Broj 1074, 13. oktobar 2006.
| Ko ubija Arkanove ljude? |
| |
Za života i posle smrti Željka Ražnatovića u
Jugoslaviji i svetu je likvidirano najmanje 30 njegovih najbližih saradnika,
kumova i prijatelja. Većina njihovih ubica nikada nije pronađena!
Posle šest godina i drugog suđenja Dobrosav Gavrić, Milan Đuričić i Dragan
Nikolić osuđeni su u beogradskom Okružnom sudu na po 30 godina zatvora, zbog
ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića Mande i Dragana Garića, 15.
januara 2000. u hotelu "Interkontinental".
 Njihovim
pomagačima Vujadinu Krstiću, Dejanu Pituliću i Stojanu Rankoviću, izrečene su
kazne od po šest godina, dok je Đorđe Grubačić dobio devet godina robije.
Doktor, Milomir Vasiljević, koji je lečio ranjenog Gavrića, osuđen je na tri
godine zatvora. Glavni akteri ove likvidacije Gavrić i Đuričić su u begstvu i
za njima je raspisana poternica.
Jedini, koji će do pravosnažnosti presude biti u pritvoru, jeste Nikolić, koji
se u Centralnom zatvoru nalazi od oktobra 2004. kad su ga izručile austrijske
vlasti. Odluku da je osuđen na 30 godina, mirno je prihvatio.
Arkanova sestra Jasna Diklić je izjavila da je zadovoljna presudom, ali nije i
istragom, koja nije ispitivala umešanost Andrije Draškovića i srpske tajne
policije RDB u obistvo njenog brata Arkana.
TAJNI RAT
Ova optužba Ražnatovićeve sestre se indirektno odnosi ne samo na Andriju
Draškovića već i na članove Voždovačkog klana, koji su se, prema tvdnjama
Jasne Dikili, pripremali da likvidiraju komandanta Srpske dobrovoljačke garde
i bivšeg poslanika.
Slične tvrdnje su iznosili i mnogi Arkanovci, članovi garde ili prijatelji,
koji su krenuli posle 15. januara 2000. da osvete Arkana. Tako je nastao tajni
rat Arkanovaca i članova beogradskog podzemlja, u kome je stradalo preko 30
ljudi. U tom ratu pre i posle smrti Željka Ražnatovića u Jugoslaviji i svetu
je likvidirano najmanje 20 njegovih najbližih saradnika, kumova i prijatelja.
Od kako se vratio u Jugoslaviju Arkan je od 1986. vodio dve paralelne bitke,
jednu za sebe i drugi za srpski narod. Na oba fronta, tvrde neki njegovi
poznavaoci, počeo je da gubi onog trenutka kada su iz njegovog života počeli
da nestaju njegovi najbolji prijatelji i najodaniji ljudi.
Prvi od Arkanovih ljudi koji je izgubio život bio je Radojica Nikčević, star
45 godina, direktor stambene zadruge "Šumadija". Ubijen je 7. oktobra 1993. u
8.15 časova ujutro, u Ulici Vase Pelagića br. 54, dvadesetak metara od vrata
svoje firme. Nikčević je bio vlasnik Prve beogradske stambene zadruge Šumadija,
predsednik KK "Partizan", zaljubljenik u aerosport i Rusiju. Radojica Nikčević
je bio rođeni Beograđanin, nikšićkog porekla, kako je sam govorio: " Ja sam
Crnogorac srpskog roda". Sa Arkanom je drugovao i na sportskom, na ratničkom i
poslovnom terenu. Početkom devedesetih trio Radojica, Arkan i di Stefano bio
je u Beogradu sinonim za novu generaciju brzih biznismena u Jugoslaviji, ali
sa izraženom patriotskom crtom.
