Broj 1071, 22. septembar 2006.
| Albanija - zemlja kanabisa |
| |
Mnogo sunca i vode ali i siromaštvo, anarhija,
nepristupačna brda - učinili su da postkomunistička Albanija postane jedan od
najvećih uzgajivača i izvoznika kanabisa u Evropi.
Bivši šef policije Džavit Šalja naglašava da se politika i droga ponekad
prepliću u, kako se u Albaniji kaže, "kanabis politiku" i da su političari
često ignorisali problem proizvodnje droge jer je to moglo da ih košta glasova.
 Šalja
navodi primer oblasti Fiera, gde su kanabis uzgajali predsednik opštine,
učitelj, pa čak i policijski inspektor.
Vlasti su, kako navodi Rojters, ipak shvatile da je borba protiv uzgajanja
kanabisa način da zadobiju ugled u međunarodnoj zajednici a premijer Salji
Beriša je početkom ove godine izjavio da će "iskoreniti" tu biljku.
Mesto Lazarat, na jugu Albanije, bilo je središte trgovine drogom i dugi niz
godina zona u koju policija nije zalazila.
Meštani Lazareta su 2004. godine pucali na helikopter italijanskih specijalaca
koji su iz vazduha fotografisali polja kanabisa. Jedan posmatrač koji je na
prošlogodišnjim izborima bio raspoređen u Lazaratu izjavio je da je tamo "bilo
više kanabisa nego vinove loze".
Uprkos Berišinoj najavi, stanovnici Lazarata mislili su da će ove godine
njihov posao "cvetati" kao i obično i da to što početkom leta nije bilo akcija
policije znači da će im vlasti opet progledati kroz prste i ignorisati njihove
"useve".
Sada je, međutim, policija uništila većinu plantaža, a stanovnici Lazarata
tvrde da je njihovo mesto izabrano da bi poslužilo kao žrtveni jarac.
"Sprovodićemo akcije u ovom selu do kraja septembra. Ne mogu da kažem da ćemo
iskoreniti svaku biljku, ali 90 odsto će biti uništeno", rekao je regionalni
šef policije Dašnor Kaja, posle treće racije u toj oblasti u poslednjih deset
dana.
Ministar unutrašnjih poslova Sokolj Oljdaši ponovio je da vlasti više neće
tolerisati uzgajanje kanabisa pa su u oblasti Lazarata uhapšeni i neki
funkcioneri zbog posedovanja 100 kilograma marihuane.
"Nedopustivo je da policijski inspektori gledaju kako se na njihovoj
teriroriji uzgajaju opojne droge kao da se radi o belom luku", rekao je
Oljdaši.
Prema njegovim rečima, na jugu Albanije sada ima 70 odsto manje kanabisa nego
pre dve godine.
Čini se i da otpor meštana Lazarata popušta. Portparol policije Gentian Muljaj
kaže da "nije bilo pucnjave" kada je policija iščupala 1.600 biljaka krajem
avgusta. Meštani nisu blokirali autoput i nije bilo potrebno da snajperisti
nadgledaju brda kao ranije. Albanske vlasti počele su da sprovode kampanju
protiv narkotika i presretanjem glisera kojima se prevozi droga Jadranskim
morem do Italije.
Nedavno je sa jednog broda u more bačeno 300 kilograma droge, dok je drugi
brod sa 530 kilograma narkotika izbegao blokadu i zaustavljen je tek u Italiji.
Više od šest tona sušene marihuana zaplenjeno je do sada od preprodavaca ili
izvađeno iz mora. |
| |
| |
|
| |
| Šatl Atlantis se uspešno vratio na Zemlju |
| |
Američki šatl "Atlantis" uspešno se prizemljio
u Svemirskom centru Kenedi, na Floridi, nakon što je njegova posada na
Međunarodnoj svemirskoj stanici postavila jedinicu za napajanje.
 Svemirska
letelica je u kosmosu bila 12 dana, a polovinu vremena bila je prikačena na
Međunardonu svemirsku stanicu, čija je izgradnja nastavljena nakon
trogodišnjeg zastoja zbog katastrofe šatla Kolumbija 2003. godine.
Kada je šatl usporio ispod brzine zvuka, začula su se dva snažna praska, a
potom je letelica još neko vreme kružila iznad svemirskog centra pre sletanja
na pistu dužine skoro pet kilometara.
"Dobro nam došli. Čestitamo posadi na povratku", poručio je Toni Antoneli iz
kontrole leta u Hjustonu.
Šestočlana posada "Atlantisa", kojom je komandovao Brent Džet postavila je na
Međunarodnu svemirsku stanicu solarnu jedinicu za napajanje vrednu 372 miliona
dolara. Astronauti su u tri navrata izlazili u otvoreni svemir kako bi
priključili novu jedinicu.
Šatl je trabalo da se prekjuče vrati na Zemlju, ali su tehničari Američke
svemirske agencije (NASA) naložili posadi da još jednom proveri ploče koje
sprečavaju pregrejavanje, pošto su primećeni nepoznati predmeti u blizini
letelice.
NASA veliku pažnju posvećuje tom sistemu, pošto je utvrđeno da je oštećenje
ploča, usled udara neke krhotine u trup letelice, uzrokovalo katastrofu šatla
"Kolumbija".
Jedinica za napajanje, druga na stanici, prva je veća nadogradnja na tom
kompleksu od novembra 2002. godine. Za izgradnju svemirske stanice ukupno će
biti izdvojeno 100 milijardi dolara.
NASA planira da lansira šatl bar još 14 puta, kako bi se dovršila izgradnja
svemirske stanice do 2010. godine, kada će te letelice biti povučene iz
upotrebe.
