Broj 1069, 8. septembar 2006.
| Počela predizborna kampanja u BiH |
| |
Predizborna kampanja za opšte izbore u Bosni i
Hecegovini 1. oktobra počela je zvanično prošlog vikenda
 Predizborna
kampanja trajaće do 29. septembra kada u ponoć počinje izborna tišina.
Za opšte izbore u BiH prijavilo se 36 političkih partija, osam koalicija i 12
nezavisnih kandidata, a pravo glasa ima 2.736.886 građana BiH.
Građani će na izborima u BiH 1. oktobra birati tri člana Predsedništva BiH,
predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Predstavničkom
domu Parlamenta BiH, Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske, te
poslanike u skupštinama u deset kantona u Federaciji.
Među 7.245 prijavljenih kandidata, 1.524 je mlađe od 30 godina. Na
kandidatskim listama je 4.621 muškarac i 2.624 žena.
Iz Centralne izborne komisije (CIK) BiH upozorili su političke partije da
obrate pažnju na način promovisanja svojih programa, odnosno "da ne koriste
jezik koji kod drugih izaziva strah ili uznemirenost".
CIK BiH ima pravo da sankcioniše kršenje pravila ponašanja u preizbornom
periodu, novčanim kaznama ili eliminacijom pojedinih kandidata ili celih
političkih partija.
Procenjuje se da će se za organizaciju izbora utrošiti osam do devet miliona
konvertibilnih maraka (četiri do pet miliona evra) iz budžeta BiH i opština. |
| |
| |
|
| |
| Snažan rast akcija na Banjalučkoj berzi |
| |
Prosečna cena akcija na Banjalučkoj berzi u
poslednjih šest meseci porasla je za oko 50 odsto, pišu banjalučke Nezavisne
novine.
Na Banjalučkoj berzi su potvrdili da je indeks BIRS 1. septembra dostigao
1.980 bodova, dok se početkom marta kretao oko 1.300 bodova.
 Indeks
BIRS određuje kretanje cena akcija 12 najlikvidnijih preduzeća i banaka u
Republici Srpskoj koji se kotiraju na toj berzi.
Stručni saradnik Berze Darko Lakić je rekao da je optimizam zahvatio RS
sredinom maja, nakon međunarodne konferencije koju je organizovala Berza, kao
i puštanja u rad informacionog portala na kojem su dostupne bitne informacije
s tržišta kapitala srpskog entiteta BIH.
"Broj investitora i tražnja za akcijama od tada su povećani, što se reflektuje
i na rast cena akcija", kaže Lakić.
Najveći interes vlada za akcije Telekoma Srpske, koje su na kraju prošle
nedelje dostigle rekordnu vrednost od 2,36 KM (1,18 evra), što u odnosu na
početak marta predstavlja rast od 24 odsto.
Razloge ekspanzije, po rečima Lakića, prvenstveno treba tražiti u raspisivanju
tendera za privatizaciju te telekominikacione kompanije.
Slična situacija je i kod naftne industrije, čije su akcije u maju, a potom i
poslednjih 15 dana, postale atraktivne zbog najava Vlade RS o njihovoj skoroj
prodaji.
Akcije preduzeća iz sistema "Elektroprivrede RS" prosečno su udvostručene.
Najviše su rasle u martu i aprilu, kao i prošlog meseca kada su i ostvarile
rekordne nivoe.
Nedavno objavljeni polugodišnji izveštaji o poslovanju najviš su uticali na
cene akcija zvorničkog "Birača", koja je poslednjih mesec dana utrostručena.
"Sva ta pozitivna dešavanja prati i logičan rast cena Penzijsko-invalidskih
fondova, što na kraju pokazuje da je tržište kapitala RS, uz crnogorsko, jedno
od najaktuelnijih u regionu", zaključio je Lakić. |
| |
| |
|
| |
| Finansiranje policije RS samo posredstvom
institucija RS |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik
izjavio je da je finansiranje policije RS posredstvom trezora i institucija
tog entiteta minimum od kojeg RS neće odustati u reformi policije.
 Dodik
je novinarima u Banjaluci kazao da nije prihvatljivo da entitetske policije
budu finansirane direktno iz budžeta BiH.
Premijer RS je naglasio da je do zastoja u reformi policije BIH došlo jer nisu
primenjeni temeljni principi iz Sporazuma o reformi policije koji su
prihvatili entitetski i državni parlament.
Prema njegovim rečima, u Direkciji za reformu policije nije poštovan princip
donošenja odluka konsenzusom, kao ni princip da stranci u Direkciji ne mogu
imati odlučujući glas.