 Krajem
devedesetih, kada su likvidacije tvrdih momaka ušle u seriju, prvi je stradao
Rade Ćaldović Ćenta, desno, Arkanov drug iz nemačkih i švedskih dana. U
gluvo doba subotnje noći, 15. februara 1997. u Francuskoj ulici u Beogradu,
neposredno posle izlaska iz noćnog kluba "F6", rafalima s prigušivačem ubijen
je Rade Ćaldović Ćenta (47), legenda beogradskog podzemlja. Sa Ćentom, sasvim
slučajno, ili ne, ubijena je i njegova dugogodišnja prijateljica Maja Pavić,
televizijska voditeljka na "Studiju B" i TV "Pinku", kuma Cece Svetlane i
Željka Ražnjatovića.
Radoslav Stanišić poznatiji kao Raka Dilinger, prijatelj Arkana, koji je kao
izaslanik Željka Ražnatovića predstavljao kao kum na svadbi Đovanija Di
Stefana i Minje Stanić u Italiji, upucan je 17. februara 1997. godine pred
hotelom "Mogren" u Budvi. Ubica je na Raku Dilingera ispalio četiri hica i
umakao. Stanišić je od tih rana preminuo.
Radovan Stojičić Badža, general policije ubijen je u restoranu "Mama mia", u
General Ždanovoj ulici, kobnog jedanaestog aprila 1997. Stojičić je bio na
čelu Teritorijalne odbrane istočne Slavonije i, formalno, Arkanov
pretpostavljeni. Arkan i Badža ovekovečeni su na fotografiji 1991. godine u
Erdutu. Stojičić je sahranjen u Aleji velikana u prisustvu Slobodana
Miloševića i Željka Ražnatovića.
ARKANOV KOMANDOS
Zoran Stevanović stradao je baš kao i oni od kojih se klonio. Ubijen je s leđa
i iz zasede ispred hotela "Metropol", 30. avgusta 1997. godine, oko 10 časova
pre podne. Ime Zorana Stevanovića prvi i jedini put se u štampi pojavilo, sada
davne 1990. godine, povodom čuvenog hapšenja "šestorice terorista" u tek
začetoj hrvatskoj državnosti i demokratiji u noći između 28. i 29. novembra
1990. u Dvoru na Uni. Stevanović je bio majstor borilačkih veština.
Zahvaljujući tome je u Švedskoj stekao veliki novac i velikog prijatelja
Arkana. Pripadao je grupi Arkanovih komandosta, jer je bio specijalaca za
određene zadatke.
Đorđe Milosavljević, zvani Đole kostolomac, Arkanov prijatelj iz Banja Luke,
likvidiran je septembra 1997. godine u Banja Luci. Nepoznati ubica sačekao je
Milosavljevića ispred škole posle treninga i na mestu ga ubio iz kalašnjikova.
Vukašin Gojak zvani Vule, vlasnik diskoteke "Ric" u Košutnjaku i koji je u
subotu 7. septembra 1997. ubijen snajperskim metkom u srce na Banovom brdu bio
je poznat beogradskoj policiji još od 1992. Tada je bio šef obezbeđenja
poslastičarnice "Ari" i major Arkanove, odnosno Srpske doborovoljačke garde. A
kasnije telohranitelj Željka Ražnatovića. Kad je ubijen Vukašin Gojak Vule
imao je 42 godine.
SMRT PETROVIĆA
Kada se braon "jaguar", neš-to posle ponoći 28. februara 1998. godine
zaustavio na semaforu kod prodavnice "Gas", na ulgu Ulice Carice Milice i
Brankove, dva nepoznata mladića potegla su automate i sručili rafal u vozača i
suvozača. Tako su u centru Beograda ubijeni Bojan Petrović, star 36 godina i
njegov drug tridesetogodišnji Zoran Bogdanović-Kepa.
Kako tada reče jedan penzionisani policajac, Petrović je bio veliki Arkanovo
prijatelj i jedan od poslednjih članova voždovačkog klana. Samo nekoliko
meseci posle likvidacije Bojana Petrovića njegov otac Vlasta, takođe, Arkanov
prijatelj, koji kao da je predosetio da neće dugo živeti, priredio je u
Beogradu tri oproštajne večere. Vrlo brzo potom ubijen u Haleu.
