Likvidacija a fudbalskog maga
Goran Mijatović Mita (36), na slici desno, predsednik FK Bežanija, raznet je u eksploziji automobila bombe na parkingu u Ulici Marka Čelebanovića 47. To je bila deveta likvidacija ove godine u prestonici i osmo ubistvo čelnika jednog fudbalskog kluba u Srbiji, a da se ubice ne znaju... U sredu je u Beogradu na Bežanijskom groblju, samo stotinak metara od svoje kuće, sahranjen Goran Mijatović, zvani Mita, poznat u prestonici kao predsednik FK "Bežanija", ali i kao čovek sumnjive biografije i vođa tzv. Bežanijskog klana. Istog dana je sahranjen i njegov telohranitelj Zoran Novaković. Obojica su stradali u dosad neviđenom atentatu, koji je izveden prošlog ponedeljka na Bežanijskoj kosi. Naime, u momentu kada je Novković kao vozač stavio ključ u bravu "škode" svog šefa Gorana Mijatovića, eksplodirala je bomba ispod ukradenog "audija 80" (BG 529-068) parkiranog tik pored Mijatovićevog vozila. Od siline detonacije Mijatoviću su raznete noge, dok su Novkoviću geleri izrešetali celo telo. Obojica su umrli u Urgentnom centru. Treći mladić, koji je bio iza vozila, nije povređen. BOGAT DOSIJE Od siline detonacije "audi" je potpuno uništen. Delovi vozila odleteli su čak dvesta metara dalje, a popucala su i stakla na obližnjim zgradama. Prema prvim podacima policije, radi se o specijalnoj, takozvanoj usmerenoj bombi velike jačine, koja je aktivirana daljinskim upravljačem. - Mijatović je ubijen rasprskavajućom minom usmerenog dejstva, naoružanjem koje je sredinom osamdesetih godina razvila tadašnja JNA. U početku je ova vrsta mina rađena u fabrici Slavko Rodić u Bugojnu i punjena je plastičnim eksplozivom, nitropetitom koji se uvozio iz Švedske - tvrdi pukovnik Milovan Azdejković, stručnjak za eksplozive. Mijatović je, inače, bio dobro poznat srpskoj policiji. Nekoliko puta je hapšen. MUP Srbije je Mijatovića u "beloj knjizi" o organizovanom kriminalu imenovao kao vođu bežanijske kriminalne grupe, mesto na koje je došao posle ubistva Radoslava Trlajića Bate Trlaje 2000. godine. Sa Trlajićem, Slavenom Jelićem i Goranom Osmanijem uhapšen je 1998. u pošti dok su podizali paket sa 3,7 kilograma kokaina. Posle afere "Honduras" sa kokainom, Mijatović je ušao u fudbalske vode i postao predsednik FK Bežanija. Međutim, u leto 2000. godine ponovo je uhapšen zbog navodne umešanosti u atentat na Vuka Draškovića, predsednika SPO, u Budvi. Izručen je Podgorici, ali je, posle devetodnevnog pritvora, pušten. Na Mijatovića i njegovog prijatelja Slavena Jelića u novobeogradskom bloku 45 je pucano te 2000. Obojica su lakše ranjena, a napadači nikada nisu identifikovani. Godinu dana kasnije, Mijatović je 2001. na parkingu u Bloku 45 ubio Adilja Ramadanova dok mu je ovaj obijao automobil. Uhapšen je i pušten posle nekoliko dana. S ekipom iz bežanijskog klana bio je hapšen i u akciji "Sablja", ali protiv njega nije podneta nijedna krivična prijava. Letos je Goran Mijatović i osuđen zbog iznude 10.000 evra od advokata Branimira Gugla. Pravosnažnost presude od deset meseci zatvora čekao je na slobodi. Smatralo se da ima mnogo neprijatelja, ali je kobnog dana ušao u auto bez oružja. BOMBAŠKI NAPADI Početak godine okarakterisalo je nekoliko vatrenih sukoba novobeogradske i dorćolske grupe, a postoje i stalne varnice između dve nove i mlade ekipe sa Vračara koje se bore za primat u centru