Ban Ki-mun nominovan za generalnog sekretara UN
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zvanično je nominovao ministra spoljnih poslova Južne Koreje Ban Ki-muna za sledećeg generalnog sekretara UN, rekao je predsednik Saveta. "Savet bezbednosti preporučio je Generalnoj skupštini da Ban Ki-mun bude postavljen na mesto generalnog sekretara UN 1. januara" kada ističe drugi petogodišnji mandat Kofiju Ananu, rekao je novinarima japanski ambasador pri UN Kenzo Ošima, po završetku glasanja. Prema Povelji UN, 15 zemalja članica Saveta bezbednosti prepuručuju kandidata za mesto generalnog sekretara Generalnoj skupštini, koja daje konačno odobrenje. Mnogi ambasadori Saveta bezbednosti, uz posebno insistiranje Kine, stalne članice Saveta, tražili su da Ananov naslednik bude iz neke azijske zemlje. Poslednji generalni sekretar iz Azije bio je iz U Tant iz Burme, koji je bio na tom mestu od 1961. do 1971. godine. Ban Ki-mun, koji će biti osmi generalni sekretar u 60-godišnjoj istoriji UN, izrazio je danas zahvalnost zbog nominacije Saveta bezbednosti i rekao da će raditi na rešenju krize nastale posle nuklearnog testiranja Severne Koreje. Ako bude postavljen na mesto generalnog sekretara UN, Ban je rekao da će "doprineti koliko može rešavanju svih vrsta problema uključujući i nuklearno pitanje Severne Koreje, koje bi moglo da ugrozi međunarodni mir i bezbednost". Ban je rođen 13. juna 1944. godine. Na mestu šefa diplomatije Južne Koreje je od januara 2004. godine, a 35 godina je prisutan na južnokorejskoj i svetskoj političkoj sceni. Njegovo prvo postavljenje u prekomorskoj zemlji bilo je u Nju Delhiju, gde je stekao iskustvo o pitanjima razvoja. Takođe, bio je dva mandata u ambasadi J. Koreje u SAD, a od 1990. do 1992. godine bio je na jednoj od najvažnijih i najizazovnijih pozicija generalnog direktora za američka pitanja u ministarstvu inostranih poslova. Tokom devedestih imao je niz pozicija u vladi Južne Koreje. Ban je 1975. godine bio deo osoblja UN, od kada je imao više pozicija u okviru svetske organizacije. Poznanici opisuju Bana kao "prirodno rođenog" diplomatu koji ima sposobnost da ne stvara neprijatelje. Pojedini ga kritikuju da nije dovoljno "jak" za taj posao, ali takve kritike padaju u vodu kada se zna da se održao na vrhu diplomatije i radio na tako teškim pitanjima kao što su međunarodni razgovori o okončanju nuklearnih nesporazuma sa susednom Severnom Korejom. Pored maternjeg, koreanskog, Ban govori engleski i francuski jezik. Ima sina i dve kćeri.

Većina građana EU ne zna da Unija ima 25 članica
Velika većina građana Evropske unije ne zna da EU ima 25 zemalja-članica, pokazalo je istraživanje Evrobarometra. Samo 23 odsto građana EU zna da Unija, posle proširenja 2004. godine, ima 25 članica, a čak 52 odsto i dalje misli da ih je manje od 25 članica. Pet odsto anketiranih smatra da EU ima više od 25 članica, dok 20 odsto nije želelo da se izjasni. Samo u tri zemlje više od polovine građana je dalo tačan odgovor: 58 odsto Kiprana, 51 odsto Slovenaca i 50 odsto Luksemburžana. Slede ih Francuzi sa 45 odsto tačnih odgovora, dok su Britanci na poslednjem mestu sa samo osam odsto tačnih odgovora. Građani EU nisu bili sigurni koje bi zemlje mogle da uđu u EU naredne godine. Ukupno 29 odsto građana je izjavilo da je to Rumunija, a 25 odsto da je to Bugarska. Te dve zemlje treba da postanu punopravne članice EU 1. januara 2007. godine. Čak 42 odsto građana smatra da će ući Turska iako ona tek pregovara o eventualnom članstvu koje je predmet oštre polemike u EU. Neki građani EU i dalje misle da su kandidati za članstvo one zemlje koje su 2004. godine već ušle u Uniju. Tako je Poljsku među zemlje-kandidate uvrstilo 10 odsto građana, Mađarsku devet odsto, Sloveniju, Letoniju i Češku po šest odsto, Slovačku, Litavniju, Estoniju i Kipar po pet odsto i Maltu tri odsto.

