Broj 1076, 27. oktobar 2006.
| Moguć početak obračuna u Crnoj Gori |
| |
Pojedini crnogorski analitičari i političari
ocenili su da bi napad na književnika Jevrema Brkovića (slika dole) mogao biti početak
sukoba unutar "krugova koji su se obogatili u prethodnim godinama".
 Predsednik Liberalne partije Miodrag Živković je za Radio Slobodna Evropa
ocenio da ubistvo Brkovićevog pratioca Srđana Vojičića i napad na književnika
pokazuju da dolazi do nervoze u tim krugovima.
Prema njegovom mišljenju, samostalnost Crne Gore, "a pogotovu odlazak s
funkcije (premijera) Mila Đukanovića", znače šansu da se Crna Gore uredi, a
toga se plaši "kvazielita" nastala prethodnih godina.
I funkcioner opozicione Narodne stranke Dragan Šoć i politički analiticar
Svetozar Jovićević ocenili su da se sada mogu očekivati sukobi među onima koji
su bogatstvo stekli prošlih godina.
Šoć je rekao da se više ne mogu stavljati pod tepih problemi u vezi s
nelegalno stečenim bogatstvom, a Jovićević da će sada "u nezavisnoj Crnoj Gori
brže isplivati sav talog" iz prethodnog perioda.
Vojičić je ubijen, a Brković povređen nakon što su ih ispred stana književnika
napali maskirani napadači.
Brković je ocenio da su napad na njega naručili ljudi koji su se prepoznali u
njegovom romanu "Ljubavnik Duklje". On u romanu piše i o ljudima iz
kriminalnog miljea Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Šta piše u novom ustavu Srbije |
| |
Građani Srbije u subotu i nedelju na referendumu
će odlučivati da li su za potvrđivanje novog ustava, koji je skupština
usvojila 30. septembra.
U ustavu piše da je Srbija država srpskog naroda i građana koji u njoj žive,
zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske
demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim
principima i vrednostima.
 U preambuli se navodi da građani Srbije donose ustav polazeći od državne
tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica i
polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Pored preambule, ustav ima 206 članova i deset delova - načela ustava, ljudska
i manjinska prava, ekonomsko uređenje i javne finansije,
nadležnosti Republike Srbije, uređenje vlasti, Ustavni sud, teritorijalno
uređenje, ustavnost i zakonitost, promena ustava i završna odredba.
Vladavina prava je, kako se navodi, osnovna pretpostavka ustava i počiva na
neotuđivim ljudskim pravima, a ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima,
ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom
sudskom vlašću i povinovanjem vlasti ustavu i zakonu.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku,
odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, a sudska
vlast je nezavisna.
Osnivanje političkih stranaka je slobodno, a nedopušteno je delovanje
političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka,
kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne,
nacionalne ili verske mržnje.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike
Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Ustavom su definisani zastava, grb i himna, službena upotreba srpskog jezika i
ćiričnog pisma, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje
zakonom na osnovu ustava.
Srbija je svetovna država, navodi se u ustavu, i dodaje da su crkve i verske
zajednice odvojene od države, a da se nijedna religija ne može uspostaviti kao
državna ili obavezna.
Republika Srbija štiti pravo nacionalnih manjina, a država jemči posebnu
zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i
očuvanja njihovog identiteta.
Posebnim članom navodi se da država jemči ravnopravnost
žena i muškaraca.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori
sastavni su deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju.
U delu o ljudskim i manjinskim pravima piše da se ta prava, zajamčena ustavom,
neposredno primenjuju, da se nivo ljudskih i manjinskih prava ne može
smanjivati i da su svi pred ustavom i zakonom jednaki.
Svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija,
posredna i neposredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola,
nacinalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog
ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i opsihičkog
ili fizičkog invaliditeta.
Zabranjeno je i kažnjivo izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske
ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.
Lišavanje slobode bez odluke suda, odnosno policijsko zadržavanje je
ograničeno na 48 sati, a sudski pritvor do podizanja optužnice na tri meseca i
još tri meseca odlukom višeg suda. Posle podizanja optužnice pritvor se "svodi
na najkraće neophodno vreme", u skladu sa zakonom.
Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje je, pre nego što je učinjeno,
zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao
kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
U ustavu piše da se krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin,
genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.
Ustavom se jemči sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti.
Zabranjena je bilo kakava diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini,
a pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani,
pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne
funkcije.
Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i
službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu
izabrati svoje nacionalne savete.
Ustavom je zajamčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih
ustanova.
U članu o slobodi medija, navodi se da u Srbiji nema cenzure, a da svako ima
pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog
značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.
