Koliko pojaseva, toliko putnika
Teška saobraćajna nesreća koja se u subotu dogodila u blizini regiona Kaledon, kada je kombi udario u traktorsku prikolicu, odnela je četiri života. U kombiju, koji je vozila kanadska državljanka korejanskog porekla Mi Song, nalazili su se njeni rođaci, koji su iz Koreje došli u posetu da ovde proslave Dan zahvalnosti. Trebalo je da se oni već narednog dana vrate u svoju domovinu. U kombiju je bilo deset putnika, a svega sedam sigurnosnih pojaseva, što nije u suprotnosti sa važećim propisima. Ova nesreća podstakla je provincijsku vladu da odmah preduzme korake za uvođenje amandmana na zakon o saobraćaju, po kome bi trebalo da u automobilu ili kombiju bude samo onoliko osoba koliko ima sigurnosnih pojaseva. Trenutno, to važi samo za vozila kojima upravlja novopečeni vozač, sa G1, i oni koji imaju uslovnu kaznu. Zakon o sigurnosnom pojasu donet je pre trideset godina i, kako napominje policajac Kem Vuli, spasao je na hiljade života, ali je očigledno neophodno da se uvedu neke dodatne odredbe. On kaže da se obično deca, turisti i zaposleni voze bez pojasa, čime ugrožavaju kako sebe, tako i ostale učesnike u saobraćaju. Vuli napominje i da je pretovarivanje vozila izuzetno opasno, zato što se remeti ravnoteža, te vozači mogu lako da izgube kontrolu nad volanom. Ministarka za saobraćaj Dona Kensfeld je, predlažući amandman, pozvala sve članove Parlamenta da bez rezerve podrže njegovo usvajanje. Premijer Dalton Mekgvinti je istakao da je očigledno da, i pored toga što se veruje da su ovdašnje saobraćajnice najbezbednije u Severnoj Americi, ipak mora još mnogo toga da se uradi da bi bezbednost putnika bila osigurana. Lider opozicionih konzervativaca Džon Tori zamera što se amandmanom dozvoljavaju neki izuzeci kod nošenja sigurnosnog pojasa, dok je Piter Kormos iz NDP-a zabrinut što će putnici, a ne vozači biti kažnjavani za nestavljanje pojasa. Njegova stranka insistira da vozač ne bi smeo ni da pomisli da pokrene motor ukoliko nisu svi putnici lepo smešteni. Razmotriće se i ideja da sigurnosni pojasevi budu obavezni i u školskim autobusima. Premijer Mekgvinti kaže da, sudeći po nekim podacima, zbog same konstrukcije autobusa može biti bezbednije čak da deca ne stavljaju sigurnosne pojaseve. Ministarka Kensfeld kaže da će njeno ministarstvo iz nacionalne studije prikupiti informacije o tome i da će se, na osnovu njih, odlučiti da li je potrebno menjati i taj segment zakona.

Trostruko ubistvo i samoubistvo
U tihom montrealskom naselju Bikonsfild, punom zelenila, ponovo se dogodio zločin u kojem ima više žrtava. Ovog puta u pitanju je porodica Coković, bugarskog porekla. Otac porodice, Dragoljub, psiholog i terapeut, ubio je iz pištolja svoje dve ćerke, Ivu i Alisu,od 17 i 10 godina, i svoju bivšu suprugu Milu, na spavanju, najverovatnije posle porodične svađe, da bi potom pucao na sebe. Njegovo stanje je kritično. Supružnici Coković su se razveli 2002. godine, ali su pre otprilike godinu dana ponovo počeli da žive zajedno. Šokirani susedi i prijatelji kažu da su oni bili porodica koja je makar na izgled, imala sve - delovali su srećno, bili su materijalno dobro situirani, družili su se, putovali, bavili se sportom i bili uspešni u školi i na poslu. U Kanadu su se doselili devedesetih godina prošlog veka i bili su aktivno uključeni u rad bugarske zajednice. Policija će pokušati da iznađe odgovore na pitanje šta je bilo to zbog čega su tako iznenada i surovo prekinuti njihovi životi. Pre ovog zločina, u istom kraju su aprila 1995. godine Frenka Tupea i njegovu ženu ubili lopovi koji su pljačkali njihovu kuću. Maja 2001. godine Margaretu i Eda Fertaka ubio je njihov sin šizofreničar, koji potom počinio samoubistvo. Te iste godine Džon Bauer je takođe izvršio samoubistvo, pošto je prethodno ubio svoju suprugu, tri sina, tasta i poslovnog partnera. Svi zločini dogodili su se u krugu od oko pola kilometra.

