Istorijska poseta Vujanovića Sloveniji
Slovenački predsednik Janez Drnovšek (na slici dole, desno) ocenio je da je poseta predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića (na slici dole, levo) Sloveniji istorijska jer je prva poseta nekog crnogorskog zvaničnika od kada je ta država proglasila nezavisnost. U toku razgovora dvojice predsednika na Brdu kod Kranja, Vujanović je izrazio želju da Slovenija i u buduće bude st-rateški partner Crne Gore u njenom približavanju Evropskoj uniji (EU). "Zamolio sam predsednika Drnovšeka, pošto je reč o prioritetnoj potrebi Crne Gore, da u novembru na sastanku u Rigi Slovenija pomogne Crnoj Gori da postane deo Partnerstva za mir", rekao je Vujanović posle razgovora sa Drnovšekom. On je dodao da je članstvo u Partnerstvu važno ne samo "zbog bezbednosne dimenzije, već i zbog potrebe da se Crna Gora i privredno predstavi kao snažna destinacija, kako bi se nastavila strana ulaganja". Drnovšek i Vujanović su odnose dveju država ocenili kao dobre i izrazili uverenje da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. "Raduje me da je proces crnogorskog osamostaljenja prošao uspešno i glatko", ocenio je Drnovšek na konferenciji za novinare posle razgovora sa crnogorskim kolegom. Slovenački predsednik je izrazio uverenje da će put Crne Gore prema EU biti brz, ali i da "ne zavisi sve od Crne Gore, jer je pitanje kada će se EU dalje širiti", ali i da se nada da kandidati za članstvo, ipak neće morati da čekaju na to. U razgovorima dvojice predsednika posebno su dominirale privredne teme i saradnja u toj oblasti. Konstatovano je da slovenačka preduzeća imaju značajano učešće u neposrednim investicijama u Crnoj Gori. "Slovenačka preduzeća u Crnoj Gori imaju dobar renome i preduzimaju dobre projekte", rekao je Vujanović. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović u dvodnevnu posetu Sloveniji doputovao je na poziv predsednika Drnovšeka. U toku prve posete od kada je Crna Gora postala samostalna država, crnogorskog predsednika je primio i slovenački premijer Janez Janša, a sutra će ga primiti i predsednik parlamenta France Cukjati.

Vujanović imenovao Šturanovića za mandatara
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović imenovao je dosadašnjeg ministra pravde Željka Šturanovića za mandatara nove crnogorske vlade. Vujanović je na konferenciji za novinare u Predsedničkoj rezidenciji na Cetinju rekao da Šturanovića predlaže "sa punim poverenjem i zadovoljstvom". Crnogorski predsednik je Šturanovića predstavio kao "otvorenog, tolerantnog i konstruktivnog" političara koji ima "puno poštovanje javnosti". "U parlamentu se predstavio kao otvoren, tolerantan i nadasve konstruktivan ministar čiji su zakoni usvajani uz visoku podršku ili čak jednoglasnost. Njegov demokratski lik, kapacitet i izuzetno čestita ličnost zavredeli su puno poštovanje javnosti i bezrezervno poverenje najveće parlamentrane partije i većinske koalicije da mu se poveri odgovorna dužnost predsednika vlade", kazao je Vujanović. Crnogorski predsednik se zahvalio dosadašnjem premijeru Milu Đukanoviću, za koga je rekao da je dao "nemerljiv doprinos" ostvarivanju državne nezavisnosti Crne Gore. Prema njegovim rečima, Đukanović je obavljao "dužnost predsednika Republike i vlade u vanredno teškom i rizičnom periodu Crne Gore i stekao retku privilegiju da bude trajno poštovan i pamćen". Vujanović se zahvalio i bivšem predsedniku državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozaru Maroviću, koji je takođe odlučio da se povuče sa državnih funkcija. Predsednik Crne Gore je naveo da je Marović, kao predsednik SCG, pomogao da se toj zajednici da "časna šansa da se proveri" na referendumu, a građanima Crne Gore da istovremeno dobiju mogućnost da se opredele za "samostalnu državnu budućnost Crne Gore".

