Krvava sreda na koledžu Doson
Kimvir Gil je voleo oružje, a mrzeo ljude, i sve su za njega bili 'nigez', bez obzira na boju kože. Na raznim veb-sajtovima na kojima postoji trag o njemu, on je skoro otvoreno najavljivao da će ostaviti za sobom krvavi trag. Pa, ipak, niko nije mogao da posumnja da će se nešto strašno dogoditi kada je, oko pola jedan, parkirao svoj crni pontijak ispred koledža Doson, izašao iz njega, otišao do gepeka i uzeo devetomilimetarsku, poluautomatsku pušku, pištolj i torbu sa još jednom puškom. Najbliži očevici mislili su da se radi o igračkama, naprosto nisu mogli da poveruju da bi neko mogao da ima takvo ubitačno oružje. On je ušao u koledž sa jugozapadne strane i počeo da puca, a potom je ušao u zgradu i na drugom spratu pošao ka kafeteriji. Tu je bilo stotinak studenata. Epilog je jedna smrtno ranjena osamnaestogodišnja devojka, Anastazija De Souza, devetnaestoro povređenih mladića i devojaka, od toga šestoro ozbiljno, dvoje u kritičnom stanju. I Kimvir je ubijen u obračunu sa policijom, a ko zna koliko je mladih pretrpelo šok zbog scene kojoj su prisustvovali i straha koji su osetili kada su shvatili da svako od njih može biti sledeća žrtva oružanog napadača sa ledenim izrazom na licu. Svako se snalazio kako je znao i bežao što dalje od napadača. Oko 400 studenata i nastavnika pronašlo je utočište u zgradi univerziteta Konkordija, nekoliko blokova dalje, gde im je pružena pomoć stručnjaka, i gde su bili smešteni do polaska kućama. U policijskom saopštenju rečeno je da su policajci reagovali na pravi način i time verovatno sačuvali mnoge živote. Oni koji su prvi došli su odmah snimili situaciju i, bez oklevanja i bez čekanja na članove specijalne jedinice, pucali i ubili napadača u atrijumu zgrade koledža. Policija kaže da će koledž Doson biti zatvoren bar do ponedeljka, kako bi se prikupili svi potrebni dokazi o nesreći. Na Dosonu, koledžu koji pohađaju studenti posle jedanaestog razreda (od sedamnaeste godine, pa naviše), ima preko sedam hiljada studenata. Oni studiraju svogodišnji preduniverzitetski program ili trogodišnji tehnički program. Ovaj krvavi incident blokirao je na nekoliko sati saobraćaj i život u ovom delu Montreala. Ovo je treći put, od 1989. godine da se u montrealskim studentskim centrima puca i da stradaju mladi akademci. Šestog decembra te godine je problematičan mladić, po imenu Mark Lepine, pucao iz poluatomatske puške u kafeteriji, hodnicima i učionicama Politehničkog fakulteta Univerziteta u Montrealu, ubio 14 žena i potom i sebe. Nepune tri godine kasnije, 24. acgusta 1992. godine, Valeri Fabrikan, asistent na univerzitetu Konkordija, nezadovoljan što je nekoliko puta odbijen za stalni angažman, ubio je četvoro svojih kolega. On izdržava kaznu doživotnog zatvora.

Zastave u provinciji na pola koplja
U Otavi, premijer Stiven Harper je incident u koledžu Doson nazvao 'kukavičkim i besmislenim činom'. On je istakao da se treba pobrinuti za bezbednost i oporavak svih povređenih u ovom incidentu, za čije se zdravlje svi molimo. Premijer Kvebeka, Žan Šarest je rekao da je ovo tužan dan i izrazio duboko žaljenje zbog patnje žrtava, porodica, roditelja, dok je gradonačelnik Montreala Žerald Tremblo rekao da je iskreno šokiran i duboko ožalošćen zbog ovog tragičnog događaja. Zastave u provinciji spuštene su na pola koplja povodom ovog tragičnog incidenta. Premijer Šarest je rekao da će najveći znak hrabrosti studenata i profesora sa koledža Doson biti da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima.

