Broj 1070, 15. septembar 2006.
| Albanski teroristi stigli i u Crnu Goru |
U nastavku akcije "Orlov let" uhapšen je još
jedan Albanac koji je takođe osumnjičen da je član terorističke grupe, među
kojima su i tri državljana SAD, koja je osumnjičena za planiranje oružanih
napada na verske i druge objekte...
|
Politička pažnja u Crnoj Gori, svi su izgledi,
brzo će skrenuti sa nedeljnih parlamentarnih izbora na "albansko pitanje" u
toj državi.
 Ono
je, u novom svijetlu, u neku ruku izbilo u prvi plan akcijom crnogorske
policije uoči samih izbora.
Uhapšeno je 14 etničkih Albanaca sa područja Tuzi i Malesije, pod sumnjom da
su se spremali da u noći između 10. i 11. septembra izvedu terorističke akcije.
"Albanski faktor" je skrenuo pažnju i činjenicom da su na parlamentarnim
izborima u Crnoj Gori, stranke sa nacionalnim predznakom preuzele primat od
dosadašnje građanske opcije.
Osim kroz druge partije, Albanci u Crnoj Gori će, prema dosadašnjim
rezultatima izbora, imati bar tri svoja "nacionalno čista" poslanička mjesta u
novom crnogorskom parlamentu.
|
Crnogorska policija uhapsila je još jednog člana terorističke grupe koja je
nedavno otkrivena na području Tuzi i Malesije, pišu podgoričke Vijesti.
Prema navodima tog lista, u nastavku akcije "Orlov let" uhapšen Viktor Drešaj,
zvani Toro, koji je takođe osumnjičen da je član terorističke grupe koja je
osumnjičena za planiranje oružanih napada na verske i druge objekte na
području Malesije.
U Upravi policije Crne Gore, međutim, agenciji Beta nisu potvrdili ovu
informaciju, a portparolka Uprave policije Tamara Popović rekla je da o tome
još nema zvaničnu informaciju.
U akciji "Orlov let", koju je crnogorska policija izvela 9. septembra uhapšeno
je 12 Albanaca zbog sumnje da su planirali terorističke akcije.
Policija je za terorizam osumnjičila 17 osoba, a među njima i tri državljana
SAD, poreklom sa područja Malesije.
Prema ranijim informacijama iz policije, teroristička grupa je planirala da u
noći između 10. i 11. septembra, posle završetka izbora u Crnoj Gori, napadne
verske i druge objekte na području Malesije, a bila je, kako je navedeno,
ugrožena i bezbednost uglednih građana Malesije.
Najviši crnogorski zvaničnici su akciju policije ocenili kao nužnu, a
predsednik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinoša je ocenio da ta akcija
nije uperena protiv Albanaca u Crnoj Gori.
Trinaestorica uhapšenih su saslušani i svima je određen pritvor, a spisi su
dostavljeni crnogorskom specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Stojanki
Radović.
|
|
Vaselj Siništaj, kandidat za poslanika najradikalnije od tih stranaka,
Albanske alternative, ocijenio je da je uspjehu albanskih nacionalnih partija
doprinijela upravo i akcija crnogorske policije.
Sama policija je saopštila da je u pretresu kuća i drugih objekata, pa i
pećina, na području Malesije, gdje žive etnički Albanci, našla veliku količinu
oružja, čak i bombe i mine.
Direktor Uprave policije Veselin Veljović je saopštio da su uhapšeni planirali
akcije kojima je bila ugrožena bezbjednost uglednih građana u Tuzima i
Malesiji. Podgorički mediji pišu da su uhapšene osobe spremale "crnogorski 11.
septembar".
Stvar je, nema sumnje, bila veoma ozbiljna jer bez velikog razloga ne bi
policija, samo dan uoči izbora, pretresala kuće i hapsila ljude, čime je i
sama ušla u ogromni politički rizik.
Crnogorski zvaničnici su, čak i na sam dan izbora, uvjeravali javnost da je
akcija policije bila nužna, a ton njihovih izjava sugerisao je, maltene,
opasnost po bezbjednost države.
