Broj 1069, 8. septembar 2006.
| Guča bre... |
"Nisam znao da truba može ovako da se svira"
izjavio je čuveni američki džez trubač, Majls Dejvis posle jedne posete Guči...
|
Popularnost Guče, sela na zapadu Srbije, ne
prestaje da raste. Razlog je Sabor trubača, za koji organizatori kažu da je "najznačajniji
trubački događaj u svetu".
 Majls
Dejvis bi se s tim svakako složio, piše u reportaži iz Guče agencija Frans
pres, navodeći reči čuvenog američkog džez trubača posle jedne njegove posete
saboru: "Nisam znao da truba može ovako da se svira".
Stotine hiljada ljudi je i ove godine pratilo Sabor u Guči, jedini festival
trubača na svetu, koji će uskoro "besmrtnim učiniti" igrani film pod naslovom
"Ljubavni sabor u Guči".
Sledeći tradiciju filmova Emira Kusturice, koji nam je otkrio specifični zvuk
bleh muzike iz Guče u svojim filmovima "Andergraund", "Dom za vešanje" ili
"Crna mačka, beli mačor", novi dugometražni film beogradskog reditelja Dušana
Milića je ljubavna priča, navodi francuska agencija.
U filmu se prvi put pojavljuje Marko Marković, mladi talentovani trubač, sin
Bobana Markovića, vođe jednog od najpoznatijih orkestara.
 Milić
je najavio premijeru filma koji je velikim delom snimljen za vreme festivala u
Guči prošle godine. Muzika iz filma već je distribuirana za vreme ovogodišnjeg
festivala, a film izlazi ove jeseni.
Kako piše Frans pres, među desetinama trubačkih orkestara, Boban i Marko se
opušteno šetaju u Guči. Govore srpski ili romski, ali često komuniciraju
isključivo preko muzike. Dok je Bobanova truba više deo austrougarske
tradicije, Marko je virtuoz na trubi sa ventilima, koja je karakteristična za
francusku tradiciju.
Većina od 1.500 učesnika Sabora u Guči su Romi. Međutim, sve više se srpski i
strani bendovi odlučuju na put u Guču, selo oko 100 kilometara južno od
Beograda, gde mogu bolje da se upoznaju sa "ciganskom muzikom".
Na glavnoj bini u Guči, nedaleko od seoske pravoslavne crkve, Ludovik Delom sa
lakoćom svira 13 kilogrma tešku tubu u francuskom orkestru "Tzi Slav Orkestar
Paris", osnovanom 2000. godine.
"Ne snalaze se loše", kaže Julija del Toro, 25-godišnja slikarka iz Tuluza,
koja lako pravi razliku između amatera i dvadesetak orkestara koji se takmiče
za saborsku "zlatnu trubu".
Ona kaže da sumnja da bi i u Francuskoj festival uspeo dobro kao u Guči, gde
50-60 muzičara svira istovremeno i gde se melodije prepliću.
 Sabor
je osnovan 1961. godine. U početku je okupljao trubače koji su svirali
uglavnom na svadbama, krštenjima i porodičnim proslavama. Tokom devedesetih,
festival je dobio na značaju, tako da danas srpski premijer Vojislav koštunica
kaže da se radi o "nacionalnim brendu" i doprinosu Srbije svetskom nasleđu,
piše AFP.
Budući da je za posetioce besplatan, festival je na putu da postane trgovački
"kermes". Samo ove godine je za pet dana sabora popijeno 4.000 hektolitara
piva.
Guča postaje i sve zanimljivija turistička destinacija. Snežana Knefler iz
Berlina, koja je ove godine preko svoje turističke organizacije dovela 20
posetilaca na festival, očekuje da će ih iduće godine biti bar 50.
Sabor u Guči je svakako zanimljiv za mlade. Nemačka studentkinja Jelena
Klajsler kaže da mlade privlači "muzika koja ima dušu". |
| |
| |
|
|
| Besplatan internet za Toronto |
| |
 Centar
Toronta moći će da se služi bezžičnim interntom besplatno. Toronto Hajdro
telekom saopštio je da novi sistem, nazvan WiFi (Wireless Fidelity) neće
uticati na postojeće injtenet zone.
Najveći projekat ove vrste u Severnoj Americi nudi mogućnost telefonskih
poziva preko interneta za mobilne telefone kao i video projekcije. Sistem je,
za sada. limitiran samo za korisnike celularnih telefona.
