Broj 1075, 20. oktobar 2006.
| Istraga o kongresmenu koji je pomogao braći
iz Srbije |
| |
Američki Federalni istražni biro (FBI)
istražuje rad jednog američkog kongresmena koji je pomogao "dvojici braće iz
Srbije, povezanim sa bivšim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem",
javila je američka novinska agencija AP.
AP ne navodi imena "dvojice braće", a pretraga na Internetu ukazuje na
povezanost kongresmena Kurta Veldona, dole, sa braćom Karić.
 Britanski "Dejli telegraf" je 6. maja 1999. godine, za vreme NATO
bombardovanja SR Jugoslavije, pisao da je Dragomir Karić tada u Beču "tajno
pregovarao sa Rusima i Amerikancima" kako bi, u sklopu napora da se nađe
rešenje za mir na Kosovu, bio "omogućen ulazak stranih trupa na Kosovo".
List je tada naveo da je Dragomir Karić zajedno sa Kurtom Veldonom učestvovao
u pregovorima koji bi doveli do odluke Miloševića da prihvati ulazak
međunarodnih snaga na Kosovo.
Sada FBI istražuje da li je kongresmen Veldon, iz Republikanske partije,
upotrebio uticaj kako bi svojoj ćerki obezbedio lobističke i savetničke
ugovore. Prema rečima dve osobe upoznate sa dosijeom, glavna pažnja usmerena
je na unosne lobističke ugovore vredne milion dolara koje je Veldonova ćerka
Karen dobila od stranih klijenata i na to da li joj je u tome pomogao otac.
Agenti FBI-ja istražuju rad Veldona koji je pomogao dvema ruskim kompanijama i
"dvojici braće iz Srbije koji su bili povezani sa bivšim predsednikom Srbije
Slobodanom Miloševićem", naveli su upućeni izvori koji su želeli da im imena
ostanu u tajnosti zbog poverljivosti dosijea, piše AP.
Veldon važi za stručnjaka za spoljnu politiku koji se u više navrata sukobio s
administracijom američkog predsednika Džordža Buša. |
| |
| |
|
| |
| Godišnjica poslednjeg oslobođenja Beograda |
| |
 Danas se obeležava 62 godine od oslobođenja
Beograda u Drugom svetskom ratu.
Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka
Dapčevića i formacije Crvene armije na čelu sa generalom Ždanovim zauzele su
Beograd 20. oktobra 1944. godine u devet časova ujutru, i prešle na levu obalu
Save, prodirući prema Zemunu.
U neposrednim borbama za oslobođenje Beograda, jedinice Narodnooslobodilačke
vojske imale su 2.994 mrtva borca, podoficira i oficira i 3.379 ranjenih.
Crvena armija imala je 960 poginulih boraca, podoficira i oficira i 1.100
ranjenih.
 Prethodnih godina 20. oktobar obeležavali su i predstavnici Udruženja
političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, jer je nakon oslobođenja
Beograda streljan veliki broj građana za koje su komunističke vlasti tvrdile
da su sarađivali sa okupatorom. |
| |
| |
|
| |
| UN produžile mandat Ahtisariju do juna 2007. |
| |
Ujedinjene nacije su produžile mandat svog
specijalnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija do juna 2007, rekla
je agenciji Ahtisarijev portparol Hua Đijang.
"Specijalni izaslanik je rekao da su svi ugovori sa UN koji se tiču UNOSEK-a
produženi do juna 2007, ali to ne znači da će proces tako dugo trajati",
kazala je Hua Đijang u telefonskoj izjavi.
Predstavnica UNOSEK-a je objasnila da je dužina mandata, odnosno trajanja
ugovora "administrativna stvar", jer "tako Ujedinjene nacije funkcionišu", ali
da to "ni na koji način ne utiče na trajanje procesa definisanja statusa".
Prema preporukama Kontakt-grupe koje je podržao Savet bezbednosti UN,
pregovori o Kosovu trebalo bi da se okončaju do kraja 2006. godine, mada su
sve češće najave da bi odluka o statusu mogla biti odložena za nekoliko meseci,
dok se ne održe očekivani izbori u Srbiji.
Ahtisari je od Kontakt grupe dobio mandat da sačini sveobuhvatan predlog
rešenja za Kosovo koji bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da bude završen.
Izaslanik UN je najavio da će nacrt rešenja najpre dostaviti srpskoj i
albanskoj strani, kako bi se videlo da li je moguće da se u pregovorima učini
dodatni napredak i postigne nekakav dogovor. On će potom nacrt izneti u Savetu
bezbednosti UN.
Ahtisari je najavio da će "prve zamisli" biti predstavljene Kontakt-grupi na
sastanku početkom novembra u Njujorku.
Finski diplomata će najverovatnije u subotu razgovarati sa predstavnicima
Kontakt-grupe u Beču, gde je sedište UNOSEK-a, ali je najavljeno da na tom
sastanku neće biti predočen nacrt rešenja. |
| |
| |
|
| |
| Slobodna trgovina između Kosova i BiH |
| |
Predstavnici Kosova i BiH potpisali su u
Briselu sprorazum o slobodnoj trgovini koji će stupiti na snagu 1. decembra
ove godine, saopštio je UNMIK.
