Za mesec dana poginulo trinaest vojnika
Stotine kanadskih vojnika, uz pojačanje koalicionih snaga, započeli su prošlog vikenda veliku ofanzivu, nazvanu operacija Meduza, za proterivanje Talibana iz oblasti Kandahar, kako bi tu mogli da se vrate proterani civili. U sukobima su u nedelju poginula četiri kanadska vojnika, a ranjeno je bar devet. U zvaničnom vladinom saopštenju povodom pogibije vojnika, premijer Stiven Harper je uputio porodicama poginulih izraze najdubljeg saučešća i naglasio da sa njima zajedno žali čitava nacija. Uprkos gubicima, operacija Meduza se nastavlja, saopštio je brigadni general Dejvid Frejzer. U ponedeljak ujutro poginuo je još jedan kanadski vojnik, a trideset je ranjeno, od kojih pet ozbiljno, u prijateljskoj vatri iz američkog aviona, blizu prve borbene linije operacije Meduza. Petorica kanadskih vojnika ranjena su, takođe, kada je talibanska granata pala blizu kanadskog oklopnog vozila. Vojnici su prebačeni u bolnicu na kandaharskom aerodromu, a njihove povrede nisu opasne po život. Tužnom ispraćaju posmrtnih ostataka petorice kanadskih vojnika, Šejna Stačnika, Frenka Meliša, Ričarda Nolana, Vilijema Kašlija i Marka Grejema, koji su poginuli u nedelju i ponedeljak u oblasti Pandžvaji, prisustvovalo je na kandaharskom aerodromu oko osam stotina pripadnika kanadskih oružanih snaga i stotinu iz drugih zemalja. Avion sa njihovim telima je u bazu Trenton stigao u sredu uveče, i dočekan uz najveće počasti. Pogibija petorice kanadskih vojnika tokom vikenda u Avganistanu, ražalostila je građane širom zemlje i naterala mnoge da dovedu u pitanje opravdanost misije. Kanadski olimpijski komitet odao je poštu i izrazio žaljenje zbog pogibije vojnika i sportiste Marka Grejema u Avganistanu. Grejem je bio član kanadske štafete 4h400 metara na Olimpijadi u Barseloni, 1992. godine. Samo u poslednjih mesec dana u Avganistanu je poginulo 13 kanadskih vojnika. Lider NDP-a Džek Lejton je povodom najnovijih pogibija vojnika, ponovio apel federalnoj vladi da povuče kanadske trupe iz Avganistana, nezadovoljan što je, po njegovim rečima, težište misije sa tradicionalnog podsticanja mirovnog procesa, za šta se Kanada oduvek zalagala i po čemu je cenjena u svetu, prebačeno na otvoreni rat. Oglasio se i penzionisani major Vilijem Ambah, jedan od pilota odgovornih za pogibiju četiri kanadska vojnika i ranjavanje osam, u aprilu 2002. godine. On strahuje da američko vazduhoplovstvo nije dovoljno ozbiljno razmotrilo probleme u komunikaciji koji su bili uzrok tragičnog incidenta od pre četiri godine, te da je zato u ponedeljak ponovo došlo do fatalne greške. Istraga u vezi sa incidentom je u toku.

Bila mu je čast da vodi provinciju
Ralf Klajn, premijer Alberte, posle skoro četrnaestogodišnjeg rukovođenja provincijom, a 26 godina u politici, protekle nedelje se i zvanično oprostio od Parlamenta. Poslanici su dugotrajnim aplauzom i ovacijama, na nogama pozdravili premijera i zahvalili mu za sve što je uradio za provinciju. Klajn je, vidno dirnut, u opraštajnom govoru zahvalio građanima Alberte što su mu ukazali čast i privilegiju da bude u službi takve divne provincije. U razgovoru sa novinarima, Klajn je je priznao da su njegovi protivnici bili u pravu kada su tvrdili da njegova vlada nema odgovarajući plan za privredu koja je u fantastičnom usponu zbog nafte, ali da je jedini razlog za to što niko nije mogao ni da pretpostavi do kakvog će fantastičnog skoka doći. Klajn će u narednih nedelju dana svojoj Konzervativnoj stranki poslati pismo u kojem će najaviti da se povlači. Iz politike će se povući posle izbora novog lidera stranke. Već se zna da će biti savetnik u Institutu Frejzer, kao i da će od jeseni biti gostujući predavač u Međunarodnom naučnom centru Vudro Vilson u Vašingtonu.

