Dve osobe paralizovane u Torontu
Strah od botulizma je na izvestan način obeležio ovu nedelju, otkako je u medijima objavljeno da su dva lica u Torontu paralizovana zbog ove bolesti. Oni su oboleli pošto su pili sok od šargarepe u kome je bilo toksina koji izazivaju botulizam. Taj isti sok tri američka proizvođača, 30. septembra je bio povučen iz prodaje, ali je na pojedinim mestima u gradu i dalje mogao da se nađe. Botulizam je retka bolest, koja može biti kobna po osobu koja oboli ukoliko se ne reaguje brzo. Podaci govore da od ove bolesti umre svaka deseta osoba. Botulinum je jedna od najtoksičnijih supstanci koje čovek poznaje i deluje tako što prekida signal iz nerva ka mišićima, pa stoga dolazi do paralize. Simptomi, koji se javljaju u roku od 18 do 36 sati, mogu biti zamagljen vid, nerazgovetan govor, teškoće pri pri gutanju i paraliza, koja u ozbiljnim slučajevima može toliko otežati disanje da pacijent mora da bude na veštačkim plućima. Jedini lek je anti-toksin, koji sprečava da se otrov vezuje za nervne završetke, ali on ne ublažava paralizu, ako se ona već pojavila. Nervi moraju da se regenerišu pre nego što se ponovo uspostavi pokretljivost mišića. Taj proces je veoma spor i mukotrpan i može trajati godinama. U Bolthausu, jednom od proizvođača spornih sokova, kažu da je do pojave toksina moglo doći zbog držanja soka na neprimerenoj temperaturi. Oni naglašavaju da sok od šargarepe, budući da u sebi ima mali procenat kiselina, mora da se drži na hladnom, ispod sedam stepeni, inače dolazi do pojave bakterija. Kako ističu, vršili su proveru kvaliteta soka i nije ustanovljeno ništa što bi ukazivalo da je greška do proizvođača ili distributera. Međutim, Alen Šaret, portparol nacionalne Agencije za kontrolu životnih namirnica, kaže da je potrebno vreme da bi se ustanovilo šta je precizno dovelo do pojave bolesti. On je takođe rekao da se toksin može razviti na sobnoj temperaturi, ali je primetio da se to može dogoditi samo ako ga je već bilo u soku.

Sveže namirnice mogu biti atak na zdravlje
Nacionalna Agencija za zaštitu zdravlja stanovništva saopštila je da je poslednjih dvadesetak godina u opadanju broj trovanja hranom, ali u isto vreme upozorava da je u porastu broj tegoba izazvanih bakterijama koje se nalaze u svežim namirnicama, a čije prisustvo proizvođači i distributeri iz raznoraznih razloga nisu uspeli da spreče. Po njihovim procenama, godišnje ima između 11 i 13 miliona slučajeva raznih tegoba izazvanih hranom. Najveći broj njih mogao bi se sprečiti ukoliko bi se namirnice pravilno koristile i pripremale na temperaturi koja uništava bakterije. Ovo upozorenje je upućeno posle nedavna dva slučaja, infekcije ešerihijom koli iz spanaća i pojave botulizma kod osoba koje su pile sok od šargarepe. Dr Pol Soket, direktor sektora za infekcije koje se prenose hranom, vodom i životinjama, kaže da se može desiti da u samom proizvodnom procesu postoji nešto što dovodi do češće pojave bakterija. Jedan od vodećih eksperata za hranu, Rik Holej, profesor sa Univerziteta Manitoba, ne veruje da će se to promeniti na bolje. On smatra da objašnjenje leži u činjenici da je sve veći pritisak na proizvođače hrane da čitave godine na tržište isporučuju sveže voće i povrće. I on, kao i dr Soket, naglašavaju da potrošai moraju biti svesni opasnosti koje sa sobom nosi unošenje svežih, neprerađenih namirnica.

Rak dojke i poljoprivreda
Najnovija studija povezala je pojavu raka dojke sa bavljenjem poljoprivredom. Autor studije Džejms Brofi, naučnik koji se bavi proučavanjem veze između radnog i životnog okruženja i zdravlja ljudi, veruje da je objašnjenje u izloženosti pesticidima i drugim zagađivačima kojih ima na farmama. Dr Brofi je tokom dve i po godine u Vindzor regionalnom centru za lečenje od raka, prikupljao podatke o životima 564 žene kod kojih je dijagnostifikovan rak dojke. Ustanovljeno je da je među obolelima bilo njih 154 koje su se bavile poljoprivrednim poslovima i one su upoređene sa kontrolnom grupom. Posle uzimanja u obzir tradicionalnih faktora rizika za pojavu raka dojke, kao što su genetika, pušenje, godine, broj dece i hormonske terapije, ustanovljeno je je tri puta veća mogućnost da se ova bolest javi kod osoba koje se bave poljoprivredom. Dr Brofi kaže da je i ranije u jednom broju studija to bilo povezivano, ali kako navodi u svojom radu, nije uspostavljena veza između onoga čemu su takve osobe izložene i riziku od obolevanja od raka. On skreće pažnju da se mora povesti više računa o radnom okruženju kao potencijalnom faktoru rizika kod poljoprivrednika. Hider Logan, koja je u Društvu za borbu protiv raka zadužena za sprečavanje ove bolesti, slaže se sa njim i naglašava da to ukazuje na potrebu podrobnijeg ispitivanja povezanosti između radnog iskustva kako žena, tako i muškaraca i potencijalnog rizika od raka koji se može javiti. En Čejmbers, profesor onkologije sa Medicinskog fakulteta pri Univerzitetu Zapadni Ontario i specijalnista za rak dojke, kaže da se ne sme staviti znak jednakosti između rada na selu i pojave raka. Studija to ne pokazuje, statistički gledano, već samo skreće pozornost na veze koje svakako treba podrobnije proučiti.