Više od 90 odsto Crnogoraca ima mobilni telefon
Više od 91 odsto domaćinstava u gradovima i oko 86 odsto u selima Crne Gore ima mobilni telefon, pokazalo je istraživanje Instituta za strateške studije i prognoze. Mobilni telefon uglavnom se koristi za glasovnu komunikaciju, dok se svega sedam odsto domaćinstava tim sredstvom služi za komunikaciju putem interneta. Istraživanje je pokazalo da crnogorsko domaćinstvo u proseku poseduje dva mobilna telefona. Priključak za fiksni telefon ima oko 80 odsto domaćinstava u Crnoj Gori.

Beograđani najbrojniji turisti u Herceg Novom
Turisti iz Beograda bili su najveća grupa među gostima hercegnovske rivijere ove godine. Od ukupnog broja turista, 10,5 odsto je bilo iz Beograda, rezultat je ankete Turističke organizacije Herceg Novog. Ta organizacija je saopštila i da je na skali od jedan do pet prosečna ocena turističke ponude hercegnovske rivijere ove godine bila 3,57. Tu anketu Turistička organizacija Herceg Novog sprovodi već 42 godine, a turisti su i ove godine odgovarali na dvadesetak pitanja. Ove godine u julu i avgustu anketirano je 2.009 gostiju. Turisti su veću ocenu od lanjske dali kvalitetu smeštaja, radu osoblja, usluzi i hrani u ugostiteljskim objektima, kao i čistoći mesta i plaža, a nižu ocenu nego 2005. su dali samo kvalitetu rada u trgovini. Najviše primedbi imali su na saobraćajnu gužvu, lošu signalizaciju i nedostatak parkinga. Kako je više od polovine turista mlađe od 35 godina, dosta zamerki bilo je na slabu ponudu za noćne izlaske mladih. Oko 58 odsto anketiranih turista izjavilo je da će ponovo doći na hercegnovsku rivijeru gde je skoro polovina već letovala dva do pet puta. Anketirani turisti su izjavili da najviše dolaze zbog ambijenta grada i okoline, prijateljskih odnosa sa domaćinima i jer su tu letovali i ranije. Herceg Novi je opština sa najdužom tradicijom anketiranja turista u Crnoj Gori. Poslednjih godina slične ankete sprovode i turističke organizacije u Baru i Tivtu.

Vojska CG će 2007.godine imati 2.400 pripadnika
Vojska Crne Gore će u 2007. godini biti smanjena na 2.400 pripadnika, najavio je general Radosav Martinović, savetnik u Vladi Crne Gore za pitanja odbrane i bezbednosti. Martinović je u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi" naveo da će Vojska biti brojčano manja za 600 pripadnika. Tako će u crnogorskoj vojsci biti 400 oficira, po 900 podoficira i vojnika-profesionalaca i 200 vojnih službenika-civila. Martinović je rekao da će, prema budžetskoj "projekciji", za vojsku u 2007. godini biti izdvojeno oko 40 miliona evra, što je oko dva odsto bruto društvenog proizvoda Crne Gore. Tako će za jednog pripadnika Vojske biti izdvojeno oko 13.000 evra, što je oko 60 evra po stanovniku Crne Gore, precizirao je Martinović.

Osnovati komisiju za stradanje Srba u Sarajevu
Tokom rata u BiH u Srajevu je stradalo 5.015 Srba, u Srebrenici 3.262, dok se još radi na pravljenju spiska stradalih srpske nacionalnosti od Petog korpusa armije BiH kojim je komandovao general Atif Dudaković. To je u Banjaluci na konferenciji za novinare izjavio predsednik Saveza logoraša Republike Srpske (RS) Branislav Dukić i zatražio formiranje komisije koja će se baviti jedino utvrđivanjem stradanja Srba, nakon čega bi se se formirala i slična komisija za stradanje svih naroda u BiH. Te komisije bi, kako je predložio Dukić, trebalo da se formiraju umesto sadašnje Komisije za stradanje svih naroda i istakao da sve dok se tako ne uradi "neće biti suživota, multikulturne i multinacionalne BiH i pravne države". Dukić je predstavio spiskove imena stradalih Srba u Sarajevu i Srebrenici, najavljujući da će ih dostaviti Haškom tribunalu, kao i najvišim zvaničnicima RS i BiH. On je kazao da Komisija za stradanje svih naroda u Sarajevu, koju je osnovao Savet ministara BiH, još nije počela da radi, dodajući da ima saznanja da će njene prve aktivnosti biti usmerene na istraživanje stradanja Bošnjaka u naseljima Ilijaš i Ilidža. Dukić je dalje rekao da Amor Mašović "zbog ratne prošlosti" ne može biti član Komisije za stradanje u Sarajevu, dodajući da je Mašović u vreme Dukićevog ratnog zarobljeništva u Sarajevu tražio da on "prvo bude ubijen, a potom razmenjen". Mašović nije želeo da komentariše te navode, poručujući da predsednik Saveza logoraša "sve dokaze koje poseduje dostavi Tužilaštvu BiH kako bi se pokrenula istraga".