Uhapšene osobe su izvedene pred istražnog sudiju, a i policija bi trebalo da
saopšti više detalja o akciji pod nazivom "Orlov let" koju je izvela u noći
između subote i neđelje.
Među uhapšenim licima su i tri američka državljnina porijeklom iz Crne Gore.
 Sam događaj u Tuzima i Malesiji, nema sumnje, radikalizovaće političku
situaciju na tom području i uopšte "albansko pitanje". Ono će, svakako, biti
otvorenije postavljeno i zbog toga što je to područje postalo gradska opština
Podgorice. Nije samostalna opština, ali ima veliki stepen samostalnosti.
Demokratski savez (Albanaca) u Crnoj Gori i Građanska inicijativa,
organziacija koja traži samostalnu opštinu, osvojile su najviše odborničkih
mjesta (11) u gradskoj opštini Tuzi.
Poslanik Demokratskog saveza Mehmed Bardhi do sada je, uglavnom sam,
radikalnijom retorikom bio bitku u crnogorskom parlamentu za interese "albanskog
pitanja". Od sada neće biti sam. Dobio je nove "albanske radikale". |
| |
Ilija Despotović,
Podgorica |
|
| |
| Koaliciji DPS-SDP apsolutna većina |
Koalicija Demokratske partije socijalista i
Socijaldemokratske partije osvojila je 41 mandat na parlamentarnim izborima,
što znači da ima apsolutnu vlast, proizlazi iz preliminarnih zvaničnih
rezultata koje je saopštila Republička izborna komisija (RIK).
|
 Sekretar RIK-a Slobodan Dragović rekao je da
će koalicija "Srpska lista" u novom sazivu crnogorskog parlamenta imati 12
mandata, koalicija Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i
Demokratske srpske stranke 11 mandata.
Novi saziv crnogorskog parlamenta imaće 81 poslanika, umesto dosadašnjih 75.
Jedanaest poslaničkih mesta pripalo je i Pokretu za promene, a koaliciji
Liberalne partije i Bošnjačke stranke tri mandata.
Po jedan mandat dobile su tri stranke koje predstavljaju Albance u Crnoj Gori:
Demokratska unija Albanaca, Forca i Albanska alternativa.
Konačni rezultati trebalo bi da budu poznati do 20. septembra, do kada stranke
mogu da iscrpe sve pravne mogućnosti na tok izbornog procesa. Odziv na
izborima održanim u nedelju, 10. septembra, bio je 71,37 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Krvava sreda u Dosonu |
Kimvir Gil je voleo oružje, a mrzeo ljude, i
sve su za njega bili 'nigez', bez obzira na boju kože. Na raznim veb-sajtovima
na kojima postoji trag o njemu, on je skoro otvoreno najavljivao da će
ostaviti za sobom krvavi trag.
|
 Pa, ipak, niko nije mogao da posumnja da će se
nešto strašno dogoditi kada je, oko pola jedan, parkirao svoj crni pontijak
ispred koledža Doson, izašao iz njega, otišao do gepeka i uzeo
devetomilimetarsku, poluautomatsku pušku, pištolj i torbu sa još jednom puškom.
Najbliži očevici mislili su da se radi o igračkama, naprosto nisu mogli da
poveruju da bi neko mogao da ima takvo ubitačno oružje.
Gil je ušao u koledž sa jugozapadne strane i počeo da puca, a potom je ušao u
zgradu i na drugom spratu pošao ka kafeteriji u kojoj se nalazilo stotinak
studenata. Ubijena osamnaestogodišnja devojka, Anastazija De Souza,
devetnaestoro mladića i devojaka je povređeno, od
 toga šestoro ozbiljno, dvoje
u kritičnom stanju.
I Gil je ubijen u obračunu sa policijom, a ko zna koliko je mladih pretrpelo
šok zbog scene kojoj su prisustvovali i straha koji su osetili kada su
shvatili da svako od njih može biti sledeća žrtva oružanog napadača sa ledenim
izrazom na licu. Svako se snalazio kako je znao i bežao što dalje od napadača.
