Broj 1070, 15. septembar 2006.
Počeo jubilarni, 40. BITEF |
Jubilarni, 40. BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival) počeo
je večeras uličnom karnevalskom povorkom od Trga Republike do Sava centra,
pod motom "BITEF na kartu više".
Autori, izvođači i učesnici ulične povorke su članovi domaćih avangardnih
pozorišnih trupa, a performans je inspirisan najboljim predstavama u
dosadašnjoj istoriji BITEF-a.
U glavnom programu publika će do 30. septembra biti u prilici da pogleda
petnaestak predstava, u izvođenju pozorišnih trupa iz Srbije, Kanade,
Nemačke, Indonezije, Rusije, Švajcarske, Španije, Francuske, Danske,
 Mađarske,
Makedonije, Slovenije i drugih zemalja.
Prvu predstavu u glavnom programu BITEF-a, plesni spektakl "Bodi remiks/Goldberg
varijacije" koji ispitije ekstremne mogućnosti ljudskog tela, izvešće
večeras u Sava centru Kompanija Mari Šujinar iz Montreala (Kanada).
BITEF će biti zatvoren 30. septembra u Sava centru, baletskim spektaklom
čuvenog francuskog koreografa Morisa Bežara "Balet za život", rađenim na
muziku grupe "Kvin" i Volfganga Amadeusa Mocarta. |
| |
| |
|
| |
| Noć muzeja u
Nišu |
| |
Manifestacija "Duga
noć muzeja" prvi put će biti održana u Nišu 23. septembra, kada će Nišlije u
večernjim satima moći da se kroz specijalno pripremljeni program upoznaju sa
muzejskim prostorima u gradu.
 U
organizaciji "Coledž centra" i Saveza studenata Univerziteta u Nišu, a pod
pokroviteljstvom grada Niša, "Duga noć muzeja" počeće paradom kostimiranog
Cara Konstantina i Carice Jelene uz pratnju članova Narodnog muzeja, do
niške Tvrđave gde će biti posluženo vino Vinarskog instituta iz Niša.
Posetiocima će između 18.00 i 2.00 po ponoći u Narodnom muzeju biti
predstavljene izložba suknji iz kruševačkog kraja i Revija suknji, potsuknji
i donjeg veša, a u Galeriji "Srbija" biće Izložba slika Radomira
Damnjanovića-Damnjana i performans Teatra pokreta "Porodica bistrih potoka".
U Paviljonu u Tvrđavi biće izložba Niškog grafičkog kruga i program Muzeja
sporta "Priča o Realu sa Nišave".
U "Salonu 77" biće postavljena izložba "PC muzej" sa računarima iz kolekcije
časopisa PC Preš i televizorom Elektrosnek industrije (EI) sa početka
šezdesetih godina.
Ispred nekadašnje Bali-begove džamije u Tvrđavi nastupiće kamerni sastav "Musicca
Naissa", a planiran je i nastup hora i orkestra "Škart", kao i nastup
žonglera i hodača na štulama.
Za sve lokacije u Tvrđavi organizatori najavljuju specijalnu fasadnu rasvetu.
Tokom noći muzeja Nišlije ćije moći da obiđu jos nekoliko izložbi na raznim
lokacijama u gradu kao i muzeje Ćele Kula i spomen obeležje Čegar.
Građani će moći sa jednom kartom po ceni od 100 dinara odnosno 80 za
studente da obiđu sve muzeje, izložbe i nastupe u gradu a sredstva od
prodaje karata biće namenjena Udruženju obolelih od multipleks skleroze.
Najznačajnije Arheološko nalazište u Nišu "Medijana" nije uključena u "Noć
muzeja". |
| |
| |
|
| |
| Želimiru
Žilniku nagrada Kinoateljea iz Gorice |
Filmski i televizijski režiser Želimir Žilnik dobio je nagradu Darko Bratina
od Kinoateljea iz Gorice.
Nagradu dobijaju režiseri koji dopunjuju estetske vrednosti sa posebnom
pažnjom prema istorijskoj i društvenoj sredini, i koji se zalažu za
međukulturnu komunikaciju.
Nagrada će Žilniku biti uručena 28. septembra u Kući filma u Gorici.
Žilnik je za film "Rani radovi" 1969. dobio Zlatnog medveda na festivalu u
Berlinu. |
| |
| |
|
| |
| Veče etno filma u
okviru Vukovog sabora |
| |
U okviru 72. "Vukovog
sabora" u četvrtak uveče je u Vukovom domu kulture u Loznici održano veče
etno filma.
Prikazana su četiri filma domaćih autora sa nedavno održanog Međunarodnog
festivala etno filma u Beogradu.
