Broj 1072, 29. septembar 2006.
Rešenje za Kosovo se ne sme požurivati |
| |
Zapad je u pravu kada insistira na izručenju
haškog optuženika Ratka Mladića, jer je to dobro za Srbiju, ali greši ako žuri
sa davanjem nezavisnosti Kosovu, jer će to biti vrlo loše, rekao je Rojtersu
predsednik Srbije Boris Tadić.
 U
intervjuu britanskoj agenciji, Tadić, (na slici), nije isključio
mogućnost saradnje sa liderom Demokratske stranke Srbije (DSS), premijerom
Vojislavom Koštunicom, s obzirom na najave o mogućem održavanju izbora krajem
decembra.
Tadić, koji je lider Demokratske stranke (DS), nije želeo da kaže da li su
Koštunica i on sklopili dogovor o zajedničkom nastupu na izborima, navodi
Rojters.
Upitan da li bi mogao da deli vlast sa Koštunicom, Tadić je rekao da je "sve
moguće". Na pitanje da li bi Koštunica mogao da se udruži sa radikalima kako
bi formirali nacionalističku koaliciju predsednik Srbije ponovio je: "Sve je
moguće".
Predsednik Srbije je rekao da Mladić, koji je pred Haškim tribunalom optužen
za ratne zločine u BiH, mora biti izveden pred lice pravde, ali da se rešenje
za Kosovo ne sme požurivati.
"Međunarodna zajednica mora vrlo pažljivo da postupa sa tim (pitanjem Kosova).
Ja ne tražim odlaganje pregovora, već tažim strpljenje i jasnu i održivu
odluku", rekao je on.
Srbiju, kako je ocenio Tadić, u narednih šest meseci očekuje jedan od najtežih
perioda u njenoj istoriji.
Predsednik Srbije je rekao da su sve balkanske zemlje "komplikovane", sa
brojnim nacionalnim manjinama. Naveo je da dva miliona Mađara živi u Rumuniji,
a da značajna turska manjina postoji u Bugarskoj.
Ukazao je da u Crnoj Gori postoje jaka bošnjačka i albanska manjinska
zajednica, dok su u Makedoniji trećina stanovništva Albanci.
Tadić je rekao da je Srbija spremna da da Kosovu najširu moguću autonomiju.
Prema njegovim rečima, Kosovo "ne bi imalo stolicu u UN, oružane snage, niti
međunarodno priznate granice", ali Srbija se istovremeno ne bi mešala u
unutrašnja pitanja Kosova.
Rojters navodi da je malo verovatno da će birači u Srbiji podržati bilo koju
stranku koja se zalaže za to da Srbije prepusti Kosovo Albancima ili da
prihvati nametnuto rešenje.
Agencija dodaje da su ta pitanja nešto s čime će Srbi verovatno morati da se
suoče tokom predizborne kampanje za izbore koji se očekuju krajem decembra.
Tadić koji je lider Demokratske stranke, rekao je da je uveren da će reformske
stranke pobediti Srpsku radikalnu stranku (SRS) na narednim parlamentarnim
izborima.
"Ne poklanjam veliku pažnju njihovim argumentima", rekao je on povodom čestih
istupa funkcionera SRS protiv izručenja Mladića i nezavisnosti Kosova.
Tadić je dodao da pred Srbijom postoje samo dva moguća izbora - jedan je
evropska budućnost, a druga je povratak u "balkansku prošlost", za koju se,
kako je naveo, zalaže SRS.
|
| |
| |
|
|
Momčilo Krajišnik osuđen na 27 godina zatvora |
|
Haški tribunal osudio je u sredu bivšeg
predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika na 27 godina
zatvora, proglasivši ga krivim za zločine protiv čovečnosti, a ne i za
genocid nad Muslimanima i Hrvatima 1991-92,
 Sudsko
veće Alfonsa Orija (Alphons Orie) oslobodilo je Krajišnika optužbi za
genocid i saučesništvo u genocidu, zaključujući da tužioci nisu dokazali da
je on imao nameru da uništi Muslimane i Hrvate kao etničke grupe, iako su
počinjeni zločini, sami po sebi, imali genocidnu prirodu.
Krajišnik (61), (na slici), je
proglašen krivim za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno
premeštanje nesrba. Sudsko veće osudilo ga je zbog "ključne uloge" u
zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je osnovni cilj bila deportacija i
prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata sa teritorija BiH koje je
rukovodstvo Srba smatralo svojim.