Oko 400 studenata i nastavnika pronašlo je utočište u zgradi univerziteta
Konkordija, nekoliko blokova dalje, gde im je pružena pomoć stručnjaka, i gde
su bili smešteni do polaska kućama.
|
Zastave na pola koplja
U Otavi, premijer Stiven Harper je incident u koledžu Doson nazvao 'kukavičkim
i besmislenim činom'. On je istakao da se treba pobrinuti za bezbednost i
oporavak svih povređenih u ovom incidentu, za čije se zdravlje svi molimo.
Premijer Kvebeka, Žan Šarest je rekao da je ovo tužan dan i izrazio duboko
žaljenje zbog patnje žrtava, porodica, roditelja, dok je gradonačelnik
Montreala Žerald Tremblo rekao da je iskreno šokiran i duboko ožalošćen zbog
ovog tragičnog događaja.
Zastave u provinciji spuštene su na pola koplja povodom ovog tragičnog
incidenta. Premijer Šarest je rekao da će najveći znak hrabrosti studenata i
profesora sa koledža Doson biti da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima.
|
|
U policijskom saopštenju rečeno je da su policajci reagovali na pravi način i
time verovatno sačuvali mnoge živote. Oni koji su prvi došli su odmah snimili
situaciju i, bez oklevanja i bez čekanja na članove specijalne jedinice,
pucali i ubili napadača u atrijumu zgrade koledža.
Policija kaže da će koledž Doson biti zatvoren bar do ponedeljka, kako bi se
prikupili svi potrebni dokazi o nesreći.
 Na Dosonu, koledžu koji pohađaju studenti posle jedanaestog razreda (od
sedamnaeste godine, pa naviše), ima preko sedam hiljada studenata. Oni
studiraju svogodišnji preduniverzitetski program ili trogodišnji tehnički
program.
Ovaj incident blokirao je na nekoliko sati saobraćaj i život u ovom delu
Montreala.
Ovo je treći put, od 1989. godine da se u montrealskim studentskim centrima
puca i da stradaju mladi akademci. Šestog decembra te godine je problematičan
mladić, po imenu Mark Lepine, pucao iz poluautomatske puške u kafeteriji,
hodnicima i učionicama Politehničkog fakulteta Univerziteta u Montrealu, ubio
14 žena i potom i sebe. Nepune tri godine kasnije, 24. avgusta 1992. godine,
Valeri Fabrikan, asistent na univerzitetu Konkordija, nezadovoljan što je
nekoliko puta odbijen za stalni angažman, ubio je četvoro svojih kolega. On
izdržava kaznu doživotnog zatvora. |
| |
| |
|
| |
| Ko je ubio Milana Babića? |
Holandski patolozi izvestili su Haški tribunal
da nemaju objašnjenje za činjenicu da su tragovi na vratu Milana Babića, koji
se početkom marta ubio u pritvoru suda, uži nego kaiš kojim se Babić obesio.
|
To je zaključak dodatnog izveštaja patologa po
nalogu sudije Kevina Parkera koji je sproveo internu istragu o Babićevoj smrti.
 Sudija Parker zatražio je da patolozi dodatno ispitaju kako je moguće da trag
kaiša, kojim se Babić obesio, na njegovom vratu bude uži od samog kaiša, što
je bilo utvrđeno tokom obdukcije.
U dodatnom izveštaju, patolozi su naveli da je ta pojava "izuzetno
neuobičajena", ali da nije "potpuno nemoguća". O uzrocima se patolozi nisu
mogli složiti, te stoga nisu dali konačne zaključke.
Uži trag kaiša mogle su izazvati, između ostalog, he-mikalije koje se
ubrizgavaju u telo da bi se ono očuvalo - formalin ili alkohol - kao i
hlađenje kože, navode patolozi.
Sudija Parker predočio je, međutim, da dodatni nalazi patologa ne utiču na
zaključak njegovog izveštaja da je Babić počinio samoubistvo. Holandske vlasti,
takođe, ne nameravaju da ponovo otvore istragu koja je došla do istog
zaključka.
