Najčudnija izjava Martija Ahtisarija
Direktor Vladine kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić ocenio je da je izjava izaslanika UN Martija Ahtisarija da se do rešenja statusa Kosova ne može doći pregovorima, "možda najčudnija" od svih do sada. Ahtisari je prilikom posete Finskoj izjavio da je njegov najnoviji posrednički napor - traganje za sporazumnim rešenjem za status Kosova - u znatnim teškoćama, kao i da sumnja u mogućnost takvog rešenja, pošto su pozicije srpske i albanske strane "dijametralno suprotstavljene". Đurić je u izjavi agenciji Beta podsetio da je Ahtisari dobio mandat da pregovore omogući. "Mandat Ahtisarija koji je dobio od UN sastoji se isključivo u tome da omogući da dve strane putem razgovora pronađu obostrano prihvatljivo i kompromisno rešenje", ukazao je Đurić. Đurić je naglasio da Vlada Srbije od početka čvrsto insistira da se vode stalni i direktni razgovori sa predstavnicima albanske zajednice i da je "kompromis i istorijski pravično rešenje cilj kome moramo svi zajednički da težimo". Đurić je istakao i da je suštinska autonomija pokrajine, utemeljena na jasnim demokratskim principima, sada i Ustavom zagarantovana. "Posle proglašenja novog ustava, pravi je trenutak da Ahtisari saglasno svom mandatu uloži potreban napor da se nastave razgovori i u skladu sa međunarodnim pravom pronađe pravično rešenje za pokrajinu", ocenio je direktor Vladine kancelarije u izjavi agenciji Beta.

Sigurno glasa 52, a verovatno 19 odsto
Na referendum o novom Ustavu Srbije sigurno će izaći 52,3 odsto građana, pokazalo je istraživanje agencije "Interaktiv risrč", koje je predstavljeno u sredu u Beogradu. Direktor agencije Miroslav Šutić rekao je na konferenciji za novinare da je u telefonskoj anketi sprovedenoj 7. i 8. oktobra na uzorku od 1.000 građana, 19,7 odsto građana navelo da će "verovatno da izađe na referendum". Šutić je rekao da je 39,3 odsto ispitanika izjavilo da su upoznati sa predlogom ustava i dodao da je u većini slučajeva u pitanju nekoliko ključnih tačaka koje su predstavljene u medijima. Od onih koji su upoznati sa tekstom novog Ustava njih 73,7 odsto se u potpunosti ili uglavnom slaže, a nešto manje od jedne desetine (7,9 odsto) se ne slaže sa njegovom sadržinom. Šutić je istakao da rezultati istraživanja pokazuju da polo-vina onih koji će sigurno izaći na izbore i dve trećine onih koji će verovatno izaći na izbore nije upoznata sa tekstom ustava. Ta pojava je, prema njegovim rečima, rezultat poverenja građana u promotere refrenduma. Oko 83 odsto glasačkog tela Demokratske stranke Srbije (DSS) će sigurno izaći na referendum a za opciju "verovatno ću izaći" opredelilo se njih 10 odsto. Kada je u pitanju glasačko telo Demokratske stranke (DS) njih 63 odsto je izjavilo da će sigurno izaći na referendum 28. i 29. oktobra a verovatno još 20 odsto njih. Glasači Srpske radikalne stranke (SRS)- njih 66 odsto će sigurno izaći na referendu a 17 odsto verovatno. Šutić, koji je predsednik Nacionalne asocijacije istraživača istakao je da velika većina građana, oko 69 odsto, veruje da će referednum uspeti.