"Opšti cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio je da se etnički
prekomponuju teritorije koje je odredilo rukovodstvo bosanskih Srba
drastičnim smanjivanjem procenta bosanskih Muslimana i Hrvata putem
proterivanja...Gospodin Krajišnik dao je zeleno svetlo za početak programa
proterivanja tokom sednice Skupštine bosanskih Srba kada je pozvao na,
citiram: 'provodeći ono što smo se dogovorili, etničku podelu na terenu'",
rekao je sudija Ori.
Veće je kao dokazano prihvatilo da su zločini nad nesrbima, u okviru
realizacije tog poduhvata, od marta 1992. počinjeni u 35 opština u BiH.
Srpske snage su Muslimane i Hrvate, prema presudi, diskriminisale,
zlostavljale, proterivale, nezakonito pritvarale, ubijale, a njihove domove
i verske objekte pljačkale i razarale.
Kako je naglasio sudija Ori, uslovi u zatočeničkim centrima širom BiH bili
su nepodnošljivi, zatvorenici su prebijani i seksualno zlostavljani, što je
dovelo do smrti mnogih.
Sudsko veće je, međutim, presudilo da "dokazi ne pokazuju da je, u bilo koje
vreme tokom perioda na koji se optužnica odnosi, zločin genocida činio deo
opšteg cilja udruženog zločinačkog poduhvata", niti da su Krajišnik i drugi
"imali posebnu nameru koja se traži za genocid".
Krajišnik je, prema presudi, doprinos zločinačkom poduhvatu dao tako što je
pomagao uspostavljanje i održavanje "stranačkih i državnih struktura Srpske
demokratske stranke kao instrumenata počinjenja zločina". Uz to, on je, kao
predsednik parlamenta, "blagonaklono gledao na izražavanje nacionalne mržnje
i podsticanje straha u Skupštini bosanskih Srba".
"Krajišnik je znao za i imao nameru da sprovede masovno zatočenje i
proterivanje civila. On je imao ovlašćenja da interveniše, ali nije bio
zainteresovan za sudbinu zatočenih i proteranih osoba. Krajišnik je želeo da
se muslimansko i hrvatsko stanovništvo u velikom broju iseli sa teritorija
bosanskih Srba i prihvatao je da se mora platiti teška cena u patnjama smrti
i razaranjima koji su bili potrebni za ostvarivanje srpske dominacije i
održive državnosti", naglasio je sudija Ori.
Prema presudi, "uloga Krajišnika u počinjenju zločina bila je ključna", jer
je zahvaljujući položaju olasksavao vojnim, policijskim i paravojnim grupama
sprovođenje zločinačkog poduhvata.
Tužilaštvo Haškog tribunala tražilo je da Krajišnik bude kažnjen doživotnim
zatvorom, a odbrana da on bude oslobođen.
Presudu Krajišniku izreklo je sudsko veće u kojem su, pored predsedavajućeg
Alfonsa Orija iz Holandije, bili Klod Anoto (Claude Hanoteau) iz Francuske i
Hoakin Martin Kanivel iz Španije.
Izricanju presude prisustvovali su članovi Krajišnikove porodice, a njegov
brat Mirko izjavio je da je "ogorčen" presudom i najavio da će odbrana
uložiti žalbu.
Tužilaštvo će, kako je rekao portparol Anton Nikiforov, odluku o tome da li
će uložiti žalbu doneti pošto prouči presudu.
Suđenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004., a završne reči odbrane i
optužbe održane su krajem avgusta ove godine.
Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage (Sfor), a
četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala
izjavio da nije kriv.
Vreme koje je od tada proveo u pritvoru Haškog tribunala biće mu uračunato
kao izdržani deo kazne.
Zajedno sa Krajišnikom, bila je optužena i Biljana Plavšić, ali je ona 2002.
godine priznala krivicu za progon nesrba, a 2003. je osuđena na 11 godina
zatvora.
|
| |
| |
|
|
BiH ne može da postoji bez RS |
| |
"Neka prekinu da pričaju gluposti, a političke
stranke iz RS, koje sa njima gaje bratske odnose i s njima prave kombinatoriku
oko formiranja vlasti, pozivam da ih stave u izolaciju gde im je i mesto",
kazao je Čavić.