Navodeći da se reforma policijskih snaga u BiH nameće kao uslov za prestanak
mandata Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u julu naredne godine, Dodik je
poručio da RS bez obzira na sve neće odustati od temeljnih principa reforme
koji su utvrđeni Sporazumom.
"Može OHR ovde ostati još deset godina u bilo kom obliku, ali temeljne
odrednice reforme policije neće da se promene. Za nas je argument dijalog,
posao koji policija radi i želja svih ljudi u RS da takva organizacija ostane",
istakao je Dodik.
Direktor policije RS Uroš Pena rekao je novinarima da će i dalje biti samo
posmatrač u radu Direkcije za reformu policije.
On je naveo da sadašnji rad Direkcije za reformu policije vodi samo ka reformi
MUP-a Federacije BiH.
Dodik je danas Ministarstvu unutrašnjih poslova RS uručio deset novih
automobila. |
| |
| |
|
| |
| Ispitati gde je novac od zlata dobijen
sukcesijom |
| |
Poslanik u Parlamentu BiH Sead Avdić izjavio
je da bi Tužilaštvo BiH, posle pet godina, moralo da pokrene istragu o
nezakonitoj prodaji zlata koje je BiH dobila u procesu sukcesije imovine bivše
SFRJ i na taj način da otkrije pravu istinu o najvećoj posleratnoj aferi u BiH.
Avdić je za današnje izdanje "Dnevnog avaza" rekao da je BiH, zlato dobijeno
procesom sukcesije, prodala u decembru 2001. godine. U to vreme predsedavajući
Saveta ministara BiH bio lider SDP BiH Zlatko Lagumdžija, a ministar trezora
BiH Ante Domazet.
"Lagumdžija je bez odluke Parlamenta BiH i pre usvajanja zakona o raspodeli
sredstava dobijenih u procesu sukcesije prodao bosansko zlato. Osim što je to,
dakle, uradio nezakonito, zlato je na berzi prodao za 273 dolara po unci, što
je najniža ikad zabeležena cena", izjavio je Avdić.
On tvrdi da je BiH na taj način izgubila najmanje pet miliona maraka. Poslanik
je rekao da Lagumdžija mora odgovoriti i na pitanje - zbog čega je prodaja
državnog zlata obavljena tajno. |
| |
| |
|
| |
| Doneseno 120 zaključaka o oduzmanju
državljanstva |
| |
Predsednik Komisije za reviziju statusa
naturalizovanih državljana Vjekoslav Vuković rekao je da je Komisija donela
120 zaključaka o oduzimanju državljanstva.
On je, takođe, rekao da su za 50 ljudi uručena rešenja o oduzimanju
državljanstva i deportaciji.
Kako je rekao, među njima su i osobe koje se nalaze na listama UN zbog davanja
podrške terorističkoj organizaciji Al-Kaida.
Veće ministara BiH formiralo je u martu Komisiju za reviziju državljanstava
dodeljenih tokom rata u BiH. Komisija je počela sa izručivanjem državljana
koji nisu sa područja bivše Jugoslavije.
Advokat naturalizovanih državljana BiH Kadrija Kolić nedavno je optužio
bosanske vlasti da "čine zločin" protiv naturalizovanih državljana BiH koji su
afro-azijskog porekla, jer su im "ostanak u BiH nudile nekadašnje vlasti". Oko
1.500 osoba afro-azijskog porekla biće predmet revizije državljanstava BiH. |
| |
| |
|
| |
| Nezvaničan sastanak Čekua i funkcionera DPA u
Skoplju |
| |
Kosovski premijer Agim Čeku i potpredsednik
Demokratske partije Albanaca (DPA) koja je u novoj makedonskoj vladi, Menduh
Tači sastali su se u Skoplju, javila je televizija A1, pozivajući se na dobro
obaveštene izvore.
Čeku je, kako tvrdi ova skopska televizija, na jučerašnjem sastanku u hotelu "Aleksandar
palas", rekao da "međunarodna zajednica zahteva okončanje pregovora o statusu
Kosova do kraja ove godine" i pozvao DPA da u novoj vladi radi na
dobrosusedskim odnosima Makedonije i Kosova.
Kosovski premijer je, prema istim izvorima televizije A1, zahtevao od Tačija
da mu ugovori sastanak sa novim makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.
"Taj sastanak biće realizovan najverovatnije u drugoj polovini ovog meseca
nakon što se premijer Gruevski vrati iz Brisela gde ima sastanak sa (visokim
predstavnikom EU) Havijerom Solanom i (evropskim komesarom za proširenje)
Olijem Renom", javila je skopska televizija.