Preuzimanje tela Srba ubijenih na Kosovu
Komisija za nestale Vlade Srbije saopštila je danas da će u petak, 13. oktobra, na administrativnoj liniji Merdare u bazi Kfora biti preuzeta tela 29 Srba i drugih nealbanaca pronađena u masovnoj grobnici Volujak i na drugim lokacijama. U saopštenju se navodi da su žrtve kidnapovane i ubijene u "terorističkim napadima OVK na Kosovu i Metohiji". Dodaje se da će tela biti preuzeta u 12 časova. Primopredaji će, pored članova Komisije za nestala lica, prisustvovati i članovi porodica nestalih koji će iz Beograda ka mestu primopredaje krenuti sa dva autobusa i više putničkih automobila. Nakon preuzimanja posmrtnih ostataka, tela žrtava će biti odvezena na beogradsko groblje Orlovača, gde će biti sahranjene u subotu. U saopštenju se navodi da će u subotu, u 10 sati, na Orlovači biti održan komemorativni skup kome bi trebalo da prisustvuju i državni funkcioneri. Sahrana je planirana za 12 sati. Bdenje pred sahranu, na istom groblju, počeće u petak, u 19 sati.

Tadić: Nastavak pregovora sa EU je prioritet
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je cilj diplomatske inicijative koju je pokrenuo da Evropska unija uslovno nastavi pregovore i potpiše sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Tadić je u intervjuu agenciji Beta rekao da bi to podrazumevalo obavezu demokratske vlade koja bude izabrana na sledećim izborima da odmah završi saradnju sa Haškim tribunalom. Svoje ideje Tadić je izložio tokom upravo završene posete Italiji, a o njima će sutra u Helsinkiju razgovarati i sa najvišim funkcionerima Evropske unije i Finske. (Integralnu verziju intervjua Beta će emitovati tokom sutrašnjeg dana.) "Buduća demokratska vlada bi se, u slučaju uslovnog nastavka pregovora, obavezala da će hapšenje i izručenje generala Ratka Mladića biti njen prioritet", rekao je Tadić i dodao da bi pristao da obavljanje tog posla bude i oročeno. Na pitanje kakve garancije Srbija može da ponudi Evropskoj uniji, on je odgovorio da "garantuje praksom, jer je u vreme kada je Demokratska stranka (DS) imala odlučujuću ulogu u Vladi izručen Slobodan Milošević". Tadić je rekao da je svoju ideju predočio juče tokom posete Italiji i da su njegovi sagovornici, predsednik Đorđo Napolitano, premijer Romano Prodi i šef diplomatije Masimo D'Alema na nju "reagovali izvanredno i potpuno je razumeli". "Od suštinske je važnosti da sve političare u Evropskoj uniji ubedimo u svrishodnost uslovnog nastavka pregovora sa Srbijom. O tome ću sutra u Finskoj da razgovaram sa (visokim predstavnikom EU) Havijarom Solanom i (komesarom za proširenje) Olijem Renom, kao i sa najvišim finskim zvaničnicima", rekao je on. Tadić je rekao da Srbija "ne sme da propusti nijedan dan" i da će, ukoliko do kraja godine ne bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to imati za posledicu višegodišnje kašnjenje u procesu priključenja Evropskoj uniji. "Propuštanje jedne godine bi dovelo do višegodišnjeg odlaganja prijema Srbije u Evropsku uniju. To znači da će građani više godina trpeti, a da će standard biti lošiji", naglasio je on. "Sad se vidi koliko je velika greška što nije okončana saradnja sa Tribunalom i u kolikoj je meri to strukturni problem u našim spoljnopoltiičkim odnosima", rekao je Tadić. "Nesaradnja sa Haškim tribunalom istorijski usporava Srbiju i čini štetu njenim građanima. Za kašnjenje je odgovorna Vlada i po međunardonom i po unutrašnjem pravu", naveo je on i dodao da je sada najvažnije da se problem reši. "Spreman sam da pravim novu diplomatsku inicijativu jer je veoma malo vremena ostalo. Do 1. januara moramo da usvojimo Ustav i da imamo izbore", istakao je on. Tadić je naveo da je njegova ideja i da se ubrzaju bezbednosne integracije i da Srbija na novembarskom samitu NATO-a u Rigi dobije status člana Partnetstva za mir. "To je od suštinske važnosti jer nijedna zemlja nije ušla u Evropsku uniju, a da prethodno nije primljena u Partnerstvo za mir", rekao je on. Tadić je izrazio nadu da će svi politički činioci voditi računa o međunarodnom položaju Srbije i da "neće ponovo plasirati teze o menjanju granica na Balkanu i postavljanju linije Karlobag, Karlovac, Virovitica".