Doseljenici sa Balkana
Veliki talas imigranata sa prostora Balkana počeo je da pristiže u Kanadu 1992/93. godine i tada je činio čak trećinu ukupnog broja doseljenika koji su dolazili iz Evrope. Jasno je da je masovno doseljavanje bilo posledica raspada bivše Jugoslavije, a najvećim delom tu su bile izbeglice iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Od 1994-2000. godine, izbeglice su činile skoro polovinu ukupnog broja doseljenika sa Balkana, tačnije 46 odsto. (Poređenja radi, u ukupnom broju imigranata koji se useljavaju u Kanadu, izbeglica ima tek 15 odsto.) Takođe, u istom tom periodu izbeglice iz bivše Jugoslavije su bile najbrojnije u toj kategoriji doseljenika, i sa 21-28 odsto daleko nadmašivale drugoplasiranu Šri Lanku. Broj imigranata sa Balkana se u poslednjih dvadeset godina prošlog veka udvostručio, da bi na popisu iz 2001. godine dostigao cifru od 311.370. Po nacionalnostima, struktura doseljenika ovako izgleda: Poreklom sa Balkana 311,370 Albanci 14,935 Bosanci 15,720 Bugari 15,195 Hrvati 97,050 Kosovari 1,200 Makedonci 31,265 Crnogorci 1,055 Srbi 55,540 Slovenci 28,910 Jugosloveni, nacionalno neopredeljeni. 65,505 Najviše doseljenika sa Balkana ima u najmnogoljudnijem Ontariju, približno oko dve trećine, odnosno 209.735 osoba. Hrvati prednjače, a potom slede Srbi, Jugosloveni, pa Makedonci i Slovenci. No, o tome u idućem broju.

Delegati ostali u Kanadi
Stotinu trideset i sedam delegata sa prošlomesečne Međunarodne konferencije o HIV/AIDS-u zatražilo je izbeglički status u Kanadi. Većina njih je zaražena virusom ili ima sidu, među njima je puno žena, i uglavnom su iz Afrike. Oni borave u hostelima i čekaju da njihovi zahtevi budu rešeni, što može da potraje i do godinu dana. U proseku, izbeglički status odobri se svakom drugom podnosiocu zahteva. Za vreme trajanja konferencije čule su se brojne zamerke da se Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo previše strogo pridržavalo propisa, da su detaljno proveravali dokumenta za pojedine učesnike, a da nekima zainteresovanima nisu ni odobrili kanadsku vizu.

Gotovo idealno leto
Dejvid Filips, viši klimatolog pri Ministarstvu za životnu sredinu, kaže da se, po vremenu, ovo leto može svrstati u deset najboljih. Poredeći prošlo leto sa ovim, Filips je izneo nekoliko činjenica koje zaista pokazuju da su nam vremenske prilike išle na ruku. Prosečna temperatura za juni, juli i avgust, kretala se oko 21,5 stepeni, dakle za dva stepena toplije od uobičajenih letnjih temperatura na ovim prostorima, ali i ispod prošlogodišnjih 23, koji nam nisu prijali. Ove godine je bilo dvadeset dana u kojima je živa prelazila trideseti podeljak, dok je prošlo leto imalo čak 38 takvih dana. Manje vrelih dana uticalo je na uštedu u potrošnji električne energije za 70 odsto u odnosu na prošlo leto. Podaci takođe pokazuju da je ovo leto bilo zdravije nego obično, sa svega 11 dana rizičnih za astmatičare i druge osobe sa disajnim problemima - lane je takav bio 41 dan. I padavine su ovog leta bile idealne. Bilo ih je manje nego obično, ali su dolazile u pravom trenutku i količini potrebnoj za biljke. Po Filipsovim rečima, 'kukuruz nikada nije bio viši, paradajz zreliji, a seljaci srećniji'. Valjda je, baš zbog ove idilične slike leta na izmaku, svima tako teško pao kišovit poslednji produženi letnji vikend.