Šta posle odlaska stranih trupa
Ministri odbrane zemalja EU izrazili su nadu da će etničke napetosti splasnuti i da će novi lideri u BiH naći zajedničku osnovu kako da vode zemlju po odlasku oružanih sbaga međunarodne zajednice. Od ukupno 6.000 vojnika EU u sastavu Eufor-a, razmatra se povlačenje 4.500. Poslednjih meseci, trupe su uveliko počele da povlače i SAD. Prema sadašnjim najavama, SAD će u štabu NATO u Sarajevu ostaviti svega 64 oficira i vojnika. I Ured visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR))najavio je moguće povlačenje u februaru iduće godine. Povlačenje stranih trupa, građani BiH uglavnom doživljavaju kao "ostavljanje na milost i nemilost samima sebi." Veruju da su nacionalne napetosti i dalje velike a da je i predizborna nacionalistička retorika stranaka, dokaz da stanovnici BiH još nisu u stanju da složno žive bez tuđeg tutorstva. Tako su i članice udruženja "Žene žrtve rata", protestujući u Sarajevu pred zgradom UN, nosile transparente sa napisima da će "posle odlaska međunarodne zjadenice opet biti krvoproliće." Da BiH još nije u stanju da se brine sama o sebi misle i politički analitičari. "POsle porasta nacionalne retorike i ispada poslednjih meseci koji su nas podsetili na devedesete godine, teško je očekivati od naših vlasti da bez internacionalne podrške garantuju prosperitet pa samim time i mir u BiH," smatra sarajevski politolog na Institutu u Beču Vedran Džićić. On ističe da su građani BiH puni iracionalnih strahova i da bivša ali i sadašnja politicka elita potpiruje takvo stanje godinama. "Još nismo prosli kroz istinski proces katarze. Trebaće vremena i ne neki strani tutor, već neko ko nas partnerski podržava u onome što želimo, a to je ulazak u EU. Mislim da do oružanih sukoba neće doci, ali verujem da će socijalni i ekonomski sukobi biti opasniji od oružanih," smatra on. Da BiH još nije potpuno sigurno područje za povlačenje stranih jedinica, potvrđuje i činjenica da konačna odluka o ukidanju OHR-a tek treba da se rasmatra i potvrdi u februaru iduće godine. Upitan šta će se desiti sa BiH ako se institucija visokog predstavnika, kako je navljeno, zatvori iduće godine, i da li postoji rezervni plan međunarodne zajednice za BiH, Šiling je za BHT1 odgovorio da će se u februaru još jednom razmatrati konačna odluka o povlačenju OHR-a i da će tada biti revidirana odluka o ukidanju te institucije. Međunarodni zvaničnici u objašnjenju najave povlačenja stranih organizacija iz BiH, ističu da je 11. godina prošlo od okončanja rata i da je vreme da pravu odgovornost preuzmu domaće vlasti. Nažalost, domaćim vlastima, bez obzira iz koje partije ili naroda dolaze, stanovnici ne veruju u potpunosti. U anketama, oni izražavaju uverenje da vlasti u BiH "vise razmišljaju kako će njima biti, a ne narodu." Mnogi najavljuju napuštanje zemlje ukoliko bi se poslije povlačenja stranaca u BiH desio veći međunaocionalni incident. BiH je jedina zemlja u svetu gde međunarodna zajednica i visoki predstavnik imaju ovlaštenja da kažnjavaju ali i smjenjuju domaće političare. Ministar odbrane BiH, Nikola Radovanović, smatra da "broj vojnika, diplomata i stranih činovnika ne opređeljuje stabilnost BiH," i da strane trupe ne odlaze iz BiH zato što moraju, već zato što su opšte procene da je stanje u BiH toliko uznapredovalo da mogu da odu. I posle vojnog povlačenja, svoje konačno civilno prisustvo u BiH, Amerikanci su potvrdili kupovinom zemljišta i gradnjom najveće ambasade u regiji. Zemljište je, odlukom parlamenta BiH, prodato za oko 13 miliona mraka (6,5 miliona evra), a na mestu buduće ambasade uklonjeni su i posljednji porušeni ostaci nekadašnje kasarne Maršal Tito u Sarajevu. Politički analitičari smatraju da se međunarodna zajednica neće u skorije vrijeme potpuno povući iz BiH jer žele da zašte sebe od izbeglica i emigranata, pa im je angažman u BiH jeftniji od sprečavanje posljednica evetulanih budućih kriza.
Merima Sijarić Sarajevo