grada. U to se mešao i Bežanijski klan, koji se, takođe, bavi drogom. Iza svih tih sukoba stoji droga i borba za narko-tržište - rekao nam je dr Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta iz Beograda. Po njegovim procenama i Mijatović je žrtva tog obračuna u podzemlju oko teritorije i oko poslova, koji donose ogorman novac. Jer, proment narkotika u Srbiji godišnje obrne oko milijardu evra. - Narko mafija u Srbiji je organizovana u pet regiona. To su grad Beograd, zatim Novi Sad odakle narkomafija kontroliše čitavu Vojvodinu, pa Kragujevac, koji je centar narko tržišta u Šumadiji, Niš, koji pokriva istočnu i južnu Srbiju i Novi Pazar, koji je centar narkomafije za Sandžak i Kosmet. Prema policijskim podacima grad Beograd ima oko 100.000 narkomana i 10 velikih narko-bandi. Najviše ih je na Novom Beogradu i u Zemunu, po tri, a ostale pokrivaju teritorije opština Rakovica, Stari Grad, Palilula, Savski Venac i Voždovac - kaže detektiv Žika Jovanović, koji nam otkriva da je MUP Srbije sačinio kartu srpske narkomafije po gradovima i sa svojim specijalizovanim grupama policajaca nastavio rat protiv trgiovaca narkoticima. Od početka 2006. godine u Srbiji je u krvavim obračunima ubijeno 14 ljudi. Žrtve su članovi raznih kriminalnih klanova, bivši i sadašnji policajci, jedan zaštićeni svedok, vlasnici menjačnica i kladionica. Dejan Janaćković (40) iz Jagodine, poznat policiji po krijumčarenju i prodaji droge, pronađen je mrtav 26. februara u žbunju kod stadiona IMR u Rakovici. Milutin Dragićević Tuta (32) iz Niša, pripadnik jedne od tri niške kriminalne grupe, ranije osuđivan zbog ubistva, ubijen je 2. marta iz vatrenog oružja u ulici Svetog Save 9, ispred ulaza u garažu hotela "Slavija" u Beogradu. Zoran Pović Pova (42) iz Beograda, član zemunskog klana, pronađen je mrtav 3. juna u Višegradskoj ulici u Beogradu, na 50 metara od ulaza u Urgentni centar kao i Zoran Vukojević Vuk (32) iz Beograda. Bert Jovanović (41) iz Beograda, prema navodima medija, policiji poznat kao uterivač dugova, makro i diler, ubijen je 31. jula sa sedam hitaca iz pištolja u bašti kafića "Rekvijem" u Beogradu. Milan Mitrašinović Mitar (24), bivši policajac, Dragan Drčelić Gidra (21), suspendovani policajac, i napadač Neven Poljčić iz Sarajeva poginuli su 18. septembra na Bežanijskoj kosi. Smtra se da je likvidacija Mijatovića bila odgovor na smrt ovih ljudi, ali za to nema dokaza. FUDBALSKI KLAN I dok policija intenzivno trga za atentatorima na Mijatovića i Novakovića u Beogradu se raspravlja da je Mita bio žrtva srpske fudbalske mafije. Jer, ubistvo Gorana Mijatovića još jedno je u seriji likvidacija ljudi usko povezanih sa fudbalom. Da li su te likvidacije posledica odnosa u fudbalskom svetu ili iza njih stoje sasvim drugi motivi, za sada nije poznato. Serija ubistava ljudi iz fudbala počela je 1995. godine, kada je ispred kafića "Mig" ubijen Miša Nikšić, vlasnik FK Zvezdara. Tri godine kasnije, na Novom Beogradu život je izgubio Jusuf Bulić Jusa, vlasnik FK Železnik. Početkom 2000. u beogradskom hotelu "Interkontinental" likvidiran je Željko Ražnatović Arkan, prvi čovek nekadašnjeg državnog prvaka Obilića. Nedugo zatim, usledilo je ubistvo Radoslava Trlajića zvanog Bata Trlaja, predsednika FK Bežanija. Vlasnik Zvezdare Branislav Trojanović Trojke ubijen je u leto 2001. godine. Generalni sekretar