 On
je to rekao na konferenciji za novinare komentarišući prva reagovanja
bošnjačkih političara iz Sarajeva prema kojima je presuda Haškog tribunala
Momčilu Krajišniku potvrdila da je RS nastala kao rezultat zločinačkog
poduhvata.
Predsednik RS je kazao da je za njega neprihvatljivo to da kvalifikacija
zločinačkog poduhvata postoji samo kada je u pitanju RS, dok se istovremeno ne
reaguje na dokazane zločine koje je na području gotovo cele Federacije BiH
počinio bošnjački vojni vrh.
"Neprihvatljivo je za mene, kao i verovatno za sve one koji su RS doživeli kao
svoju i vrednuju rat sa realnih i objektivnih osnova - kvalifikujući zločin
zločinom ko god ga počinio, da ta kvalifikacija zločinačkog poduhvata postoji
samo kada je u pitanju RS", istakao je Čavić.
On je još ocenio da se kroz presudu Krajišniku "indiskretno povlači norma
kolektivne krivice", što, kako je istakao, tera na zaključak da Haški tribunal
ima "duboki politički karakter u utvrđivanju krivice za ljude različite
nacionalne pripadnosti i učesće u različitim vojskama".
Čavić je ponovio da je Krajišnik kao predsednik parlamenta RS "bio prvi među
jednakima", dodajući da ne postoji nijedan akt Narodne skupštine RS iz ratnog
perioda koji se kosi sa normama koje regulišu međunarodno ratno pravo.
Prema njegovim rečima, Krajišnik u ratu nije imao izvršnu ili komandnu
odgovornost, "tako da je njegova jedina krivica što je, zajedno sa ostalima,
utemeljio zakonodavnu vlast RS".
Čavić je kazao da ne prihvata "dobar deo kvalifikacija iz presude" i dodao da
zna da je u pojedinim delovima RS tokom rata bilo ratnih zločina, kao što ih
je bilo i na prostoru Federacije BiH.
|
| |
| |
|
|
Pomama za luksuznim jahtama |
|
Zahvaljujući novim
bogatašima iz zemalja poput Rusije, niskim kamatama i tehnologiji koja
omogućava da se luksuzne jahte koriste kao pokretne kancelarije uz komfor
kao kod kuće, za tim plovilima vlada prava pomama.
 Bum
u sektoru luksuznih čamaca, kako se potvrdilo na nedavno održanoj izložbi u
Kanu, ne važi samo za graditelje jahti. I sektor usluga, od trgovaca vinom
do banaka, uživa u toj ekspanziji.
"Sve ispod 30 metara ne nalazi lako kupca", rekao je za Rojters Rasel Kramp
iz britanskog "Edmistona" koji se priseća da je pre 10-15 godina sve preko
30 metara smatrano za ogromno. Danas je većina tih "starih" čamaca na
tržištu "polovnjaka", a ono što se zaista traži su mega jahte dužine 60 i
više metara.
Isto kažu i u italijanskoj kompaniji "Azimut Beneti" koja se sa grupom "Fereti"
bori za vodeću poziciju na tržištu motornih čamaca do 50 metara. "Za sve
ispod 15 metara je teško naći tržište. Sve iznad toga ima kupca i što je
čamac veći, lakše se proda", kaže osnivač Azimuta Paolo Viteli.
On podseća da je letos vladala prava nestašica jahti dužih od 60 metara.
Tražnja je bila enormna i bilo je nemoguće zadovoljiti je.
Koliko su mega jahte popularne govori i podatak da je "Azimut" uspeo da
iznajmi jednu za čak 7,8 miliona evra, ili pola miliona nedeljno, i to bez
pratećih troškova za gorivo i posadu.
Direktor još jednog igrača na sektoru, kompanije "Pantaenius", Majkl Kurc
podseća da je 1990. u Evropi bilo oko 800 jahti dužih od 20 metara. Danas ih
je oko 30.000.
"Ono što se desilo u poslednjih deset godina je fenomenalno. Tražnja velikih
čamaca, koji koštaju između dva i po i pet miliona evra i više, definitivno
raste", tvrdi i Kurc.
 U
"Feretiju" vrednost tržišta jahti procenjuju na više od 11 milijardi evra.