Babića je Haški tribunal osudio na 13 godina zatvora pošto je priznao krivicu
za progon Hrvata iz Kninske krajine 1991. On je počinio samoubistvo početkom
marta ove godine, dok je svedočio protiv svog nekadašnjeg saradnika Milana
Martića.
Babić je bio ključni svedok optužbe i na suđenju bivšem predsedniku Srbije i
SRJ. |
| |
| |
|
| |
| SAD strahuju od napada nuklearnim oružjem |
Amerikanci i danas, pet godina od atentata
izvedenih 11. septembra u SAD, strahuju od napada otetim avionima.
|
Američka vlada, međutim, radi na sprečavanju
nečeg mnogo goreg - napada oružjem za masovno uništenje koji bi imao
katastrofalne posledice.
 Američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost posvetilo se traženju načina za
osujećivanje najgorih mogućih scenarija koja bi mogla da izazovu nuklearna ili
biološka oružja.
Pojedini analitičari tvrde da vlada SAD i dalje ne ulaže dovoljno finansijskih
sredstava za bavljenje tim pretnjama.
"Improvizovano nuklearno oružje bilo bi pogubno i izazvalo bi stotine hiljada
žrtava a šteta bi se merila u bilionima dolara", rekao je Vejl Oksford
direktor Kancelarije za otkrivanje nuklearnih naprava u SAD.
Prema njegovim rečima, postoji velika zabrinutost da bi takvo oružje moglo da
bude napravljeno na teritoriji SAD. Njegova kancelarija nastoji da spreči da
takvo oružje bude postavljeno na lokacijama kao što su veliki gradovi, gde bi
moglo da izazove ogromnu štetu.
Kancelarija je ove godine počela da nabavlja savremenu opremu koja može da
skenira brodske tovare u lukama i pograničnim mestima, u potrazi za nuklearnim
materijalom.
Drugi razlog za zabrinutost je ono što stručnjaci nazivaju globalnom trkom za
nuklearnim naoružanjem.
"To samo povećava mogućnost da tehnologija pronađe put do terorističkih
organizacija", rekao je P.Dž. Krauli, portparol američke vlade i direktor
Odeljenja za nacionalnu odbranu i unutrašnju bezbednost u Centru za američki
progres.
Kada je reč o biološkom oružju, ministarstvo unutrašnje bezbednosti postavlja
tajnu laboratoriju u kojoj će proučavati zarazne bolesti kao što su male
boginje i druge patogene agense koji bi mogli da budu upotrebljeni kao oružje.
Pre pet godina, pisma s belim prahom antraksom poslata su poštom američkim
političarima i medijima.
"Prava opasnost leži u tome što biološkim materijalima možete da ubijete
veliki broj ljudi", kazao je Džon Vitko, direktor odeljenja za biološke
protivmere i naučnik koji nastoji da utvrdi šta bi sve moglo da bude
upotrebljeno kao oružje i koliko je vremena potrebno da se ono napravi.
"Mi pokušavamo da dobijemo jasniju sliku o postojećim sredstvima", naveo je
Vitko. "I dalje nije sasvim jasno koje su količine sredstava potrebne da bi
vas ili mene učinile bolesnim ukoliko bismo ih udahnuli ili pojeli."
P.Dž. Krauli je istakao da je Ministarstvu unutrašnje bezbednosti potrebno
više novca da bi se adekvatno pripremilo za napad oružjem za masovno uništenje.
Ministarstvo planira da potroši 536 miliona dolara iduće godine za sprečavanje
nuklearnog terorizma, dok je 337 miliona dolara namenjeno biološkim
protivmerama.
