Poljski premijer optužio opoziciju da pravi krizu
Poljski premijer Jaroslav Kačinjski optužio je opoziciju da političkim provokacijama želi da spreči reforme i posredno odbio da podnese ostavku, istakavši da će braniti kurs kojim njegovi konzervativci vode Poljsku. U vanrednom obraćanju naciji na nacionalnoj televiziji, Kačinjski, desno, je odbacio tvrdnje da njegova stranka državnim funkcijama i obećanjem da će platiti partijske dugove kupuje poslanike opozicije, kako svedoči snimak skrivenom kamerom koji je emitovan na televiziji TVN. "Pravo i Pravda vodi pregovore sa poslanicima o podršci vladi. Jedan takav razgovor iskorišćen je za političku provokaciju", rekao je Kačinjski o video snimku na kome šef njegovog kabineta Adam Lipinjski, obećavajući funkcije, nagovara poslanicu Samoodbrane Renatu Beger da pređe u klub konzervativaca. Taj snimak šokirao je Poljake, među kojima 63 odsto, prema najnovijim anketama, sada traži da se raspusti parlament. Opozicija insistira na ostavci premijera Kačinjskog i prevremenim izborima 26. novembra, dok je dvestotinak žitelja Varšave demonstriralo pred zgradom Sejma. Na ulice su izašli Poljaci i u drugim gradovima. "Oni koji nazivaju te razgovore (Lipinjskog sa Begerovom) korupcijom znaju da je to laž. Savršeno znaju da ne govore istinu. Žele da izazovu političku krizu u Poljskoj", rekao je premijer. "Pravo i Pravda vodi Poljsku ispravnim putem. Branićemo taj put u parlamentu, u javnosti, a ako treba i na vanrednim izborima", rekao je Jaroslav Kačinjski i dodao je vladu napala "siva mreža onih koji su navikli da u Poljskoj imaju moć pod bilo kojom vladom". Analitičari se slažu u oceni da dokaz kako se cinično u Sejmu trguje poslanicima može da od svih poljskih stranaka naškodi najviše upravo konzervativcima, iako formalno nisu ispunjeni uslovi za krivično delo korupcije. Konzervativci su izbornu pobedu pre godinu dana odneli upravo zahvaljujući obećanju Poljacima da će zemlja doživeti moralnu revoluciju a državna uprava preporod u moralnu i poštenu, bez korupcije. Za godinu dana na vlasti ovo je već peta velika kriza konzervativne vlade. "Ova godina je najbolja u poslednjih 17 godina i imamo razloga da budemo ponosni", smatra međutim poljski premijer. Demonstranti ispred Sejma postavili su šatore u nameri da bivakuju ispred parlamenta sve dok premijer i vlada ne podnesu ostavku, iako ih policija, koja je dovela pojačanja, upozorava da je skup nelegalan i poziva ih da se raziđu, javljaju poljski mediji. Najjača opoziciona stranka, liberalna Građanska platforma najavila je, još pre šokantnog snimka, "Plavi marš" građanske neposlušnosti u Varšavi za desetak dana. Bivši poljski predsednik Leh Valensa, kome su braća Kačinjski bili bliski saradnici u vreme kada je u sindikatu Solidarnost predvodio otpor komunističkom režimu, kazao je danas da snimak pokazuje "sramotu demokratije u Poljskoj". "Braća Kačinjski nisu ništa naučila. Vreme je da odu dok ne nanesu još veću štetu Poljskoj", rekao je Valensa i nije isključio da će se vratiti u politiku ako bude prevremenih parlamentarnih izbora.