Bob Rej uživa najveće poverenje
Ispitivanje javnog mnjenja koje je uradio EKOS Riserč pokazuje da bi najviše Kanađana volelo da nekadašnji ontarijski premijer Bob Rej, na slici dole desno, bude novi lider Liberalne stranke. Njemu daje prednost 26 odsto anketiranih, u poređenju sa 21 odstom koliko se izjasnilo za Majkla Ignatiefa. Ostala dvojica kandidata, bivši poslanik provincijskog Parlamenta Džerard Kenedi i bivši federalni ministar Stefan Dion dobili su po 12 odsto. Isti je poredak bio i kada je trebalo reći ko je od kandidata alternativni izbor. Nešto ispod trećine anketiranih, tačnije 28 odsto, reklo je da ne zna ili da ne daje prednost ni jednom od četvorice pomenutih kandidata za novog lidera liberala. Što se tiče podrške strankama, građani su u ovom ispitivanju za nijansu dali manju prednost vladajućim konzervativcima, nego što je to bio slučaj u prethodnom izjašnjavanju. Sada je podršku konzervativcima dalo 36 odsto (sredinom septembra 38,7), a liberalima 31,7 odsto (septembra 28,8). Stručnjaci iz EKOS-a smatraju da je popularnost konzervativcima opala zbog dešavanja u Avganistanu i politike očuvanja životne sredine. Ako se uzme u obzir da će konvencija za izbor novog lidera doneti nove poene liberalima, onda oni zaključuju da će podrška ovim dvema strankama biti izjednačena. Izbori bi mogli da ponovo dovedu do manjinske vlade. EKOS je takođe ustanovio da poverenje u federalnu vladu opada. Prošlog meseca se svaka druga anketirana osoba izjasnila da vladana politika ide u ispravnom pravcu, a sada je njihov broj neznatno opao do 47 odsto. No, sa druge strane, gotovo je isto toliki procenat građana koji smatraju da vladin pravac nije ispravan - 45 odsto.

Traže se dobre bebe
Školski odbor engleskih škola u Montrealu (EMSB) traži nekoliko dobrih beba za program obuke u kojem bi učenici naučili da pokažu poštovanje, brigu i saosećanje, a da izbegnu agresiju prema drugima. ESMB će uraditi probnu obuku sa montrealskom verzijom nagrađivanog programa Koreni empatije. Program je 1996. godine osmislila Meri Gordon i on se primenjuje u dve hiljade škola širom zemlje. Program će u ESMB početi da se realizuje zahvaljujući komesaru Žinet Sove-Frankel, koja se sa njim upoznala tokom posete Vankuveru. Ona je tada bila više nego iznenađena pozitivnim uticajem koji su bebe imale na decu. Zbog empatije koja se stvara u odeljenju, menja se dinamika grupe i razrešava se sve što može da uslovi konflikt ili nasilničko ponašanje. Iako kaže da su razlozi za uvođenje programa jasni svima, ona navodi da su današnja deca pod većim stresom nego generacije njihovih roditelja, da sa svih strana osećaju pritisak i to od najranijih dana. Oni su putem televizije zasuti informacijama o svemu što se događa u svetu, vide šta se događa u školi i van nje, u njihovim porodicama. Programom je predviđeno da roditelji sa svojim bebama dođu u osnovačku učionicu ukupno devet puta tokom školske godine. Na početku godine beba bi trebalo da bude stara između dva i četiri meseca, a deca bi mogla da je gledaju, da prate njen razvoj, i da postavljaju pitanja. Koordinator programa Stefani Dipon kaže da ovako zamišljen proces čini da se deca vežu za bebu kroz zajedničko iskustvo. Sa decom se radi kako bi mogli da prate bebin napredak, a uz to su u prilici da uvide koliko se razlikujemo, iako smo u suštini isti. Ona napominje da se možemo identifikovati sa bebom, jer smo svi prošli kroz razne razvojne faze koje kod bebe prepoznajemo i povezujemo sa nama samima. Roditelji beba takođe imaju koristi od ovog programa, jer su u prilici da sa učenicima razgovaraju o svojim mališanima i da vide reakcije. Školske vlasti se nadaju da će program moći da započnu ove jeseni u osnovnim školama Roslin i Vestmaunt park, ukoliko pronađu dovoljno beba. Mladi roditelji uglavnom strahuju od bacila i za bezbednost svojih mališana, ali ih školske vlasti uveravaju da tome nema mesta. Deci nije dozvoljeno da drže bebe, jer se vodi računa kako o roditeljima, tako i o bebama. Naglašava se i da su roditelji sve vreme uz svoje bebe.