FSJ Branko Bulatović ubijen je 2004. godine na Terazijama, pred zgradom Saveza. Mijatović je treći lider klana sa Bežanije koji je ubijen. Prvi šef Petar Milošević, zvani Pera, organizator grupe ubijen je 1999. godine kod garaže Tržnog centra "Enjub" u Novom Beogradu. Posle njegovog ubistva, vođstvo preuzima Radoslav Tralijić, Bata Trlaja, koga u sačekuši ubijaju 2000. godine, nedaleko do stana u kome je živeo u novobeogradskom naselju "Dr Ivan Ribar". Posle njegove smrt kormilo "bežanijaca" preuzima Mita, koji zadržava dobro odnose sa gangom sa Voždovca. Poslednjih godina Mijatović je raskrstio sa članovima grupe koji su tu bili od osnivanja. Čak je i kuma izbacio iz grupe. Mijatović je živeo u vojnim zgradama na Bežanijskoj kosi. Bio je vlasnik dvadesetak kockarnica i kladionica u gradu. Bio je oženjen i otac dvoje dece. - Za vreme subotnje utakmice između Zemuna i Bežanije, u kojoj su Mijatovićevi puleni pobedili 1:0, u loži je došlo do obračuna između dva rukovodstva. Letele su i flaše, a jedna od njih je pogodila u glavu bivšeg trenera Zemuna Miodraga Martaća. Čelnici Bežanije nekoliko puta su ošamarili jednog Zemunca - svedoči jedan zemunski navijač, ali ta priča nije potvrđena od strane policije. Postoje dva osnovna načina na koje kriminalci ulaze u srpski fudbal. Prvi je kupovina kluba radi pranja novca i raspolaganja timom zbog mogućnosti dogovaranja rezultata. Drugi je kupovina igrača. U oba slučaju ljudi koji su imali prljav novac, prali su ga preko sporta, odnosno fudbala i uz to su gradili ugled sportskog radnika. Da li je Mijatović bio taj dokazaće istraga, pa se otuda o razlozima njegovog ubistva dosta nagađa. Nekolicina žestokih momaka privedena je u poslednja dva dana na informativne razgovore u istrazi o ubistvu Gorana Mijatovića Mite (36), predsednika FK Bežanija. Beogradska policija za sada nema nijedan trag koji bi ukazao na izvršioce i naručioce zločina.
M.L.

Mito najčešće nude Indijci, Kinezi i Rusi
Najbogatije zemlje su bolje rangirane, ali i one redovno plaćaju mito, posebno kada posluju u zemljama u razvoju... Firme iz Indije, Kine i Rusije najčešće posežu za mitom pri sklapanju poslova u inostranstvu, pokazalo je istraživanje čije rezultate je predstavio Transparensi internešnel. U anketi je više od 11.000 menadžera iz 125 zemalja rangiralo 30 zemalja najvećih izvoznica prema učestalosti da firme iz tih zemalja nude mito. Predsednica Transaprensija Iget Label ukazala je na konferenciji za novinare u Berlinu da su najbogatije zemlje bolje rangirane, ali da i one redovno plaćaju mito, posebno kada posluju u zemljama u razvoju. Labelova je ukazala da je Kina posebno zanimljiv slučaj jer se napori za suzbijanje korupcije u zemlji nisu odrazili na poslovanje firmi iz te zemlje u inostranstvu. Strane firme koje nude mito podrivaju anitkorupcijske napore vlada zemalja u razvoju, rekla je predsednica međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije, a navodi se na sajtu Transparensija (www.transparency.org). Izvršni direktor Transaprensija Dejvid Nusbaum ukazao je da postoje pravila i mehanizmi kojima se može sprečiti podmićivanje - prvenstveno doslednom primenom konvencija UN i OECD protiv korupcije i podmićivanja. Preporučeno je da Kina, Rusija i Indija dobrovoljno, s obzirom da nisu članice, prihvate odredbe Konvencije OECD -a protiv