Martin ne pristaje da je odgovoran za ratnu opciju misije
Ovih dana bivši premijer Pola Martina i sadašnji Stiven Harper, polemišu na temu misije u Avganistanu. Martin priznaje da je on bio taj koji je pristao da kanadski vojnici budu angažovani u Avganistanu, ali je isto tako naglasio da je osnovna pobuda bilo učešće u obnovi ratom razrušene zemlje. On pretpostavlja da zamerka može biti da nema obnove dok je situacija takva kakva jeste, ali on ne prihvata mogućnost da je misija morala da se pretvori u ratnu. Martin naglašava da je osnovni cilj bio zadobijanje podrške lokalnog stanovništva, jednostavno zato što ne može ostvariti ratnu pobedu onaj ko ne osvoji srca ljudi. Martin se prisetio sastanka na kome je odlučeno da se kanadske trupe premeste iz relativno mirnog Kabula u Kandahar, leglo Talibana i pobunjeničkih snaga. On je istakao da je osnovni motiv bilo povećanje sigurnosti u čitavom Avganistanu, kako bi se obezbedila podela humanitarne pomoći i radilo na obnovi zemlje. Bivši premijer je, izjavljujući najdublje žaljenje zbog izgubljenih života i saučešće njihovim porodicama, ponovio da misija u Avganistanu nije ono što je on odobrio. Ono što on potencira je da se radilo o tri D politici, kroz diplomatiju, odbranu i razvoj (diplomacy, defence, development), a da je tu sada zastupljena jedino odbrana i to veoma aktivna. Na ovu priču bivšeg premijera reagovao je sadašnji. Harper, koji se nalazi u Rumuniji na samitu frankofonskih zemalja, odbacuje Martinove kritike i svaljuje krivicu na svog prethodnika. Harper ističe da kada neko kao premijer donosi takve odluke, onda mora da bude svestan odgovornosti koju preuzima i da ostane dosledan u tome. On obrazlaže da Martin više nije premijer baš zato što u ovoj konkretnoj situaciji, kao i mnogim drugim, nije imao dovoljno čvrst stav.

Mrtve duše u kampanji za lidera liberala
Kampanja za novog lidera Liberalne stranke poprima obeležja koja nikako ne idu u prilog ni kandidatima, a ni samoj stranci. Počelo je tako što je Džo Volpi bio prinuđen da vrati 27 hiljada dolara donacija prikupljenih od maloletnika, među kojima su i jedanaestogodišnji blizanci. Već tada je bilo apela iz same stranke da Volpi odustane od kandidature. Ovih dana je ustanovljeno da su se na listi njegovih pristalica našla imena bar devet osoba bez njihovog znanja ili bez plaćanja obavezne članarine, a čak i da se u dva slučaja radi o osobama koje više nisu među živima. Takođe, više desetina osoba uopšte ne zna na listi kog kandidata se nalazi, iako stranačka pravila strogo nalažu da svaki član sam plati svoju članarinu i da lično potpiše svoju pristupnicu. Pored toga, po novim propisima o političkom finansiranju protivzakonito je da se članarina plaća iz sredstava za lidersku kampanju. Džo Volpi je na konferenciji za novinare, pobio sve optužbe koje su mu upućene. Ove nedelje je diskusija na istu temu ponovo započela, kada se saznalo da i Majkl Ignatief na svojoj listi ima slične neregularnosti i pokojnike, ali su članovi njegovog tima odbacili mogućnost da je došlo do bilo kakve malverzacije sa upisivanjem članova. Sudeći po anketi među članovima stranke, Bob Rej je trenutno najozbiljniji kandidat za novog lidera. Ako se, pak, pogledaju mišljenja članova drugih stranaka, onda ispada da je Bob Rej lider koga bi i oni želeli, ali samo zato što zaziru od Majkla Ignatiefa.