Optužena na osnovu svedočenja
Pred sudom u Torontu nalazi se veoma delikatan slučaj Ivane Levković, 24, iz Toronta, koja se tereti za prikrivanje tela preminulog odojčeta. Ova bivša igračica predala se policiji ranije ove godine kada je, u jednoj kesi u praznom stanu u Misisagi, nastojnik pronašao poluraspadnuto telo bebe. Autopsijom nije moglo da se utvrdi da li je beba preminula na porođaju ili pre rođenja. Levkovićeva je tada puštena uz kauciju. U međuvremenu je Ivana Levković osumnjičena je i da je negde između 2002. i 2003. godine, dok je živela u Torontu, svoju preminulu bebu stavila u zamrzivač i da je tu čuvala godinama, da bi je nakon toga bacila u reku Hamber. Po policijskim navodima, baziranim na svedočenju, ova mlada žena se porodila u svom domu i beba je preminula, pošto joj nije pružena odgovarajuća nega. Marinci policije u Torontu pretražili su reku prošle godine, ali nisu pronađeni nikakvi posmrtni ostaci bebe. Advokat Ivane Levković, Majkl Mun, kaže da su optužbe protiv njegove klijentkinje lažne i da je glavni dokaz protiv nje zasnovan na priči čoveka, sada pokojnog, koga naziva narkodilerom i podvodačem. Mun ističe da njegova klijentkinja uopšte nije imala bebu dok je živela u Torontu. Međutim, policija tvrdi da imaju dokaze koje im je jedan očevidac pružio januara 2005. godine. Ivana Levković treba da se pojavi pred sudom u Bramptonu 23. oktobra za slučaj u Pilu, a u utorak za kauciju po sumnji u vezi sa slučajem u Torontu.

Humanost kao rođendanski poklon
Medicinska sestra iz St. Džonsa, Džudi Barton, koja rukovodi ovdašnjom službom za transfuziju, pozvala je svoje prijatelje da je, umesto poklonom, za pedeseti rođendan obraduju dobrovoljnim davanjem krvi. Ona je objasnila da je srećna što je zdrava i što joj ništa ne treba, ali da je krv uvek nekome potrebna. Među njenim prijateljicama ima nekoliko obolelih od raka dojke, a ta bolest inhibira sposobnost organizma da stvara nove ćelije krvi. Ideja joj je bila da okupi isto toliko davalaca koliko godina puni ali, na žalost, njena akcija samo polovično je uspela. To nikako ne umanjuje izuzetnu humanost ove žene i njene ideje, naprotiv. Veliki je uspeh što je uspela da neke svoje prijatelje inspiriše da po prvi put u životu budu dobrovoljni davaoci dragocene tečnosti, a neki su to uradili posle dugogodišnje pauze. Velika je stvar što su mnogi shvatili da to nije ništa teško, već nešto što čoveku može da pruži osećaj ispunjenosti. Rođendan Džudi Barton bio je u ponedeljak. Prikupljena krv dovoljna je da 75 osoba kroz transfuziju dobije krvne produkte.