Čeku je imao dobre odnose i stalne telefonske kontakte sa bivšim makedonskim
premijerom Vladom Bučkovskim.
Neki skopski mediji su tokom predizborne kampanje uoči parlamentarnih izbora u
Makedoniji napadali Čekua da lobira kako bi makedonski Albanci glasali za
Demokratsku uniju za integracije, stranku Alija Ahmetija, inače, njegovog
saborca iz raspuštene Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). |
| |
| |
|
| |
| Potrebno 10 - 20 godina za procesuiranje
zločina |
| |
Direktor Odeljenja za ljudska prava Misije
OEBS u Bosni i Hercegovini Džejms Rodhaver ocenio je da se Tužilaštvo BiH
suočava sa problemom ograničenja u resursima kojima raspolaže.
"To se oslikava kroz cifru od 13.000 predmeta ratnih zločina koje treba
istražiti dok, s druge strane, u BiH ima samo 70 tužilaca koji se mogu baviti
tim predmetima", izjavio je Rodhaver za "Dnevni avaz".
On je istakao da bi BiH bilo potrebno 10 ili 20 godina da bi procesuirala sve
predmete ratnih zločina.
"To je problem, jer je za budućnost BiH veoma važno da žrtvama bude pružen
osećaj da zločin neće proći nekažnjeno i, što je najvažnije, da počinioci
zločina shvate da će i na njih doći red", rekao je Rodhaver.
Prema njegovim rečima, ključni element u prevazilaženju tog problema je
pristupanje strateškom procesuiranju ratnih zločina, što podrazumeva izradu
nacionalne strategije koja bi trebalo da utvrdi kako se koriste resursi,
dokazi i svedoci.
On je takođe ocenio da je, na osnovu razgovora koje je imao sa predstavnicima
Suda BiH, ta institucija nezavisna. |
| |
| |
|
| |
| BiH za pet miliona evra kupuje zgradu u
Briselu |
| |
Vlasti Bosne i Hercegovine planiraju da
naredne godine kupe zgradu u Briselu u kojoj bi smestile ambasadu u Belgiji,
Misiju pri Evropskoj uniji i Misiju pri NATO-u, izjavio je generalni sekretar
Ministarstva spoljnih poslova BiH Adi Hadžikapetanović.
"Eventualnom kupovinom uštedela bi se velika suma novca, s obzirom na
aktivnosti BiH za približavanje i ulazak u EU. To je povoljnija varijanta od
plaćanja kirije", rekao je Hadžikapetanović za sarajevski list "Dnevni avaz".
Prema njegovim rečima, realizacija tog projekta još je neizvesna, jer četiri
do pet miliona evra, koliko je vlast BiH spremna da plati za kupovinu i
adapaciju zgrade, tek treba da budu odobrene u budžetu za narednu godinu.
Kupovinu je u februaru predložilo Predsedništvo BiH. Tada je dat nalog
ministarstvima spoljnih poslova i finansija da nađu odgovarajući objekt u
Briselu.
Zgrada bi trebalo da se nalazi u centru Brisela i da bude površine od 1.000 do
1.500 kvadrata.
U njoj bi Misija BiH pri NATO-u bila smeštena do ulaska zemlje u taj savez,
nakon čega bi se preselila u sedište Alijanse, a prostor bi se oslobodio za
angažovanje novih diplomata BiH koji bi radili na približavanju Evropskoj
uniji.
Interese BiH u Briselu trenutno zastupa desetak službenika. |
| |
| |
|
| |
| U Republici Srpskoj privatizovano 677
preduzeća |
| |
U Republici Srpskoj (RS) od 1999. godine do
sada privatizovano je 677 preduzeća i ostvaren prihod od 234,4 miliona
konvertibilnih maraka (119,8 miliona evra), podaci su Direkcije za
privatizaciju RS.
Privatizovana preduzeća su plaćena sa 181,9 miliona KM (93 miliona evra) stare
devizne štednje i 52,5 miliona KM gotovine (26,8 miliona evra), preneo je
poslovni sajt Pincom.info.
Prodajom preduzeća u kojima je državni kapital vredan do 300.000 KM (153.388
evra) do sada je ostvaren prihod od 13 miliona KM (6,6 miliona evra).
Od preduzeća skupljih od 300.000 KM zarađeno je 183 miliona KM (93,6 miliona
evra).
Prodajom strateških preduzeća, kojih je do sada privatizovano 57, u budžet RS
se slilo 38,3 miliona KM (19,6 miliona evra).
Od 82 strateška preduzeća u srpskom entitetu Bosne i Hercegovine do sada je
privatizovano 57, od čega je ove godine kupljeno devet preduzeća. |
| |
| |
|
| |
|
 |