pomićivanja, a da članice te organizacije nadziru sprovođenje konvencije. Zemlje u razvoju moraju odlučno zakonski da gone strane kompanije koje su otkrivene u nuđenju mita, a za to moraju imati pravnu i finansijsku podršku zemalja iz kojih strane kompanije dolaze. Međunarodnim banakama koje ulažu u razvoj preporučeno je da odbiju da posluju sa firmama koje su oglašene krivima za podmićivanje u inostranstvu. Lista zemalja: (prva kolona posle naziva zemlje označava ocenu, gde 10 znači da nema korupcije a 0 da je potpuno rasprostranjena, a druga kolona procenat učešća u svetskom izvozu) 1. Švajcarska 7.81 1.2 2. Švedska 7.62 1.3 3. Australija 7.59 1.0 4. Austrija 7.50 0.5 5. Kanada 7.46 3.5 6. UK 7.39 3.6 7. Nemačka 7.34 9.5 8. Holandija 7.28 3.4 9. Belgija 7.22 3.3 9. SAD 7.22 8.9 11. Japan 7.10 5.8 ... 22. S. Arabija 5.75 1.8 23. Brazil 5.65 1.2 24. Juž. Afri. 5.61 0.5 25. Malezija 5.59 1.4 26. Tajvan 5.41 1.9 27. Turska 5.23 0.7 28. Rusija 5.16 2.4 29. Kina 4.94 5.5 30. Indija 4.62 0.9

Promena u američkom stavu prema Kosovu
Dok je početkom godine bila rasprostranjena tvrdnja da SAD podržavaju punu nezavisnost Kosova, analitičari veruju da je u poslednje vreme američki stav korigovan ka "uslovnoj" nezavisnosti, kojom sadašnja pokrajina ne bi dobila pun suverenitet, piše "Fajnenšel tajms" (FT). Diplomate u Vašingtonu kažu da je predsednik Srbije Boris Tadić prošlog meseca ostavio "snažan utisak" na potpredsednika SAD Dika Čejnija i američkog državnog sekretara Kondolizu Rajs, navodi londonski list. "On je predstavio Srbiju kao saveznika u 'ratu protiv terorizma' i istovremeno upozorio da bi nezavisnost Kosova na narednim izborima - koji će verovatno biti održani u decembru - predala vlast antizapadnim radikalima i socijalistima", dodaje FT. Srbija, kako podseća list, ima sve bolje vojne odnose sa SAD i uskoro će poslati mali kontingent vojnih lekara u Avganistan, a možda će određen broj ljudi iz Srbije otići i u Liban. Analitičari ukazuju da je to značajan razvoj za vojsku koja se još uvek reformiše. List prenosi izjavu vladike raško-prizrenskog Artemija, koji trenutno boravi u SAD, da su se dvojica istaknutih i uticajnih sveštenika koji nastupaju na američkoj televiziji udružila sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve u kampanji protiv nezavisnosti Kosova. Prema rečima episkopa, sveštenici Džeri Folvel i Pet Robertson "ističu da imaju prijatelje na najvišem nivou vlasti i da će ih pozvati da nam pomognu da Kosovo ostane u granicama Srbije". FT navodi procenu diplomata u Vašingtonu da podsticanje hrišćanskog žara u SAD odslikava sve netolerantniju debatu suprotstavljenih strana na Kosovu, koja povremeno pređe i u nasilje. List podseća i da kosovski Albanci, većinom muslimani, lobiraju za nezavisnost. Vladika Artemije je izneo argument srpske strane da bi nezavisno Kosovo bilo baza za "ekstremistički islamski džihad" koji bi ugrozio čitav Balkan, Evropu i same SAD. Episkop upozorava da bi nezavisnost privukla sunitske vehabiste i džihadiste Al Kaide na Kosovo, kao i da pokrajinom već vladaju kriminalne bande koje trguju ljudima, oružjem i drogom, dok ubice i oni koji uništavaju crkve i groblja nastoje da iskorene tamošnju hrišćansku zajednicu. "Neverovatno je da SAD s jedne strane objavljuju rat terorizmu širom sveta, a da ga sa druge tolerišu na Kosovu", kazao je