Servis će biti dostupan u poslovnoj eriji u samom centru Toronta a planirano
je da se proširi na celo područje grada. Probni period od 6 meseci će biti
besplatan a cena usluga po isteku tog roka još nije precizirana. |
| |
| |
|
|
| Početak vojne saradnje Srbije i SAD |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da u
svim njegovim razgovorima sa predstavnicima SAD "provejava mišljenje" da bi
Kosovu trebalo dati neki vid nezavisnosti...
|
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć
da u svim njegovim razgovorima sa predstavnicima SAD, uključujući i onaj sa
državnim sekretarom Kondolizom Rajs, "provejava mišljenje" da bi Kosovu
trebalo dati neki vid nezavisnosti.
 "U
svim razgovorima u Vašingtonu provejava takvo mišljenje i to treba otvoreno
reći našoj javnosti. Sa druge strane, Srbija svom snagom brani svoju legitimnu
poziciju, a to je protivljenje nezavisnosti Kosova i Metohije i očuvanje
teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje", rekao je Tadić za
Radio-televiziju Srbije.
On je naglasio da je takav stav Srbije otvoreno preneo svojim sagovornicima,
ali da im je istovremeno rekao da je Srbija "više nego zainteresovana za
strateško patrtnerstvo sa SAD", imajući u vidu značaj te zemlje u svetu.
Predsednik je ukazao na činjenicu da SAD pokrivaju skoro 50 odsto svetske
ekonomije, da upravljaju mnogim krizama u svetu i da je reč te države "izuzetno
važna i kada su u pitanju buduća članstva u EU".
"Mislim da je veliki interes Srbije da bude u najboljim odnosima sa SAD",
kazao je Tadić, ocenjujući razgovor sa Rajsovom kao "vrlo konstruktivan", što,
kako je rekao, očekuje i od susreta sa potpredsednikom SAD Dikom Čejnijem.
Povodom ugovora SOFA koji je danas potpisao sa Rajsovom, Tadić je rekao da SAD
taj ugovor potpisuju sa svim zemljama sa kojima žele graditi strateško
partnerstvo u domenu odbrane i bezbednosti.
Prema njegovim rečima, ugovor je istovremeno pretpostavka buduće saradnje
oružanih snaga Srbije sa bezbednosnim sistemom SAD.
"Nakon tog ugovora već sutra idemo u Ohajo i tamo pravimo novi dokument,
ulazimo u saradnju nacionalne garde Ohaja i naših oružanih snaga. Senator (Džordž)
Vojnovič je doprineo da se tako nešto desi", rekao je Tadić.
On je naglasio da će to "imati svoje praktične posledice po trening", nova
znanja srpskih oficira i vojnika, podizanje kvaliteta oružanih snaga Srbije i
njihove spremnosti da ne učestvuju samo u operacijama Srbije, već i u mirovnim
operacijama svugde u svetu.
"Na taj način, naša država dobija novi kredibilitet i postajemo zemlja koje
nije samo uvoznik bezbednosti, već i izvozimo bezbednost. Dakle nismo u
situaciji da neko stalno brine o nama, nego smo u situaciji da eventualno i
brinemo o nekom drugom, a time dobijamo novi rejting Srbije za strane
investicije", rekao je Tadić.
On je istakao i da je tokom razgovora sa zvaničnicima SAD preneo svoje
nezadovoljstvo nivoom američkih investicija u srpsku privredu, iako su
američke kompanije najveći investitori u Srbiju.
"Ali može se mnogo više, moje nezadovoljstvo proističe iz činjenice da se
moglo mnogo više uraditi i u prethodnom periodu", rekao je predsednik Srbije i
dodao da Srbija, da bi do toga došlo u budućnosti, mora imati "najbliže odnose
sa SAD i evroatlantskom strukturom u domenu odbrane". |
| |
| |
|
|
| Ništa bez bureka |
Treća "buregdžijada"završen je prošlog vikenda
u Nišu dodelom zlatne, srebrne i bronzane tepsije najboljem proizvođaču bureka...
|
Pre više od 500 godina, prema niškim
predanjima, Turčin Mehmet Oglu zamesio je prvu tepsiju bureka u tadašnjem
gradu pod turskom vlašću. Od tada je burek najčešći doručak Nišlija koje su
počele da organizuju i manifestaciju u njegovu čast.
