji, monografija "Miljan" prevedena je na engleski i španski pod nazivom "Miljan, ljudi i vreme".

Obnova Spomen-kuće kralja Petra na Senjaku
Svečanost povodom početka obnove Spomen-kuće kralja Petra Prvog Karađorđevića na Senjaku biće održanaa je 28. avgusta , u organizaciji Skupštine opštine Savski venac. Bela vila u Ulici Vase Pelagića 40, u kojoj je kralj Petar Prvi proveo poslednje godine života (1919 - 1921), dugo je bila u privatnom posedu, a sada je, zahvaljujući naporima zaposlenih u Skupštini opštine Savski venac, prešla u vlasništvo države. Zamenik načelnika opštinske uprave Radmila Stanjević, inicijator projekta, rekla je novinarima da je neophodan preduslov za početak obnove tog zdanja bilo rešenje imovinsko-pravnih odnosa. Vila je svojevremeno pripadala trgovcu Živku Pavloviću, a potom je država uzela pod zakup za potrebe kralja. Tri godine nakon smrti Petra Prvog proglašena je spomen-zdanjem i tako je bilo sve do Drugog svetskog rata. Najveći broj predmeta iz kuće, nakon smrti kralja rasprodat je i odnet, a propadanje enterijera i rastakanje zaostavštine Petra Prvog nastavljeno je i kasnije, naročito po završetku Drugog svetskog rata, kada je objekat nacionalizovan. Stanjevićeva je, istražujući imovinsko-pravni status tog objetka, utvrdila da su stanarska prava prestala da važe još 1977. godine, što znači da je Spomen-kuća kralja Petra Prvog decenijama bila bespravno naseljena. Poslednji stanari vile dobrovoljno su se iselili, objekat je prenet u vlasništvo Republike Srbije, a Opština Savski venac je zakonski korisnik kuće, rekla je Stanjevićeva. Prilikom obilaska zdanja nadležni stručnjaci utvrdili su da je unutrašnjost vile prilično oštećena, tako da će prvi zadatak biti obnova kompletne infrastrukture, rekla je novinarima arhitetka Svetlana Ivančević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Krov i fasada zdanja, izgrađenog u stilu akademizma, odnosno secesije, obnovljeni su 1996. godine, a tada je rekonstruisan i ulazni portal, na kojem stoji natpis da je reč o Spomen-muzeju kralja Petra Prvog, s autentičnim kraljevskim heraldičkim simbolima. Radmila Stanjević je naglasila da opština Savski venac u obnovi Spomen-zdanja kralja Petra Prvog sarađuje s Ministarstvom kulture Srbije, Istorijskim muzejem Srbije, Zavodom za zaštitu spomenika kulture i Skupštinom Beograda i drugim nadležnim ustanovama. Direktor Istorijskog muzeja Srbije Andrej Vujnović rekao je da, za sada, zbog malog broja eksponata, još nije osmišljena stalna postavka u budućem muzeju, ali je istakao da će, pored ličnih predmeta kralja Petra Prvog, nju činiti i spisi koji svedoče o njegovom vremenu i vladavini. Istorijski muzej Srbije raspolaže s oko 250 predmeta koji su pripadali članovima dinastije Karađorđević, a među njima su i lični predmeti kralja Petra Prvog. Neki od njih, kako je rekao Vujnović, biće iskorišćeni za stalnu postakvu u vili na Senjaku. Ideja nadležnih u opštini Savski venac je da deo muzejskog prostora bude iskorišćen i za organizovanje naučnih i kulturnih dešavanja, a stalna postavka mogla bi, kako najavljuju, da bude otvorena već tokom sledeće godine.