Slavlje za malu crvenu spajalicu
Kyle MacDonald's mother, Colleen MacDonald (foreground), and friends prepare Kyle's house on Friday in Kipling, Sask. (CP/Troy Fleece) Gradić u Saskačuanu, na oko dva sata jugoistočno od Ridžajne, proteklog vikenda bio je domaćin velikog slavlja u čast zvaničnog doseljavanja momka iz Montreala Kajla Mekdonalda. On je, da podsetimo, za tačno godinu dana, trampeći se putem interneta, postupno i strpljivo, dobio kuću u zamenu za crvenu spajalicu koju je ponudio. Kuća je na sprat i nalazi se u ovom gradiću na oko dva sata vožnje od Ridžajne Mladić je bio privremeno postavljen za počasnog gradonačelnika ovog gradića, u znak zahvalnosti što je ime gradića doveo na naslovne stranice svih svetskih novina. Proslavi useljenja u kuću pored meštana, prisustvovalo je na stotine turista iz svih delova severnoameričkog kontineta. Mladi Mekdonald, koji će ovde da živi zajedno sa svojom devojkom, oduševljen je mestom i ljudima. On je izjavio da ne bi mogao da zamisli bolje mesto za život. U okviru proslave bilo je puno različitih aktivnosti, počevši od nastupa nekoliko bendova, bogate ponude piva, otvorene kuće, pa do dolaska provincijskog premijera Lorna Kalverta i festivala filmova glumca Korbina Bernsena. Ovaj glumac je, naime, ponudio ulogu u svom filmu Donna on Demand, a Mekdonalds je za to dobio kuću. Tokom vikenda je napravljena i audicija, a ulogu je dobio devetnaestogodišnji Nolan Habard. Modni hit u gradiću bile su majice sa spajalicom ili ogrlice načinjene od njih. Mekdonalds namerava uskoro da započne knjigu, a potom i film, o svom iskustvu u trgovini i komunikaciji sa ljudima na internetu, na putu ka ostvarenju sna o kući. On takođe želi aktivno da učestvuje u gradskom projektu za trajno obeležavanje male crvene spajalice koja je učinila poznatim i njega i gradić Kipling.

Ne žele da budu na meti javnosti
Manitoba će uskoro dobiti svoju prvu amišku zajednicu. Grupa od jedanaest amiških porodica naseliće se blizu Gledstouna, stotinak kilometara severozapadno od Vinipega. Oni su kupili oko hiljadu hektara zemlje i sada pribavljaju dozvole i grade objekte. Lokalno stanovništvo ponudilo im je pomoć. To će biti prvo naselje kanadskih Amiša van Ontarija. Ovaj narod, tačnije švajcarsko-nemačka etnička grupa, došao je u Kanadu iz SAD-a i Evrope početkom devetnaestog veka i njih oko 1.500 žive na jugozapadu Ontarija. I dalje žive kao pre više vekova - koriste samo konjsku zapregu, ručni alat, u kućama nemaju struju, niti bilo koji savremeni aparat. Postoje, istina, izuzeci, zahvaljujući zatvorenim zajednicama u kojima žive i pravilima koja donose tumačeći religiozne doktrine. Tako, recimo, grupa Amiša novog reda i Biči Amiši koriste struju i automobile. Prijatni su i inteligentni, karakteristično su odeveni u neupadljivu odeću bez dugmadi, ne idu u vojsku, odbijaju svaku materijalnu pomoć vlade, i iz religioznih razloga ne žele da njihov specifičan način života bude na meti javnosti. Uglavnom se bave proizvodnjom zdrave hrane i izradom predmeta za svakodnevnu upotrebu. Ukupno ih ima nešto preko 200 hiljada, i uglavnom žive u Pensilvaniji, Ohaju, Indijani, Merilendu, Ontariju i Belizeu.