Ministarstvo se usredsredilo na pretnje većih razmera, dok analitičari navode
da su aktivisti uglavnom uvek ciljali na avione, organizovanjem njihovih
otmica, postavljanjem bombi ili su avionima počinili samoubistvo, kao što je
bio slučaj s akcijama Al-Kaide 11. septembra 2001. u kojima je nastradalo oko
3.000 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Politika SAD pothranjuje ekstremizam |
Američki odgovor na napade 11. septembra, kada
je 19 Arapa zadalo težak udarac u samo srce jedine svetske supersile, samo je
sve više ljudi priklonio političkom islamu, tvrde analitičari.
|
Američki intervencionizam, pokrenut nakon
napada u SAD 11. septembra, pet godina od obeležavanja tog datuma, i dalje
pothranjuje ekstremizam koji je težio da uništi i utabava put političkom
islamu kao ideologiji koja privlači sve veće mase na Bliskom istoku, smatraju
analitičari.
 Politički islam danas - kao raznorodan pokret umerenih ali i elemenata tvrde
linije - postao je prihvaćen širom arapskog sveta, gde je mnoge građane
otuđila korupcija u njihovim zemaljama i spoljnopolitičke prilike, u kojima
vide ostvarivanje interesa Sjedinjenih Država i njihovih saveznika - Izraela.
"Od 11. septembra, radio sam brojna istraživanja javnog mnjenja u muslimanskom
i arapskom svetu. Uviđa se animozitet između 11. septembra i današnjeg
trenutka. Sve je veći i to brine", kaže Džihad Fahredin, libanski analitičar u
Dubaijuju, prenosi Rojters.
Fahredin smatra da se sve tanja linija koja je delila religioznost i
ekstremizam. U kolonijalno doba, kaže on, antagonizme nije izazivala podela na
Istok i Zapad, a pokrete za nezavisnost u arapskom svetu iznedrila su
nacionalistička osećanja.
Radikalni elementi koji su se svrstali pod barjak Al kaide sada se bore protiv
vlada u Iraku i Saudijskoj Arabiji koje podržava Vašington, i napadaju na
ciljeve u Maroku, Egiptu, Jemenu, Jordanu.
U tom kontekstu treba posmatrati i veliku podršku koju je u Egiptu na izborima
prošle godine dobila organizacija Muslimanska braća, i uspeh Hamasa na
izborima na teritorijama pod palestinskom upravom.
Islamistički diskurs dominira arapskim medijima, na kojima i nacionalisti i
islamisti slave Osamu bil Ladena, lidera Al kaide koga smatraju organizatorom
napada 11 septembra, kao "šeika Osamu".
Političari nacionalisti, koji i nemaju posebnog razloga da podržavaju
islamističke pokrete, na gledanim televizijskim stanicama kao što je Al
Džazira pozdravljaju njihovu sposobnost da bace Zapadu rukavicu u lice.
Američki odgovor na napade 11. septembra, kada je 19 Arapa zadalo težak udarac
u samo srce jedine svetske supersile, samo je sve više ljudi priklonio
političkom islamu, tvrde analitičari.
"Američke akcije protiv političkog islama nakon 11. septembra, da ironija bude
veća, doprinele su njegovom daljem jačanju i bujanju, čak i u najfanatičnijim,
najekstremnijim oblicima", smatra profesor Asad Abuhalil, koji predaje na
jednom univerzitetu u Kaliforniji.
Sjedinjene Države su napale Irak i podržale Izrael i sukobu sa Palestincima,
nastojeći da oba ta poteza predstave kao deo plana širenja demokratije u
arapskom svetu.
Šira javnost u zemaljama regiona uvek je smatrala da je rešenje
arpasko-izraelskog sukoba ključno za rešavanje pitanja demokratije i verskog
ekstremizma u regionu.
"Umerenim muslimanima nije lako. Nisu u dobrim odnosima sa radikalima, ali na
Zapadu oni na neki način ne mogu da pruže ubedljiv nastup", ocenjuje Džavad al
Anani, bivši ministar u jordanskoj vladi koji je palestinskog porekla.
Nedavna izjava američkog predsednika Džordža Buša da se SAD bore protiv "islamskih
fašista" doprinela je utvrđivanju raširenog uverenja da je "rat protiv terora"
zapravo rat protiv islama, kaže Anani.
Uspon političkog islama počeo je davno pre 11. septembra. Analitičari smatraju
da razlozi u velikoj meri leže u neuspehu sekularnog arapskog nacionalizma da
se odupre zapadnoj hegemoniji i da povrati teritorije koje su oduzete
Palestincima.