Dado Topić rasterao oblake
Uprkos lošem vremenu u okolini, Rok Vilidž (Rock Village) je i ove godine okupio više od 5.000 starih i novih rokera koji su tokom dva dana 25. i 26. avgusta do ranih jutarnjih sati uživali uz dobru muziku. Kiša je padala u Beogradu, Vršcu, Zrenjaninu, Beloj Crkvi i svim okolnim mestima, ali… sreća prati hrabre. Banatski Sokolac je bio bez kiše. Rok Vilidž 06 otvorila je poznata voditeljka Marija Kilibarda. Prvog dana, zagrevanje je počelo sa tri lokalna benda iz Vršca, B. Karlovca i Bele Crkve, dok je Marina Brkan izmamila najviše aplauza za svoj vokal. Zatim se beogradski bend Deep End sjajnim izvođenjem svetskih klasika roka preporučio da ih pozovemo i sledeće godine. U nastavku večeri, nastupio je Elvis J. Kutrović sa starim pesmama. Rizo i kompanija su se pošteno odužili publici koja je došla da ih čuje. Nakon vrućeg roka, uz DJ MKDSL i ritam elektro dance-a igralo se do zore. Sam DJ je bio iznenađen tako dobrim prijemom publike. Svega par sati sna je bilo dovoljno da počne okupljanje na lokalnom fudbalskom terenu narednog dana. Najpre je održan turnir u malom fudbalu na kome je ponovo pobedila lokalna Rok Vilidž ekipa. Usledilo je okrepljenje ribljom čorbom, gulašem od divljači i pečenjem sa ražnja uz laganu muziku sa ozvučenja. Večernji deo festivala je otvorio i vodio poznati glumac Ivan Bekjarev. Svirku je počeo mladi bend Apocalypse koji je specijalno za ovu priliku došao iz Trebinja. Prava euforija nastupila pojavom ProRok-a koji su kao i prošle godine i ovoga puta naišli na odličn prijem publike. Uz pratnju ProRoka, Tanja Jovičević je još jednom pokazala da je dobar glas i dalje služi. Uz poznate pesme Oktobra 1984, Tine Tarner i drugih dobro je zagrejala publiku. Nakon Tanje nastupili su Irina & Storm, bosanske zvezde, ljubimci publike i organizatora festivala i doveli atmosferu do usijanja. Uz velike svetske hitove, Irina je izveli i nekoliko pesama sa albuma koji se očekuje do kraja godine. Do kulminacije je došlo kada se na bini pojavila živa legenda JU roka - Dado Topić. Nakon nekoliko fenomenalnih pesama Dado je pozvao Irinu i zajedno su otpevali čuvenu Princezu. To je događaj koji će sigurno ući u istoriju domaćeg roka, jer je bio prvi zajednički nastup Dade Topića i Irine & Storm-a. Počastvovani smo što se to desilo upravo na Rok Vilidž festivalu u Banatskom Sokolcu. Činilo se da će biti teško održati zagrejanu atmosferu u publici koja se već pomalo umorila od igranja i pevanja. Međutim, majstori iz JU Grupe pokazali su suprotno. Tokom više od dva sata žestoke muzike uspeli su da dodatno razdrmaju publiku koja nije štedela dlanove i noge, igrajući i pevajući uz svaku pesmu. . Nakon JU Grupe program je trebalo da se završi, međutim kako publika nije imala nameru da se raziđe, Irina & Storm su se ponovo latili instrumenata i fešta se nastavila do zore. www.rockvillage.org Dado Topic & Time

Film Janka Baljka nagrađen u Sarajevu
Dokumentarac Janka Baljka "Vukovar - Poslednji rez" nagrađen je na flimskom festivalu u Sarajevu kao najbolji film na temu ljudskih prava. Sarajevski filmski festival ima reputaciju najprestižnijeg u jugoistočnoj Evropi i na njemu je ove godine prikazano ukupno 19 dokumentarnih filmova, uključujući tri iz Srbije. "Vukovar - poslednji rez" sada je prvi put prikazan u nekoj takmičarskoj selekciji. "I scenaristi Dragu Hedlu i meni ovaj festival bio je jako značajan, jer je za nas predstavljao najveći test kako će film komunicirati sa publikom. To utoliko pre jer su i Sarajevo i sam Vukovar toponimi stradalništva", rekao je Janko Baljak agenciji Beta. "Sala je bila krcata, stajalo se, tražila se karta više. Punog srca otišli smo iz Sarajeva", dodao je Baljak, koga je vest o nagradi zatekla kod kuće u Beogradu, kad se vratio iz Sarajeva. Prema njegovim rečima, reakcija publike bila je sasvim nalik onoj na premijeri u Zagrebu, a zatim i u Beogradu. "Nakon projekcije, gledaoci su prvo ćutali nekoliko trenutaka, nekih tridesetak sekundi. Posle toga - aplauz. Ljudi su izlazili potreseni, neki su bili uplakani. Sarajlije su, razumljivo, pokazale još više emocija nego gledaoci u Zagrebu i Beogradu", rekao je Baljak. Film "Vukovar - Poslednji rez", koji je napravljen u srpsko-hrvatskoj koprodukciji (producent je radio-televizija B92), nakon Sarajeva biće prikazan na festivalu "Balkan blek boks" (Balkan Black Bodž) u Berlinu i na glavnom svetskom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu. Prethodno je, van takmičarskih delova programa, bio prikazan na festivalima u Zagrebu i Minhenu.

