Nezavisnost Kosova bi izazvala nezadovoljstvo u RS
Nezavisnost Kosova mogla bi da izazove snažne pokrete nezadovoljstva u Republici Srpskoj (RS), upozorio je danas u Beogradu premijer RS Milorad Dodik. "Mi u RS mislimo da Kosovo i Metohija treba da ostanu u okviru Republike Srbije. Rešenje koje bi omogućilo nezavisnost Kosova i Metohije može da dovede do snažnih pokreta nezadovoljstva u RS", rekao je Dodik u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Kako je saopšteno iz Predsedništva, Tadić i Dodik su razgovarali o pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, saradnji s Haškim tribunalom, predstojećim izborima u BiH i o ekonomskoj saradnji. Tadić i Dodik su se složili da svi koji su krivi za ratne zločine treba da odgovaraju pred Tribunalom u Hagu i ocenili da je saradnja Srbije i RS u rešavanju tog pitanja "veoma dobra". Dodik je upoznao Tadića sa tokom predizborne kampanje u RS i rekao da su ti izbori veoma važni za čitav region. Tadić je izrazio nadu da će "u čitavoj BiH na političkim pozicijama biti one političke strukture koje obezbeđuju regionalnu stabilnost". Tadić i Dodik su se složili da postoji potreba da kapital iz Srbije bude prisutan u RS u svim oblastima, a pre svega u energetici.