Sporazum su potpisali zamenik ministra spoljnih poslova BiH Anton Ril,
predstavnik UNMIK-a Andreas Vitkovski i ministar za trgovinu i industriju
Kosova Bujar Dugoli.
Domaćin potpisivanja sporazuma je bila Evropska komisija, a potpisivanju
sporazuma prisustvovali su i predstavnici Evropske komisije Tereza Sobieski i
Pakta za stabilnost Loren Gij.
Kako se navodi u saopštenju, tim sporazumom Kosovo je učinilo poslednji korak
da se približi zemljama regiona koje su u okviru Memoranduma o liberalzaciji
tržišta potpisale međusobne sporazume o slobodnoj trgovini.
UNMIK je već, u ime Kosova, potpisao slične sporazume sa Makedonijom,
Albanijom i Hrvatskom. Sporazum sa Hrvatskom stupa na snagu 1. novembra. |
| |
| |
|
| |
| NATO još nije tražio bazu u Srbiji |
| |
Portparol Ministarstva odbrane Srbije
potpukovnik Zoran Puhač izjavio je da NATO "još uvek" nije tražio da u Srbiji
otvori svoju vojnu bazu.
"Zasad ne postoji verifikovano interesovanje bilo NATO snaga ili američke
vojske za zakup naših vojnih objekata, ia-ko je bilo takvih navoda u medijima.
U Ministarstvo odbrane nije stigao nijedan zahtev NATO komande za korišćenje
bilo kojeg objekta Vojske Srbije", rekao je Puhač za novosadski "Građanski
list".
Dodao je da je i on u medijima "čuo za spekulacije" da bi jedna od baza NATO
na ruti kroz Srbiju mogla biti u blizini Novog Sada i rekao da to "za sada" ne
može da potvrdi.
Komentarišući najavu američkog ambasadora Majkl Polta da će uskoro početi
prolazak NATO trupa kroz Srbiju, u skladu sa međudržavnim sporazumima, Puhač
je kazao da se tranzit američkih i NATO snaga "na neki način" već odvija preko
teritorije Srbije, "iako većina građana nije upoznata s tim".
"To se, pre svega, obavlja vazdušnim koridorima, a preleti se najavljuju. Ti
preleti su uglavnom na relaciji Pri-ština-Sarajevo", precizirao je Puhač.
Ugovor o prolasku NATO trupa kroz Srbiju u druge delove Evrope potpisan je
prošle godine.
Početkom septembra ove godine predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je i
ugovor SOFA koji detaljno reguliše položaj američkih vojnika na teritoriji
Srbije, njihovu ulogu, prava i obaveze. |
| |
| |
|
| |
| Koštunica nije spreman da žrtvuje karijeru |
| |
Srbija se tako dobro pripremila za pregovore
sa Evropskom unijom (EU) o usklađivanju svojih standarda sa evropskim, da je
primer ne samo Crnoj Gori i drugima koji čekaju pred briselskim vratima, nego
i mnogim mlađim članicama unije, piše "Delo".
To je, navodi list, "nakon poslednjeg susreta sa premijerom Srbije Vojislavom
Koštunicom, priznao i evropski komesar Oli Ren požalivši se što toliki
intelektualni potencijal Srbije ne daje rezultate".
Zbog toga je u utorak došla očekivana odluka Saveta ministara EU koji o
produžetku suspenzije pregovora sa Srbijom o njenom evropskom putu, na kojem
bi Beograd mogao svim balkanskim susedima izvan unije, duvati za vrat, smatra
Delo.
Politička jesen u Srbiji, i povodom neispunjenja haških obaveza Beograda, nije
ne samo spolja, već ni iznutra uporediva sa događajima od pre pola godine,
piše "Delo", navodeći da je razlog tome "približavanje raspleta kosovske krize".
List takođe piše da premijer Srbije Vojislav Koštunica "nije spreman da
žrtvuje svoju političku karijeru lovom na generala Ratka Mladića, a haškom
sudu bi ga predao samo kada bi se general sam predao".
Međutim, "ovog puta nije reč samo o političkoj sudbini Vojislava Koštunice,
već o sudbini cele Srbije jer bi se, dva meseca pre prevremenih parlamentarnih
izbora, Srbija sasvim verovatno okrenula na stranu Šešeljevih radikala u
slučaju da Koštunica i njegovi Mladića otpreme u Hag", smatra Delo.
List zaključuje da su tih činjenica na ministarskom sastanku EU u Luksemburgu,
pored Slovenije, bili svesni njeni susedi članice EU, kada su uzalud
predlagali nastavak pregovora sa Beogradom što bi sigurno ojačalo slabašne
proevropske snage u srpskoj politici. |
| |
| |
|
| |
|
 |