Puno diploma, malo zaposlenih
Poslednjih godina stopa useljavanja u Kanadu, koja iznosi 7-8 osoba na hiljadu stanovnika, gotovo je dvostruko viša od one za SAD. Uglavnom zahvaljujući imigraciji u Kanadi je porast broja stanovnika na drugom mestu među zemljama G8. Po poslednjem popisu, na ovim prostorima živi 311.370 osoba poreklom sa Balkana. Gledano po provincijama, oni su ovako raspoređeni: Alberta 25.155 Britanska Kolumbija 41.690 Jukon 225 Kvebek 19.295 Manitoba 7.240 Nanavut 10 Nova Skotija 1.805 Nju Brusvik 845 Njufaundlend i Labrador 305 Ontario 209.735 Ostrvo princa Edvarda 380 Saskačuan 4.505 Severozapadne teritorije 170 Ontario ubedljivo prednjači, a razlozi za to isti su kao i kod doseljenika iz drugih zemalja. Pored želje da se dođe u okruženje u kojem već ima ljudi ili članova porodice iz starog kraja, ekonomski razlozi najčešće prevagnu kod odlučivanja gde se nastaniti. Mogućnost zaposlenja veća je tamo gde je ponuda raznolikija, a Ontario je svakako karakterističan po tome. Nacionalna struktura doseljenika sa Balkana u Ontariju izgleda ovako: Albanci 11,040 Bosanci 8,600 Bugari 8,805 Crnogorci 640 Jugosloveni (n.n) 37,655 Kosovari 690 Makedonci 29,635 Srbi 40,575 Slovenci 19,835 Hrvati 62,325 Interesantno je da su doseljenici sa Balkana češće sa univerzitetskom diplomom nego ostali. Ako se posmatra starosna grupa od 25-40 godina, onda su od svakih pet pridošlica sa Balkana dvoje završili fakultet, dok je u ukupnoj imigrantskoj populaciji svaki treći fakultetski obrazovan. Poređenja radi, među Kanađanima 21,8 odsto imaju univerzitetsku diplomu. No, nažalost, nezaposlenost i dalje češće pogađa doseljenike sa Balkana nego ostale građane Kanade. Stopa nezaposlenosti među balkanskim imigrantima je 2001. godine iznosila 8,5 odsto, što je više nego imigranata u celini i više od stope nezaposlenosti za čitavu zemlju, koja iznosi 6,5 odsto. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da se značajan broj imigranata sa Balkana tek nedavno doselio u Kanadu.

Rajs u Halifaksu na poziv Mekkeja
Nedelja za nama protekla je u znaku obeležavanja pete godišnjice od terorističkih napada na Ameriku. U Kanadi je centralna ličnost svakako bila američki državni sekretar Kondoliza Rajs, koja je ovde boravila na poziv ministra inostranih poslova Pitera Mekkeja. Posetila je Halifaks, a potom i MekKejovu izbornu jedinicu Stelarton. On sam je jednom prilikom rekao da još od aprila ima želju da je tamo odvede. Mnogi posmatrači su susret dvoje političara okarakterisali kao više od politike. Rajs se zahvalila kanadskom stanovništvu za svu pomoć koju su pružili putnicima iz aviona koji su posle terorističkih napada bili preusmereni na kanadske aerodrome, naglašavajući da upravo takve situacije pokazuju šta znače prijatelji. Ona je istakla spretnost i profesionalizam koje su svi pokazali u danima dok nije skinuta zabrana sa avionskih letova. Neke procene govore da je u atlanskom delu zemlje tih dana bilo preko dvadeset hiljada putnika iz letova ka Americi. Ministar Mekkej je naglasio da Amerika nije sama u borbi protiv terorizma i naglasio da se Kanada neće povući iz Avganistana. Premijer Stiven Harper je, sa svoje strane, u govoru kojim je obeležio godišnjicu od terorističkih napada na Ameriku, povezao 11. septembar sa misijom u Avganistanu. On je primetio da je cilj razračunati se sa terorom u korenu i prekinuti, jednom za svagda, brutalni režim koji se užasno ophodi prema svom narodu, dok u isto vreme štiti teroriste.