Privatizacija Telekoma RS kao političko pitanje
Odluka Vlade Republike Srpske da raspiše tender za prodaju državnog kapitala u "Telekomu Srpske" potvrdila je da se privatizacija u tranzicijskim društvima, pa i BiH, po pravilu pojavljuje kao političko, a ne ekonomsko pitanje kako to logika nalaže. Još kada se radi o državi u kojoj je sve, od vlasti, preko medija, do javnih preduzeća raspodeljeno između predstavnika tri naroda, onda najava da će jedan od telekoma u BiH ići u privatizaciju pre druga dva, tu zemlju dodatno deli po duboko ucrtanim nacionalnim šavovima. Tender za prodaju 65 odsto državnog kapitala "Telekoma Srpske" raspisan je 4. avgusta, rok za predaju ponuda je 4. septembar, a u pozivu za učešće na tenderu ne navodi se najniža cena državnog kapitala. Premijer RS Milorad Dodik ranije je istakao da ponude niže od 400 miliona evra uopšte neće biti razmatrane. Pravo učešća na tenderu mogu ostvariti kompanije koje imaju najmanje 800.000 pretplatnika u fiksnoj telefoniji, odnosno 1,5 milion u mobilnoj telefoniji, s tim da su u poslovnoj prošloj godini ostvarile prihod veći od 500 miliona evra. Kupac "Telekoma Srpske" biće dužan da zadrži osnovnu delatnost preduzeća, da najmanje pet godina poštuje kolektivni ugovor potpisan sa sindikatom Telekoma, da trajno zadrži sedište kompanije u Banjaluci, kao i da u prvoj godini u razvoj investira najmanje 50 miliona evra. Vlada RS zadržala je pravo na korištenje telekomunikacione infrastrukture preduzeća. Objavljivanju tendera za privatizaciju "Telekoma Srpske" prethodile su žučne reakcije bošnjačkih i hrvatskih delegata u Veću naroda RS. Oni su insistirali da sva tri telekoma u BiH - "Telekom Srpske", "BH telekom" (bošnjačka interesna sfera) i HT Mostar (hrvatska interesna sfera) budu privatizovana istovremeno, ističući kako bi pojedinačna privatizacija bilo kojeg od njih bila na štetu druga dva. Iz bošnjačkog tabora stigle su i optužbe na račun srpskih vlasti da "Telekom Srpske" poistovećuju sa srpskim narodom, "iako su ga gradili i Bošnjaci i Hrvati", zbog čega i oni treba da imaju koristi od njegove privatizacije. Nedugo nakon objavljivanja tendera za privatizaciju "Telekoma Srpske" oglasio se i predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić tvrdnjom da RS nema pravo da proda ovo preduzeće. Terzić je od Kancelarije visokog predstavnika (OHR) zatražio pravno tumačenje o nadležnostima države u oblasti telekomunikacije, pozivajući se na Aneks 9 Dejtonskog sporazuma prema kojem je nakon potpisivanja tog mirovnog ugovora trebalo da bude osnovana komisija za javne korporacije. Ta komisija, tvrdi Terzić, trebalo je da razmotri osnivanje javnih korporacija u oblasti saobraćaja, energije, poštanskih i komunalnih usluga, koje bi radile na dobrobit svih entiteta. Komisija, međutim, nikada nije osnovana, a Terzić sada od OHR traži odgovor na pitanje da li je država BiH nadležna za upravljanje sektorom telekomunikacija, pa i privatizaciju telekom operatera, i koje su posledice kršenja Aneksa 9 Dejtonskog sporazuma. Predsedavajući Saveta ministara BiH još nije dobio odgovor od OHR-a, ali mu je premijer RS Milorad Dodik već poručio da "Telekom Srpske" pripada RS, da entitet raspolaže tim preduzećem i da "ima pravo da ga proda i radi s njim šta hoće". Odluka vlasti u Banjaluci da privatizuju svoj telekom, nagnala je i Vladu Federacije BiH da sagleda moguće posledice prodaje "Telekoma Srpske" na "BH telekom" i HT Mostar i ubrzano počne da radi na pripremi mera za privatizaciju i raspisivanje tendera za prodaju ova dva operatera. Prema objavljenoj proceni pojedinih stručnjaka iz Federacije BIH, prodaja "Telekoma Srpske" umanjiće cenu druga dva operatera u tom entitetu, naneće štetu državi i do milijardu konvertibilnih maraka (oko 500 miliona evra), dok bi gubitak za BH Telekom, HT Mostar (fiksna telefonija) i Eronet (mobilna telefonija) bio najmanje 200 miliona evra. Osim toga, ukoliko se "Telekom Srpske" prvi proda biće tehnički i komercijalno daleko iznad ostalih operatera, tako da će im "preoteti" posao što će dovesti do sniženja cena i povećanja broja pretplatnika. Premijer Dodik, ne bez osnova, računa da će njegova stranka pobediti na oktobarskim izborima, što bi mu omogućilo još jedan premijerski madat. U takvoj računici, odlukom da proda "Telekom Srpske" dobija duplo - za državni kapital u tom preduzeću dobiće više para nego Federacija BiH, čime je naneo ne samo ekonomski već i politički udarac vlastima u Sarajevu, a što mu dodatno popravlja rejting u matičnom entitetu s obzirom da se međunacionalna poigravanja u BiH još najviše cene. S druge strane, dobar deo para od prodaje Telekoma Dodik će ubrizgati u socijalni sektor za kupovinu mira u kući, u kojoj je sve više radnika na čekanju i firmi u stečaju, a sve manje onih koji se mogu pohvaliti dobrim životnim standardom.
Ljiljana Kovačević Banjaluka

Vojne snage SAD počele su pripreme za povlačenje
Vojne snage SAD počele su pripreme za povlačenje iz američke baze "Orao" kod Tuzle, piše "Oslobođenje", pozivajući se na svoje pouzdane izvore. Prema neslužbenim informacijama kojima raspolažu u državnom vrhu BiH, Amerikanci bi trebalo da napuste "Orao" do kraja godine, a na njihovo mesto bi, navodno, došao holandski bataljon. Politički krugovi u Sarajevu su sa zabrinutošću primili vest o povlačenju američke vojske.

Napravljena lista navodnih pomagača haškim beguncima
Srpska demokratska stranka (SDS) saopštila je da "raspolaže pouzdanim informacijama da MUP RS zajedno sa Euforoom ima spisak od 200 osoba koje navodno čine mrežu podrške optuženim za ratne zločine, a od kojih su većina članovi SDS ili simpatizeri te stranke". U saopštenju SDS se navodi da će pripadnici policije RS i Eufora narednih dana "upadati u stanove osoba sa spiska i oduzimati im ličnu imovinu i izlagati ih neprijatnostima i pored činjenice da za to ne postoje nalozi tužilaštava i da te aktivnosti predstavljaju najgrublje kršenje zakona RS i BiH". "Policija RS je postala policija Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koja ima zadatak, ne da hapsi one koji su prodali banke za jedan evro i one koji su sproveli nezakonitu privatizaciju zato jer su u redovima SNSD i Partije demokratskog progresa (PDP), već joj je zadatak da se obračuna sa političkim protivnicima, pre svega članovima SDS-a", ističe se u saopštenju. SNSD i PDP su stranke na vlasti, dok je SDS od februara ove godine opoziciona stranka u RS.