Nagrada publike filmu Put za Gvantanamo
Nagrada publike za najbolji film 12. Sarajevo film festivala (SFF) dodeljena je proslog vikenda u Sarajevu autorima filma "Put za Gvantanamo". "Put za Gvantanamo" je istinita priča tri mladića iz Triptona, gradića u Velikoj Britaniji, koji su preživeli dvoipogodišnju golgotu u zatvoru "Delta" u Gvantanamu na Kubi. Na osnovu njihove životne priče, Majkl Vinterbotom i Met Vajtkros su režirali film "Put za Gvantanamo", koji je na ovogodišnjem filmskom festivalu u Berlinu osvojio "Srebrnog medveda". Dodelom zvaničnih nagrada u nedelju je zatvoren 12. Sarajevo film festival. Tokom devet dana publici je prikazano 170 ostvarenja iz sveta, svrstanih u 14 kategorija. U takmičarskom delu programa, publici su se predstavili filmovi iz 12 zemalja - Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Srbije, Slovenije i Turske. Odlukom žirija Takmičarskog programa za igrani film, nagrada "Srce Sarajeva" za najbolji film pripala je filmu "Gospođica" u režiji Andree Štaka i koprodukciji Švajcarske, Nemačke i BiH. Vrednost nagrade za najbolji film je 25.000 evra. Specijalnu nagradu žirija dobio je bh. film Faruka Lončarevića "Mama i tata". Nagrada "Srce Sarajeva" za najbolju glumicu pripala je hrvatskoj glumici Mariji Škaričić za ulogu u filmu "Gospođica", a za najboljeg glumca Rakanu Rushaidatu za ulogu u filmu "Sve džaba" u režiji Antonija Nuića iz Hrvatske. Specijalno priznanje pripalo je rumunskom filmu "Papir će biti plav", u režiji Radu Mentiona. Nagrada za dokumentarni film u domenu promocije ljudskih prava pripala je filmu "Vukovar-Poslednji rez", u režiji Janka Baljka iz Srbije. Žiri Takmičarskog programa za kratki film nagradio je slovenacki film "Sretan put Nedime" Marka Šantića, a Specijalne plakete žirija dobili su filmovi "Nije da znam, nego je tako" Tanje Golić iz Hrvatske i "Misao dana" Jianisa Gaitandisa iz Grčke. Za najbolji dokumentarni film je izabrano ostvarenje Ivone Juka iz Hrvatske, pod nazivom "Što sa sobom preko dana". Britanski filmski i pozorišni reditelj Majk Li ove godine je u Sarajevu dobio nagradu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i podršku razvoju Sarajevo film festivala. Ove godine su festival u Sarajevu posetili lider grupe U2 Bono Voks, holivudski glumac Nik Nolt koji je predstavio film "Miroljubivi ratnik", Abel Ferara, Emili Votson, direktor Venecijanskog filmskog festivala Marho Miler, glumac i reditelj Deni Hjuston i mnogi drugi.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"