Tri nagrade za Dugu šetnju
Ovogodišnji jubilarni, trideseti po redu Svetski filmski festival u Montrealu završio se u ponedeljak proglašavanjem pobednika. U dvanaest dana festivala prikazana su ostvarenja iz 79 zemalja, a u konkurenciji za glavnu nagradu bila su 22 filma. Najveći broj nagrada, čak tri najveće, dobio je film Duga šetnja, japanskog reditelja Eidžija Okude, desno, o šetnji starca i devojčice. Ovaj film je nagrađen Gran prijem Amerika, koji deli sa brazilskim ostvarenjem Najveća ljubav na svetu, reditelja Karlosa Dijegasa, potom nagradom udruženja filmskih kritičara Fipresci i ekumensku nagradu, koja mu je dodeljena za društvene i duhovne vrednosti. Specijalna nagrada žirija dodeljena je filmu Sneg na vetru, a kineska glumica Ni Ping dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu. Najbolji glumac je Filip Piters, koji je dobio priznanje za ulogu u Paklu u Tandžijeru. Nagradu za najbolji film po izboru publike dobio je film Ćerka kineskog botaničara, rađen u koprodukciji kanadskih i francuskih producenata. Isti film nagrađen je i za umetnički doprinos i najbolje kanadsko ostvarenje na festivalu. Edin Hadžimahović dobitnik je nagrade za najbolji scenario za film Dete rata, reditelja Kristijana Vagnera.

Program za studente prve generacije
Prošle nedelje je ontarijski premijer Dalton Mekgvinti najavio program za studente takozvane prve generacije. Cilj programa je da se materijalno pomogne studentima koji su, kao prvi u porodici, rešili da pohađaju koledž ili univerzitet. Vlada je za ove studente namenila pet miliona dolara. Novac će ići institucijama za više i visoko obrazovanje, crkvenim grupama, kulturnim centrima i drugim organizacijama u okviru zajednica, koje će pronalaziti mlade ljude spremne da se školuju. Premijer Mekgvinti je, obraćajući se studentima sa koledža Seneka u Torontu, objasnio da je program osmišljen tako da daje podstrek i neophodnu podršku mladima u obrazovanju, ali da na početku 21. veka predstavlja i moćnu ekonomsku strategiju privrede koja se bazira na znanju. Predstavnici NDP-a optužili su liberale da ovim programom odvlače pažnju javnosti sa činjenice da su, posle dvogodišnjeg zamrznutih iznosa, odobrili povećanje školarina za četiri odsto.

Odmor skoro mesec dana duži
Studija Instituta za konkurentnost i prosperitet, koju je finansirala ontarijska vlada, pokazala je da građani Ontarija rade 3,5 nedelja kraće od svojih komšija Amerikanaca. Do ovog podatka stiglo se na osnovu broja radnih sati. Radnici u Ontariju su, u periodu između 1997. i 2004. godine, prosečno ostvarili 1.739 radnih sati, dok su Amerikanci imali prosek od 1.867 sati. Studija procenjuje da ova razlika u intenzitetu, koji se definiše kao broj sati koje zaposleni ostvaruju da bi sebi i članovima svoje porodice obezbedili prosperitet, ostavlja posledice ne samo na standard stanovnika u provinciji, već i na fukncionisanje federalne, provincijske i lokalne uprave. Procenjuje se da bi godišnji poreski prihodi od provincije bili čak za 17 milijardi veći, a prihodi po svakom domaćinstvu za preko pet hiljada dolara veći, kada bi ontarijski zaposleni radili koliko i njihove kolege iz SAD-a. Autori smatraju da je ovakva razlika delimično uslovljena i time što veliki broj radnika u Ontariju nije stalno zaposlen. Takođe, ontarijski najproduktivniji radnici, oni sa višim obrazovanjem i platama, imaju duže odmore i ostvaruju manji broj prekovremenih sati od američkih radnika. Sa druge strane, pak, ontarijska privreda slabije od američke nagrađuje bolji radni učinak, te stoga ne postoji dovoljno jaka motivacija i inicijativa za prekovremenim radom. Ipak, preporuka organizacije zaposlenima u Ontariju je da rade mudro, jer puko povećanje broja radnih sati ne mora nužno imati dobre praktične efekte.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"