Misiju "Atlantisa" pratili su veliki problemi, pošto je zbog lošeg vremena i
tehničkih poteškoća lansiranje bilo odlagano nekoliko puta. |
| |
| |
|
| |
| Vojska kao nosilac privrednih i političkih
reformi |
| |
Bez obzira da li će se kubanski vođa Fidel
Kastro toliko oporaviti da se vrati na mesto čelnog čoveka ili ne, diplomate i
disidenti smatraju da je post-Fidelova era već počela.
Ima i onih koji predviđaju nastajanje ideološke klackalice ili rata između "tropskog
talibana" Kastra i zastupnika ideje da Kuba preuzme kineski model privredne
reforme, piše Rojters.
 Kastro
(80) je predao vlast svom mlađem bratu Raulu (75) 31. jula pošto je hitno
morao na operaciju. Iako zvaničnici tvrde da se Fidel oporavlja, on je bio
suviše slab da se pojavi na proteklom 116. Samitu nesvrstanih zemalja, koji je
održan prošle nedelje u Havani.
Braća Kastro su svetski rekorderi po broju godina provedenih na vlasti - Fidel
kao lider, a Raul kao ministar odbrane. Njih dvojica su na tim funkcijama po
47 godina.
"Teško je zamisliti da će Fidel voditi zemlju kao ranije, sa istim poletom. On
je na putu da postane simbol", kaže jedan latinoamerički diplomata.
Preko 70 odsto od 11 miliona Kubanaca je rođeno po dolasku Fidela Kastra na
vlast 1959. godine, i uglavnom oklevaju da govore o budućnosti bez svog vođe.
Ali, jedna broj disidenata je spreman da javno.
"Kuba nije ista od 31. jula", kaže Mirijam Lejva, jedna od osnivačica Žena u
belom, grupe žena čiji su muževi uhapšeni i osuđeni pre tri godine, kada se
vlada obračunavala sa disidentima.
Njen muž, ekonomista Oskar Espinoza Ćepe, oslobođen je iz zatvora pre 19
meseci zbog lošeg zdravstvenog stanja. Međutim, dosta ljudi je još u zatvorima,
zbog čega Žene u belom svake nedelje održavaju tihe marševe.
Espinosa Ćepe i Lejva sa najvećom nadom posmatraju privredne reforme koje
sprovode kubanske vojne snage predvođene Raulom. Takvo osećanje ima i većina
Kubanaca, koji se češće na glas žale na ekonomske probleme nego na politički
sistem.
"Ono što bi bila katastrofa je da tropski talibani vode zemlju", kaže Espinoza
Ćepe.
Izraz talibani se odnosi na mlađu generaciju zvaničnika koje lično nadgleda
Fidel Kastro. Oni su u 30-tim i 40-tim godinama, a njihov pogled na dr-žavu
najbolje odslikava natpis na banerima: "Fidel zauvek!"
Scenario - verni sledbenici Fidela protiv privrednih reformatora - deluje
toliko uverljivo, da su o tome postavljana pitanja na konferenciji za novinare
tokom Samita nesvrstanih, koji je završen u subotu.
Ministar privrede Hoze Lius kazao je tada: "Hipotetički, ako komandant Fidel
ostane bolestan, da li bi bilo promene u kubanskoj politici u smislu otvaranja
tržišta? Kategorički mogu da kažem da se takva promena ne vidi, narod Kube to
ne želi".
Fidel Kastro je početkom devedesetih inicirao ograničenu privrednu reformu,
koja je posle tri godine obustavljena, kada su ukinute dozvole za privatne
poslove.
Zašto pojedini Kubanci svoje nade polažu u oružane snage i njihovu privrednu
reformu?
Oružane snage su prve uvele kapitalističku poslovnu praksu na Kubi, a sada
kontrolišu tehnologije i računarska preduzeća, hotele i odmarališta na plažama,
rent-a-kar kompanije, avioprevoz, autobuski prevoz i veliki maloprodajni lanac.
Kubanskom indistrijom šećera upravlja general, kao i lukama i industrijom
cigareta.
"Teško se može očekivati politička promena, ali Raul će morati da sprovede
ekonomske reforme da bi izbegao socijalno nezadovljstvo. Oružane snage su
najorganizovanije telo u zemlji i daleko fleksibilnije od drugih", kaže
disident i ekonomista Espinoza Ćepe. I inostrani stručnjaci smatraju da bi
vojska bila bolji nosilac promena, ako do njih dođe, od bilo koje druge
institucije.
"Za razliku od Komunističke partije, oružane snage su popularne u narodu",
kaže Hal Klepak, profesor istorije na Kraljevskom vojnom institutu Kanade i
autor knjige o kubanskoj vojsci.
Promene u Havani u značajnom stepenu zavise i od Vašingtona i Majamija, gde
živi veliki boja Kubanaca u egzilu.
Kritičari američkih ekonomskih sankcija Kubi, uklju-čujući i istaknute
disidente, vide embargo kao glavni razlog tako dugog opstanka Fidela Kastra. "Bez
njih ne bismo bili u stanju da forsiramo nacionalizam kao sada. Bez njih,
Kastro ne bi mogao da krivi SAD za svoju katastrofalnu politiku", kaže
Espinoza Ćepe.
Većina zemalja se slaže sa takvom ocenom. O embargu se redovno glasa u UN.
Prošle godine 182 zemlje bile su za rezoluciju kojom bi se Kubi skinuo
embargo, dok je četiri bilo protiv. |
| |
| |
|
| |
|
 |