Ekonomsko uređenje Srbije počiva na trzišnoj privredi, otvorenom i slobodnom
tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i
ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
 Ustavom se jemče privatna, zadružna i javna svojima, a postojeća društvena
svojina pretvara se u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim
zakonom.
Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina
jedinice lokalne samouprave.
Ustavom su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije,
stvaranjem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko
nasleđe, kao dobra od opšteg interesa, a posebna odgovornost za očuvanje
nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne
samouprave.
Srbija štiti potrošace, piše u ustavu i dodaje da su posebno zabranjene radnje
usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve
nečasne radnje na tržištu.
Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Srbije, autonomnih pokranija i
jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih
zakonom, koje imaju budžete sa prikazanim svim prihodima i rashodima.
Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. Narodna
banka Srbije je centralna banka Srbije. Nezavisni državni organ je i zaštitnik
građana (ombudsman).
Narodna skupština, koja ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima
tajnim glasanjem, je najviše predsta-vničko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti. U Narodnoj skupštini obezbeđuje se ravnopravnost i
zastup-ljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina.
Izbore za narodne poslanike, čiji je mandat četiri godine, raspisuje
predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se
izbori okončaju u narednh 60 dana.
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, na
mandat od pet godina, a prilikom stupanja na dužnost pred Narodnom skupštinom
polaže zakletvu:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine
teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni
deo, kao i u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i
odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike
Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Po ustavu predsednik skupštine može da zamenjuje predsednika republike najduže
tri meseca, posle čega je dužan da raspiše izbore za predsednika.
Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava
oficire Vojske Srbije.
Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge
misije i zadatke, u skladu sa ustavom i principima međunarodnog prava koji
regulišu upotrebu sile. Vojska je pod demokratskom i i civilnom kontrolom, a
može se upotrebi van granica Srbije samo po odluci skupštine.
Najviši sud u Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, čijeg predsednika na period od
pet godina, bez mogućnosti reizbora, bira skupština na predlog Visokog saveta
sudstva. Sudovi i sudije su nezavisni i samostalni, a tužilaštvo je samostalan
državni organ.
Sudije prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Visoki savet
sudstva, koji ima 11 članova i čine ga šest sudija sa stalnom sudijskom
funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine i dva ugledna
pravnika, a ostali članovi su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar
nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog skupštinskog odbora.
Republičkog tužioca i javne tužioce bira skupština, na predlog vlade, na šest
godina uz mogućnost reizbora. Zamenike tužioca prvi put bira skupština na tri
godine, a potom trajno Državno veće tuzilaca.
Ustavom je dozvoljena ustavna žalba potiv pojedinačnih akata ili radnji
državnih organa. Ustavni sud ima 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet
godina.
Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija
Kosova i Metohije urediće se posebnim zakonom koji se odnosi po postupku
predviđenom za promenu ustava, piše u ustavu.
Autonomne pokrajine se između ostalog staraju o ostvarivanju ljudskih i
majinskih prava, utvrđuju simbole pokrajine i njihovo korišćenje, upravljaju
pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine takođe imaju izvorne prihode kojima
finansiraju svoje nadležnosti, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne
samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.
Budžet Vojvodine je najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije, s tim što
se tri sedmine tih sredstava koriste za finansiranje kapitalnih rashoda.
Ustav je najviši pravni akt u Srbiji, sa kojim moraju biti u saglasnosti svi
zakoni i drugi akti doneti u Srbiji. Potvrđeni međunarodni ugovori i
opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Srbije.
Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i
drugi opšti akti doneti u Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim
međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja
poslanika, predsednik Republike, Vlade i najmanje 150.000 birača, a o promeni
ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja
narodnih poslanika, a ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu ustava,
pristupa se izradi, odnosno razmatranju akata o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog
broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na
referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na referendum radi
potvrđivanja, ako se promena ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava,
ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrenom i
ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. |
| |
| |
|
| |
| Silikoni stigli i u Kanadu |
| |
Ministarstvo zdravlja dalo je saglasnost da se
ukinu zabrana distribucije i upotrebe silikonskih implanta za dojke. Oni su
prošle nedelje saopštili da će plastični hirurzi moći koriste implante od
silikonskog gela kod pacijentkinja koje žele uvećanje ili, kao kod obolelih od
raka, rekonstrukciju odstranjenih dojki.
 Ova odluka je doneta posle sagledavanja izveštaja stručnjaka i mišljenja
zainteresovanih po ovom pitanju.
Sporne proizvode su proizvođači povukli sa kanadskog tržišta 1992. godine,
kada je na hiljade žena podnelo zahtev za ko-mpenzaciju. One su navodile su
curenja iz implanata ili njihovo pucanje, izazvali neke autoimune bolesti i
slabost srca, te se podigla velika povika zbog potencijalne opasnosti
implanata po zdravlje. Uprkos zabrani, ipak, mnoge žene su ugradile silikonske
implante, između ostalog i u okviru specijalnog programa kojim se pojedinim
pacijentima odobrava upotreba zvanično nepriznatih lekova ili pomagala.