Prvog januara stiže evro
Slovenija je prva od novih članica Evropske unije koja je ušla u evro područje i koja će 1. januara domaći tolar zameniti jedinstvenom evropskom valutom. Ovih dana, kada je tolar slavio petnaest godina postojanja, počeo je u slovenačke banke da stiže metalni evro iz finske kovačnice novca, dok su papirne banknote naručene iz Evropske centralne banke u Briselu. Slovenija će iz Finske dobiti 1.465 tona metalnog novca u vrednosti od 103,9 miliona evra, izrađenog sa nacionalnim obeležjima, kao što je, na primer, izgravirana figura lipicanera na kovanici od 20 centi, ili Triglava na kovanci od 50 centi. Tu su i likovi ljudi koji su obeležili slovenačku istoriju, kao i drugi nacionalni motivi. Slovenija je počela da se navikava na novu valutu. U izlozima i na rafovima trgovina, sve cene su obračunate i u evrima. U evre se pretvaraju i troškovi države, rashodi i prihodi kućnog budžeta, visina plata i penzija. Tako je izračunato da će Sloveniju predsedavanje Evropskom unijom u 2008. godini koštati 57 miliona evra. To je mnogo manje nego što su u obavljanje iste funkcije uložile do sada predsedavajuće članice. Za primer se može uzeti Holandija, koja je za isti posao potrošila 120 miliona evra. Ali, medalja ima i drugu stranu - u ovu sumu nisu uračunati troškovi investicija, recimo za novi kongresni centar u protokolarnom kompleksu Brdo kod Kranja, gde će se odvijati najveći broj događaja vezanih za predsedavanje. Koliko će to koštati, još nije objavljeno. Ulaskom u EU, Slovenija je stekla veliko poštovanje svojih prijatelja, ali ima i onih koji na njen novi položaj u Evropi i svetu gledaju sa zavišću i nedobronamerno. Na pozitivne strane ponekad zaboravljaju i domaći kritičari vladinih poteza, ne retko i domaći mediji. Govoreći o pozitivnim efektima uvođenja evra, premijer Janez Janša je naveo da će ono uticati na smanjenje kamatnih stopa za privredu, olakšati i pojeftiniti poslovnu komunikaciju sa inostranstvom, što neće proći bez pozitivnih efekata i na državni budžet i opšte blagostanje. Ipak, prosečnom je Slovencu teško da poveruje da je za nedavno zasedanje ministara odbrane Severnoatlantskog saveza u Portorožu bilo neophodno potrošiti čak dva miliona evra. Ili, da za kupovinu novih oklopnih vozila ministarstvo odbrane odvaja oko 260 miliona evra, ili milione evra za novi vojni transportni avion, koji će prevoziti slovenačke vojnike, opremu i drugu logistiku u mirovne misije u Avganistanu, Iraku, na Kosovo i još mnogo toga što će budžet države koštati oko 700 miliona evra. Prosečni građanin, koji se suočava sa svakodnevnim poskupljenjima, pomalo da gubi početni elan. Država i trgovci kao da žele da sva poskupljenja obave do uvođenja evra, da bi posle 1. januara rekli da uvođenje evra nije uticalo na poskupljenja. Takva su iskustva i drugih zemalja. A, poskupljuje sve - od struje do hleba, a najavljuju se mnoga druga, do kraja godine, naravno. Kilogram crnog hleba koštao je u septembru 1,75 evra, belog 1,94 evra, a hleb sa semenkama 3,08. Od 1995.godine do danas su sve vrste hleba u proseku poskupele dva puta. Slično je i sa ostalim cenama, s tim što su neke, kao komunalnih i drugih usluga, porasle višestruko. Proizvođači brašna najavili su do kraja godine porast cena od 11 odsto, što će najmanje za toliko dići i cenu hleba. Prosečna slovenačka plata od oko 700 evra može da izgleda velika, ali ona nije dovoljna za bezbrižan život. A, kamoli najniža penzija od oko 200 evra. Iz ove perspektive gledano, troškovi predsedavanju EU, ili troškovi članstva u NATO-u deluju ogromni.
Aleksandar Mlač, Ljubljana