Policija RS ušla u dve prnjavorske firme
Policija Republike Srpske (RS) ušla je juče u prostorije građevinskih preduzeća "Ljubić" i "Gradip" iz Prnjavora i počela proveru poslovne dokumentacije tih firmi, čija je privatizacija u javnosti osporavana. Portparol banjalučke policije Rade Mutić potvrdio je novinarima da su pripadnici jedinice za posebne istrage Ministarstva unutrašnjih poslova RS ušli danas, po nalogu banjalučkog Okružnog tužilaštva, u prostorije te dve firme. On je dodao da će policija iz tih preduzeća "izuzeti određenu dokumentaciju u vezi sa njihovim poslovanjem". Direktori preduzeća "Ljubić" i "Gradip" Milenko Dakić i Branimir Bijelić bili su nedostupni novinarima. Opštinski odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i odbor Konfederacije sindikata iz Prnjavora organizovali su 11. avgusta potpisivanje peticije za reviziju privatizacije ova dva i još nekih preduzeća iz Prnjavora. Srpska demokratska stranka (SDS) je danas saopštila da je policijska akcija u Prnjavoru "sračunata s ciljem diskreditacije SDS u toj opštini, ali i u drugim opštinama u kojima je ova stranka na vlasti". U saopštenju se ističe da upad policije u preduzeće "Gradip" u Prnjavoru "pokazuje da je upotreba policije RS za političke potrebe kampanje SNSD-a postala praksa". SDS je optužila Radio-televiziju RS (RT RS) da je "medijski sponzor koji priprema ovakve aktivnosti MUP". RT RS je prošle sedmice u emisiji "Pečat" emitovala prilog o navodnoj nelegalnoj privatizaciji "Gradipa" i "Ljubića".

U BiH više od 15.000 nestalih osoba
Udruženja porodica nestalih osoba iz cele BiH su, povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, pozvala vlasti u BiH da ubrzaju proces traganja za nestalim licima. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc Šiling istim povodom je poručio da više od deset godina nakon kraja rata u BiH, hiljade ljudi čeka vesti o svojim voljenima koji su nestali. "Znajući da tuga neće prestati i da žrtve nikada ne smeju biti zaboravljene, naša zajednička dužnost je da tražimo ostatke umrlih, otkrijemo i identifikujemo tela i ustanovimo kako su umrli", naveo je Šiling u poruci. Više od 10 godina od završetka rata, u Bosni i Hercegovini se traga za još oko 15.000 nestalih osoba.

Na Bjelašnici pao sneg
Na planini Bjelašnici kod Sarajeva juče je palo tri santimetra snega. Vreme u celoj BiH juče je bilo neuobičajeno hladno za avgust mesec, oblačno i kišovito. Najniža temperatura vazduha u 14 sati zabeležena je na Bjelašnici, minus dva stepena Celzijusa. U Sarajevu je bilo sedam, Tuzli deset, a Banjaluci 12 stepeni. Najtoplije je bilo u Mostaru, 19 i Neumu 24 stepena.

RS preti bankrot zbog isplate stare devizne štednje
Republika Srpska će bankrotirati ako parlament BiH usvoji izmene i dopune Zakona o izmirenju duga po osnovu stare devizne štednje, izjavio je ministar finansija Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić. Džombić je novinarima rekao da bi rok za isplatu duga po tom osnovu od pet godina ugrozio budžetski sistem RS, dodajući da bi trebalo pronaći alternativna rešenja za isplatu duga ukoliko zakon bude usvojen. Dug RS po osnovu stare devizne štednje iznosi oko 800 miliona konvertibilnih maraka (KM), naveo je ministar finansija.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"