Da je tražnja super jahti izuzetna potvrđuje i činjenica da ih srećnici koji
ih imaju prodaju ostvarujući profit od čak 50 odsto. Isto važi i za one koji
su ih poručili kod proizvođača i koji im nakon isporuke lako nalaze novog
vlasnika.
Dokaz da je tražnja izuzetna daje i kompanija "Barklejs marin fajnens" koja
je pre četiri godine odobravala zajmove od prosečno 70.000-75.000 evra za
plovila a sada je prosek 250.000-300.000 evra. Najveći odobreni zajam bio je
onaj od 15 miliona evra ali se očekuje da i on bude premašen.
Ta kompanija ove godine očekuje nove poslove u vrednosti 250 miliona evra
nakon 40 miliona pre godinu dana. Snažan rast u sektoru velikih i skupih
jahti u "Barklejsu" očekuju i u naredne dve godine.
Odlično posluju i mnogobrojne kompanije koje vlasnike čamaca i firme koje ih
iznajmljuju snabdevaju svim potrebnim, od obučene posade do rezervnih delova.
Među njima je i Grupa za podršku koja je ovog leta na jednu jahtu isporučila
vino u vrednosti 20.000 evra. Istovremeno neke jahte imaju zbirke vina
vrednosti 150.000 evra.
Predsednik francuskog proizvođača jahti "Kuak" Didije Kazo objašnjava da
tržište menja sve veći broj novih bogataša i netradicionalni kupci koji
traže komfor. A komfor mogu da ponude samo jahte duže od tridesetak metara.
Prosečna cena je sedam miliona evra. Na izložbi u Kanu francuski proizvođači
jedrilica i katamarana požalili su se da bi prodavali više da Francuska
gradi luke koje su sada pune. Problem sa kapacitetima luka ima i SAD.
|
| |
| |
|
|
Estetska hirurgija sve primamljivija |
| |
Estetska hirurgija sve više privlači
Amerikance. Dok je manje od 10 odsto odraslih građana SAD imalo neku vrstu
hirurške intervencije radi ulepšavanja, dvostruko veći broj se nada da će moći
sebi u budućnosti da priušti uslugu hirurga.
 Istraživanje
Američke akademije za estetsku hirurgiju (AACS) pokazuje drastičnu promenu u
odnosu na šezdesete i sedamdesete godna. "Tada se estetska hirurgija retko
pominjala," uzjavio je ageniciji Rojters Džef Knezovič, izvršni podpredsednik
akademije.
Ta tema je, kaže on, sada postala skoro svakodnevna, jer "ljudi postaju
svesniji postojanja estetske hirurgije i njenih prednosti."
Svaki peti ispitani koji je naveo da razmišlja o hirurškoj intervenciji zbog
lepote je ženskog pola, mlađih godina, uglavnom iz zapadnih delova SAD.
Muškarci se ne protive ideji estetske hirurgije. Naprotiv, oko 12 odsto
ispitanih muškaraca razmišlja da ode kod hirurga.
Knezovič smatra da je reč o posledicama radnog okruženja na muškarace. Danas
muškarci razmišljaju ovako: "Moram da budem konkurentan na tržištu u odnosu na
mlađe koji dolaze," kaže Knezovič.
Odgovori ispitanih ukazuju da je za odluku da se podvrgnu estetskoj hirurgiji
zaslužno uverenje da su lični izgled i pojava presudni za nečiji profesionalni
uspeh. Međutim, oko 25 odsto ispitanika tvrdi da je glavni razlog za donošenje
takve odluke ipak uticaj žene ili devojke.
Drugi zaziru da zbog lepote odu po nož plašeći se bola. Više od polovine, 54
procenata, ispitanih obesrahbreni su sumom novca koji bi trebalo da izdvoje za
intervenciju, dok je mnogi kažu da bi posle operacije izgledali neprirodno ili
veštački.
Oko četvrtine ispitanih koji ne bi išli na hirurško ulepšavanje plaše se da ne
bi bili zadovoljni posle intervencije.
Ipak, uprkos sve većem interesovanju za estetsku hirurgiju, oko četvrtina
ispitanika ne zna šta je zaista ta vrsta hirurgije, a samo svaki drugi
razlikovuje tu vrste intervencije od plastične hirurgije (rekonstrutivne).
Objašnjvajući razliku, Knezovič kaže da hirurzi koji se bave plastičnom i
rekonstrukivnom hirugijom imaju malo znanja o estetskoj, dok ovi drugi moraju
da idu na postdiplomsku specijalizaciju.