ODLAZAK KUMA JOKSE
Dragan Joksović Jokso, najpoznatiji Srbin u Švedskoj posle Arkana i njegov kum,
ubijen je 4. februara 1998. godine u foajeu stokholmskog hipodroma Solvala.
Dvadesetogodišnji Finac Jan Raninen, unajmljeni narkoman, "overio" je Joksu s
dva metka u glavu. Jokso je, kaže legenda, više puta tokom sedamdesetih
pomogao Ražnatoviću da pobegne iz zapadnoevropskih zatvora, a važio je i za
Arkanovog čoveka od izuzetnog poverenja. Navodno je za njegov račun vodio "profitabilne"
poslove u Skandinaviji.
Iz tog prvog kruga ljudi oko Arkana iz igre su vremenom izbačeni i čuveni
Nebojša Đorđević Šuca iz Zemuna. Bio je vatreni navijač crveno-belih i brzo
postao delija. Tako je i postao član Srpske dobrovoljačke garde. Prošao je sva
ratišta. U ratu je bio komandantov zamenik. Tri puta je odlikovan i
penzionisan kao pukovnik.
Posle smrti Nebojiše Đorđevića je izjavio:
- Znamo ko je ubio Šucu! Njegovo ubistvo kao i ubistvo Zorana Stevanovića nema
nikakve veze sa SDG koja je ratovala u Hrvatskoj i Bosni.
Posle smrti Šuce oko Arkana su počeli, tvrde danas njegovi poštovaoci, da se
okupljaju estradni muškarci. Bili su to civili i ljudi koji su ga tapšali po
ramenu, dizali u nebesa, koji su ga hvalili, a koji su se izmicali uvek kada
je gusto. Takvi ljudi, pričaju danas ar-kanovci, ubili su u Željku instikt za
opasnost.
To je izgleda Željka Ražnatovića koštalo života. Likvidiran je 15. januara
2000. godine u hotelu Interkontinental na Novom Beogradu, zajedno sa svojim
prijateljima Milenkom Mandićem i Draganom Garićem. Milenko Mandić je bio
blizak Željkov prijatelj i poslovni partner.
Posle atentata na Željka Ražnatovića, predsednika Stranke srpskog jedinstva,
komandanta Srpske dobrovoljačke garde, predsednika FK Obilić i biznismena,
stradalo je desetak ljudi. Upućeniji tvrde da su likvidacije Željkovih ljudi
deo obračuna koji u Beogradu traje od januara 2000. godine između Arkanovog i
jednog drugog klana.
Prvo je stradao Zoran Davidović Ćanda. Ubijen je u zasedi u Zemunu 24. marta
2000. dok se vraćao iz Novog Sada sa sahrane Branislava Lainovića Dugog
sahrane. Momak pevačice Jelene Karleuše ubijen je na ulasku u Zemun i
sahranjen 27. marta 2000. na Centralnom groblju u Beogradu. Bio je Arkanov
obožavalac i prijatelj, pa su ga zbog toga zvali Mali Arkan. |
| Nastavlja se... |
| Piše:Marko Lopušina |
|
|
| Atomska proba uvod u moguću nukleranu trku |
| |
Sablast azijske trke u nuklearnom naoružavanju
izdigla se nad regionom nakon što je samoizolovana komunistička Severna Koreja
šokirala svet saopštenjem da ispalila svoju prvu atomsku bombu.
 Zvaničnici
od Vašingtona do Seula su opominjali na opasnost od moguće trke u naoružavanju
i pre nego što je Severna Koreja u ponedeljak proglasila sebe za novog člana
elitnog kluba nuklearnih sila.
Južnokorejski šef diplomatije, Ju Mjung-hvan kaže da atomska Severna Koreja
sad može da pruži "izgovor" Japanu da bude sledeći koji će se okrenuti
nuklearnom oružju, što će izazvati protivkorake sumnjičavih azijskih suseda u
kaskadi koja će regionalnu bezbednost rušiti u prah.
Mada je malo verovatno da će trka u naoružavanju atomskim bombama početi dan
posle severnokorejske probe, dugoročni strah je uveliko prisutan i sve će teže
pritiskati.