Gde je ko izabrao da živi
Samo Slovenaca ima u svim provincijama Ove dve tabele ne treba posebno komentarisati: Alberta 3.420 Britanska Kolumbija 6.725 Jukon 10 Kvebek 2.965 Manitoba 835 Nanavut 0 Nova Skotija 95 Nju Bransvik 135 Njufaundlend i Labrador 0 Ontario 40.575 Ostrvo princa Edvarda 0 Saskačuan 755 Severozapadne teritorije 10 Srbi po provincijama Alberta 6.965 Britanska Kolumbija 11.830 Jukon 110 Kvebek 4.820 Manitoba 1.895 Nanavut 10 Nova Skotija 590 Nju Bransvik 165 Njufaundlend i Labrador 45 Ontario 37.655 Ostrvo princa Edvarda 45 Saskačuan 1.345 Severozapadne teritorije 50 Jugosloveni po provincijama Međutim, statistički podaci se mogu i drugačije 'čitati'. Iz ostalih podataka koje je objavila Statistička služba, i koji se nalaze na njenom sajtu, može se primetiti da doseljenici sa Balkana nisu baš ravnomerno raspoređeni. Jedino Slovenaca ima u svim kanadskim provincijama, a Crnogorci su najprobirljiviji - nema ih čak u šest provincija. Srba i Crnogoraca nema u Njufaundlendu i Labradoru, Ostrvu princa Edvarda (Bosanaca takođe), Crnogoraca nema u Manitobi, Kosovara i Crnogoraca u Nju Brunsviku, Albanaca, Kosovara i Makedonaca u Jukonu, Bosanaca, Kosovara i Crnogoraca u Severozapadnim teritorijama, i nikoga sem Slovenaca i Jugoslovena u Nanavutu. U odnosu na ukupan broj žitelja sa balkanskih prostora, u Severozapadnim teritorijama (170) ima najviše Jugoslovena (50), pa Hrvata (45). U Jukonu, od ukupno 225, skoro polovinu, 110, čine Jugosloveni, a potom Hrvati - 65. U Britanskoj Kolumbiji (41.690) ima procentualno ubedljivo najviše Hrvata, 40 odsto ili 16.285, a slede Jugosloveni (11.830). U Nju Brunsviku (840) ponovo je najviše Hrvata, ali je interesantno da ima skoro podjednako Albanaca, Bugara, Srba i Jugoslovena. Među onima kojima je Alberta je postala novi dom trećina su Hrvati, četvrtina su Jugosloveni, sedmina Srbi, a otprilike po deset odsto ima Bosanaca i Slovenaca. U Saskačuanu ponovo ima najviše Hrvata, Jugosloveni su na drugom, a Srbi na trećem mestu. Manitoba ima najviše Hrvata, pa Jugoslovena, a iznenađuje da tu ima više Slovenaca nego Srba. U Ontariju, sudeći po poslednjem popisu, živi 62.325 Hrvata, 40.575 Srba, 37.655 Jugoslovena, 29.635 Makedonaca. Kvebek je jedina provincija u kojoj preovlađuju Jugosloveni, potom slede Hrvati, pa skoro podjednak broj Srba i Bugara. I u Novoj Skotiji je svaki treći doseljenik sa Balkana Hrvat, mada i Jugoslovena ima skoro isto toliko. Od ostalih nacija, u brojnije spadaju Albanci i Bugari. Ostrvo princa Edvarda, gde živi svega 380 lica balkanskog porekla, ima 120 Albanaca i 110 Hrvata, kao i 45 Slovenaca i 40 Jugoslovena. U Njufaundlendu, među 305 Balkanaca, ima po 75 Bosanaca i Makedonaca, 70 Hrvata, 65 Bugara i 45 Jugoslovena. Treba napomenuti da se pod Jugoslovenima podrazumevaju oni koji nisu nacionalno opredeljeni, a dolaze sa prostora bivše Jugoslavije.

Frankofonske zemlje stavljaju težište na obrazovanje
U Bukureštu se održava 11. samit frankofonskih zemalja, na kojem učestvuje i kanadska delegacija. Na čelu delegacije je premijer Stiven Harper, a tu je takođe i premijer Kvebeka Žan Šarest. Tokom boravka u Rumuniji, premijer Harper će se sastati sa Trajanom Bašeskuom, predsednikom Rumunije i generalnim sekretarom Frankofonije. Pored toga, on će se susresti sa predstavnicima kanadskih firmi u Rumuniji, inaugurisati kanadsku ambasadu u toj zemlji koja će od 1. januara postati članica Evropske unije, a zajedno sa premijerom Šarestom će promovisati proslavu godišnjice osnivanja Kvebek Sitija, 2008. godine. Premijer Harper je pozvao frankofonske zemlje da se založe za smanjivanje tenzija u svetu, jer smatra da one mogu i moraju da budu ključni element u tome. On je istakao da je sada potrebno pomoći Haitiju, Sudanu i Avganistanu. Ovogodišnji samit uglavnom će se baviti pitanjima obrazovanja, informacionih tehnologija i komunikacijama, ali će se na dnevnom redu naći i nedavni rat između Izraela i Hezbolaha u Libanu. Na samitu učestvuju predstavnici više od 50 država i vlada sa svih pet kontinenata.

