BORIS TADIĆ: Izbori do kraja godine
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se donošenjem novog Ustava otklanja jedna od prepreka ka evroatlantskim integracijama i istakao da bi izbori morali da budu održani do kraja godine. Na konferenciji za novinare povodom šeste godišnjice demokratskih promena u Srbiji, Tadić je istakao da bi svako odlaganje izbora bilo vrlo opasno, "imajući u vidu naše strateške interese". On je rekao da će se kandidovati na predsedničkim izborima. Treba da imamo i parlamentarne i predsedničke izbore, "jer ne bi bilo fer da pozovem građane na referendum o novom Ustavu, a da ih ne pozovem i da se izjasne o mom mandatu", rekao je Tadić. Komentarišući najave iz Brisela da bi rešavanje konačnog statusa Kosova moglo da sačeka izbore u Srbiji, Tadić je rekao da on o tome ima drugačiji stav od premijera Vojislava Koštunice i da je za njega veoma važna činjenica da Evropa i međunarodni činioci prate dešavanja u Srbiji. "To je za mene znak da su za Evropu svi događaji u Srbiji važni i da je Srbija važna za Evropu", rekao je Tadić i istakao da podržava takav pristup EU. Najavljujući snažnu diplomatsku aktivnost u narednih mesec-dva, Tadić je rekao da će tražiti nastavak evroatlantskih integracija, bez obzira na unutrašnje prepreke. "Ukoliko saradnja sa Haškim tribunalom u narednim danima ne bude završena, odnosno ukoliko Ratko Mladić ne bude izručen Hagu, tražiću da se, makar na uslovan način, produže pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji i uđe u Partnerstvo za mir", istakao je Tadić. On je upozorio da bez članstva u Partnerstvu za mir, Srbija ne može da uđe u EU. "2007. godina ima puni politički značaj za Srbiju. Rešavanjem statusa Kosova i završetkom saradnje sa Haškim tribunalom, Srbija može da postane zemlja koja je mnogo bliža EU, a to znači više investicija i rešavanje najvećeg problema - siromaštva" istakao je Tadić. "Ključni strateški cilj Srbije je EU i podizanje kvaliteta života građana, a ključni uslov za to je članstvo u Partnerstvu za mir. Na tom putu moramo da otklonimo prepreku i donesemo novi Ustav", rekao je on i naveo rešavanje statusa Kosova i saradnju sa Haškim tribunalom kao političke činjenice koje opterećuju budućnost zemlje. Tadić je istakao da Srbija mora svom snagom i dalje da pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da svim pravnim sredstvima brani svoj integritet i granice, kao i da vodi računa o pravima građana koji žive na Kosovu. "Istovremeno, moramo što pre da završimo saradnju sa Haškim tribunalom izručenjem svih optuženih, jer ukoliko ne rešimo ta dva problema i ne ostvarimo pozitivan rezultat u pregovorima o Kosovu, možda ćemo biti i trajno usporeni u procesu evroatlantskih integracija", kazao je on. Tadić je rekao da se donošenjem novog Ustava otvaraju vrata ka Evropi i pozvao građane da ga podrže na referendumu, a one koji ga kritikuju da budu praktični i da to čine "nakon prelaska mosta na drugu stranu". Dodao je da novi Ustav predstavlja diskonitiniitet sa Miloševićevim, da otvara nove perspektive i da će biti mnogo lakše menjati ga i poboljšavati. On je ocenio da je u proteklih šest godina demokratske vladavine učinjeno mnogo, ali ne i dovoljno i da je zato njegova obaveza da podrži sve ono što Srbiju približava EU.

Popović zatražio da UNMIK zaustavi divlju gradnju
Šef vladinog ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović zatražio je danas od UNMIK-a da zaustavi divlju gradnju oko lokacija na Kosovu koje će posle okončanja pregovora o zaštiti srpske kulturne baštine biti proglašene zaštićenim zonama. Povović koji boravi u dvodnevnoj poseti Kosovu izrazio je zabrinutost zbog sve pristunije divlje gradnje u blizini Gazimestana, Velike Hoče, manastira i ostalih lokacija. "Tražimo hitno zastavljanje svih građevinskih radova na pomenutim lokacijama i tim povodom uputili smo protest šefu UNMIK-a Joakimu Rikeru u kome smo ga detaljno obavestili o perfidnom pokušaju uništavanja srpske kulturne baštine, pod prividom ekonomskog razvoja", rekao je Popović prilikom posete opšitini Zubin Potok u Kosovsko-mitrovačkom okrugu.