"Nema znaka izjednačavanja kao što je bomba," izjavio je agenciji AP Piter Bek,
šef seulskog biroa Međunarone krizne grupe. "Može se sa sigurnošći reći da će
ovo voditi u trku u naoružanju i da će naterati vlade u regionu da povećaju
troškove za odbranu."
Atomsko oružje u rukama Pjongjanga i Tokija staviće neke od najvećih gradova
sveta u senku nuklernih bombi. Takođe, može da navede do sada neodlučne sile,
kao što su Južna Koreja ili Tajvan, da se domognu istog oružja.
Na široj skali, severnokorejsko poigravanje atomskim bombama može da navede
druge nuklearne sile, uključujući SAD, Indiju i Kinu, da nastave svoje atomske
probe, što je po-tez za koji analitičari kaži da nosi rizik širenja nukleranog
naoružanja u svetu.
Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld upozorio je da dozvoliti Severnoj
Koreji da izvrši atomsku probu znači očekivati dalekosežne posledice.
"Nemoć da se smogne dovoljno sange da bi se Severna Koreja sprečila da nastavi
svoj nuklearni program će na neki način sniziti prag, i druge zemlje će
iskoračiti sa svojim programima," kaže Ramsfled.
Tekuće nuklerano natezanje sa Severnom Korejom traje od 2002. godine, kada je
Vašington optužio Pjongjang da radi na tajnom programu razvoja atomskog oružja
kršeći sporazum iz 1994.
A onda je Severna Koreja objavila da je "bezbedno sprovela podzemnu nuklernu
probu," koja će "doprineti odbrani mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu
i okolnom prostoru."
Sada, najveći starh postoji od mogućnosti da Severna Koreja ugradi bombe na
vrhove svojih raketa naciljanih na Seul, Tokio pa čak i delove SAD.
Mada je mogućnost Severne Koreje da precizno isporuči atomske bojeve glave na
cilj sumnjiva, staljinistička zemlja je potresla svet 1998. godine kada je
ispalila dugometnu balističku raketu preko Japana u Tihi okean.
Prošlog jula Pjongjang je probno lansirao sedam raketa. Špijunski podaci kažu
da je raketa za koju se veruje da može da dosegne Ameriku eksplodirala odmah
posle uzletanja.
Odbojnost prema atomskom oružju duboko je ukorenjena u Japanu, gde su sećanja
na američke atomske napade na Hirošimu i Nagasaki neizbrisivo utisnuta u
kolektivnu svest.
Ali, samo koliko prošlog meseca, grupacija za politička istraživanja i analize
koju vodi bivši premijer Jasuhiro Nakasone je u političkom izveštaju
predložila vladi i naciji da Japan "razmotri nuklearnu opciju."
Tokio je odmeravao "nuklernu mogućnost" 1995. godine da bi parirao pretnji
atomski naoružane Severne Koreje. Ali, vlada je zamisao odbacila jer je
procenila da bi mogla da liši Japan vojne zaštite SAD i alarmira susedne
zemlje.
I Južna Koreja i Japan u najvećoj meri se oslanjaju na američki atomski
kišobran kao zaštitu protiv napada. Međutim, suočena sa sad dokazanim
prisustvom atomskih bombi na dugoj strani granice, Južna Koreja bi mogla da
razmotri kako da i sebe naoruža.
Američko taktičko nuklearno oružje uklonjeno je sa tla Južne Koreje 1991.
godine po okončanju Hladnog rata. Iste godine, dve - i dalje formalno zaraćene
- Koreje su potpisale sporazum da neće postavljati, razvijati ili posedovati
atomske bombe na poluostrvu. |
| |
| |
|
|
| Dve osobe u Torontu paralizovane od botulizma |
| |
Strah od botulizma je na izvestan način
obeležio ovu nedelju, otkako je u medijima objavljeno da su dva lica u Torontu
paralizovana zbog ove bolesti.
 Oboleli
su pili sok od šargarepe, Bolthaus, u kome je bilo toksina koji izazivaju
botulizam. Taj isti sok tri američka proizvođača, 30. septembra je bio povučen
iz prodaje, ali je na pojedinim mestima u gradu i dalje mogao da se nađe.