Tinejdžer se šalio, ali sudija misli ozbiljno
Petnaestogodišnjaku iz Hadsona, koji se nalazi u pritvoru zato što je pretio smrću svojim školskim drugovima, nije odobreno puštanje na slobodu uz kauciju jer je priznao krivično delo. Dečak je na sajtu vampirefreaks.com opisao Kimvira Gila kao sveca i upozoravao svoje školske drugove iz srednje škole Vestvud u Hadsonu da će im se desiti isto ono što je zadesilo studente u Dosonu. On je takođe izjavio da nije mislio ozbiljno to što je napisao, ali to nije pokolebalo sudiju da ne dozvoli puštanje na slobodu gde bi bio prepušten roditeljskoj brizi. Sudija je izjavila da nema osnova da veruje da bi se roditelji na pravi način starali o njemu, zato što su oni već pokazali delinkventno ponašanje u vaspitavanju sina, koji je nasilan impulsivan. Roditelji su kasnili na prvo saslušanje svog sina, a kasnije su priznali da su imali probleme sa njim i da je on udario i svoju majku. Dečak, koji je uhapšen pet dana posle pucnjave u Dosonu, ostaće u kazneno popravnom domu do nevembra, za kada je zakazano izricanje presude. Kako se navodi, on će biti i na psihijatrijskom ispitivanju.

Imigranti najzaslužniji za priraštaj
Statistička služba je ovih dana iznela podatke o broju stanovnika u zemlji. Podaci se odnose na period od 1. jula 2005, pa do 1. jula ove godine. Kanada ima 32.623.500 stanovnika, što je za 324.000 više nego pre godinu dana. Broj stanovnika je najviše porastao zahvaljujući imigraciji, čak dve trećine. U proteklih godinu dana se, naime, u Kanadu doselilo 254.400 ljudi (najviše od početka ovog veka), što će reći da tek sedamdeset hiljada predstavlja prirodni priraštaj. Više od polovine imigranata doselilo se u Ontario (133.100), dok je Britanska Kolumbija (43.900) na drugom, a Kvebek (42.000) na trećem mestu. Svedena, jednostavna računica govori da u proseku, u čitavoj zemlji na svakih hiljadu stanovnika imamo deset novih. Alberta daleko prednjači, sa gotovo trostruko većim priraštajem, tačnije 29,5 stanovnika na svakih hiljadu. Ni malo ne začuđuje toliki porast, u kome preovlađuje doseljavanje približno 57 hiljada samo iz drugih provincija, ako se uzme u obzir snažan privredni rast ove provincije. Najveći prirodni priraštaj je u Nanavutu, čak dvostruko više od nacionalnog proseka i zahvaljujući njemu i ovde imamo veliki porast broja stanovnika, 24,4 na hiljadu. U Britanskoj Kolumbiji je stopa priraštaja takođe iznad nacionalnog proseka, sa 12,3 na hiljadu. Ontario se, kao i mnogim drugim prikazima, nalazi skoro savršeno tačno na nacionalnom proseku. U ovom konkretnom slučaju je minimalno iznad proseka, sa 10,2 stanovnika na hiljadu. Sa suprotnom kraju liste su Severozapadne teritorije, Njufaundlend i Labrador i Saskačuan, u kojima je priraštaj negativan. U Severozapadnim teritorijama beleži se najveći pad broja stanovnika u poslednjih deset godina, čak -18,2. Njufaundlend i Labrador su prva kanadska provincija u kojoj je ikada zabeležen negativan priraštaj, a ove godine on iznosi -8,4, dok je u Saskačuanu 4,6 stanovnika na svakih hiljadu manje nego što ih je bilo prošle godine. Negativan priraštaj beleže i Nju Brunsvik (-3,1) i Nova Skotija (-1,8).