Treća "buregdžijada", odnosno "Dani bureka", završen je prošlog vikenda
dodelom zlatne, srebrne i bronzane tepsije najboljem proizvođaču bureka. Na
ovogodišnjoj buregdžijadi učestvalo je 10 pekara iz Niša i jedna iz Igala u
Crnoj Gori.
 "Sve
smo sami oranizovali, nismo imali pomoć ni od grada ni od republike. Jedva
sastavljamo kraj sa krajem pa zato ove godine nema ni muzike, a nećemo praviti
ni najveći burek kao prethodne dve godine", kaže predsednik Unije privatnih
pekara Niša Bratislav Vukadinović.
Njegovo udruženje je zajedno sa Udruženjem preduzetnika organizator "Dana
bureka".
Vukadinović tvrdi da bi bilo koji drugi grad "prigrlio ovakvu manifestaciju" i
pomogao da se što bolje organizuje. "I Guča je počela na poljani a sada je
svetski brend jer pomaže i lokalna zajednica i republika", kaže Vukadinović.
"Dani bureka" organizuju se u niškom parku Svetog Save gde "sve miriše na
burek", a ovogodišnjoj manifestaciji jedino kiša nije godila.
Niške buregdžije pred stručnim žirijem sastavljenim od profesora Prehrambeno
ugostiteljske škole, ali i pred žirijem građana koji glasaju preko kupona iz
niškog dnevnika "Narodne novine", takmiče se za zlatne, srebrne i bronzane
tepsije, kao i za zlatni, srebrni i bronzani klas kukuruza koji se dodeljuje
na osnovu glasova građana.
Najomiljeniji doručak Nišlija ipak i pored namere Unije pekara Niša neće
postati brend grada jer je Zavod za patente odbio inicijativu Unije da se
zaštiti i brendira burek kao niški proizvod.
"Naša inicijativa je odbijena uz obrazloženje da je recept bureka opštepoznata
stvar i da nije nikakva tajna", kaže Vukadinović.
Prvi burek Turčina Mehmeta Oglua napravljen je, kako se tvrdi, "po receptu
koji je važio za celu Tursku", a niški poznavaoci bureka tvrde da se jedino u
Nišu burek premazuje, dozirano, svinjskom mašću.
Burek se u Nišu, za razliku od drugih gradova, ne prodaje na grame već "na
četvrtinu" ili "osminu" tepsije.
Starije Nišlije ne priznaju "pomodarije u vidu bureka sa šampinjonima ili
takozvani pica-burek", već samo onaj pravi, autentični, sa sirom i mesom i
eventualno sa mesom i ljutim papričicama.
Oni tvrde da se burek jede isključivo prstima iz masne hartije, jer - tako je
najslađe. Slatko je, kažu, i kafansku noć "završiti vrućim burekom dok vam
mast klizi niz bradu". |
| |
Zoran Kosanović
Niš |
|
|
| U SAD 37 miliona siromašnih |
Godišnji prag siromaštva za četvoročlanu
porodicu bio je prihod od 19.971 dolar a za pojedinca, ta suma je iznosila
9.973 dolara godišnje.
|
U bogatoj Americi živi 37 miliona siromašnih
ili 12,6 odsto stanovništva, a broj Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja je
rekordno visok i doseže 47 miliona.
 Prema
najnovijim podacima Američke agencije za statistiku, u 2005. godini su lični
prihodi blago porasli, prvi put od 1999. godine, ali se nivo siromaštva
godinama praktično ne menja.
Prosečan godišnji prihod američkih domaćinstava je, kako prenosi Glas Amerike,
premašio 46.000 dolara, što je porast od 11.000 dolara u odnosu na 1967.
godinu. Nivo siromaštva je oscilirao u istom periodu, ali je ostao praktično
nepromenjen od 2001. godine, tako da danas u SAD ima oko 37 miliona siromašnih.
Agencija za statistiku koristila je različite faktore koji određuju siromaštvo,
bazirane na veličini porodice. Na primer, godišnji prag siromaštva za
četvoročlanu porodicu bio je prihod od 19.971 dolar. Za pojedinca, ta suma je
iznosila 9.973 dolara godišnje.
Izveštajem su obuhvaćene četiri etničke grupe - belci, crnci, latinoamerikanci
i azijati. Amerikanci azijskog porekla zarađuju više od belaca iza kojih slede
Afroamerikanci i Hispanci.