Botulizam je retka bolest, koja može biti kobna po osobu koja oboli ukoliko se
ne reaguje brzo. Podaci govore da od ove bolesti umre svaka deseta osoba.
Botulinum je jedna od najtoksičnijih supstanci koje čovek poznaje i deluje
tako što prekida signal iz nerva ka mišićima, pa stoga dolazi do paralize.
Simptomi, koji se javljaju u roku od 18 do 36 sati, mogu biti zamagljen vid,
nerazgovetan govor, teškoće pri pri gutanju i paraliza, koja u ozbiljnim
slučajevima može toliko otežati disanje da pacijent mora da bude na veštačkim
plućima.
Jedini lek je anti-toksin, koji sprečava da se otrov vezuje za nervne
završetke, ali on ne ublažava paralizu, ako se ona već pojavila. Nervi moraju
da se regenerišu pre nego što se ponovo uspostavi pokretljivost mišića. Taj
proces je veoma spor i mukotrpan i može trajati godinama.
U Bolthausu, jednom od proizvođača spornih sokova, kažu da je do pojave
toksina moglo doći zbog držanja soka na neprimerenoj temperaturi. Oni
naglašavaju da sok od šargarepe, budući da u sebi ima mali procenat kiselina,
mora da se drži na hladnom, ispod sedam stepeni, inače dolazi do pojave
bakterija. Kako ističu, vršili su proveru kvaliteta soka i nije ustanovljeno
ništa što bi ukazivalo da je greška do proizvođača ili distributera.
Međutim, Alen Šaret, portparol nacionalne Agencije za kontrolu životnih
namirnica, kaže da je potrebno vreme da bi se ustanovilo šta je precizno
dovelo do pojave bolesti. On je takođe rekao da se toksin može razviti na
sobnoj temperaturi, ali je primetio da se to može dogoditi samo ako ga je već
bilo u soku. |
| |
| |
|
|
| U Vašingtonu borba za Kosovo |
| |
U tekstu "Kosovo se uzdiže na listi
međunarodnih prioriteta", američki list "Kristijan sajens monitor" navodi da
su grupe koje se protive nezavisnosti, uz podršku Srbije, u poslednje vreme
objavljivale oglase u novinama i sponzorisale seminare u Vašingtonu u kojima
se upozorava da bi Kosovo moglo postati radikalna islamistička država.
 U
toj akciji se ističe i da bi odvajanje Kosova od Srbije izazvalo novo etničko
čišćenje, piše list i navodi reči vladike raško-prizrenskog Artemija da bi
nezavisnost Kosova bila "nagrada za zločine koje su počinili Albanci" i da bi
ono postalo "baza za kriminal i džihad u samom srcu Evrope".
Stručnjak Američkog instituta za mir Danijel Server, međutim, kaže da je
dovođenje Kosova u vezu sa islamskim terorizmom "pokušaj da se iskoriste
strahovi koji postoje kod Amerikanaca".
"Tvrdnje koje idu tako daleko da izjednačavaju nezavisno Kosovo sa utočištem
Al Kaide toliko su uvredljive i otvoreno antimuslimanske da su vredne
prezira", rekao je Server.
"Kristijan sajens monitor" navodi da je, pošto su SAD i EU vršile pritisak da
se status Kosova reši ove godine, izgledalo kao da je nezavisnost osigurana,
ali da "sada Srbija nastoji da tu odluku odloži, što bi moglo ponovo probuditi
nemire na Balkanu".
Pored nestrpljenja većinskih Albanaca da dobiju državu i tvrdnji kosovskih
Srba da bi ih nezavisnost izložila etničkom nasilju, faktori koji dižu pitanje
Kosova na međunarodnoj agendi su želja SAD da oslobodi svoje vojnike koji su
tamo angažovani i činjenica da nerešeni status škodi trgovini i energetici u
regionu, piše KSM.
