Institucije RS nemaju veze s haškim beguncima
Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Stanislav Čađo izjavio je da ne postoji nikakva veza institucija u tom entitetu sa mrežom podrške haškim beguncima. "Odlučno tvrdim da ne postoji nikakva veza niti mreža, niti pojedinaca koji pomažu haške optuženike sa bilo kojom od institucija RS", kazao je Čađo novinarima u Banjaluci. Ministar policije, međutim, nije isključio mogućnost da određeni pojedinci ili grupe pomažu haške begunce. "MUP RS vrlo intezivno radi po svim oblastima koje mogu da se dovedu u vezu s tim pitanjem i budu izvor informacija koje mogu da doprinesu rešenju pitanje saradnje sa Hagom", kazao je on. Čađo je rekao da izjavu glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je nezadovoljna saradnjom RS sa sudom u Hagu, "ne posmatra kao takvu". "Moj ukupan utisak nije bio takav. Pa i ja sam nisam zadovoljan radom svih pripadnika MUP RS", kazao je Čađo, koji je posetio Tribunal. Ministar je naveo da je tokom razgovora sa zvaničnicima Tribunala naglašena potreba potpune saradnje RS sa tim sudom, dodajući kako je "ocenjeno da su svi zahtevi Tužilaštva... ispunjavani redovno i u traženim rokovima". "Sugerisano je da MUP ima što aktivniji pristup rešavanju ovih problema i mi smo izrazili spremnost da ostvarimo napredak, ali smo uporedo s tim ukazali na sve ono što objektivno predstavlja teškoće sa kojima se mi susrećemo", kazao je Čađo. Te se teškoće, kako je precizirao, odnose na lociranje i hapšenje preostalih haških begunaca, što, kako je naglasio, "zahteva daleko sofisticiraniji i ozbiljniji pristup". Prema njegovim rečima, da bi se preostali haški begunci priveli pravdi potrebna je daleko bolja saradnja svih bezbednosnih struktura i agencija u RS, BiH, regionu, ali i međunarodne zajednice. Ministar policije RS je naveo da mu je tokom razgovora u Hagu ukazano da pojedini haški begunci prelaze granicu BiH, a da je taj problem u nadležnosti Državne granične služba BiH, koja kontroliše granicu. Upitan da li poseduje informacije o tome da li se haški optuženici nalaze ili su bili na teritoriji RS, Čađo je kazao da nema takve informacije, ali da će ih, ako ih dobije, dostaviti na relevantne adrese.

Više od 150 ljudi ostalo bez državljanstva BiH
Specijalizovana komisija Bosne i Hercegovine oduzela je državljanstvo od 156 osoba, poreklom mahom iz Afrike i Azije, koje su ga stekle za vreme rata u BiH. Komisija za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana u BiH je od 1. marta do 31. avgusta donela 92 rešenja o oduzimanju bosansko-hercegovačkog državljanstva, navodi se u šestomesečnom izveštaju o radu Komisije. U međuvremenu, od avgusta do danas, doneto je još odluka o oduzimanju državljanstava, tako da ukupan broj rešenja iznosi 156. Komisija će, kako je navedeno, izveštaj dopuniti i dostaviti ga Parlamentu i Tužilastvu BiH. Veće ministara BiH je u martu formiralo Komisiju za reviziju državljanstava dodeljenih tokom rata u BiH. Komisija je počela sa izručivanjem državljana koji nisu sa područja bivše Jugoslavije. Predmet revizije su naturalizovani državljani afro-azijskog porekla, kojih u BiH ima oko 1.500.

Slovenci grade ostrvo
Slovenija će izgraditi ostrvo na Jadranu, između Kopra i Izole, predviđeno je nacionalnom razvojnom strategijom za period 2007-23. Ostrvo površine 30 hiljada kvadratnih metara, visoko tri metra, biće napravljeno od materijala koji će preostati od gradnje auto-puta Kopar-Izola. Vrednost projekta koji će biti realizovan između 2013. i 2020, zaduženi za turizam u slovenačkom Ministarstvu privrede procenjuju na oko 100 miliona evra, prenose slovenački mediji. Duž obale veštačkog ostrva biće plaže, a centralni deo će sa obalom povezivati šetalište. Ostrvo će imati kapacitete za zdravstveni "velnes" turizam , i zabavu.