Zagonetni osmeh novopečene majke
Francuske vlasti su, uz pomoć Nacionalnog centra za istraživanje i restauraciju, pre dve godine okupile grupu kanadskih i francuskih naučnika da izvrše veštačenje jednog od najpoznatijih umetničkih dela, Da Vinčijeve Mona Lize. Ideja je bila da se kroz bolje razumevanje same slike i tehnika koje je veliki slikar koristio za oslikavanje pomogne u očuvanju prikaza ove dame i njene enigmatične lepote. Nalazi do kojih su došli izneti su u utorak na konferenciji za novinare u Otavi. Oni veruju da se žena na slici porodila neposredno pre nego što je Leonardo naslikao njen portret, zato što su izuzetno detaljnom analizom otkrili da ona na svom jeleku ima parče tkanine koje je u renesansno vreme bilo obeležje novopečene majke. Naučnici su skenirali prednju, zadnju i bočne strane ove renesansne ikone kroz 3-d modele visoke rezolucije, koja je išla do 10 mikrometara, ili do desetog dela prečnika ljudske dlake. Ustanovljeno je da je slika u gotovo začuđujuće dobrom stanju, ako se uzme u obzir da je stara pola milenijuma, te da su potrebne samo minimalne intervencije restauratora. Sličan postupak analize već je korišćen kod nekih drugih umetničkih dela, poput Mikelanđelovog Davida, koji u oblasti skulpture predstavlja ono što je Mona Liza u slikarstvu. Podsećanja radi treba reći da je identitet Mona Lize i dalje misterija. Većina istoričara smatra da se radi o Lizi Đerardini, ženi bogatog firentinskog trgovca Frančeska il Đokonda. Leonardo je počeo da slika njen portret oko 1503. godine, najverovatnije posle njenog drugog porođaja, i trebale su mu četiri godine da ga završi. Gotovu sliku je odbio da preda i umesto toga je odneo na dvor francuskog kralja Fransoa I, gde je bila deo kraljevske kolekcije. Jedno vreme je stajala na zidu Napoleonove spavaće sobe, da bi potom iz Versaja bila premeštena u tek otvoreni Luvr, 1797. godine. Početkom dvadesetog veka, jedan Italijan je sliku isekao iz rama, izneo je iz muzeja krijući je ispod kaputa i potom je držao iza peći, dok je pokušavao da je proda firentinskim prodavcima umetničkih dela. Uhvaćen je i zatočen, a slika je vraćena u Pariz. Poslednjih godina postoje neki pokušaji da se slika vrati u svoju postojbinu, Italiju.

Šefovi ne znaju za strah
U nedelju je šezdesetak graničara sa prelaza u Britanskoj Kolumbiji napustilo svoja radna mesta iz straha po sopstveni život. Do njih je, naime, stigla informacija da bi opasan naoružan ubica mogao da pređe granicu. Ta informacija je stigla od RCMP-a, gde je, opet, stigla od zvaničnika američke unutrašnje bezbednosti. Informacija se u početku odnosila samo na granični prelaz Hantington, ali su svoja mesta napustili graničari sa četiri prelaza. To je dovelo do velike gužve i redova na prelasku iz jedne zemlje u drugu. Prelaz Hantington je čak bio zatvoren dva sata, dok nisu stigli šefovi koji su zamenili svoje podređene. Jedan od razloga što su graničari napustili svoja radna mesta je, svakako, i to što su oni nenaoružani, tako da nema načina da se odbrane u slučaju pretnje po život. Vlada je obećala da će to biti promenjeno u narednih deset godina, kroz program obuke i naoružavanja graničara. U propisima vezanim za ovu službu čak i stoji da oni imaju pravo da napuste svoje radno mesto ukoliko smatraju da su im životi ugroženi, tako da se ovakva situacija mogla kad-tad očekivati. Ipak, za svaki slučaj pozvani su predstavnici ministarstava za ljudske resurse i docijalni razvoj da, posle sagledavanja svih relevantnih podataka, odrede da li su graničari bili u pravu. Liberalni poslanik Derek Li nazvao je ove graničare kukavicama u Donjem domu, ali su odmah ministar Stokvel Dej i lider NDP-a Džek Lejton zatražili od njega da se javno izvini. On je to odbio, da bi kasnije naglasio da bi graničarima bilo bolje da budu svesni da građani Kanade očekuju od njih da ostanu na svojim radnim mestima.