Hrana za siromašne i gladne
U Ridžajni je tokom vikenda oboren svetski rekord u prikupljanju hrane za siromašne i gladne. Vejn Helikvist, direktor Narodne kuhinje za Ridžajnu i okrug, kaže da je za 24 časa prikupljeno nešto preko 100.257 tona namirnica, čime je oboren raniji rekord koji je držala Filadelfija. Ovaj rekord je mnogima skrenuo pažnju na sve veći problem siromaštva koji postoji u jednoj od najbogatijih zemalja sveta. Napominje se da obroke u narodnoj kuhinji u Ridžajni, gradu od 190 hiljada stanovnika, koristi više od deset hiljada ljudi mesečno. U čitavoj Kanadi postoji 650 narodnih kuhinja koje pripreme 2,72 miliona obroka mesečno za oko 800 hiljada ljudi. Helikvist ističe da je siromaštva oduvek bilo i da će ga biti, ali da je trenutno mnogo porodica ugroženo zbog nepravovremenog usklađivanja socijalne pomoći sa stvarnim troškovima života. Nacionalni savet za socijalnu pomoć procenjuje da je potrebno oko 21,6 milijardi dolara za eliminisanje siromaštva u Kanadi. Po podacima Statističke službe, svako sa primanjima manjim od 14.303, pa sve do 54.987 dolara, u zavisnosti od broja članova porodice i mesta u kojem žive, smatra se siromašnim.

Internet šalter najomiljeniji
Obavljanje poslova plaćanja putem interneta je najomiljenije i najčešće se koristi, ali štediše i dalje najviše cene lični kontakt sa bankarskim činovnicima, kaže se u studiji koju je obavila firma J.D. Power and Associates. Lični kontakt bitan je za uspostavljanje poverenja i to je nešto što se ne može ostvariti putem interneta. Među pet najvećih kanadskih banaka, TD Canada Trust, deo bankarske grupe Toronto Dominion, ocenjena je kao najbolja po mišljenju klijenata. Na drugom mestu je Banka Nove Skotije, dok je RBC Rojal banka treća. U istraživanju je učestvovalo preko dvanaest hiljada bankarskih klijenata.

U Torontu treći čin
Najbolji dometi televizijske produkcije u oblasti drame, komedije i efekata nagrađuju se tradicionalno nagradama Džemini. U sredu su priznanja dobili glumci za sporedne uloge, kao i pregaoci koji učestvuju u stvaranju programa iza kamere, poput stručnjaka za svetlosne i zvučne efekte, reditelja i pisaca scenarija. Druga sezone serije Slings and Arrows, Movie Network-a dobila je tri nagrade i to za režiju, koja je dodeljena Piteru Velingtonu, za najbolju sporednu ulogu Suzan Kojn i Kojnovoj, Bobu Martinu i Marku Mekkiniju za pisanje. Za najbolje uloge koje su ostvarili kao gosti u seriji CBC-a At the Hotel, nagrade su dobili Mori Čajkin i Linda Keš. Za najbolji televizijski film proglašeno je ostvarenje Hunt for Justice: The Louise Arbour Story, u produkciji Galafilma iz Montreala. Glumac Doneli Rouds, koji je igrao dr Granta Robertsa u porodičnoj seriji Danger Bay, dobitnik četiri Džeminija, od kojih jednog za ulogu u Da Vinci's Inljuest, dobio je nagradu Earle Grey za svoj doprinos internacionalnom imidžu kanadske televizije. Pisac Pit Vajt, autor serija Danger Bay, Da Vinci's Inquest i Northwood, dobio je nagradu Margaret Kolije za scenario. Glavne nagrade biće dodeljene 4. novembra u Vankuveru, kada će se saznati ko je ostvario najbolju glavnu ulogu, i koja drama i humoristička serija su bile najbolje.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"