Troje mrtvih u ljubavnom trouglu
Policija je gotovo razrešila tragediju koja se dogodila u noći između nedelje i ponedeljka u torontskom hotelu Delta Čelzi. Radi se o ljubavnom trouglu u kojem su bili devojka Švajcarkinja iz okoline Lucerna Nađa Virš, 25, njen momak Andre Ašvanden, 35, iz istog mesta i prijatelj Tomas Kaufman, 35, iz okoline Berna, ali sa nemačkim pasošem. Ubistvo je počinjeno takozvanim švajcarcem, džepnim nožićem za višestruku namenu. Devojka, koja je želela da u Kanadi proslavi svoj 25. rođendan, uplatila je sa svojim momkom tronedeljno putovanje kod agencije Džonvju Kanada. Kaufmana, koji je došao iz Ciriha istim avionom, je po svedočenju saputnika, poznavala od ranije. On je tu prvu noć proveo je sa parom u istoj sobi i planirao je nastavi putovanje zajedno sa njima. Međutim, očigledno je došlo do veoma ozbiljnog nesporazuma među njima, čim je Ašvanden posegao za nožem i ubio njih dvoje i izvršio samoubistvo. Radnici hotelskog obezbeđenja su u ranim jutarnjim satima pronašli Kaufmana, u donjem vešu, u hodniku na devetnaestom spratu. Tragovi krvi na zidu i podu vodili su do sobe 1908 u kojoj je policija pronašla druga dva tela, potpuno odevena. Dosadašnja istraga ukazuje na to da je zločin počinjen u sobi, a da je Kaufman uspeo da pobegne, ali kasno. Gosti iz drugih soba kažu da su u pola noći čuli ženski glas kako doziva u pomoć. Navodi se da svi troje imali manjih problema sa sluhom.

Smanjuje se broj mladih obolelih od raka
Broj mladih osoba muškog pola u Kanadi kod kojih je otkriven rak opada, što veoma raduje. Kod suprotnog pola, međutim, nema razloga za takav optimizam, pošto su tu brojke gotovo identične u poslednje tri decenije. U izveštaju Kenser Kera (Cancer care) Ontario navodi se da je program skrininga i lečenja doprineo da se smanji smrtnost kod mladih osoba od raka, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Ipak, i dalje postoji opasnost da se oboli i to najčešće od raka pluća i testisa. Ovaj drugi oblik je u porastu i, kako stručnjaci napominju, nije poznato koji su uzroci obolevanja od ove vrste raka. Rak pluća je takođe u porastu, ali kod žena i po prvi put izveštaj pokazuje da je više žena nego muškaraca obolelo od ove bolesti. Ova žinjenica se dovodi u vezu sa povećanim brojem pušača među pripadnicama nežnijeg pola, posebno sedamdesetih godina.