Slovenija vratila arheološke predmete
Slovenačke vlasti vratile su Makedoniji 190 zaplenjenih predmeta koji su iskopani na arheološkim lokalitetima u jugoistočnom delu Makedonije, saopštila je makedonska Uprava za zaštitu kulturnog nasleđa. Kako se navodi u saopštenju, reč je o predmetima od bro-nze sa kraja šestog i početka sedmog veka p.n.e. i predmetima od keramike iz četvrtog i trećeg veka p.n.e. Direktor makedonske uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Pasko Kuzman pozdravio je odluku Slovenije da vrati ove predmete Makedoniji. Arheološki predmeti su zaplenjeni u martu prošle godine na hrvatsko-slovenačkoj granici, u autobusu koji je išao na relaciji Makedonija (Tetovo) - Nemačka. Inspektor Uprave Ilčo Bojčevski tvrdi da su predmeti bili sakriveni u vreći za pasulj i da je trebalo da budu prodati na nemačkom tržištu. Naručilac je bio makedonski državljanin koji živi u Nemačkoj i koji se bavi otkupom artefakata. Makedonski Interpol raspisao je međunarodnu poternicu za njim.

Sanader: Poseta SAD izuzetno uspešna
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je juče u Vašingtonu da je njegova trodnevna poseta SAD bila "izuzetno uspešna". Istim rečima Sanader je uoči povratka u Hrvatsku, ocenio i razgovore s predsednikom i potrpedsednikom SAD Džordžom Bušom i Dikom Čejnijem, i sa državnim sekretarima Donaldom Ramsfeldom i Kondolizom Rajs. Podršku koju su lideri SAD iskazali Hrvatskoj i njenim evroatlantskim ciljevima Sanader je opisao kao "konačnu potvrdu Hrvatske kao subjekta međunarodne politike i zajednički uspeh svih koji su radili na učvršćivanju međunarodnog položaja Hrvatske". "Ovo što smo doživeli u Vošingtonu svedoči da je Hrvatska postala renomirani partner međunarodne zajednice, SAD, Evropske unije i svih kojima je stalo do prosperiteta i mira u svetu", rekao je on. Sanader je iztakao da je najvažniji trenutak tokom posete bio kada je Buš izjavio da Hrvatska treba da uđe u NATO 2008. godine. Na pitanje da li je zauzvrat Hrvatska trebalo da obeća potpisivanje člana 98 o neizručivanju američkih vojnika Međunarodnom krivičnom sudu ili da obeća slanje dodatnih snaga u Avganistan, Sanader je rekao da je čuo za takva nagađanja u Hrvatskoj, ali da se "o tome nije govorilo". Na pitanje novinara kako misli da nepoverljivu hrvatsku javnost uveri u prednosti NATO članstva, Sanader je rekao da NATO danas nije ono što je bio u vreme hladnog rata. Kako je rekao, NATO čine vrednosti kao što su demokratija, sloboda, ljudska prava, vladavina prava, socijalno-tržišna privreda, a to su vrednosti koje Hrvatska brani. Sanader je, rekao da je predsednika Buša zanimalo dokle je Hrvatska stigla na putu ka EU, a izjavio je da su razgovarali i o globalnom ratu protiv terorizma, o situaciji u regionu, o BiH i Kosovu. Sanader je rekao da je u razgovoru sa Bušom naglasio potrebu održavanja statusa ravnopravnosti, konstitutivnosti i suverenosti hrvatskog naroda u BiH, kao temeljne pretpostavke očuvanja BiH, što su podržali svi njegovi američki sagovornici.