Procenat ljudi koji su pokrveni zdravstvenim osiguranjem na osnovu zaposlenja
smanjio se sa 59,9 odsto na 59,5 odsto u 2005, a smanjio se i procenat ljudi
koji privatno kupuju zdravstveno osiguranje.
U proseku, muškarci zarađuju više od žena. U izveštaju se navodi da je na
svaki dolar koji je za puno radno vreme zaradio muškarac, žena zaradila 77
centi.
Najbogatiji okruzi nalaze se u okolini Vašingtona, dok su najsiromašniji u
Teksasu, duž granice prema Meksiku.
 Latinoamerički
imigranti i dalje pristižu u Ameriku čak i ako su tu ispod linije siromaštva
pošto za njih to ipak znači ogromno poboljšanje u odnosu na njihov sadašnji
status.
Podaci takođe pokazuju da postoji sve veći jaz između gornje i najniže petine
američkog stanovništva.
Prihodi domaćinastava u najvišoj petini predstavljaju oko polovinu ukupnih
prihoda u zemlji, dok prihodi najniže petine čine samo 3,4 odsto ukupnih
prihoda.
Ekonomista Geri Bartles smatra da se rastući jaz između najbogatijih i
najsiromašnijih Amerikanaca može pripisati delom globalizaciji i izmeštanju
radnih mesta u inostranstvo. On kaže da to ujedno znači da se veći deo
nacionalnog prihoda premešta iz ruku zaposlenih u ruke poslodavaca.
"Mogućnost da se dobra i usluge proizvode u drugim zemljama gde su nadnice
mnogo niže, a beneficije manje, takođe povećava ekonomski i politički uticaj
poslodavaca u odnosu na zaposlene", ističe Bartles. |
| |
| |
|
|
| Robot sa čulom ukusa |
Izgledalo je da sposobnost da razlikuju dobro
vino od lošeg, prepoznaju marku i preporuče sir koji uz njega ide, imaju samo
ljudi. Ali, u Japanu to rade roboti...
|
Istraživači kompanije NEC Sistem tehnolodžis i
Univerziteta Mie napravili su robota sa čulom ukusa koji je u stanju je da
razlikuje više desetina vrsta vina, sireva i predjela. Opredelili su se za
vino jer im je delovalo kao pravi izazov.
 Prošlog
meseca naučnici su obrali plodove dvogodišnjeg rada: svetlo dana ugledao je
zeleno-beli prototip robota sa očima, glavom koja se okreće i ustima koja
zasvetle svaki put kad robot progovori.
U levoj ruci taj elektromehanički vinopija ima infracrveni spektrometar koji
mu pomaže da analizira hemijski sastav nekog vina ili hrane i identifikuje
proizvod, prenosi AP.
Kada identifikuje vino, robot izgovori naziv glasom koji podseća na dečiji. Uz
to robot obavezno da i komentar - recimo, da se radi o šardoneu ili širazu
(shiraz) "punog ukusa". Takođe taj znalac sugeriše koja hrana ide uz to vino.
Učesnik u projektu stvaranja robota-poznavaoca vina Hideo Šimacu kaže da
roboti mogu i da se personalizuju, tj, da se programiraju da prepoznaju
određene vrste vina koje neko voli, kao i da preporučuju nove koje bi bile po
ukusu vlasnika robota.
S obzirom da radi na principu analize hemijskog sastava vina ili hrane, robot
može i da upozori "gazdu" da neki proizvod nije zdravstveno ispravan, kao i da
je nešto suviše masno ili preslano.
Robot je bio u stanju i da, kada su mu na analizu date tri zrele, na prvi
pogled iste jabuke, izdvoji onu koja je slatka od druge dve nakisele.
Ipak, degustatori još ne treba da se plaše da će izgubiti posao. Na tržištu
postoje stotine vrsta vina, a robot može da se programira da tačno
identifikuje najviše nekoliko desetina.
Takođe, robot ima problema sa ukusom kada je boca otvorena, a vino u njoj već
počelo da menja hemijski sastav.
Dešavaju mu se i veći "ispadi". Tako je reportera AP, kada je prineo ruku
robotovom senzoru, robot identifikovao kao pršutu, a kamermana kao slaninu.