Manitoba protiv dečje prostitucije
U čitavoj Manitobi je ove nedelje započela multimedijska kampanja za borbu protiv dečje prostitucije. Jedan segment kampanje je interaktivni veb-sajt StopSedžNjithKids.ca, ali će tu biti uključeni i radio i televizijski program javnog servisa, oglašavanje, nalepnice i svi ostali mogući načini ukazivanja na problem. Program je osmišljen u saradnji provincije i Nacionalnog centra za prevenciju kriminala. Lajana Mekdonald, izvršni direktor Child Find Manitoba, skrenula je pažnju da su svakog dana deca u Vinipegu i Manitobi predmet seksualnog iskorišćavanja, ali da najveći broj građana toga nije uopšte svestan. Oni takođe ne znaju na koji način bi mogli da se uključe i pomognu toj deci, te se veruje da će ova šestonedeljna kampanja učiniti značaja pomak na bolje. Provincijski ministar za porodične službe Gord Mekintoš kaže da je ovo prva sveobuhvatna obrazovna kampanja ovakve vrste u čitavoj zemlji. On ističe da ovaj problem postoji i u drugim provincijama, ali da ovde više nisu želeli da ga skrivaju i da beže od njega zato što su posledice previše teške. Sudeći po sajtu, oko četiri stotine dece starosti između osam i šesnaest godina samo na ulicama Vinipega godišnje budu žrtve seksualnog iskorišćavanja. Prosečna starost pri uvođenju u prostituciju je 13 godina.

Poštovanje i briga o starim ljudima
Nakon smrti muža prošle godine, Mara koja ima 82 godine se preselila kod svoje kćerke i njene porodice, s obzirom da je slabog zdravstvenog stanja. Marina kćerka, Suzana, koja ima 50 godina, radi kao sekretarica. Udata je i ima dva sina tinejdžera. Suzanin muž, koji radi u banci, će morati da ode u prevremenu penziju. Jedan od sinova hoće da studira na fakultetu. Suzana je često gruba prema svojoj majci i stalno joj govori da je finansijski teret za porodicu. Nedavno, Suzana je izgubila kontrolu i gurnula je svoju majku. Mara se oseća potpuno izolovano i bezvredno. Ne zna kome da se obrati za pomoć. Mnogi ljudi kad čuju o zlostavljanju i zapuštanju starih ljudi misli da oni žive u staračkom domu ili da žive sami bez ikakve pomoći. Slučajevi nasilja uglavnom se dešavaju van staračkog doma. Povremeno se čuju šokantne vesti da je neko od osoblja staračkog doma zlostavljao stanare, ali to nije najčešći oblik zlostavljanja starih ljudi. Prema statističkim podacima Kanade za 2004 godinu, 38% starih ljudi je zlostavljano od strane njihove dece a 26% od strane drugog supružnika. Ova statistika ne pokazuje kompletnu sliku ovog problema. Mnogi slučajevi zlostavljanja su neprijavljeni, jer stariji ljudi ne znaju kome da se obrate za pomoć, ili su posramljeni i uplašeni da bilo kome ispričaju svoj problem. Stari ljudi su vrlo ranjivi bez obzira da li su fizički ili mentalno zdravi. Oni koji imaju psihičke i fizičke bolesti ili depresiju su više podložni zlostavljanju i maltretiranju. Iako postoje ekstremni slučajevi zlostavljanja, većina slučajeva je prikrivena i teško može da se primeti. Neki slučajevi uključuju totalnu prisilnu izolaciju starih ljudi, neodržavanje ni osnovne komunikacije sa njima, nebriga o lekovima. Potajno zlostavljanje obuhvata i nazivanje pogrdnim imenima, omalovažavanje, verbalna vređanja. Opravdanje za ovako ponašanje je uglavnom stres, što naravno nije prihvatljivo. Zlostavljanje i nasilničko ponašanje nema opravdanja. Svako ljudsko biće zaslužuje poštovanje, sigurnost, brigu ukućana i svakodnevnu komunikaciju. Ukoliko ovo nije tako, može se govoriti o zapostavljanju ili čak zlostavljanju u nekim slučajevima. Efektivna i brza intervencija može zaustaviti ili sprečiti zlostavljanje starih ljudi. Lekari, zdravstveni radnici u mentalnom zdravlju, kućna nega, i svi koji se bave zdravljem i pomoću starim ljudima moraju biti upoznati sa ovim problemom, kako bi se pomoglo i zlostavljanom i nasilniku. Ukoliko primetite da stariji ljudi mogu imati sličan problem, nađite malo vremena da ih upitate kako se osećaju i da li imaju nekih problema. Ako sumnjate da se radi o zlostavljanju, kontaktirajte Polikulturni Centar za pomoć imigrantima, 416-233-0055, Family Services ašociation (FSA), tel. 416-595-9230 ili policiju na tel. 416-808-2222.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"