Presuda suda u Strazburu biće poznata 6. novembra
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa tužbom hrvatskih štediša Ljubljanske banke protiv Slovenije biće objavljena 6. novembra, saopštio je ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel. Rupel je na sednici odbora slovenačkog parlamenta za spoljnu politiku odgovarao na pitanje poslanika opozicione Liberalno demokratske stranke Jožefa Školjča, kojeg je zanimalo šta danas može da se sazna o presudi, nakon što su hrvatski mediji objavili da je sud u Strazburu doneo odluku po tužbi hrvatskih štediša protiv Slovenije. Troje bivših štediša podružnice Ljubljanske banke u Zagrebu su uložili tužbe protiv Slovenije 1998. i 1999. godine, a saslušanje je obavljeno 2003. godine. Sud je 2004.godine presudio da je nadležan za donošenje odluke u tom slučaju. Odluka suda biće važna za sudbinu oko 130.000 štediša, koji od Ljubljanske banke zahtevaju 150 miliona evra devizne štednje sa pripadajućim kamatama. Slovenija od početka tvrdi da je pitanje štednje, pitanje sukcesije bivše Jugoslavije. Rupel je danas objasnio da se pitanjem stare devizne štednje bavi visoki predstavnik za sukcesiju Miha Pogačnik. "Neformalno sam obavešten da je predmet završen, a i sam sam optimista, kao i što je Pogačnik", rekao je slovenački šef diplomatije. Pogačnik je juče za državnu agenciju STA potvrdio da je neformalno obavešten da je sud usvojio odluku i da je očekuje "povoljan rezultat".

Crna Gora nema potencijal za EU
Odlazeći crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je da se slaže sa ocenama evropskih zvanicnika da Crna Gora nema dovoljno institucionalnih i kadrovskih potencijala za priključenje Evropskoj uniji (EU). U intervjuu podgoričkoj Atlas Televizji on je rekao da su tačne i ocene da se reforme u pravnoj oblasti ne sprovode dovoljno dinamično. "Koliko god nam nije milo da čujemo tu vrstu prigovora... ipak treba biti realan i kazati da kao i druge države u tranziciji, ni Crna Gora nema dovoljno institucijalnih i kadrovskih kapaciteta. Da imamo razvijene te kapacitete, već bi bili članica EU", kazao je Đukanović. On je ocenio da je potrebno dalje dinamizirati reforme u pravnom sistemu - državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i pravosuđu. Govoreći o stranim investicijama, Đukanović je kazao da u Crnoj Gori postoji "izvestan deficit" investirora iz Srbije, ali je izrazio uverenje da će nakon rešavanja statusa Kosova i usvajanja ustava srpski investitori igrati značajniju ulogu nego do sada. On je kazao i da su politički dogadaji u odnosima Srbije i Crne Gore uslovili izvestan zastoj u relizaciji prekograničnih investicija. "Veoma mi je drago da već oni značajniji investitori iz Srbije shvataju svu besmislenost tako veštački postavljenih barijera", kazao je Đukanović.

Šestorici podgoričana određen pritvor
Šestorici Podgoričana, osumnjičenih za učešće u međunarodnom lancu prevara i falsifikovanja, istražni sudija Višeg suda u Podgorici Miroslav Bašović odredio je pritvor, objavile su podgoričke "Vijesti". Sudija Bašović je rekao da o tom predmetu "ne može da priča sa novinarima" i prekinuo telefonsku vezu. Prema pisanju lista, u pritvoru su zadržani Dragoljub Kilibarda (59) i njegovi sinovi, Vladan (32) i Slobodan (29). Pritvoreni su i Zoran Milutinović, Srećko Vukanović i Tomislav Martinović. Oni su osumnjičeni da su sa falsifikovanom dokumentacijom uspešnih firmi nastupali u njihovo ime, nudeći klijentima lažne zlatne poluge, umetničke predmete i nekretnine. Jedan od uhapšenih, Vladan Kilibarda, bio je zaposlen u kriminalističkoj tehnici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Pretpostavlja se da je on omogućio "precizne i vešte" falsifikate dokumentacije. Policija je pretresla i stanove uhapšenih, a u jednom stanu našla je svežnjeve "novca" u kojima su samo prva i poslednja novčanica bile prave, dok je između njih bio običan papir. Protiv osumnjičenih postupak je pokrenula crnogorska specijalna tužiteljka za organizovani kriminal Stojanka Radović.