Osim toga, robot je skup, košta koliko automobil, i istraživači žele da cenu
senzora za ukus, ako krene na tržište, spuste na 100.000 jena (1.000 dolara).
Robot se zapravo i ne planira za tržište. Taj robot je "više simbol naših
tehnoloških mogućnosti nego profitabilan proizvod, za sada", ističe Šimacu.
Profesor Acuši Hašimoto sa Univerziteta Mie izjavio je, priznajući da ima
prostora za poboljšanje robota, da je on "još kao dete, ali da ga ne treba
ignorisati".
Proizvođači vina potencijalno mesto robota vide u aukcijskim kućama, recimo
Kristiju, gde bi analizirao skupa i stara vina i proveravao im autentičnost
bez otvaranja boce. |
| |
| |
|
|
| Prvi grad u Crnoj Gori sa ekološkim planom |
Najugroženiji su more i morsko dno, naročito u
priobalju a u hercegnovski zaliv godišnje se slije 793 tone organskog otpada...
|
Herceg Novi je postao prvi grad u Crnoj Gori
koji je doneo Lokalni ekološki akcioni plan.
 Odbornici
gradske skupštine Herceg Novog jednoglasno su usvojili taj dokument zbog
zabrinjavajuće ekološke situacije u gradu.
Najugroženiji su more i morsko dno, naročito u priobalju Igala i Bijeloj koje
zagađuju otpadne vode iz Jadranskog brodogradilišta.
U hercegnovski zaliv godišnje se slije 793 tone organskog otpada.
Problem otpadnih i fekalnih voda bio je zadovoljavajuće rešen pre trideset
godina, u vreme kada je za Herceg Novi, tada sa svega 16.000 stanovnika,
izgrađen kanalizacioni kolektor. To je tada na istočnoj obali Jadrana imala
još samo Opatija.
Stvari su se od tada promenile.
Glavni kanalizacioni potisni cevovod kod tvrđave "Forte Mare", čija je dužina
1.600 metara, oštećen je na više mesta. Od ukupno 33 spoja kanalizacionih cevi,
samo je šest ispravno, ali ni jedan ne zadovoljava građevinske i
sanitarno-higijenske uslove.
Najdramatičnije je stanje u banjskom lečilištu Igalo. Na mnogim mestima
ispusti su potpuno uništeni te kanalizacija otiče direktno u more.
U potocima koji se ulivaju u more kod hotela Igalo i Instituta Dr. Simo
Milošević, ima desetak priključaka fekalne kanalizacije, a i mnoge septičke
jame se prelivaju u potoke.
Reka Sutorina na čijem ušću u more nastaje lekoviti peloid, popularno i čuveno
igalsko blato, još je jedan problem za ovaj plitki akvatorijum Topljanskog
zaliva.
Naselja duž te reke su problem kanalizacije rešila izgradnjom septičkih jama
koje najčešće nisu nepropusne. Fekalije se izlivaju u Sutorinu što znači i da
zagađuju peloid na njenom ušću.
Iz i sa brodova koji se remontuju u Brodogradilištu u Bijeloj u more se
slivaju organske toksične materije, ulja i teški metali - pronađeni u
koncetraciji 30 puta većoj od zakonom dozvoljene.
U moru i vodotokovima stručnjaci su otkrili deterdžente, fekalne bakterije,
biljna i životinjske ulja i masti, mašinsko ulje, boje, olovo, fenole, metalnu
prašinu.
Nije samo more zagađeno već i zemljište. U akcionom planu su kao "crne tačke"
navedene gradska deponija u zaleđu Herceg Novog, na padinama planine Orjen,
kao i mnoge divlje deponije duž saobraćajnica.
Stručnjaci podsećaju da bi i sa Arze trebalo ukloniti 70 tona radioaktivne
zemlje i kamena deponovanih privremeno u jednom bunkeru.
Konstatovana je i degradacija šuma, kao i neplanska gradnja koja degradira
prostor.
Planirano je da Lokalni ekološki akcioni planovi koje bi trebalo da donesu sve
opštine u Crnoj Gori, budu osnova za donošenje nacionalnog ekološkog plana. |
| |
Slavica Kostić
Herceg Novi |
|
|
| Šešelju vratiti pravo da se brani sam |
Sudsko veće Tribunala, piše u žalbi,
zanemarilo je Šešeljevo pravo da se brani sam kao jedno od fundamentalnih
prava optuženog, koje se može ograničiti samo u izuzetnim okolnostima.
|
Van der Spul je, kao branilac u pripravnosti
(stand-by councel) koga Šešelj ne priznaje, uložio žalbu na odluku sudskog
veća da Šešelju, protiv njegove volje, za stalnog branioca nametne Dejvida
Hupera iz Velike Britanije.