Više od 700.000 palestinskih Arapa izbeglo je iz svojih domova 1948, kada je
formirana država Izrael. Izrael je zauzeo i preostalih 22 odsto teritorije
nekadašnje Palestine u šestodnevnom ratu 1967. godine.
"Uspon političkog islama na Bliskom istoku, kojem su SAD i zapadne vlade
doprinele, primećen je tek nakon 11. septembra", kaže Abuhalil i dodaje da
ključni razlog za širenje islamističkih pokreta nije verske prirode, već
spoljna politika i pobuna protiv korupcije i tiranije.
Profesor za međunarodne odnose na Londnskom ekonomskom fakultetu Fred Halidej
takođe ukazuje na nacionalističke pokrete i diskreditovane ideologije iz
prošlosti, koji nisu uspeli na domaćem i međunarodnom polju.
"Politički islam u mnogome se koristi nacionalnističkim idejama i temama. Bin
Laden kaže da su njihove zemlje okupirali stranci i da imaju pravo da se bore.
Kod njega, Hamasa ili Hezbolaha, 80 odsto retorike je sekularni nacionalizam u
drugom pakovanju", kaže Halidej, dodajući da šiitski pokret Hezbolah
pozajmljuje ideje od komunizma.
Možda je najbolje duh vremena sažeo sveštenik Saleh bin Humaid ovog meseca na
molitvi u Meki.
"Sada, uz volju Božju, prisustvujemo novoj zori koja usađuje samopouzdanje u (muslimanske)
zemlje... koja se oslanja na njihovo jedinstvo, njihovo stanovništvo i mudre
političare, pre nego na međunarodne organizacije i rezolucije", rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Al Kaida - pet godina posle |
Teroristički napad na SAD potresao je svet iz
temelja jer je pokazao je da je moguće ugroziti Ameriku na njenom tlu, što su
SAD iskoristile da se nametnu kao globalni lider protiv terorizma...
|
U ponedeljak, 11. septembra, navršilo se pet
godina od kako se u Sjedinjenim Američkim Državama dogodio najteži
teroristički napad u istoriji.
 Taj događaj potresao je svet iz temelja. Pokazao je da je moguće ugroziti
Ameriku na njenom tlu, SAD su napad iskoristile da se nametnu kao globalni
lider protiv terorizma, a Evropa se podelila oko podrške Vašingtonu u ratovima
u Iraku i Avganistanu.
Za pogibiju skoro 3.000 ljudi u Njujorku i Vašingtonu okrivljena je radikalna
islamistička grupa Al Kaida, predvođena Osamom bin Ladenom. Gde je danas Al
Kaida i dokle se stiglo u ratu protiv terorizma? Mišljenja stručnjaka i
analitičara su podeljena.
Danijel Pletka iz američkog Enterprajz instituta, kaže da je Al Kaida znatno
oslabljena akcijama sprovedenim u okviru rata protiv terorizma, koji je
pokrenuo predsednik Buš.
"Neprestano su izloženi napadima. Finasijski izvori su im presušili, priliv
oružja se smanjio. Ako vam se lider krije po pećinama ne možete da kažete da
ste u istoj poziciji kao kada je živeo u palati", ističe Pletka.
Al Kaida nije više tako nedodirljiva i neranjiva, smatra i Krispin Blak,
britanski nezavisni analitičar. On ocenjuje da se u proteklih pet godina borbe
protiv terora znatno napredovalo. Na pitanje da li je nakon 11.septembra nebo
postalo sigurnije, Black odgovara:
"Mislim da jeste. Sve preduzete mere sigurnosti daju plodove. Ljudi od zakona
otežavaju teroristima prolaz do ostvarenja cilja. Terorizam se može uporediti
s trikovima mađioničara. Prošvercovati bombu u avion je kao mađioničarski trik,
ako znate kako se izvodi, lakše vam je da razotkrijete stvar".