Većina zaposlenih platu prima iz budžeta
Više od 59 odsto zaposlenih u Crnoj Gori platu prima iz budžeta, što znači ne samo da je administracija u toj državi glomazna već i da je relativno slab ekonomski rast, saopštila je kancelarija Agencije UN za razvoj (UNDP) u Podgorici. Na konferenciji za novinare održanoj povodom 17. oktobra , Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, predstavnik UNDP Mirsad Bibović je rekao da Crna Gora ima jednu od "najvećih vlada" u svetu, proporcionalno veličini zemlje. Stalni predstavnik Kancelarije UNDP Garet Tankosić Keli ocenio je da je u Crnoj Gori borba protiv siromaštva gotovo stala onog momenta kada je izrađena strategija u toj oblasti. Prvi korak nakon toga, kako je Tankosić Keli rekao, trebalo je da bude definisanje prioriteta, a drugi da se odabrani prioriteti vežu za realne budžetske mogućnosti. Prema podacima UNDP, 12 odsto crnogorskog stanovništva je bilo apsolutno siromašno, a to znači bez dovoljno sredstava za hranu, bez odgovarajućeg smeštaja, odeće i obuće. Oko 30 odsto stanovništva je "ekonomski ugroženo", a 45 odsto siromašnih ljudi živi u severnom delu Crne Gore. Približno dve trećine crnogorskih građana nema kompjuter, a samo jedna petina koristi internet. Iznet je i podatak prema kome se 88 odsto malih i srednih preduzeća susrelo sa korupcijom, a navedeno je i da Crna Gora uvozi jednu trećinu električne struje.

Prosečna neto plata u septembru 248 evra
Prosečna plata u septembru u Crnoj Gori bila je nešto viša od 248 evra, saopštio je crnogorski zavod za statistiku "Monstat". Predstavnik "Monstata" Radomir Đurović je na konferenciji za novinare rekao da je septembarska zarada, bez poreza i doprinosa, bila za 0,35 odsto niža od avgustovske. U septembru su neznatno poskupili poljoprivredni proizvodi, usluge i piće. Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori u prvih devet meseci ove godine bila je veća za 1,5 odsto u odnosu na isti period 2005. godine.

Vlada i kanadski investitor blizu dogovora o Arsenalu
Crnogorska vlada i kanadski milijarder Piter Mank su na putu da uspešno završe pregovore o kupoprodaji bivšeg Mornaričko-remontnog zavoda u Tivtu, objavile su podgoričke "Vijesti". List je preneo ocenu zastupnika Manka, Dejvida Vin Morgana da su Vlada Crne Gore i kanadski milijarder protekla dva dana "napravili veliki napredak" u pregovorima. "Postoje još dva ili tri pitanja koja nisu rešena", rekao je Morgan i najavio da će Mank sledeće sedmice doći u Crnu Goru na razgovore sa premjerom Milom Đukanovićem. Mankova kompanija je ranije jedina dostavila ponudu na tender za prodaju Mornaričkog zavoda, poznatog i pod imenom "Arsenal". Milijarder Mank je najavio da će u "Arsenal" uložiti više od 100 miliona evra.

ANB će biti kažnjen zbog uskraćivanja informacija
Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore biće kažnjena novčano, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, jer nije prihvatila da saopšti podatke o broju zaposlenih u toj instituciji, uz obrazloženje da je reč o državnoj tajni. ANB će zbog uskraćivanja te informacije podgoričkoj nevladinoj organizaciji "Mreža za afirmaciju nevladinog sektora", biti kažnjena novčanom kaznom koja je, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, od 500 do 5.000 evra. Upravni sud je ocenio da je rešenje ANB nezakonito, jer "nijednim zakonskim aktom nije propisano da se podaci o broju zaposlenih čuvaju kao državna tajna". Sud je naveo i da "ne postoji nijedan razlog" zbog kojeg građani ne bi bili upoznati sa tim informacijama. MANS je tužio ANB koji je toj nevladinoj organizaciji odbio da saopšti ukupan broj zaposlenih u toj instituciji, broj zaposlenih po sektorima, kao i njihove bruto i neto zarade u decembru 2005. godine. Obrazloženje ANB-a je bilo da su ti podaci "državna tajna" , te da bi njihovim objavljivanjem "nastala šteta značajno veća od javnog interesa za objavljivanjem informacija". Upravni sud je takođe, zbog nenadležnosti, odbacio zahtev MANS-a da pokrene prekršajni postupak protiv ANB-a. MANS je tužio ANB i zbog uskraćivanja informacije toj nevladinoj organizaciji o broju prisluškivanih i praćenih u 2005. godini, a Upravni sud će konačnu odluku o tome doneti tokom naredne nedelje.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"