"Dok neki eksperti ukazuju da bi nerešeni status mogao ponovo da pretvori
Kosovo u bure baruta, drugi upozoravaju da odluku ne treba donositi na
brzinu", jer Kosovo "pažljivo posmatraju drugi nemirni regioni u istočnoj
Evropi i centralnoj Aziji" i mogli bi da ga iskoriste da "potpire
separatističke pokrete", dodaje list.
Srbija, prema pisanju "Monitora", očekuje da će izveštaj specijalnog
izaslanika UN Martija Ahtisarija biti u prilog nezavisnosti, pa je zato
požurila sa donošenjem novog ustava koji Kosovo definiše kao njen sastavni
deo.
"Zvaničnici SAD i EU kažu da postupci Srbije verovatno neće skrenuti s puta
nastojanje da se status Kosova utvrdi, ali kažu da ta taktika (koja uključuje
referendum o novom ustavu i moguće izbore) može da odluku, koju će na kraju
doneti Savet bezbednosti UN, odloži za iduću godinu", piše američki list. |
| |
| |
|
|
| Ubistvo Ane Politikovske |
| |
Rusija je postala opasno mesto za novinare
koji otkrivaju nedela zvaničnika ili njihovih poslovnih i političkih partnera.
 Napadači
na novinare retko bivaju izvedeni pred sud što je najverovatnije i ohrabrilo
ubice Ane Politikovske, žestokog kritičara rata u Čečeniji.
Dok EU i SAD zahtevaju temeljnu istragu naručenog ubistva, u Rusiji se sumnja
da će vlast ikad obelodaniti ko je odgovoran za najnovije ubistvo novinara u
Rusiji, gde predsednika Vladimira Putina sve češće optužuju da je unazadio
slobodu štampe od dolaska na vlast 2000.
Skepticizam podgreva i nagrada "Nove Gazete" od 25 miliona rubalja (737.800
evra) za informacije o ubistvu Politikovske, što pokazuje da list više veruje
sopstvenim izvorima i informacijama nego obećanjima vlasti.
"Rusija je neprijateljsko mesto za nezavisne novinare," smatra izvršni
direktor njujorškog Komiteta za zaštitu novinara Džoel Sajmon.
Urednici Ane Politikovske tvrde da je ona planirala da objavi članak o
mučenjima i otmicama u Čečeniji, na osnovu izjava očevidaca, kao i fotografije
leševa mučenih ljudi.
Politikovska je 43. novinar ubijen u Rusiji od 1993. godine, prema podacima
Komiteta za zaštitu novinara koji procenjuje da je Rusija treća najopasnija
zemlja za novinare posle Iraka i Alžira.
Mnogi novinari ubijeni su dok su izveštavali o ratovima u Čečeniji, a veliki
broj je ubijen zbog pisanja o korupciji. Njihove ubice gotovo nikad nisu
pronađene.
Dimitriuj Holodov, reporter koji se bavio korupcijom u vojsci, ubijen je u
oktobru 1994. godine kada je torba koju je pokupio na moskovskoj želežničkoj
stanici posle anonimnog poziva da se u njoj nalaze dokazi, eksplodirala u
njegovoj kancelariji.
Šest osoba je optuženo za ubistvo, uključujući četvoricu pripadnika elitnih
paravojnih formacija. Svi su oslobođeni u dva suđenja 2002. i 2004. godine,
što je Vrhovni sud potvrdio 2005.
Novinarka lista "Naše vreme," Natalija Skril, pretučena je u martu 2002.
godine i umrla je od povreda. Kolege tvrde da je radila na tekstu o kontroli
fabrika metala, što je najverovatnije i bio razlog njenog ubistva.
"Izuzetno je važno prekinuti krug nedovršenih istraga ubistava novinara u
Rusiji," smatra borac za slobodu medija u OEBS-u Mikloš Harasci. "Ubistva guše
slobodan duh novinarstva. U ovom slučaju, brza akcija je izuzetno važna jer je
Ana Politikovska bila otvoreni kritičar politike vlade."
Telo Politikovske pronađeno je u subotu u liftu zgrade u kojoj je živela.
Smatra se da je za njenu smrt odgovoran čečenski lider Ramzan Kadirov.