on. Baptistički sveštenik Džeri Folvel i voditelj emisije o hrišćanstvu Pet Robertson izazvali su kontroverze svojim tvrdnjama da pretnja zapadnom svetu dolazi od same prirode islama. Folvel je 2002. izazvao bes muslimana nazvavši proroka Muhameda "teroristom". Nekoliko ljudi je poginulo tokom protesta koji su zbog njegove opaske organizovani u Bombaju u Indiji, pa se sveštenik na kraju izvinio. Robertson je poznat po izjavi da je islam "sve samo ne miroljubiv" jer za nevernike predviđa nasilno preobraćanje ili smrt. "Fajnenšel tajms" nije uspeo da povodom pomoći srpskoj strani dobije izjavu ni od jednog od dvojice sveštenika. Na pitanje da li oseća da je lobiranjem ostvario određeni napredak, vladika Artemije je rekao da se "još uvek seje seme" i da "treba sačekati žetvu". Od jula ove godine, on međutim, kaže da oseća da preko Atlantika duvaju "drugačiji vetrovi" i da "sve to ukazuje da smo na pravom putu".

U Srbiji "oprano" 400 miliona evra od 2000-te
Materijalna šteta od svih prijavljenih krivičnih dela u Srbiji od 2000. do 2005. godine bila je 86 milijardi dinara - oko 1,3 milijardi evra, navedeno je u izveštaju o pranju novca koji je u sredu predstavljen u Beogradu. U 2005. godini materijalna šteta je iznosila 25,7 milijardi dinara. Više od 80 odsto od ukupne sume pripisuje se privrednom kriminalu, navedeno je u izveštaju koji su priredili Misija OEBS-a i Međuregionalni institut UN za istraživanje kriminala i pravosuđa (UNICRI). Istraživanje je sprovedeno uz podršku ministarstava SAD za inostrane poslove i za pravdu, a na čelu istraživačkog tima bili su ekspert u oblasti privrednog i finansijskog kriminala i sprovođenja zakona Petrus van Dajn i Stefano Donati, savetnik za suzbijanje privrednog kriminala Misije OEBS. Na konferenciji u organizaciji Misije OEBS-a, autori istraživanja su naveli da je veoma teško iz dostupnih podataka stvoriti sveobuhvatnu sliku o privrednom kriminalu i poreskim krivičnim delima u Srbiji. Problem su razlike između institucija u načinu "vođenju knjiga" i postojanje državnih fantomskih baza podataka, uz fantomske firme. Za postizanje potpune slike o tokovima novca, eksperti su preporučili nadležnima da se zapitaju nad činjenicama da domaćinstva godišnje troše 560 miliona evra više nego što mogu da zarade i uštede. Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Julije Miladinović kazao je da se u Srbiji najviše pere novac koji je stečen izbegavanjem plaćanja poreza, i takvi slučajevi najčešće su procesuirani. Novac ulazi u legalne tokove pozajmicama vlasnika sopstvenom preduzeću, ili kupovinama nekretnina, dodao je on. Otvarajući konferenciju, ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić je rekao da je u 2006. godini prijavljeno 145.000 transakcija vrednijih od 15.000 evra, od kojih je kao sumnjivo označeno 526. Međutim, on je ukazao da je od 41 krivične prijave protiv 47 osoba i 14 podignutih optužnica, doneta samo jedna presuda koja još nije pravosnažna. Dinkić je istakao da je u završnoj fazi izrada nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koja posebnu pažnju posvećuje obuci kadrova i razmeni informacija kako bi se obezbedilo efikasno reagovanja. Američki ambasador u Srbiji Majkl Polt je rekao da je pranje novca globalni problem i da svaka zemlja mora da bude sposobna da otkriva i istražuje takve kriminalne pojave.