Veliko interesovanje za dečje knjige
Na upravo otvorenom sajmu knjiga u Frankfurtu, na kojem učestvuje i tridesetak srpskih izdavača, vlada veliko intere-sovanje za dečju literaturu, ocenio je direktor izdavačke kuće "Evro-Đunti" iz Beograda Novica Jevtić. "Poseta sajmu u Frankfurtu je više nego očekivana, a posebno interesovanje vlada za dečji program. Dela srpskih autora biće štampana na više jezika, a već je ugovorena saradnja s partnerima iz Španije i Grčke", rekao je Beti Jevtić, čija izdavačka kuća na najvećoj izdavačkoj smotri u svetu nastupa samostalno. Frankfurtski sajam knjiga otvoren je juče i trajaće do 8. oktobra. Ovogodišnji počasni gost manifestacije je Indija, a među izlagačima je više od 7.272 izdavača iz 113 zemalja. Većina srpskih izdavača na sajmu knjiga u Frankfurtu izlaže pod okriljem Ministarstva kulture i Udruženja izdavača i knjižara Srbije, na zajedničkom nacionalnom štandu, na kojem je izloženo više od 400 reprezentativnih dela savremene i klasične srpske literature, kao i raznih umetničkih i stručnih monografija. Gosti nacionalnog štanda Srbije tokom sajma biće brojni srpski autori, među kojima su: David Albahari, Dragan Velikić, Milorad Pavić, Goran Petrović, Ljubomir Simović, Dragoslav Mihajlović, Vladimir Tasić, Vladislav Bajac, Milovan Danojlić i drugi. Izdavačka kuća "Evro-Đunti", koja u Frankfurtu nastupa samostalno, promoviše na sajmu kolekciju slikovnica "Biblioteka u bakinom krilu", ediciju od 10 knjiga srpskih bajki, basni i šaljivih priča, kao i brojna druga izdanja namenjena čitaocima najmlađeg uzrasta. Među srpskim izdavačima koji u Frankfurtu nastupaju samostalno je i "Kreativni centar" iz Beograda, specijalizovan za dečju literaturu, koji na toj manifestaciji promoviše više od 100 izdanja. Među naslovima koje "Kreativni centar" predstavlja u Frankfurtu su knjige iz popularne edicije "Bez dlake na jeziku": "Bonton", "Škola", "Slatka mala čedovišta", kao i "Seks za početnike" Jasminke Petrović koja je do sada prevedena na 18 svetskih jezika.

Nezposlenost najveći problem
U selo Babin most kod Obilića se posle 1999. godine i nakon života u izbeglištvu vratilo nekoliko porodica. Među njima je, od 2001. godine, i porodica Milić. Ljiljana Milić, predsednica NVO "Božur", njen suprug, dvoje dece žive u povratničkoj kući, koju su dobili kao donaciju od jedne inostrane organizacije. Ona kaže da selo ima sve uslove da se razvije u sredinu koja bi omogučila opstanak srpske zajednice, ali da se moraju probiti mnoge prepreke. "Za ovo selo, one koji prvi put dođu, kažu da je dobro izgrađeno i lepo. Međutim sve je to izgrađeno pre rata, a posle dolaska UNMIK administracije i NATO-a osim kuće koje su dobijene kao povratničke, kao ova moja, sve druge su stare," kaže ona . Nacionalno mešovito selo Babin most u opštine Obilić, nalazi se skoro na pola puta između Prištine i Mitrovice sa desne strane i ravničarskog je tipa. Oko 900 Srba i 250 Albanaca žive odvojeno. Srbi imaju svoju osnovnu školu i ambulantu. Kažu da je do sada bilo manjih međuetničkih problema, a suočavanje sa ostalim problemima se nastavlja. Pored pitanja nestalih i raseljenih, u selu vlada velika nezaposlenost jer je skoro 80 odsto nekadašnjih radnika u elektroprivredi u Obiliću sada bez posla. "Ljudi su ostali bez posla i žive sa minimalcem. Ko je radio u elektroprivredi prima minimalac od 40 do 50 evra mesečno. Većina se bavi poljoprivrednom, što je im je jedini izvor prihoda. Viška proizvoda ima, ali nema organizovanijeg otkupa." Meštani kažu da je odmah posle kosovskog rata oko 40 odsto Srba napustilo selo. U međuvremenu neki su se vratili, a ima i onih koji često obilaze svoje imanje, ostaju neko vreme te opet odlaze. Ljiljana kaže da je za ostanak najvaznije ljudima pruziti jasnu perspektivu. "Ljudi su se vraćali ali je ekonomska situacija tako loša da se strahuje od novih migracija. Ova neizvesnost najviše pogađa potencijalne povratnike." Stariji stanovnici uglavnom nisu napustali selo. Poljoprivredne proizvode prodaju u Mitrovici ili Gračanici. Ljiljanin svekar, Bozidar Milić, je do penzije radio u vatrogasnoj službi u Obilicu a sada obrađuje zemlju. Kaže da mu je ove godine šljiva dobro rodila i da se priprema da ispeče više od 100 litara rakije. On se rado priseća prijatelja Albanaca sa kojima je kaže "jeo hleba i soli toliko godina u Obiliću." Tvrdi da se odnosi sa Albancima u selu poboljšavaju. Zajedno žanju pšenicu ili oru njive jedni drugima, kada za to ima potrebe. "Mom zetu je policija zbog nepoštovanja saobračajnih pravila uzela dozvolu. On plašio da ode kod nadležnih. Ja sam otišao u Vučitrn , platio kaznu i nisam imao nikakvih problema. Proći će ovo stanje i opet ćemo živeti zajedno, nema nam druge. Vekovima je bilo tako, tako mora miti i u buduće. Ovi mlađi moraju imati strpljenja," kaže Božidar. U selu živi pedesetak mladih koji su zabrinuti za svoju budućnost. Nenad Milic ide u treći razred srednje medicinske skole u obliznjoj Plemetini i planira da postane doktor. On kaže da selo ne nudi puno mladima, a kretanje im je često pod pratnjom. "Imamo jedan kafić u koji izlazimo jer nemamo gde drugde. Što se tiče slobode nemamo gde da se krećemo. Imamo taj autobus što nas vozi do skole, a idemo uz obaveznu pratnju KPS policije." Posle izbegličkog života mnogi povratnici, a i oni koji nisu napustali Kosovo, očekuju da im vlasti pruze uslove, bezbednosne i ekonomske, kako bi mogli da planiraju svoj život. A do tada stanovnici sela Babin most nastaviće da žive od minimalnih primanja, penzija i obrade svoje zemlje.
Haris Velijević