Kanada mora da bude željena desetinacija
Gordon Nikson, predsednik i izvršni direktor Rojal banke, izjavio je ove nedelje na večeri Fonda za pristup imigranata, da Alberta, kao i drugi delovi Kanade, moraju brzo da reaguju kako bi privukli imigrante i iskoristili prednosti znanja i sposobnosti koju oni poseduju. U protivnom, može se dogoditi da zaostanemo u globalnoj potrazi za talentima. Gospodin Nikson je rekao da postoji pravi rat za osvajanje talenata u kome je izuzetno važno da Kanada bude destinacija kojoj stručnjaci i obrazovani teže. Ako to postignemo, onda ćemo ostvariti veliku prednost nad ostalima, ukoliko ne uspemo, onda ćemo se boriti za održanje kvaliteta života. Nikson kaže da se nigde ne vidi tako očigledno kolika je potreba za radnom snagom, kao što je to slučaj u Kalgariju. Po njegovim rečima, u narednih pet godina tu će biti potrebno čak devedeset hiljada radnika, dok će u čitavoj provinciji do 2025. godine trebati 300 hiljada. Stoga, on insistira da kreatori politike treba na imigraciju da gledaju kao na strateški moćno sredstvo za pospešivanje ekonomskog razvoja, koje će pomoći u definisanju Kanade u ovom veku. On smatra da imigraciju nikako ne treba sagledavati više kao agenciju za privremeno zapošljavanje, već da je treba shvatiti kao osnovu za gradnju nacije i da se zato mora pronaći pravi odnos između socijalne pravde i ekonomskih potreba.

Slučaj Arar nije usamljen, još trojica sa sličnom sudbinom
Amnesti Internešenel apeluje na federalnu vladu da ubrza sprovođenje preporuka komisije koja je preispitivala slučaj Mahera Arara, tako što će sprovesti nezavisnu, sveobuhvatnu i fer istragu o još tri osobe koje su takođe bile zatočene i mučene u Siriji. Radi se o Abdulahu Almaikiju, Ahmadu El Maati i Muauedu Nuredinu, čija je sudbina bila slična kao i Ararova. Oni insistiraju da žele da sa njihovih imena bude skinuta sumnja i da i oni i njihove porodice nastave normalno da žive, bez straha. Aleks Nev, generalni sekretar kanadskog ogranka ove grupe kaže da sličnosti između ovih slučajeva podstiču brojna neugodna pitanja o ulozi Kanade u njihovom mučenju. Nezavisno preispitivanje o ova dodatna tri slučaja traže i Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija i svepartijska grupa satavljena od bivših poslanika u federalnom Parlamentu.

Fantino komesar ontarijske policije
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti izdao je saopštenje u kojem stoji da je Džulijan Fantino, bivši šef torontske policije, postavljen za komesara Ontarijske provincijske policije. U istom saopštenju je i prva Fantinova reakcija, u kojoj kaže da mu je velika čast što je postavljen na ovu funkciju i da se raduje što će raditi sa ljudima čiji je zadatak da čuvaju sigurnost i bezbednost ljudi. Fantino na funkciji nasleđuje Gven Bonifejs, prvu ženu koja rukovodila policijom u čijem sastavu se nalazi oko sedam hiljada ljudi. Ona je letos podnela ostavku da bi bila na čelu novoustanovljenog tela za nadzor irske Nacionalne policijske snage. Džulijan Fantino je rođen u Italiji, 1942. godine, a u Kanadu je došao sa 11 godine, bez znanja i jedne reči engleskog jezika. Policajac postaje 1968. godine, kada počinje da radi kao pozornik u 14. odeljenju. Njegovo napredovanje ide preko odeljenja za narkotike, a potom za ubistva, da bi 1984. godine postao šef najvećeg detektivskog odeljenja u zemlji. Nekoliko puta je izazivao najrazličitije komentare, kao kada je javno objavio statistiku koja ukazuje na povezanost rase i zločina u delu grada Džejn - Finč, ili kada je u Londonu započeo projekat Čuvar, koji je od od strane homoseksualne zajednice bio proglašen za homofobičan jer je uhapšena 61 osoba zbog iskorišćavanja dece. Šef policije u regionu Jork bio je od 1998-2000. godine, da bi u februaru 1999. bio naimenovan za šefa policije u Torontu. Na toj funkciji bio je do 2005. godine, kada je, po isticanju ugovora, prešao na mesto provincijskog komesara za vanredne situacije.