Nova vojska za ostarelu Evropu
Smanjenje stanovništva staviće oružane snage Evrope pred problem ozbiljnog manjka vojnika što će naterati vlade da se okrenu stvaranju mini armija, razvoju robotizovanog oružja i izmeni vojnih zadaka... Izveštaj koji je ove sedmice predočen ministrima odbrana država EU, pruža sliku osta-rele Evrope 2025. godine koja se muči da održi vojne budžete suočena sa nabujalim troškovima za penzije, uprkos opasnosti koje izviru iz "polumeseca nestabilnosti koji se proteže od Afrike preko Bliskog istoka do bivšeg sovjetskog bloka." A Evropljani neće biti u stanju da se oslone na svog tradicionalnog prekoatlansklog saveznika, jer će SAD svoju pažnju uveliko usmeriti na Aziju, gde Kina i Indija rastu u nove svetske supersile, kaže izveštaj. "Svetska slika je otrežnjavajuća, sa osnovnom procenom da će Evropa kroz dve decenije biti starija, realtivno siromašnija i okružena regionima - Afrika, Bliski istok, Rusija - koji će možda imati muke da izađu na kraj sa posledicama globalizacije," pišu u izveštaju stučnjaci za odbranu. "Odbrana će morati da se suoči sa finansiranjem pod pritiskom rastućeg tereta penzija, sve manjim izvorištem regruta i društvima koja će biti izuzetno osetljiva prema oružanim intervencijama," zaključuje studija pripremljena za sastanak ministara odbrana u finskom skijaškom centru Levi. U "dugoročnoj viziji," Evropska agencija za odbranu kaže da je mala mogućnost da će se evropske zemlje naći u konvencionalnom ratu protiv drugih država, ali da raste pretnja od terorizma, odmetičkih vođa ili širenja reginalne nestbilnosti. Mediji i javno mnjenje će gajiti sve veće i veće gnušanje prema konfliktima, što znači da će armije morati da povedu više računa u izbegavanju gubitaka, kako u svojim redovima tako i među civilima. Kao odgovor, oružane snage treba da se klone tradicionalnog koncepta zadobijanja "odlučnih pobeda" nad neprijateljem i da se umesto toga usrede na ciljeve uspostavljanja stabilnosti i bezbednosti. Prema izveštaju, prosečni Evropljanin će imati 45 godina 2025, a broj podobnih za vojnu službu, starih između 17 i 30 godina, će biti smanjen za 15 proceneta. Istovremeno, stanovništvo Afike i Bliskog istoka će rasti brzo, dok će njihove privrede zaostajati. Rusija i druge bivše sovjetske države se takođe vide kao zemlje pred kojima je ekonomska i politička neizvesnost. "Prognoze su: napetost i snažan migracioni pritisak u regionima oko Evrope," kaže izveštaj. Isovremeno, Evropa će postati sve zavisnija od uvoza energije iz ostatka sveta - pre svega sa Blisko istoka, Afike i centralne Azije. Kroz 20 godina, Evropa će uvoziti 90 odsto potrebne nafte i 80 proceneta gasa. Da bi se pripremili za buduće izazove, vojni stručnjaci se zalažu da male, profesionalne armije, snabdevene oružjem visoke tehnologije koje može da svede gubitke na njamanju meru i smanji potrebu za ljudstvom. "Da li Evropljanima, zajedno, zaista treba gotovo 11.000 tenkova i 3.000 ratnih aviona," pita izveštaj i preporučuje veću saradnju među evropskim državama, vojnim i civilnim agencijama da bi se uspostavila stabilnost u nemirnim tačkama regiona.