Svaki šesti Evropljanin sam svoj gazda
U 25 zemalja Evropske unije samozaposleni čine 16 odsto ukupno zaposlenih u nefinansijskom sektoru, pokazuje novo istraživanje evropske statističke službe - Eurostat. To znači da od 197,4 miliona ukupno zaposlenih u EU, 121,6 miliona radi u nefinansijskom sektoru, od kojih je svaki šesti samozaposlen (19,4 miliona). Mala i srednja preduzeća sa do 250 zaposlenih čine 99,8 odsto preduzeća u nefinansijskom sektoru, isključujući poljoprivredu, javnu administraciju i netržišne sektore. Ta preduzeća zapošljavaju oko dve trećine radne snage u sektoru i to 30 odsto u mikro biznisu - sa manje od 10 radnika, 21 odsto u malom biznisu (10-49) i 17 odsto u srednjem biznisu (50 i 249 zaposlenih). Među članicama EU, najveći procenat samozaposlenih u prošloj godini imala je Grčka - 32 odsto ukupno zaposlenih u nefinansijskom biznisu. Slede Italija sa 29 odsto, Kipar sa 24 i Portugalija sa 21 odsto. Na dnu lestvice su Letonija sa sedam odsto samozaposlenih, Estonija sa osam i Danska, Litvanija i Slovenija sa po devet odsto. Gledano prema delatnostima, najveći procenat samozaposlenih u nefinansijskom sektoru je u građevinarstvu (25 odsto), pružanju usluga biznisu (23 odsto), distributivnoj trgovini (20 odsto) i hotelima i restoranima (19 odsto). U prerađivačkoj industriji je anagažovano osam odsto ukupno samozaposlenih u nefinansijskom sektoru, a u transportu i telekomunikacijama 11 odsto. Samo 0,2 odsto preduzeća u nefinansijskom biznisu u EU zapošljava 250 ili više ljudi. Ona, međutim, obezbeđuju 33 odsto radnih mesta i 43 odsto ukupne novostvorene vrednosti. Eurostat je u izveštaju o zaposlenosti u nefinansijskom sektoru obradio i podatke za pet zemalja izvan EU od kojih će dve, Bugarska i Rumuinija, postati članice bloka iduće godine. Među njima, najveći procenat samozaposlenih beleži Island - 15,6 odsto, slede Hrvatska sa 13,7 odsto, Bugarska sa 10,9 odsto, Rumunija sa osam i Norveška sa 6,7 odsto.