 Etnograski
muzej iz Beograda, koji organizuje festival, za ovu priliku izabrao je
filmove "U goru u vodu" i "Trojice kod trojice" Dobrivoja i Dobrile Pantelić,
"Maksa Gajdaš" Kamenka Katića i "Foto majstor" Zdenke Golibović.
Drugi saborski program organizovan je u Muzeju Jadra, gde je predstavljena
knjiga "Istorija privatnog života" autora Smilje Marjanović-Dušanić i
Radivoja Radića, u izdanju beogradske izdavačke kuće "Klio".
Sedmodnevne svetkovine posvećene reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću
Karadžiću počele su 11. septembra u Loznici i trajaće do 17. septembra, kada
će u Vukovom rodnom mestu Tršiću biti održana završna svečanost.
Tradicionalnu saborsku besedu kazivaće dramski pisac Vida Ognjenović, a na
otvorenoj pozornici kraj rečice Žeravije članovi Srpskog narodnog pozorišta
iz Novog Sada izvešće scensko-muzički igrokaz "Moje je lečiti rod", posvećen
200. godišnjici rođenja poznatog srpskog komediografa Jovana Sterije
Popovića.
Organizator Vukovog sabora, jedne od najstarijih i najznačajnijih kulturnih
manifestacija u Srbiji, je opština Loznica, a pokrovitelji Ministarstvo
prosvete i sporta, Ministarstvo kulture i Ministarstvo nauke i životne
sredine i Ministarstvo za dijasporu.
Prvi sabor održan je 1933. godine, a ova manifestacija nije održana samo dva
puta tokom Drugog svetskog rata. |
| |
| |
|
| |
| Međunarodni
beogradski sajam knjiga od 24. do 30. oktobra |
| |
Međunarodni
beogradski sajam knjiga čiji će počasni gost ove godine biti SAD, biće
održan od 24. do 30. oktobra, najavili su danas organizatori.
Ovogodišnji
sajam knjiga, 51. po redu, okupiće oko 800 izlagača iz zemlje i
inostranstva, čija će izdanja biti izložena u prostoru Hala I i DžIV
Beogradskog sajma, na 12.500 kvadratnih metara, rekao je na konferenciji za
novinare predsednik Saveta sajma Simon Simonović.
Među učesnicima sajma biće izdavači iz Kanade, Grčke, Japana, Francuske,
Velike Britanije, Italije, Španije, Izraela, Portugalije, Brazila, Angole,
Belorusije, Irana i Švajcarske.
Simonović je izrazio zadovoljstvo što na Sajam prvi put dolaze Indonezija i
Pakistan. On je naglasio da će izlagači iz bivših jugoslovenskih republika
imati status domaćih izdavača.
Direktor preduzeća "Beogradski sajam" Anđelko Trpković rekao je da će cena
pojedinačnih ulaznica za ovogodišnji sajam knjiga biti 180 dinara, dok će se
grupne karte prodavati po ceni od 120 dinara.
Ataše za kulturu Ambasade SAD Džon Džonson je rekao novinarima da su SAD
pripremile veoma ambiciozan program za Sajam, uključujući gostovanje sedam
pisaca, dramaturga i pesnika. Među njima su američki pesnik srpskog porekla
Čarls Simić, američka spisateljica kineskog porekla Giš Džen i slavista
Endru Baruh Vahtel.
Urednik programa Sajma Zoran Hamović istakao je da će i ove godine biti
organizovan Forum bibliotekara i izdavača, kao i javne debate o kulturnoj
politici Srbije u oblasti izdavaštva, jedinstvenoj ceni knjige, razvoju
knjižarskog sistema i drugim temama.
Hamović je najavio da će i ove godine na sajmu biti "Školski dan", koji je
prošle godine bio jedan od najposećenijih sa 30.000 posetilaca.
Poslednjeg dana Sajma ovogodišnji počasni gost SAD potpisaće Otvorenu knjigu
s Italijom, počasnim gostom narednog, 52. Međunarodnog beogradskog sajma
knjiga. |
| |
| |
|
| |
| Duran Duran u
Beogradu 17. oktobra |
| |
Britanska grupa
"Duran Duran", za kojom je tokom 1980-tih vladala pomama nalik "bitlmaniji",
nastupiće 17. oktobra u Beogradu, i to u originalnoj postavi, najavila je
produkcijska kuća "Mjuzik star", organizator koncerta.
Sajmon Le Bon (Simon), Nik Rouds (Rhodes), Rodžer Tejlor (Roger Taylor),
Endi Tejlor (Andy) i Džon Tejlor (John) održaće koncert u Hali 1 Beogradskog
sajma, a karte će biti puštene u slobodnu prodaju 13. septembra u 10 sati, u
CD šopovima "Jugo-tona" u Beogradu i Kragujevcu, navodi se na sajtu "Mjuzik
stara". Karte će koštati 2.000 dinara.