Prema proceni AACS, u SAD je prošle godine urađeno više od 236.000
estetsko-hirurških intervencija, od fejsliftinga do presađivanja kose, a
daleko više je bilo neinvanzivih intervencija poput ubrizgavanja injekcija
botoksa ili laserskog uklanjanja dlaka.
|
| |
| |
|
|
Urme Bin Laden, Nasrala, Žak Širak... |
| |
Svake godine egipatski trgovci većaju koje su
urme najbolje i smišljaju ime za svaku sortu.
 Najskuplje
i najbolje urme na pijacama Kaira ove godine, u toku svetog muslimanskog
meseca Ramazana, nose ime lidera libanskog šiitskog pokreta Hezbolah - šeika
Hasana Nasrale.
"Nema tu priče, najbolja je 'Nasrala'", objašnjava Abu Kašu, ispred tezge oko
koje su poređani puni džakovi urmi. Na popularnom suku Rod el-Farag, na
istočnoj obali Nila, cena kilograma urmi "Nasrala" iznosi oko 24 egipatske
funte (tri evra), piše Frans pres.
Skuplje su i od onih koje su ime dobile po iranskom predsedniku - "Ahmadinedžad"
koje se mogu kupiti za 2,4 evra ili datula "Čaves" koje koštaju dva evra, a
koje su nazvane po venecuelanskom lideru Ugu Čavesu.
Od libanskog konflikta Hasan Nasrala među žiteljima Kaira važi za heroja, tako
da su se prodavci na pijacama lako odlučili da najboljim urmama ove godine, za
"Ramazan 1427", daju ime "Nasrala".
Datule "Nasrala" su ispred onih koje su dobile ime po vođi terorističke
organziacije Al-Kaida Bin Ladenu, preminulom palestinskom lideru Jaseru
Arafatu ili francuskom predsedniku Žaku Širaku.
Najgora urma je, svakako bez iznenađenja, dobila ime po izraelskom premijeru
Ehudu Olmertu. Kilogram tih urmi, koje su nasledile dosadašnje "Arijel Šaron"
urme, košta samo 0,13 evra i teško ih je uopšte i naći na pijaci.
 Prodavac
Kašu koji je istakao i portret Hasana Nasrale na svojoj tezgi, kaže da su tek
posle septembarskih napada u SAD 2001. postala popularna imena poznatih
ličnosti iz političkog života. Među njima, prvi je bio Bin Laden.
Ranije, kako objašnjava trgovac, urme su dobijale imena poznatih glumaca.
U Egiptu se godišnje pojede 15 kilograma urmi po stanovniku. Mogu se kupiti
cele godine i čine glavni sastojak tradicionalnih poslastica.
Najveći proizvođač i izvoznik ovog koštunjavog voća nekada je bio Irak. Sveže,
sušene, u džemu, alkoholu ili sirupu, urme su u Iraku bile drugi izvozni
proizvod posle nafte.
Danas najviše plantaža urmi ima Egipat. Sa 11 miliona palmi ta zemlja godišnje
izveze 1,1 milion tona urmi.
|
| |
| |
|
|
Akupunktura protiv bola u leđima |
|
Akupunktura može da bude blagotvorna za
ublažavanje bolova u donjem delu leđa, saopštili su britanski naučnici.
 Ta
drevna kineska terapija, koja se sastoji od stimulacije određenih tačaka na
telu pomoću igala, popularna je komplementarna terapija za nekoliko bolesti.
Britanski naučnik sa Univerziteta u Jorku, Hju Makferson izjavio je da su
utvrđena blagotvorna dejstva akupunkture u ispitivanju grupe od 241 pacijenta
sa bolovima u donjem delu leđa.
Bol u tom delu leđa je veoma uobičajena tegoba koju imaju pacijenti i pogađa
oko deset miliona ljudi u svetu.
"Ako ponudite akupunkturu nekome sa bolom u leđima, možete očekivati olakšanje,
ali ne samo kratkoročno, već i na duže vreme, do 24 meseca", rekao je
Makferson.
Naučnici su uporedili tokom dvogodišnje studije stanje pacijenata koji su išli
na akupunkturu i onih koji su imali uobičajeni tretman.