Zlostavljanje žena se dešava i u vašem okruženju
Mnogi od nas smo šokirani i iznenađeni kad saznamo da je neku ženu ubio njen nasilnički partner. Za većinu nas to se samo dešava nekim "drugim" ljudima i većina nas ima netačne pretpostavke o zlostavljanju i nasilju nad ženama. U ovom članku želimo da ukažemo na uobičajene pogrešne pretpostavke i zaključke koje možda i sami imamo. Nadamo se da će ova informacija pomoći svima da shvate važnost i ozbiljnost problema zlostavljanja i maltretiranja žena. To je porodični problem Nasilje u porodici je problem celog društva. Svi želimo da živimo u društvu koje tretira sve ljude, bez obzira kojeg su pola, sa poštovanjem. 25% pokušaja samoubistva žena su uzrokovani nasiljem nad njima. Maltretirane i zlostavljane žene su u tri puta većoj opasnosti da budu fizički povređene u trudnoći. Takođe imaju mnogo veću šansu da pobace ili abortiraju. Fizičko zlostavljanje, kao udaranje, šamaranje, davljenje itd. su krivična dela. Da bi zaustavili zlostavljanje žena, moramo prihvatiti činjenicu da to nije samo "porodični" problem. U stvari, to što se dešava i nije tako strašno Nasilje u porodici je izuzetno teško. Više žena je povređeno u porodici, nego u saobraćajnom udesu, pljačkama ili silovanjima zajedno. Nasilje je intenzivnije i učestalije kako vreme prolazi. Tri od 10 žena u Kanadi je zlostavljano od strane bliskog partnera. Ali, nasilje se ne dešava u mom okruženju Porodično nasilje se može desiti u svakoj porodici, bez obzira na rasu, versko opredeljenje ili socialno-ekonomske uslove života. Ako odbijamo da prihvatimo ovu činjenicu, onda nesvesno pomažemo nasilniku da nekažnjeno vrši ovo krivično delo. Mora da je nešto uradila i izazvala ga da je udari Ona je žrtva koju ne treba optuživati. Niko ne zaslužuje da bude fizički maltretiran. Nasilnik koristi nasilje da bi zadržao kontrolu i vlast u vezi. Ako je baš tako loše, zašto ga ne ostavi Nije lako raskinuti ni jednu vezu. Posebno ako je žena bez posla i finansijski zavisna od muža ili partnera. Pritisak porodice ili verski i kulturni razlozi mogu uticati na njenu odluku da ostane u takvoj vezi. Možda žena i proba da ostavi muža ili partnera ali joj on preti da će joj oduzeti decu, da će je fizički povrediti ako ga ostavi. Preko 75% žena je ubijeno nakon raskidanja veze. Poznajem ga i čini mi se da je jako fin Mnogi nasilnici nisu agresivni u odnosima sa drugim ljudima van kuće. Mogu čak biti veoma šarmantni i prijatni. Nažalost, to nije isti muškarac u kući. Veruj joj i pomozi. Ima problem sa alkoholom/kockanjem. Možda će prestati da je fizički zlostavlja, ako se bude lečio. Alkohol, droga ili kockanje utiču na agresivno ponašanje, ali nisu uzrok nasilja. Nasilnici su agresivni bez obzira da li su pod uticajem alkohola, droge, itd. Nasilnici traže svu kontrolu i vlast nad ženom i to je uzrok njihovom ponašanju, a ne zavisnosti bilo koje vrste. Ako znate da je neka žena zlostavljana, pomozite joj da dobije pomoć stručnih osoba iz agencija kao što je naša. Možete se obratiti za pomoć Polikulturnom Centru za pomoć imigrantima, na telefon (416) 233-0055.

Ćirilica na kanadskom sajtu
'Добродошли'. Ovom reči, ispisanom ćirilicom pozdravljaju se zainteresovani koji dođu na veb sajt Školskog odbora okruga Pil. Ostatak teksta je napisan latinicom, na srpskom jeziku. Srpski je samo jedan, od ukupno 25 jezika na koje je preveden tekst na sajtu ovog školskog odbora, očigledno, veoma otvorenog i spremnog za saradnju. Svesni toga da je, od svih delova zemlje, u ovom regionu najubrzaniji multikulturni rast, ali i da roditelji zainteresovani za obrazovanje dece ne govore engleski baš ponajbolje, prosvetni zvaničnici su rešili da im se obrate na njihovim maternjim jezicima. Na veb-sajtu se nalaze opšte informacije o obrazovanju, one koje se tiču roditelja i njihove uključenosti u obrazovni proces, kao i podaci koji mogu biti učenicima od koristi na arapskom, vijetnamskom, španskom koranskom, farsi, ruskom, hrvatskom, grčkom, albanskom i mnogim drugim jezicima. Uz molbu da se dostave komentari i predlozi, stoji i napomena da, za sada, odgovore daju samo na engleskom jeziku. Oni veruju da će ovakav veb-sajt biti od višestruke koristi i deci i roditeljima i da će pomoći da školovanje donosi uspeh i zadovoljstvo. Njihov primer zaista je hvale vredan. Adresa ovog veb-sajta je www.peelschools.org .