Koštunica: Novi ustav će omogućiti razvoj Srbije
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je u Knjaževcu da će novi ustav stabilizovati Srbiju, očuvati njenu celovitost i omogućiti ekonomski razvoj. Premijer Koštunica je na konferenciji za novinare, koja je održana u Knjaževcu posle redovne sednice vlade, rekao da se na ustav čekalo dugo, ali da je taj period iskorišćen za raspravu koja se neformalno van skupštine vodila od 2000. godine. Prema njegovim rečima, došlo se do modernog teksta koji uvodi stabilne demokratske institucije i ustavni poredak, ali i širi spektar ljudskih i manjinskih prava koji će Srbiji omogućiti ulazak u EU. Ministar turizma Bojan Dimitrijević kazao je da je razvojni projekat Stare Planine, o kome je bilo reči na sednici vlade, ključni projekat, ne samo opštine Knjaževac, već čitave Srbije. On je kazao da su već počeli veliki investicioni radovi na turističkoj infrastrukturi i smeštajnim kapacitetima na Staroj Planini, i da će vlada za te namene izdvojiti šest miliona evra. Ministar Dimitrijević je dodao je da će ove i naredne godine u izgradnju turističke infrastrukture u Srbiji biti uloženo deset miliona evra - delom iz Nacionalnog investicionog plana, a delom uz pomoć drugih ministarstava. Dimitrijević je rekao da je vlada danas utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, kojima se predviđa ustanovljavanje agencije za razvoj turizma, koja bi trebalo da odigra ključnu ulogu u realizaciji razvojnih projekata u turizmu. Vlada Srbije imenovala je danas Vladana Galića na mesto direktora Agencije za privatizaciju. Galić je do sada obavaljao dužnost pomoćnika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela i rešenje o upotrebi sredstava iz tekuće budžetske rezerve kojima se Narodnom pozorištu u Beogradu odobrava 20 miliona dinara, a za potrebe opremanja i otvaranja Tanjugovog pres-centra u Kosovskoj Mitrovici sedam miliona dinara.

Zaprepašćene duvandžije
Posle saopštenja Ministarstva zdravlja Srbije, u kome je donatorska humanitarna akcija Fabrike duvana DIV-BAT za pomoć vranjskoj bolnici ocenjena kao "licemerje", kompanija još nije zvanično reagovala, sem što i zaposleni i rukovodioci govore da su "zbunjeni i zaprepašćeni." U saopštenju Ministarstva zdravlja kaže se da je donatorskom akcijom kompanija DIV-BAT, koja "svojim proizvodima ubija svoje potrošače, pala na ispitu humanosti, morala i etike". Kako je agenciji Beta rekao izvor DIV-a, koji je želeo da ostane anonioman, rukovodstvo i vrh kompanije su "zatečeni, i iznenađeni kako gestom ministarstva, tako i jezikom kojim je napisano saopštenje." Isti izvor kaže da je proteklih godina vranjski proizvođač cigareta milionima dinara sponzorisao "bukvalno svaki projekt Zdravstvenog centra, skupove lekara toga kraja, njihova studijska putovanja po inostranstvu, specijalizacije, seminare, savetovanja". "Pre četiri-pet godina smo rekonstruisali Psihijatrijsko odeljenje, kupili smo sto za Ginekologiju, opremili Koronarnu jedinicu i uvek bili zadovoljni jer smo pomagali finansijski posrnulo zdravstvo." Na donatorskoj večeri, na kojoj je prikupljeno preko 500.000 dinara namenjenih Dečijem odeljenju vranjske bolnice, rečeno je da je BAT do sada u republički budžet, po raznim osnovama, uplatio preko 200 miliona evra, da je u razvoj fabrike plasirao preko 80 miliona, a u infrastrukturu u Vranju preko pet miliona evra. Gestom Ministarstva, osim rukovodstva i zaposlenih u BAT-u, koji sada ne znaju šta će sa 500.000 dinara, zbunjeni su i građani Vranja. Gradom kruže brojne tumačenja uzroka tog, kako Vranjanci kažu, "skandala koji je proizvelo sujetno rukovodstvo Zdravstvenog centra u Vranju." "Skandal je krenuo onog trenutka kada je pet-šest naših rukovodilaca bacilo pozivnice za donatorsku večeru, jer nisu bili spremni da izvade iz džepa po 3.000 dinara za ulaznicu," kaže doktorka vranjskog Doma zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.