Plaćeni ubica za roditelje
Jedan šesnaestogodišnjak, učenik jedanaestog razreda iz Kornvola uhapšen je u školi 6. oktobra pod optužbom da je kovao zaveru za dva ubistva. Žrtve je trebalo da budu njegovi roditelji. Tokom prethodne tri nedelje, dečak je u nekoliko navrata pokušavao da se dogovori sa osobom koja bi izvršila zločin i nudio je novac. Saznaje se da je bio spreman da da 15 hiljada dolara za taj 'posao'. Za ovu njegovu rabotu saznali su nadležni u školi i obavestili policiju, koja je istog dana došla i uhapsila dečaka. On je već dao iskaz pred sudom. Identitet dečaka ne može biti otkriven zato što se radi o maloletniku.

Nema ravnodušnih
Premijer Stiven Harper veoma oštro je reagovao povodom navoda da je Severna Koreja izvršila nuklearnu probu. U saopštenju, on je istakao da se radi o neodgovornom i opasnom činu koji može da ugrozi mir i stabilnost u regionu, ali i globalne napore za sprečavanje širenja nuklearnog oružja. Premijer Harper je naglasio da Kanada namerava da u saradnji sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, nastavi sa naporima da se umanje potencijalni rizici ovog čina. Reagovali su i žitelji korejanske zajednice, izražavajući zaprepašćenje i strah za svoje bližnje koji žive u njihovoj domovini. Tek poneko kaže da nema ništa protiv toga što su stvorili nuklearno oružje, zato što veruje u civilizovanost, istu kakva postoji u Americi i Kanadi. Aktivisti Grinpisa, podstaknuti navodima severnokorejskih vlasti da su obavili nuklearnu probu, održali su u ponedeljak u Torontu, na trgu Nejtan Filips, protest protiv upotrebe nuklearnog oružja. Portparol Grinpisa Kanada Šon-Petrik Stensil kaže da proba u Severnoj Koreji treba da zabrine ljude u čitavom svetu. Kako se ističe, ova organizacija zalaže se za sporazumno rešenje ovog pitanja, a protiv vojnog odgovora. Organizacija Grinpis je istog dana organizovala slične proteste u Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj i nekoliko drugih evropskih zemalja.

Kriminalci na veb-sajtu
Posle Alberte i Manitobe, i Saskačuan će dobiti provincijski veb-sajt na kojem će građani moći da pronađu podatke o kriminalcima koji žive u njihovom okruženju. Ovu nameru saskačuanske vlade najavio je provincijski ministar pravde Frenk Kvenel, i naglasio da bi i ostale provincije trebalo isto da postupe, radi bezbednosti građana. Kvenel objašnjava da je, pošto se zna da opasni kriminalci menjaju mesto boravka i da prelaze iz jedne jurisdikcije u drugu, od izuzetne važnosti dobra saradnja među policijskim službama, koja samo može biti pospešena ovakvom mogućnošću za razmenu informacija. Kvenel je rekao da je dostupnost informacijama nešto što sasvim logično sledi iz javnih upozorenja policije da je neki opasan kriminalac izašao iz zatvora, budući da se samo radi o novom, savremenom forumu. Ova ideja saskačuanske vlade naišla je na odobravanje, naročito zbog činjenice da je letos u Saskačuanu poznati pedofil Piter Vitmor kidnapovao jednog desetogodišnjeg dečaka. Mnogi veruju da će ljudi moći sami aktivnije da povedu računa o svojoj ličnoj bezbednosti, mada ima ideja da bi to moglo da i da se izrodi. Navodi se primer dvadesetogodišnjeg Stivena Maršala iz Nove Skotije, ko je u Mejnu ubio dva kriminalca poznata po seksualnim deliktima, a potom i sebe. Istražni organi veruju da je Maršal podatke pronašao na internetu. Takođe, advokat Stiven Dženut iz Kalgarija smatra da ovakav internet sajt može da načini dodatnu štetu osobama koje će se tamo naći. Po njegovim rečima, to će biti kao dodatni udarac osobi koja je već dovoljno pretrpela. Stiv Saliven, predsednik Nacionalnog resurs centra za žrtve zločina, kaže da je stvaranje veb-sajta u svakom slučaju ideja o kojoj bi vredelo raspravljati. On veruje da će sigurno biti različitih stavova u provincijama o tome koja vrsta kriminalaca treba da se nađe na sajtu, te da bi najbolje bilo odluku o tome prepustiti svakoj od jurisdikcija. Kvenel se saglasio, napominjući da bi federalna vlada mogla da koordinira saradnju među policijskim službama, a da bi RCMP dobila vodeću ulogu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"