Slovačka razobličava totalitarnu prošlost
Slovački Institut pamćenja naroda (IPN) krupnim koracima otkriva Slovacima zločine i grehe totalitarne komunističke prošlosti. IPN je na internet postavio 130 naređenja čehoslovačkih ministara unutrašnjih poslova i deo dosijea komunističke špijunaže o inostranim institucijama. Aktivnosti čehoslovačke obaveštajne službe i agenata zloglasne komunističke tajne policije StB, vođene su po nalogu i tesnoj koordinaciji sa sovjetskom KGB, potvrđuju dokumenti iz arhiva instituta. Agenti su najčešće bili formalno zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova, što koriste i danas da se pred optužbama javnosti brane da su bili samo obični činovnici u diplomatiji. Već prvi deo objavljenih dosijea pokazao je da čehoslovačke obaveštajce u inostranstvu nisu interesovali samo tradicionalni "truli kapitalistički" neprijatelji socijalističke "svetle budućnosti", već su u interesu režima komunističkog bloka špijunirali širom sveta. Pored dosijea "Stejt department SAD" ili "SAD - obaveštajna služba", na internetu su i dosijei "Policija u Grčkoj" ili "Liban". Za same Slovake interesantnije nego aktivnosti obaveštajaca u inostranstvu su tajna naređenja i uredbe čehoslovačkih ministara unutrašnjih poslova. Komunistički šefovi MUP-a izdali su od 1945. do 1989. godine preko 700 takvih tajnih uredbi a 130 objavljenih sada na internetu razobličava svu monstruoznost i cinizam mehanizma šikaniranja vlastitih građana. Tako je, na primer, novembra 1952. godine ministar Karel Bacilek zabrinut što se na sahranama Čeha i Slovaka koji su se usudili da se suprotstave režimu i ubijeni su u sukobu sa policijom ili u zatvoru, čuju parole protiv režima, naredio da se ubuduće zabrane njihove sahrane. Preminuli protivnici režima morali su da budu spaljeni, odmah, tajno, bez prisustva porodice a urne sa pepelom posle kremacije prenošene su na zatvorsko groblje. "Ako kremacija nije moguća, preminulog treba sahraniti u nekoj drugoj opštini a njegov grob sravniti sa zemljom", stoji u naređenju ministra Bacileka a izuzetak nisu bili ni anonimni masovni grobovi. Jedno vreme, dok je od 1994. do 1998. godine slovačku vladu vodio autoritarni premijer Vladimir Mečijar, kada se u praksi tiho odustalo i od bilo kakve lustracije bivših elita, činilo se da će Slovačka ostati jedina postkomunistička zemlja u regionu koja neće ni pokušati da se obračuna sa totalitarnom prošlošću. S padom Mečijara i dolaskom na vlasti opozicije na čelu sa donedavnim premijerom Mikulašom Džurindom, Slovačka je u razobličavanju zločina bivšeg režima počela da pravi korake od nekoliko milja a od osnivanja IPN-a 2003. godine pretekla i Češku i Poljsku u obimu dokumenata iz komunističkih arhiva koje je ponudila na uvid javnosti. Pored totalitarne komunističke prošlosti IPN je džarnuo i u još stariju ranu - krivice za holokaust i počeo da objavljuje i tzv. arizatore, tj. imena ljudi koji su uoči i tokom Drugog svetskog rata izvukli korist iz likvidacije slovačkih Jevreja u nacističkim logorima i prisvojili njihovu imovinu.
Daša Pavlović