Šljiva najvećim delom završava u rakiji
LOZNICA, 2. oktobra 2006 - Niska otkupna cena šljive od 10 do 12 dinara po kilogramu, kao i izostanak organizovanog otkupa, primorali su domaćine u lozničkom kraju da veći deo ovogodišnjeg roda prepeku u rakiju. Tako se ponavlja priča iz predhodnih godina, da najveći deo roda šljive prođe kroz lampek i završi u buradima za rakiju. Manji deo roda prevoriće se u džem ili pekmez, ali prema proceni stručnjaka najveće količine - oko 80 odsto - preći će iz čvrstog u tečno stanje. Jedan od domaćina, Života Gavrilović iz Trbosilja, kaže da je računica jasna jer, "u kilo rakije ide pet kilograma šljive." Za šljivu bi 50 do 60 dinara, dok litru rakiju od iste šljive može da proda za 300 dinara. "Otkupna cena je mala, ali da barem otkupljuju i po njoj nego i to nešto slabo. Država mora da pomogne voćarima da imamo tržiste i dobru cenu, koja bi trebala da bude najmanje 20 dinara, jer ima puno posla oko šljive," kaže Gavrilović. Kad je rodna godina, on u svom šljiviku nakupi i po 250 kazana šljive za ispek rakije. On u buradima već ima oko dve tone stare rakije, čak i od roda 1992. godine. I drugi seljaci rade isto, pa u lozničkom kraju ima domaćinstava koja imaju po tonu i više stare rakije, koje prodaju u gradu. Ranijih godina, dok je moglo da se prelazi na bosansku stranu, seljaci su išli preko Drine, prodajući šljivu koja je skuplja nego u Srbiji. Sada to međutim ne mogu, jer im za prenos voća trebaju odgovarajući papiri. Takođe, ne postoji ni organizovan otkup šljive za potrebe spravljenja marmelade i džemova u prehrambenoj industriji. Na području Zavoda za poljoprivredu u Loznici, koji pored ove pokriva i tri susedne opštine Krupanj, Ljuboviju i Mali Zvornik pod šljivom je 4.354 hektara. Ovog leta, prosečan prinos na ovom području, kretao se oko 17 kilograma po stablu. odnosno 6,8 tona po hektaru, imajući u vidu da prosečno 400 stabala stane na jedan hektar.
Tomislav Živanović

Ni na nebu ni na zemlji
Šesnaestogodišnji učenik drugog razreda Ekonomske škole u Loznici, Stefan Trninić, svakodnevno iz 14 kilometara udaljenog sela Bradić, do škole dolazi biciklom na sprat koji je nazvao "čardak". Uz pomoć strica Gorana, on je prepravio jedan stari bicikl tako što je šipku upravljača produžio na dva metra, sedište podigao na 1,7 metar, dok je pedale postavio na mesto gde se kod običnih bicikala nalazi sedište. Stefan kaže da dnevno, osim redovnih 28 kilometara od kuće do škole i natrag, pređe još desetak kilometara uzivajući u vožnji "na visini". Tvrdi da je ovakav način prevoza bezbedan, jer "ima odličan pregled, a i njega svi vide". Jedino su mu potrebni dobri refleksi, kada u slučaju potrebe treba da skoči sa sedišta. Kada znatiželjnicima pokazuje kako se penje i silazi sa "čardaka" to izgleda sasvim jednostavno, ali kada oni sami pokušaju, onda je to skoro nemoguće. Često ga radoznali prolaznici fotografišu, a kako kaže sa saobraćajnom policijim nema problema, osim što ga zaustave da vide ovo "čudo na sprat". Stefan priča da će, dok je lepo vreme, putovati na svom prepravljenom "točku" kojeg planira da ofarba, promeni mu gume i na proleće ga opremi "tip-top." Bicikl je dobio ime jer, vozeći ga, Stefan se na njemu, kaže, oseća kao da je "u čardaku ni na nebu ni na zemlji." On kaže da će mu se uskoro pridružiti drug iz sela koji je pri kraju radova na prepravljanju još jednog sličnog velikog bicikla, tako da će oni sada u paru izazivati zanimanje prolaznika.
Tomislav Živanović

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"