 U
žalbi, objavljenoj juče u Hagu, Van der Spul je kao alternativni zahtev naveo
da se, umesto branioca koji će voditi proces, Šešelju postave advokati koji će
mu pomagati da iznese svoju odbranu ili da se nađe drugi način da se optuženom
omogući da učestvuje u postupku.
Van der Spul u žalbi tvrdi da je veće pogrešilo kada je ocenilo da Šešelj
neprihvatljivim ponašanjem opstruiše proces. On je naznačio da se Šešelj, u
poslednjih godinu dana, u sudnici ponašao korektno i da je sarađivao na
pripremi suđenja, iako su njegovi pisani podnesci često bili protivni
pravilima suda i uvredljivi.
Sudsko veće Alfonsa Orija, piše u žalbi, zanemarilo je Šešeljevo pravo da se
brani sam kao jedno od fundamentalnih prava optuženog, koje se može ograničiti
samo u izuzetnim okolnostima.
Optuženom je, pored toga, uskraćen direktan pristup sudu, jer mu nije
dozvoljeno da se sam žali na odluku kojom mu je nametnut branilac, tvrdi Van
der Spul.
On je u žalbi podvukao da sudije Šešelja nisu upozorile da će mu nametnuti
branioca ako nastavi sa neprihvatljivim ponašanjem, već su mu, naprotiv,
dozvoljavale da aktivno učestvuje u pripremama za suđenje i ohrabrivale ga da
ulaže podneske.
Prema žalbi, sudije nisu u obzir uzeli druge metode kojima su mogli da suzbiju
neprihvatljivo Šešeljevo ponašanje, kao ni praktične posledice odluke o
nametanju branioca po tok samog suđenja.
Apelaciono veće će, kako se očekuje u Hagu, uskoro doneti odluku o žalbi koju
je Van der Spul podneo u Šešeljevo ime.
Predsedavajući sudija Ori ranije je planirao da suđenje počne u oktobru.
Sudsko veće je, u međuvremenu, tužiocima naložilo da optužnicu protiv Šešelja,
koja ima 14 tačaka, suze za najmanje jednu trećinu do kraja septembra.
Prva statusna konferencija, kojoj će prisustvovati i nametnuti branilac Huper
i optuženi Šešelj, zakazana je za četvrtak 14. septembra. Prema odluci sudije
Orija, tada će biti razmotrena "nerešena pitanja, u svetlu imenovanja branioca
i skorog početka suđenja". |
| |
| |
|
|
| Južna Osetija se ne razlikuje od Kosova |
Zapad ne prihvata ideju razdvajanja Osetije od
Gruzije, gde istorijsko iskustvo naroda nije mnogo različito od onog koje su
prošli kosovski Albanci", smatra Makarkin.
|
Rusija je pooštrila svoj stav o pitanju Južne
Osetije. Iako priznaje teritorijalni integritet Gruzije, u najnovijim
zvaničnim saopštenjima Moskva ističe da taj integritet nije "ni politička ni
pravna realnost".
 "Zapravo,
Gruzija samo treba da prizna ono što svi već znaju - da je izgubila kontrolu
nad Južnom Osetijom i Abhazijom pre 15 godina", napisao je zamenik direktora
ruskog Centra za političke tehnologije Aleksej Makarkin u analizi za RIA
Novosti.
Svaki put, međutim, kada rusko Ministarstvo spoljnih poslova pomene tu
činjenicu, u Tbilisiju dođe do novih izliva gneva, ukazuje Makarkin.
"Gruzija je u više navrata optuživala Rusiju da pokušava da aneksira Južnu
Osetiju i spoji je sa Severnom Osetijom, koja je na ruskoj teritoriji",
podseća on.
Makarkin ukazuje da postoje presedani za podelu zemalja na osnovu prava naroda
na identitet. "Česi i Slovaci su se razdvojili i oformili posebne države koje
danas mirno koegzistiraju u Evropskoj uniji. Srbija i Crna Gora su upravo
prošle kroz sličnu podelu bez sukoba. Sada Zapad vrši pritisak na Srbiju da
prihvati referendum o nezavisnosti Kosova, čiji je ishod apsolutno predvidiv",
navodi on.