Bord TI zatvorio kancelariju u Skoplju
Organizacija Transparensi internešnal (Transparency international) saopštila je da je odlučila da privremeno prekine saradnju sa makedonskom ispostavom i da joj zabrani upotrebu imena i loga organizacije. Odluka borda u Berlinu je epilog prošlonedeljne posete regionalnog direktora te organizacije Mikloša Maršala Skoplju kako bi se informisao šta se dešava u makedonskoj ispostavi. On je došao nakon svađe u lokalnom makedonskom bordu Transparensija oko izbora novog predsednika upravnog odbora. "Bord Transparensi internešnala doneo je tu odluku da bi zaštitio reputaciju i kredibilitet asocijacije i da bi dao šansu aktivistima protiv korupcije u Makedoniji da se reorganizuju", navodi se u saopštenju Maršala. On je istakao da Transparensi internešnal veruje da je "Makedoniji potreban jak nezavisan i nestranački antikorupcijski čuvar". Iz centrale Transparensija u Berlinu poručili su da su spremni da "pomognu Makedoniji da se napravi nevladina organizacija za borbu protiv korupcije". "Potpuno se slažem sa današnjom odlukom borda u Berlinu. Ja sam to i zahtevala" izjavila je Slađana Taseva, dosadašnji izvršni direktor Transparensi Makedonija.

Hrvati ulažu i na egzotična ostrva
Hrvatske kompanije su od 1993. do polovine ove godine u inostranstvo uložile 1,7 milijardi evra, a najviše, čak 40 odsto te svote ili 694 miliona evra, otišlo je u Švajcarsku. Hrvatske investitore privlače i egzotične, daleke zemlje, poznate i kao of šor područja koja investitorima nude poreske olakšice, tajnost vlasništva, trgovanje robom i uslugama, investiranje u hartije od vrednosti, piše splitska Slobodna Dalmacija. Prema podacima Hrvatske narodne banke, visoko osmo mesto na listi zemalja u koje su ulagali hrvatski preduzetnici drže Bahami koji su za 13 i po godina privukli 19,6 miliona evra. Slede Antigva, Barbuda i Maršalska ostrva sa 18,7 miliona, Sveti Vinsent i Grenadini 18,5 miliona, dok su 18 miliona evra vredna hrvatska ulaganja u Britanska Devičanska ostrva koja su zauzela 12. mesto na listi. Nakon Švajcarske, Hrvati su najviše investirali u Bosnu i Hercegovinu, 258 miliona evra ili 14,9 odsto, u Srbiju i Crnu Goru, 239,5 miliona evra ili 13,8 odsto ukupnih ulaganja od 1993. godine. Hrvatska preduzeća su u prvom polugodištu ove godine u inostranstvo uložila 22,9 miliona evra, najviše u Srbiju i Crnu Goru. Inostrana hemijska industrija je bila najzanimljivija hrvatskim firmama, jer su proteklih godina tamo plasirale 909,8 miliona evra, u proizvodnju hrane i pića 139,6 miliona, a u ostale delatnosti 137 miliona evra. Stranci u Hrvatskoj najviše cene banke, pa su od 1993. do kraja juna ove godine u njih uložili 3,1 milijardu evra, četvrtinu ukupnih ulaganja, dok su telekomunikacije privukle 1,6 milijardi evra, a proizvodnja hemikalija milijardu evra. U Hrvatsku su strani investitori za 13 i po godina uložili 12,5 milijardi evra, a više od petine ulaganja, 2,7 milijardi evra, stiglo je iz Austrije. Nemci su investirali 2,1 milijardu evra ili 16,6 odsto, a SAD je treći sa 1,2 milijardi evra ili 9,7 odsto ukupnih ulaganja. Najviše novca, 1,78 milijardi evra, stranci su u Hrvatsku uložili 2003. godine, a najmanje - 84 miliona 1995. godine.