Mnogi drugi stručnjaci se takođe slažu da je rat protiv terorizma smanjio
operativne sposobnosti Al Kaide. Jedan od njih, Brajan Dženkins, međutim,
ističe da SAD i njihovi saveznici nisu uspeli da umanje rešenost Al Kaide da
vodi sveti rat protiv Zapada.
"Nismo im presekli komunikacije. Nismo otupili oštricu njihove poruke. Nismo
smanjili regrutaciju novih članova, niti smo ih sprečili da planiraju i
pripremaju nove terorističke napade. Ako su u stanju da dostavljaju audio i
video snimke Al-Džaziri onda mogu da dostave i tajnu poruku nekom drugom, pa
ih ne možemo olako otpisati", kaže Dženkins.
On naglašava da se, posle 11. septembra 2001. Al Kaida od radikalne
islamističke grupe pretvorila u nešto drugo. "Al Kaida je od organizacije
postala ideologija, pa je danas verovatno pravilnije govoriti o 'džihadističkoj
globalnoj inicijativi', inspirisanoj ideologijom Al Kaide".
To, prema Dženkinsovom misljenju, obuhvata veterane iz početne terorističke
organizacije, ali i nove horde boraca, koji stiču iskustva i veštine u
Avganistanu i Iraku. "Postoje srodne grupe u Indoneziji, Egiptu, Alžiru i
Saudijskoj Arabiji. To takođe obuhvata samoradikalizovane grupe, koje nisu
direktno povezane sa Al Kaidom, ali koje se na njen poziv pretvaraju u njeno
oružje".
Dženkins smatra da bi upravo zato uklanjanje Osame bin Ladena danas imalo
slabiji efekat nego pre četiri ili pet godina.
"Činjenica da je uspeo da opstane, da u poslednjih pet godina formuliše tu
ideologiju; činjenica da se ta ideologija proširila putem interneta i drugih
komunikacija na čitav svet, pokazuje da njegov odlazak, uprkos izvesnom
psihološkom efektu, verovatno ne bi doveo do raspada te globalne inicijative",
kaže Dženkins.
Britanski Kraljevski institut za međunarodne poslove ocenjuje da je Al Kaida i
dalje moćna organizacija, ali da joj ponestaje podrška.
"Pet godina posle 11. septembra, pojavila se pomešana slika o Al Kaidi. Iako
je njen imidž moćne terorističke organizacije osnažen, njeni lideri su
izgubili širu podršku muslimana u arapskom svetu koji se protivi njihovim
terorističkim taktikama i nasilju u ime Islama", navodi se u izveštaju
britanskog instituta.
S obzirom na međunarodne razmere terorističke opasnosti (napadi u Madridu,
Londonu, na Baliju), većina stručnjaka se ipak slaže da će rat protiv
terorizma biti dug, a da će njegov uspeh zavisiti od "mešavine budnosti kod
kuće i jačanja međunarodne saradnje". |
| |
| |
|
| |
| Oko Plive isplivava sve više prljavog veša |
Informacija koja je procurila u javnost
šokirala je celu Hrvatsku i otkrila brojne zakulisane, ali i nezakonite
poslove u koje je umešana sama Vlada...
|
Prodaja deonica i preuzimanje zagrebačke "Plive",
jedne od 10 najvećih farmaceutskih firmi u svetu i najjače na području
jugoistočne Evrope, danima ne silazi sa naslovnih stranica novina i prerasta u
jedan od najvećih skandala hrvatske privrede.
 U javnost su procurile informacije koje kompromitiraju premijera Ivu Sanadera
i čitavu hrvatsku vladu, te dovode u pitanje zakonitost poslovanja u Hrvatskoj
i isplativost ulaganja u njenu privredu.
Nakon što su početkom ove godine, u nameri da preuzmu 100 posto dionica "Plive",
u utrku paralelno ušle islandska farmaceutska kompanija "Aktavis" i američki
"Bar Farmaseutikals", u celu se priču ma čudan način umešala i hrvatska Vlada
koja je, suprotno zakonima tržišnog nadmetanja, odlučila da odigra zakulisnu
igru i dodatno zameša karte.