Pranje ruku čisti um od osećaja krivice
Interesantna studija naučnika sa Univerziteta Toronto, objavljena u najnovijem izdanju časopisa Nauka (Science), pokazuje da pranje ruku sapunom ili tuširanje posle nečistih misli ili dela može podsvesno da utiče da um pročisti od krivice. Jedan od autora studije Čen-Bo Zong, asistent za predmet organizaciono ponašanje na Rotman fakultetu za menadžment, Univerzitet u Torontu, kaže da rutinsko pranje ruku, ma koliko bezazleno izgledalo, može da bude protivteža ugroženoj moralnosti. On je ovaj fenomen nazvao 'efekat Magbet', po ličnosti iz Šekspirove tragedije, koja je trljala mrlju na rukama posle ubistva škotskog kralja. Autori studije objašnjavaju da se tu ne radi samo o Šekspirovoj kreativnosti, već i o njegovom poznavanju ljudske psihe. Zong pominje i biblijsku priču o Pontiju Pilatu, koji zaranja ruke u vodu nakon što je Hrista osudio na raspeće. Zong i njegov tim je uradio četiri eksperimenta, u kojima je učestvovalo 165 studenata sa univerziteta u Čikagu. Svaki eksperiment imao je za cilj da proveri psihološku povezanost između fizičke i psihičke čistote, ili pozitivno dejstvo pranja na savest.

Da li se slavnima gleda kroz prste?
Pitanje da li poznatom holivudskom glumcu Šonu Penu treba naplatiti kaznu za pušenje u zatvorenom prostoru izazvalo je poprilične polemike. On je zapalio cigaretu na konferenciji za štampu i prošao je nekažnjeno, isto kao i hotel u kojem se to dogodilo. Ministar za promociju zdravlja Džim Votson je, na konferenciji koja je označila stotinu dana zakona protiv pušenja, rekao da bi Pena trebalo kazniti. On je pomenuo i da je do sada izdato blizu pet stotina kazni pušačima i pravnim licima. Kritičari kažu da je očigledno da se strogi zakon ne primenjuje kada su u pitanju bogati i slavni. Ontarijski zdravstveni inspektor dr Šila Basrur kaže da bi hoteli i restorani trebalo da opominju svoje goste da ne puše, a ukoliko se gost toga ne pridržava onda ga svakako treba kazniti. Ona napominje da bi svakako trebalo obratiti veću pažnju tokom velikih manifestacija, kakva je Filmski festival. Organizatori Filmskog festivala ni glumac nisu dali nikakav komenatar.

Vino sve omiljenije
Iako pivo ostaje nacionalno piće broj jedan, statistički podaci govore da je Kanađanima vino sve omiljenije. U proseku smo, od 638 dolara koliko smo prošle fiskalne godine izdvojili za piće, za pivo dali polovinu te svote, za vino nešto malo više od četvrtine, a za žestoka pića nešto malo ispod četvrtine. Podaci kažu da je ovo prvi put da se vino našlo na drugom mestu. Statističari takođe kažu da je potrošnja alkoholnih pića u blagoj stagnaciji. U fiskalnoj 2004/05. godini porasla je za svega 3,8 odsto, što predstavlja najmanji rast u poslednjih osam godina. Nema stručnog objašnjenja zašto je tako, tu bi svaki potrošač mogao da da svoje lične razloge. Najviše je porasla potrošnja vina, čak za 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Primećeno je, takođe, da strana pića sve više ulaze u modu i da potrošnja piva, vina i žestokih pića iz uvoza raste po višoj stopi nego onih iz domaće proizvodnje.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"