Dimitris Kourkoulas novi šef delegacije EK u BiH
Novoimenovani šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kourkoulas predao je kopije akreditivnih pisama zameniku šefa diplomatije BiH Antonu Rilu. Šef delegacije Evropske komisije u BiH čestitao je na uspešno sprovedenim opštim izborima u BiH i ocenio da je pokazan zavidan nivo demokratije. Istakao je da je sada potrebno raditi na uspostavljanju institucija vlasti, ubrzati razgovore o eventualnom formiranju koalicija i nastaviti reformske procese. On je izrazio nadu da će tokom njegovog mandata BiH "načiniti odlučne korake ka evroatalantskim integracijama". Do sada je šef delegacije Evropske komisije u BiH bio Majkl Hemfriz (Michael Humphreys).

Hejz: Nećemo vršiti pritisak na lidere BiH
Jedan od čelnika američke nevladine organizacije "Dejton projekat" Donald Hejz ocenio je da su obaveze lidera BiH da međunarodnoj zajednici saopšte ambicije i želje o tome gde žele ići i da razgovori o napretku moraju početi iz BiH. "Mi ćemo pomoći oko formalnih stvari, ali nećemo vršiti onaj pritisak koji smo pravili prošli put", rekao je Hejz za današnji "Dnevni avaz". Hejz je bivši zamenik visokog predstavnika u BiH i prvi je sa liderima BiH pokrenuo razgovore o promenama Ustava BiH. "Važno je da se lideri u BiH sastanu i barem neki od njih stvarno preuzmu odgovornost za zemlju, jer jedino oni mogu napraviti promenu. Više ne može biti demokratije u kojoj neko drugi vodi zemlju", rekao je Hejz. On je ocenio da je u prošlim razgovorima o ustavnim promenama "nedostajalo uverenje kod onih koji su učestvovali u pregovorima da će doći do rešenja koja će građani prihvatiti". "Nisu bili sigurni kada su počeli i zato su razgovori bili tajnoviti. Ovaj put moraju biti mnogo otvoreniji, građanima mora biti jasnije šta oni žele postići", izjavio je Hejz. Lideri političkih stranaka zastupljenih u Parlamentu BiH dobili su iz "Dejton projekta" pozive da se od 17. do 19. novembra sastanu u Bostonu, gde bi trebalo da razmene mišljenje o prioritetima BiH posle izbora i ustavnim reformama. Ambasada SAD u BiH saopštila je da sastanak u Bostonu, kojeg organizuje nevladina organizacija "Dejton projekat", nije povezana sa vladom SAD. Iz ambasade navode da je "Dejton projekat" u poslednjih nekoliko godina organizovao mnogobrojne konferencije o pitanjima vezanim za BiH, ali da stavovi izneseni na tim konferencijama isključivo odražavaju stavove te organizacije i njenih učesnika, kao i da to nisu zvanični stavovi američke vlade. Hejz je rekao da je stav ambasade SAD u BiH tačan i da je fondaciju, koja je uputila poziv za razgovore lidera BiH u Bostonu, osnovao profesor Brus Hičner (Bruce Hitćner). "Radi se o neformalnoj diskusiji o tome kako u nekoliko reformi pokrenuti stvari u BiH napred, a posebno da li nastaviti s paketom ustavnih promena, te kako pripremiti zemlju za završetak Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU", rekao je Hejz. On je istakao da "stav ambasade SAD u BiH ne znači da Amerika povlači podršku razgovorima o ustavnim promenama u BiH".

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"