Gotovo čitav Singapur od 2007. na bežičnom Internetu
Najveći deo Singapura trebalo bi do 2007. godine da dobije bežični pristup Internetu, saopštila je vlada ovog ostrvskog grada-države, i dodala da će siromašnijim studentima ponuditi 10.000 kompjutera po povlašćenim cenama. Na osnovu vladine inicijative "Vajerles si-dži", digitalne pogodnosti bile bi dostupne svim građanima Singapura, rekao je sinoć premijer te zemlje Li Hsijeng Lung, a danas prenosi agencija Asošijejted pres . Prema njegovim rečima, vlada Singapura planira da do sledeće godine poveća broj "vrućih tačaka" za bežični prijem Interneta sa 900 na 5.000. Izjava je data na skupu kojim je obeleženo 25 godina unapređivanja informatičke tehnologije u Singapuru. "Moramo da stvorimo digitalne mogućnosti za sve Singapurce", rekao je Li Hsijen Lung. "I nikada ne smemo da dozvolimo digitalnu podelu u našem društvu". Za 10.000 kompjutera po povlašćenim cenama kvalifikuju se domaćinstva sa školskom decom, a starijim ljudima i invalidima biće pružena pomoć da pristupe Internetu, dodao je premijer. Dnevni list "Strejts tajms" izvestio je da će porodice sa mesečnim prihodom manjim od 2.000 singapurskih dolara, to jest 1.250 američkih dolara, moći da kupe kompjuter za samo 285 singapurskih, odnosno 179 američkih dolara. Plan vlade predviđa bežični pristup Internetu od 512 kilobita po sekundi koji će biti besplatan najmanje dve godine, a omogućavaće ga operateri telekomunikacionih usluga "Singtel", "I-sell" (iCell) i "Kju maks" (LjMadž) na javnim "vrućim tačkama" širom Singapura, saopštila je vladina agencija koja vodi program "Vajerles si-dži". Čitav projekat vredi 100 miliona singapurskih dolara, odnosno 63 miliona američkih a vlada će obezbediti oko trećine te sume.

Napad na američku bazu u Iraku
Vatrogasci i stručnjaci za opasne materije i dalje pokušavaju da ugase vatru u američkoj vojnoj bazi u predgrađu Bagdada, koju su pobunjenici gađali minobacačima u sredu, saopštila je američka vojska. Minobacačka granata, ispaljena iz obližnjeg naselja, pogodila je sinoć skladište municije u američkoj vojnoj bazi Falkon, saopštio je portparol te baze potpukovnik Džonatan Vitington. Pripadnici odreda za deaktiviranje eksploziva treba da počnu da uklanjaju neeksplodirane bombe, saopštio je Vašington. Islamistička vojska u Iraku, pobunjenička, antiokupaciona grupa, preuzela je odgovornost za taj napad u saopštenju objavljenom na internetu. U noćašnjim eksplozijama niko nije ranjen, a Vašington je saopštio i da taj napad nema nikakvog strateškog značaja. Eksplozije, požar i dim videli su se na udaljenosti od nekoliko kilometara i u centralnom Bagdadu, gde su se osetili i potresi. U seriji eksplozija oštećene su obližnje kuće, ali među civilnim stanovništvom nije bilo ranjenih, saopštio je policijski zvaničnik Furat Gaiti. Baza Falkon se nalazi u industrijskoj oblasti na južnom ulazu u Bagdad.

Cene nafte pale ispod 58 dolara za barel
Nafta je danas u Njujorku skliznula na ispod 58 dolara za barel, primičući se najnižem pragu u poslednjih osam meseci, jer trgovci gube strpljenje zbog koškanja u OPEK-u oko pojedinosti smanjenja proizvodnje petroleja i prognoza da će svetska potražnja biti manja. Laka američka nafta izgubila je 60 centi i pala na 57,92 dolara za barel, a u Londonu je severnomorski Brent danas pojeftinio za 64 centa, na 58,70 dolara. Trgovci kažu da ne vide čvrstu odluku OPEK-a da će smanjiti produkciju kako bi se spečio dalji pad cena, a američki metereolozi kažu da će ova zima u SAD biti toplija od očekivanja. Kao dodatak, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je danas smanjila svoju procenu povećanja svetske potražnje nafte u idućoj godini za 90.000 barela dnevno, na 1,45 milion barela na dan, zbog nešto slabije potražnje u SAD. Uprkos naizgled dogovorene oduke kartela zemalja proizvođača nafte o smanjenju proizvodnju za jedan milion barela dnevno, rasprava o tome kako i kad zavrtati slavine odložila je formalni sporazum, prvi o smanjenju produkcije OPEK-a za protekle dve i po godine.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"