"Ipak, Zapad ne prihvata ideju razdvajanja Osetije od Gruzije, gde istorijsko
iskustvo naroda nije mnogo različito od onog koje su prošli kosovski Albanci",
smatra Makarkin.
Krivica za problem Južne Osetije, prema oceni analitičara, leži na gruzijskom
rukovodstvu s početka 90-ih godina. "Tbilisi je doneo kobnu odluku da zabrani
zvaničnu upotrebu osetijskog jezika u toj oblasti", objašnjava Makarkin i
dodaje da su "zbog toga Osetini zatražili da se njen status promeni s
autonomne oblasti u republiku".
Odgovor gruzijskih vlasti bio je da ukinu i autonomiju. Događaji koji su
usledili dobro su poznati: osetijske vlasti shvatile su da njihovom narodu
neće biti garantovano pravo na očuvanje i razvoj nacionalnog i kulturnog
identiteta dok god je Južna Osetija deo Gruzije, pa su proglasile nezavisnost.
Gruzijske vlasti sada nude kompromis - obnavljanje autonomije Južne Osetije i
uspostavljanje prijateljskih odnosa između dva naroda, piše Makarkin. "Ali,
sada je kasno", dodaje on.
"Niko ne može ubediti Osetine da Gruzija neće ponovo pokušati da im oduzme
prava u nekom trenutku u budućnosti, bilo to za pet, ili za 20 godina. I imaju
razlog da strahuju", smatra analitičar.
Makarkin ukazuje na "paradoks" u međunarodnim odnosima, odnosno da pravo koje
Zapad priznaje Gruziji, ne želi da primeni na Srbiju.
"Pre nekoliko godina SAD i Evropska unija žestoko su kritikovale Slobodana
Miloševića jer se pozivao na istoriju, umesto na realnost kada se razgovaralo
o problemu Kosova. Milošević je ukazivao na važnost koju Kosovo ima za Srbe
kao kolevka njihove nacionalne kulture i kao teritorije gde su se odigrali
mnogi događaji važni za srpsku naciju", podsetio je on.
Zapad je, međutim, smatrao da je takav pristup prevaziđen i da se njime čak
krše prava albanskog naroda koji danas nastanjuje tu oblast, piše Makarkin i
dodaje da je Milošević tada optužen da ponovo oživljava ideju "velike Srbije"
i da kosovskim Albancima poriče pravo na nezavisan razvoj.
"Je li situacija u Južnoj Osetiji drugačija nego ona na Kosovu? Ne, nije. U
oba slučaja postoji narod voljan da primeni svoje pravo na identitet. Iz nekog
razloga, Srbi se ne mogu pozivati na istorijsku tradiciju i iskoristiti je kao
argument za teritorijalne probleme, ali Gruzijci, koji insistiraju da je ta
oblast prvobitno bila deo njihove teritorije, to mogu", ukazuje ruski
analitičar.
Makarkin još navodi da istorijski, Osetini nisu bili osvajači i nisu nikoga
pokorili, "za razliku od muslimana, koji su došli na Balkan sa krvavom
ekspanzijom Otomanskog carstva". "Osetini su se naselili u oblasti koja je
danas Južna Osetija u Srednjem veku, po naredbi gruzijskih feudalnih knezova
koji su cenili njihovo umeće u poljoprivredi", podseća on.
"Uz to, Južna Osetija je postala deo Rusije 25 godina pre nego Gruzija, što je
i istakla u svojoj žalbi ruskom Ustavnom sudu", navodi analitičar.
I moderna vremena i istorija, nastavlja Makarkin, svedoče o pravu naroda
Osetije da iza-bere nezavisan put razvoja. Makarkin navodi i da je šef ruske
diplomatije Sergej Lavrov pozvao Gruziju da se ne plaši referenduma o
nezavisnosti u toj oblasti.
"Pravo na identitet je deo međunarodnog prava koje se vrši slobodnim
izražavanjem volje", kazao je tada Lavrov.
"Zaista, bilo bi teško objasniti Osetinima zašto oni, za razliku od kosovskih
Albanaca, nemaju to pravo", zaključio je Aleksej Makarkin. |
| |
| |
|
| |
|
 |