"Duran Duran" je bila verovatno najpopularnija grupa "novog romantizma",
muzičko-stilskog pravca inspirisanog stavaralaštvom i imidžem grupe "Roksi
mjuzik" (Rodžy Music), kao i Dejvida Bouvija (David Bonjie).
"Duran Duran", nazvani po čarobnjaku iz filma Rožea Vadima "Barbarela",
takođe su bili simbol ranog MTV-ja, sa tada neviđeno ambicioznim spotovima
za pesme "Girls On Film" (1981), "Hungry Like Njolf" (1982) i "Rio" (1982).
Ti promo klipovi ustoličili su svih pet članova grupe kao seks simbole. Sa
druge strane, kritičari su tvrdili da je "Duran Duran" svoj ogroman uspeh
zasnovao isključivo na frizurama i fizičkom izgledu.
Bend je od 1982. do 1985. godine bio među najpopularnijim na svetu,
nanizavši impresivan broj "top ten" singlova u Velikoj Britaniji i SAD, među
kojima su najuspešniji bili "Is There Something I Should Knonj", "Union Of
The Snake", "The Refledž", "Njild Boys" i "A Vienj To A Kill" - tema za
istoimeni film o tajnom agentu Džejmsu Bondu.
Međutim, na vrhuncu slave, 1985. godine, članovi su se okrenuli sporednim
projektima koji su trebali da posluže kao predah, ali je ishod bio - cepanje
grupe. Pevač Sajmon Le Bon i klavijaturista Nik Rouds ostali su nukleus
"Duran Durana" koji je, sa promenljivim uspehom, nastavio da snima i svira
tokom 1990-tih.
Grupa se 1993. vratila u sam vrh muzičkog šou biznisa sa singlovima
"Ordinary Njorld" i "Come Undone", ali nije uspela da se tamo održi. Novi
povratak, ovoga puta u prvobitnoj postavi, usledio je 2004. godine sa
albumom "Astronaut".
Sajt grupe je www.duranduran.com, a sajt organizatora koncerta je
www.musicstar.co.yu |
| |
| |
|
| |
| Filmski festival u
Londonu od 18. oktobra do 2. novembra |
| |
Dastin Hofman
(Dustin Hoffman), Tim Barton (Burton) i Forest Vitaker (Whitaker) neke su od
slavnih ličnosti koje će doputovati na 50. filmski festival u Londonu,
saopštili su organizatori.
Festival se otvara 18. oktobra, projekcijom filma "The Last King of
Scotland" (Poslednji škotski kralj), u kojem Vitaker igra diktatora Ugande
Idija Amina.
Festival će, 2. novembra, zatvoriti "Babel" Alehandra Gonsalesa Inaritua
(Alejandro Gonzalez Inarritu), sa Bredom Pitom (Brad Pitt) i Kejt Blančet
(Kate Blachett).
Na festivalu će, pored ostalih, biti prikazani filmovi "Bobi" Emilija
Esteveza, priča o običnim ljudima u vreme ubistva Roberta Kenedija
(Kennedy), "Fast Food Nation" (Zemlja brze hrane) Ričarda Linklatera
(Richard) i "Breaking and Entering" (Neovlašćen ulaz) Entonija Mingele
(Anthony Minghella), kompleksna priča o životu u modernom Londonu sa Džadom
Loom (Jude Law) u glavnoj ulozi.
Što se britanskih filmova tiče, na programu su "Venera" Rodžera Mičela
(Roger Michell), sa Piterom O'Tulom (Peter O'Toole), "Red Road" (Crveni
put), debi Andree Arnold, kao i "This is England" (Ovo je Engleska) Šejna
Medouza (Shane Meadows), sa radnjom u vreme ska i skinhed kulture 1980-ih
godina.
Na festivalu u Londonu biće prikazan 181 igrani i 131 kratki film, iz
pedesetak zemalja, uključujući ostvarenja Indijke Mire Nair, Finca Akija
Kaurismakija, Šveđanina Lukasa Modisona (Moodysson), Italijana Nanija
Moretija (Nanni Moretti), Danca Larsa fon Trira (Trier) i Kineza Đa Čang-kea,
čiji je film "Still Life" (Mrtva priroda) ovog meseca dobio Zlatnog lava na
festivalu u Veneciji.
Osnovan 1957, festival u Londonu je manifestacija na kojoj se britanskoj
publici prikazuju najbolja svetska ostvarenja iz protekle godine. |
| |
| |
|
| |
|
 |