Obe su kompanija, jedna za drugom, u junu ove godine, objavile službene namere
da kupe "Plivine" pakete deonica, nakon čega je cena deonica na zagrebačkoj
berzi počela strelovito rasti.
Prva odluka Vlade, saopštena u maju, bila je da Vlada ne namerava prodavati
svoj paket deonica, ključan za preuzimanje cele kompanije, ali samo par
nedelja nakon toga premijer Sanader menja odluku i najavljuje prodaju Vladinih
18 posto deonica.
No informacija koja je ovih dana procurila u javnost šokirala je celu Hrvatsku
i otkrila brojne zakulisane, ali i nezakonite poslove vezane uz "Plivu", u
koje je umešana sama Vlada.
 Novinari su otkrili kako su se za vikend 24. i 25 juna ove godine, u vreme
kada je rat za "Plivu" već bio na vrhuncu, u Veroni tajno sastali predsednik
Uprave "Plive" Željko Čović, (desno) bivši ministar inostranih poslova Miomir Žužul i
premijer Sanader.
Na tom je sastanku, tvrde novinari, Žužul, koji je važio za najvećeg lobistu
tvrtke "Bar", uspeo je nagovoriti Sanadera da podrži Amerikance u trci za "Plivu",
a onda su obojica, navodno, uspela u isto uvjeriti i Čovića.
Samo dva dana nakon tog susreta Nadzorni odbor "Plive" prihvata preporuku
Čovića, daje prednost "Baru" i svojim deoničarima preporučuje da deonice
prodaju upravo američkoj firmi, uz objašnjenje kako je američka ponuda
kvalitetnija i osigurava bolji prosperitet.
Problem je nastao što je samo dan nakon problematičnog sastanka u Italiji
islandski "Aktavis" izašao sa boljom ponudom, odnosno višim iznosom koji je
ponudio za jednu "Plivinu" deonicu, očito dobro informisan o zakulisnim igrama
Vlade.
To, međutim, nije pomoglo i 29. juna "Pliva" i "Bar" su objavili sklapanje
posla. Nakon toga je "Bar" sredinom avgusta objavio službenu ponudu
deoničarima kompanije za otkup deonica po ceni od 743 kune za jednu deonicu,
što su predstavnici hrvatske firme ocenili kao fer ponudu.
Krajem avgusta novoimenovani ambasador SAD u Hrvatskoj Robert Bradke u jednom
je intervjuu izjavio kako bi eventualna "Barova" kupovina "Plive" pozitivno
uticala na druge američke kompanije koje se žele proširiti na hrvatsko tržište,
ali i na odnose između dve zemlje. To je u javnosti protumačeno kao indirektan
pritisak na Vladu da upravo Amerikancima proda svoje deonice.
U priču se ovih dana uklju-čila i Hrvatska agencija za nadzor finansijskih
usluga (Hanfa), koja je saopštila da proces preuzimanja "Plive" teče u skladu
sa zakonom.
Hanfa je "Baru" i "Akatvisu" u avgustu izdala rešenja o odobravanju
objavljivanja javne ponude za kupovinu denica, nakon čega se dve kompanije od
5. septembra pa do zaključno 27. oktobra mogu cenom naticati za denice.
Bez obzira ko će uspeti u toj borbi, očito je da je šteta već učinjena, a kako
špekulišu mediji, "greška u koracima" lako bi mogla doći glave premijeru
Sanaderu.
Opozicija će obilato koristiti cijelu priču u predizborbnoj kampanji koja je
već neslužbeno počela, iako se izbori najavlju tek za kraj iduće godine.
Opozicione stranke su već otvoreno optužile Sanadera da laže i obmanjuje
javnost, da protivzakonito koristi politički položaj kako bi uticao na prodaju
"Plive", ali i podsetile kako se Vlada i dalje ne odriče "usluga" bivšeg
ministra Žužula koji je izgubio položaj nakon otkrivenog skandala primanja
mita. |
| |
Sandra Carić Hercog,
Zagreb |
|
| |
|
 |