Najlepše je u roditeljskom gnezdu
Mnogi među nama koji smo došli iz starog kraja proveli su dugi niz godina pod roditeljskim krovom. Naravno, zavideli smo onima koji su nekako uspeli da se osamostale i verovali smo da je ovakav običaj tipično srpski. U novinama smo čitali o tamo nekim momcima i devojkama, koji već u tinejdžerskim godinama žive u iznajmljenim stanovima i kućama, sa 'cimerima', i stideli se da priznamo da to nama ne polazi za rukom ni u našim tridesetim ili četrdesetim. No, najnoviji podaci kanadske Statističke službe kažu nam da ipak nismo toliko drugačiji. Mladi Kanađani iz takozvane generacije X, posebno oni rođeni između 1972. i 1976. godine, vraćaju se u roditeljsko gnezdo tri puta češće nego njihovi roditelji. Ta tendencija beleži porast u pet generacija u nizu, a počela je sa onima rođenima između 1947. i 1951. godine. Kod njih je zabeleženo da se u prvih pet godina posle odlaska od kuće, roditeljima vratilo oko 12 odsto muškaraca i svaka deseta žena, a za generaciju H postotak je, kao što rekosmo, tri puta veći - 32 odsto kod muškaraca i 28 odsto kod žena. Statističari su se pozabavili i uzrocima. Oni veruju da se tu svakako mora ubrojati sve raširenije priznavanje zajedničkog života koje nije brak te se, samim tim, lakše prekine, pa se onda svako vrati mami i tati. Kao drugo, ima više obrazovanih koji moraju da vraćaju studentske kredite, pa nemaju dovoljno za samostalni život. Pored toga, mnogi žele da imaju viši životni standard nego što ga objektivno mogu sebi priuštiti ako žive sami, pa pristaju na zajednicu sa roditeljima i u poznijim godinama, zarad većeg 'luksuza'. Naravno, sa ove liste nikako ne bi trebalo izostaviti ni činjenicu da je sve manje sramota priznati da živite sa roditeljima. Možda smo baš mi, ljudi iz neke druge kulture, doprineli da neki od pomenutih razloga postanu prihvatljiviji.

Da li se komunicira na najvišem nivou?
Upućeni skreću pažnju da se premijer Stiven Harper i generalna guvernerka Mišel Žan nisu ostvarili nikakav kontakt u poslednjih šest meseci. Poslednji put to je bilo u martu, neposredno pošto je Harper položio zakletvu. Izvori iz Otave pominju da je pored tog formalnog susreta, bilo i par neformalnih i da su se čuli telefonom. Skot Rejd, direktor za komunikacije iz vremena premijera Pola Martina, napominje da jedan formalan susret u devet meseci nikako ne može zadovoljiti istorijske standarde, ali ni ustavne. Po ustavnoj konvenciji, naime, premijer je glavni savetnik generalnog guvernera, što znači da bi ove dve ličnosti trebalo redovno da sarađuju. Razlog više za stalno dogovaranje trebalo bi da bude to što vladajuća stranka ima manjinu u Parlamentu, te uvek postoji mogućnost da vladini programi ne dobiju zeleno svetlo. Saradnici prethodnih premijera Kretjena i Martina, naglašavaju da su obojica redovno kontaktirali sa guvernerkom Edrijen Klarkson, bilo na formalnim ili neformalnim sastancima, bilo nebrojeno puta telefonskim putem. Edvard Mekvini, bivši poslanik i autor knjige Generalni guverner i premijeri, smatra da postoji razlika u sklopu ličnosti između Harpera i Žan, ali ističe da nema naznaka da se oni ne slažu. On veruje da jednostavno nije bilo preke potrebe za razgovorima i bližom saradnjom. Možda se deo objašnjenja može naći u knjizi Pitanja srca, koju je napisala bivša generalna guvernerka Edrijen Klarkson. Ona kaže: "Između kancelarije premijera i kancelarije generalnog guvernera često postoji rivalitet o kome se ne priča previše. Premijeru je ... teško da prihvati da je generalni guverner šef kanadske države." Portparol gospođe Žan, Rendi Milik odbija da precizira u koliko navrata je ostvaren kontakt zimeđu guvernerke i premijera. On insistira da se tu ne radi o stvarima koje treba objavljivati, zato što spadaju u veoma poverljive. Milik tvrdi da nema pravila što se tiče učestalosti susreta između dve vodeće kanadske ličnosti i da to pokazuju i primeri iz prethodnih generacija.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"