Kako je vreme odmicalo, pacijenti koji su išli na akupunkturu, su se sve manje
žalili na bol, navodi se u studiji objavljenoj u medicinskom časopisu "Britiš
medikal džornal".
|
| |
| |
|
|
Žurke za pse i njihove vlasnike |
| . |
Tokom svog prvog večernjeg izlaska u noćni
klub, Miki je slušao glasnu muziku, grickao predjelo i srkutao koktele od
pileće supe i soka od cvekle.
 Trinaestogodišnji
bostonski terijer, Miki je bio samo jedan od 50 pasa - i 250 ljudi - koji su
prisustvovali zabavi u bostonskom noćnom klubu "Skajbark".
Ovakve vrste zabave je lanac "Skajbark" započeo u Los Anđelesu. Cilj
okupljanja je reklamiranje proizvoda za pse, a u isto vreme i prikupljanje
humanitarne pomoći i predstavlja novi trend noćnog života koji podstiče ljude
da sa sobom povedu i svoje kućne ljubimce.
Takve zabave obično sponzorišu kompanije koje se bave proizvodnjom
ekstravagantnih proizvoda za pse, kao što su potpuno prirodna hrana po ceni od
11 dolara za oko pola kilograma, ekskluzivne činije za hranu postavljene
sintetičkom travom po ceni od 280 dolara, ili kožne jakne od 540 dolara.
Američko udruženje proizvođača potrebština za kućne ljubimce procenjuje da će
prodaja 2006. godine porasti za šest procenata, odnosno da će dostići 38,4
milijarde dolara.
O kućnim ljubimcima ne brinu samo specijalizovane kompanije. "Guči", recimo, u
svojoj ponudi ima i kožne nosiljke za pse koje koštaju 2.655 dolara, kao i
priveske za povodac sa utisnutim imenom koji koštaju 90 dolara. Jedna firma
prodaje pseće parfeme, proizvedene u Francuskoj, po ceni od 3.000 dolara za
bočicu od 50-tak grama.
Vodeći trgovinski lanci, kao što su "Gep" i "Target Korp.", takođe su
prihvatili ovu novotariju, shvativši da vlasnici pasa žele da razmaze svoje
kućne ljubimce na isti način na koji se to radi i sa decom.
Oko 44 miliona domova u Americi poseduje pse, a 38 miliona mačke.
Pseće koktel zabave omogućavaju preduzetnicima da "proguraju" svoje skupe
proizvode kupcima koje privlači mogućnost da se na takvim "žurkama" druže sa
drugim ljubiteljima pasa.
"Psi omogućavaju ljudima da se upoznaju na drugačiji način, malo dublje nego
što bi inače", izjavila je Rojtersu Lesli Irving, sociolog sa Kolorado
univerziteta, koja proučava odnose između ljudi i životinja.
A ovo nije jedini način na koji "najbolji čovekovi prijatelji" pomažu svojim
vlasnicima da uspostave razne veze. Postoje i "japi sati" tokom kojih se ljudi
sastaju, da bi se, dok oni zajedno pijuckaju svoja pića, njihovi psi međusobno
igrali.
Ulazak pasa u robnu kuću "Nordstrom" u Holivudu nije zabranjen, tako da
vlasnici pasa svih rasa i veličina mogu slobodno da ih povedu u kupovinu.
Ingrid Njukirk, predsednik udruženje "Ljudi za etičko ophođenje sa životinjama"
kaže da su zabave za pse postale toliko popularne, da je odlučila da napiše
vodič "Kako organizovati savršenu pseću žurku".
"Nema ničeg lošeg u tome što želite da razmazite svog kućnog ljubimca", kaže
ona. "Mada, uvek morate da mislite šta je najbolje za njega. Što znači -
nemojte mu 'kačiti' šeširiće na glavu - od toga nekad može da ga zaboli glava
i, nemojte ga oblačiti u neugodnu 'odeću' iz koje ne može da izađe", rekla je
Njukirkova.
Međutim, ima i onih kojima se baš i ne sviđa ova nova moda. Sociolog sa
Univerziteta u Konektikatu, Klinton Sanders kaže da psi uopšte ne uživaju u
ovakvim ekstravagancijama.
"Ne podržavam transformisanje pasa u blesave, retardirane ljude. Oni nisu
ljudi. Oni su psi", rekao je Sanders, autor knjige "Razumevanje pasa".
|
| |
| |
|
| |
|
 |