Predstavnički dom SAD usvojio zakon o osumnjičenim teroristima
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon kojim se uvode pravila za saslušavanje i krivično gonjenje stranih državljana osumnjičenih za terorizam. Zakon je dostavljen Senatu na razmatranje, pošto republikanci žele da pošalju dokument američkom predsedniku Džordžu Bušu na potpisivanje pre pauze u zasedanju Kongresa zbog početka predizborne kampanje za izbore u novembru. Da bi zakon stupio na snagu, neophodno je da ga podrži većina u oba doma američkog Kongresa, kako u Predstavničkom domu, tako i u Senatu, kao i da ga predsednik potvrdi potpisom. Zakon predviđa uvođenje sistema vojnih sudova pred kojima će se suditi osumnjičenima za terorizam, koji su većinom pritvoreni u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo, na Kubi. Taj zakon daje veća prava optuženima u odnosu na prethodni sistem, ali im ipak uskraćuje prava koja obično postoje pred civilnim i vojnim sudovima. Tekst zakona daje i opštu definiciju ratnih zločina, poput torture, silovanja i bioloških eksperimenata, ali Bušu daje široka ovlašćenja da odlučuje da li su tehnike saslušavanja bile u skladu sa zakonom. Tim odredbama trebalo bi da se zaštite od mogućeg gonjenja za ratne zločine predstavnici američke Centralne obaveštajne službe (CIA) koji saslušavaju osumnjičene. Predsedniku se daje i pravo da tumači međunarodne standarde o postupanju sa zatvorenicima kada delo ne potpada pod ratni zločin. Buš je podržao zakon, ali je morao da pregovara o njegovom tekstu, pošto je Vrhovni sud SAD utvrdio da je prvobitni nacrt bio nelegalan. Demokrate su rekle da će Vrhovni sud verovatno ponovo oboriti zakon pošto uskraćuje prava pritvorenicima, uključujući pravo da podnesu tužbu sudu zbog pritvaranja, ako protiv njih nije podginuta optužnica. Zakon je u podržala većina republikanca, koji imaju većinu Kongresu, i pored ranijeg protivljenja nekih članova te stranke. Razdor u Republikanskoj partiji oko zakona je prevaziđen prošle nedelje u pregovorima Bele Kuće i grupe republikanskih kongresmena koji su osporavali zakon. Nezadovoljni senatori iz redova republikanaca su u početku javno osporavali Bušov plan, navodeći da će američki predsednik njime dobiti suviše velika ovlašćenja. Republikanci sada kažu da su novi propisi strogi, ali pravični. "Mi obezbeđujemo osnovnu pravičnost u suđenjima, ali i mogućunost našim borcima u ratu da efikasno deluju na bojnom polju", rekao je predsedavajući odobra za oružane snage u Predstavničkom domu, republikanac Dankan Hanter . Članica Predstavničkog doma iz redova demokrata Luiz Sloter rekla je da su američki lideri spremni da napuste opšte vrednosti zbog taktiziranja koje će im obezbediti pozicije još neko vreme.

SAD pale na šesto mesto na listi najkonkurentnijih
SAD su na polju ekonomske konkuretnosti pale sa prvog na šesto mesto rang liste Svetskog ekonomskog foruma za 2006. godinu, prepustivši vodeću poziciju Švajcarskoj, saopšteno je u Ženevi. Iza Švajcarske su Finska, Švedska, Danska i Singapur, a iza bivšeg predvodnika SAD - Japan, Nemačka, Holandija i Britanija zaokružuju ekipu 10 vodećih država. Među velikim privredama koje se pomaljaju, Rusija, Brazil i Kina beleže pad na listi, dok se Indija izdigla za dva mesta. U izveštaju Foruma se kaže da politika Vašingtona, sa ogromnim troškovima za odbranu, planovima o daljem smanjenju poreza i dugoročni potencijalni trškovi zdravstvene zaštite i penzija, stvara zabrinjavajuće fiskalne nevolje. "Sa niskim nivom štednje stanovništva, rekordno visokim spoljnotrgovinskim deficitom i pogorašnjem dužničke pozicije, SAD su suočene sa padom ekonomske konkurentnosti, a - s obzirom na veličinu privrede SAD - u pitanju je i budućnost svetske privrede," kaže izveštaj. Mada naglašava da će dominacija SAD u obrazovanju i inovativnosti održavati "u doglednoj budućnosti" zemlju među najkonkurentskijim na svetu, izveštaj nalazi da su američke ekonomske nevolje učinile da druge zemlje postanu privlačnije za poslove.

Ubijena učenica u srednjoj školi u Bejliju
Duan Morison (53), na slici desno, upao je u sredu u srednju školu u Bejliju, u Koloradu, i šest devojaka uzeo za taoce dok je više stotina učenika je evakuisano. U Bejli, planinski gradić oko 60 kilometara južno od Denvera, vlasti susednog okruga Džeferson uputile su specijalne policijske jedinice. Okrug Džeferson je već doživeo sličan napad. U srednjoj školi Kolombajn dva učenika su 1999. godine ubila 13 osoba, pre nego što su sebi oduzela život. Duan Morison je, pre nego što se ubio, ranio dve šesnaestogodišnjakinje od kojih je jedna, Emili Kejs, preminula u bolnici .

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"