Ana Politikovska je bila jedna od retkih novinara koja je pisala o sve većem
kršenju ljudskih prava u Čečeniji i uporno je kritikovala Kadirova.
Politikovska je bila trn u oku i drugim moćnicima, uključujući i vojne
zvaničnike, zbog svog izveštavanja o ljudskim pravima.
List za koji je radila - "Nova Gazeta" kaže da će njihovi novinari sprovesti
sopstvenu istragu. Njene kolege tvrde da je ubistvo osveta zbog teksta o
Čečeniji koji je trebalo da bude objavljen u ponedeljak.
"Nikada nismo dobili članak, ali je ona imala dokaze o otetim ljudima i
njihove fotografije," izjavio je zamenik urednika Vitali Jerušenski radiju Eho
Moskve.
Ubistvo Politikovske izazvalo je najveću pažnju u Rusiji od ubistva Pola
Klebnikova u julu 2004.
Klebnikov je bio urednik ruskog izdanja magazina Forbs i, kako navodi AP,
veruje se da je ubistvo povezano sa njegovim istraživanjem mutnog poslov-nog
sveta Rusije. Dvojica Čečena optuženih za ubistvo kasnije su oslobođena.
Desetine ljudi položilo je cveće ispred stambenog bloka u kome je živela
Politikovska u centru Moskve, kao i ispred kancelarija lista. Stotine ljudi
protestovalo je na Puškinovom trgu, a ispod jedne od fotografija Politikovske
stoji: "Kremlj je ubio slobodu govora." |
| |
| |
|
|
| Jedinstvo Kontakt grupe u opasnosti |
| |
Prištinski dnevnik "Koha ditore" piše
pozivajući se na zapadne diplomate, da je dva meseca pre "poželjnog" roka za
rešavanje statusa Kosova jedinstvo Kontakt grupe teško sačuvati.
 Zapadne
diplomate najavile su da će do kraja ovog meseca biti održan još jedan
sastanak predstavnika Kontakt grupe i izaslanika UN Martija Ahtisarija, što,
kako piše "Koha", može biti novi test jedinstva Kontakt grupe.
Ahtisari je, dodaje list, na nedavnoj konferenciji u Hel-sinkiju rekao da
Rusija navodno nije zainteresovana da se status Kosova reši tokom sadašnjeg
finskog, niti za nemačkog predsedavanja EU, u prvoj polovini iduće godine.
Učesnici konferencije su rekli da je Ahtisari sarkastično primetio da "možda
Rusija želi da se to pitanje reši kada Unijom bude predsedavala Hrvatska",
koja još nije članica EU, piše "Koha".
Dnevnik ukazuje da se produbljuju i razlike između SAD i Britanije, s jedne, i
Rusije, s druge strane, dok Nemačka pokušava da zadrži sredinu, što, prema
rečima zapadnih diplomata, ukazuje da se zalaže za "nezavisnost bez
suvereniteta".
Takvo rešenje značilo bi, prema objašnjenju lista, da Kosovo ne bi bilo
članica UN i ne bi imalo svoju vojsku. Kosovo bi, prema nemačkom predlogu,
punu nezavisnost i suverenitet dobilo tek kada bi postalo članica EU.
Zbog eskalacije verbalnih sukoba Rusije i Gruzije, s jedne strane, i najave
izbora u Srbiji, s druge strane, status Kosova može biti "kolateralna šteta",
piše prištinski dnevnik.
"Koha" navodi da Rusija sada jasno pokazuje da se ne slaže sa onim što naziva
"nametanje rešenja" niti sa "veštačkim rokovima", što je za nju insistiranje
da se status reši do kraja godine.
Zvanicnci EU su najavili da će sa Rusijom ovih dana razgovarati o odnosima
Rusija-EU, posebno o trgovinskim i o saradnji u energetici, ali i o slobodi
izražavanja i ljudskim pravima.
Predstavnici Unije, međutim, nisu mogli da kažu hoće li u tim razgovorima biti
reči i o pitanju Kosova. |
| |
| |
|
| |
|
 |