Radoman Irić, Vranje

Vlada Kosova angažovala firmu za diplomatske usluge
Pošto nema sopstvenu diplomatiju, Vlada Kosova angažovala je britansku firmu koja nudi profesionalne diplomatske usluge, javio je danas BBC u programu na srpskom jeziku. Osim Kosova, klijenti firme koja se zove "Nezavisni diplomata" jesu i samoproklamovana država Somalilend i Arapska Demokratska Republika Saharavi. Firmu su osnovala dvojica bivših zvaničnika britanskog ministarstva inostranih poslova. Novinar BBC-a je, kako se navodi, poslednjih nedelja imao ekskluzivan pristup njihovim sastancima s kosovskim funkcionerima i medunarodnim diplomatama koji vode pregovore o buducem statusu pokrajine. Bio je prisutan kada su predstavnici firme otputovali u Prištinu da bi liderima kosovskih Albanaca doneli vest koja im se neće dopasti - da ima indicija da konačni status Kosova neće biti rešen do kraja godine, javlja britanski radio. Iza zatvorenih vrata, premijer Kosova Agim Čeku nije krio nezadovoljstvo, rekao je da je to vrlo loše i da će "stvoriti mnogo problema" za kosovsko rukovodstvo, prenosi BBC. Njegov stav deli i član albanskog pregovaračkog tima Bljerim Šalja, koji kaze da će odlaganje među Albancima stvoriti frustracije koje mogu da prerastu u nerede na Kosovu. "Srbi bi, naravno, pozdravili nerede, jer bi onda mogli da kažu: U redu, sad je dosta, moramo da idemo na podelu", dodaje Šalja, uz ocenu da je odlaganje odluke o statusu opravdano jedino ako se želi podela pokrajine. Kosovski Albanci su uvereni da su u pregovorima o Kosovu u daleko nepovoljnijem položaju, zbog toga što nemaju ministarstvo inostranih poslova i mrežu ambasada u svetu. Zbog toga su angažovali "Nezavisnog diplomatu", firmu koju njen osnivač Karn Ros opisuje kao prvu neprofitnu diplomatsku savetodavnu agenciju na svetu. Karn Ros je 15 godina radio u Forin ofisu, kao britanski zvaničnik je, između ostalog, radio za UNMIK, a deo karijere proveo je u sedistu UN u Njujorku, gde se na vrlo visokom nivou bavio Irakom. Ros je iz Prištine otputovao u Beč, gde je od izaslanika za pregovore o statusu Martija Ahtisarija tražio da iskoristiti svoj ugled i uticaj kako bi izdejstvovao da predsednika ili premijera Kosova u sedištu UN prime amabasadori kljucnih zemalja. Ahtisari je na sastanku kojem je prisustvovao novinar BBC-a kazao da se slaže da se kosovski Albanci nalaze u nepovoljnoj situaciji, jer "Srbija ima vrlo dobru diplomatiju". "Ali, takav je život", dodao je ljubazno Ahtisari i odbio zahtev da premijeru ili predsedniku Kosova obezbedi pomenute sastanke. Nesto kasnije, jedan Ahtisarijev saradnik je Rosu objasnio da je na Vladi Kosova da pokaže da je dovoljno zrela da spreči nerede bilo koje vrste, ako odluka o konačnom statusu Kosova zaista bude odložena za dva ili tri meseca zbog izbora u Srbiji.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"