Ministarstvo kaže da su u okviru tog programa ugrađeni silikonski implanti kod
oko deset hiljada pacijentkinja.
Takođe, poslednjih godina i proizvođači i pacijentkinje koje bi želele njihovu
ugradnju zalagali su se kod Ministarstva zdravlja da ponovo odobri njihovu
upotrebu. |
| |
| |
|
| |
| Jahte uplovile i u Moskvu |
| |
Iako je more udaljeno od Moskve nekoliko
stotina kilometara, a istoimena reka koja protiče kroz prestonicu dobrim delom
zime pod debelim slojem leda, glavni grad Rusije postaje svetska "luka" sa
najvećim brojem jahti.
Za moskovsku elitu "Bentli", "BMV" ili "Hamer" predstavljaju prevaziđene
igračke. Jahta ili brod su ono što se sada "mora imati".
 Giljom Vorstelman, direktor kompanije koja prodaje luksuzne američke jahte,
rekao je reporteru Rojtersa da se rusko tržište širi velikom brzinom, odnosno,
da je ove godine njegova kompanija prodala pet puta više brodova nego
prethodne: "Jahte su, u ovom momentu, u modi. Mnogi ljudi koji ih kupe -
nikada ih ne iskoriste, ali zato mogu da kažu 'Imam jahtu'".
U jahting klubu "Krokus", na reci Moskvi, Miša, 62-godišnji biznismen je
razgledao jednu prilično skupu jahtu: "U stvari, ja već imam jednu. Ali sada
tražim veću i moderniju", rekao je.
Iako većina od 142 miliona Rusa živi na ivici bede, visoke cene nafte i metala
donele su eliti još veće bogatstvo, kao i nadimak "novi Rusi".
"Oni žele da imaju najbolje i najbrže jahte. Brodove koje nismo mogli nigde da
prodamo, to uspevamo ovde, u Moskvi", kaže Vortelsman. "A i ruski kupci su
impulsivni. Za sekundu možete da im prodate jahtu od pola miliona dolara",
dodao je.
I drugi prodavci imaju slične priče.
Andrej Bojko već pet godina prodaje jahte i kaže da se prodaja udvostručila od
prošle godine. U proteklih godinu dana on je prodao 178 brodova, što je dosta
čak i za evropske standarde.
Veliki broj ovih liksuznih brodova ukotvljen je u plovnim kanalima izvan grada.
Bojko takođe poseduje ekskluzivni jahting klub, koji je od Moskve udaljen sat
vremena vožnje. On kaže da članovi kluba svojim jahtama krstare do restorana
na reci ili drugih klubova i to najčešće vikendom.
Iako svi uglavnom žele najnoviju jahtu sa zapada, na tržištu su počeli da se
pojavljuju i ruski modeli. Grupa ruskih biznismena je shvatila da je "veće" -
"bolje" za ruske bogataše i zato je, 2003. godine, osnovala kompaniju za
izgradnju velikih i luksuznih brodova.
 Iskoristivši ime Holanđanina, koji je pre 300 godine naučio ruskog cara Petra
Velikog kako se grade brodovi u Holandiji, "Tikerman" je postao prva ruska
kompanija koja se bavi tim poslom.
"Mi možemo da napravimo veoma dobre jahte, najvišeg kvaliteta i to za cenu
koja je 20 do 30 procenata niža od zapadnih", kaže Vladimir Šćelin, direktor
prodaje "Timerman jahti". "Želimo da pri-vučemo sve klijente koji trenutno
kupuju od zapadnih proizvođača".
"Timerman" je do sada završio pet jahti a osam se još uvek prave. Najveća
jahta je duga 45 metara, bogato je opremljena i košta oko 15 miliona evra.
Sergej Komarov je bio malo skromniji i svoju prvu jahtu je kupio za 100.000
evra: "Kod nas nije cele godine lepo vreme, kad u stvari, i mogu da koristim
svoju jahtu. Lepo vreme traje samo 2-3 meseca", kaže ovaj 29-godišnju
biznismen. "Naravno, to je igračka, ali, meni se sviđa i mogao sam sebi da je
kupim". |
| |
| |
|
| |
| Šiptari grade na srpskoj baštini |
| |
U blizini Spomenika kosovskim junacima na
Gazimestanu kod Prištine poslednjih nedelja izvode se obimni građevinski
radovi. Tako je i pored srpskih manastira, na čijim imanjima Albanci grade
divlje građevine
Info služba Kosova i Metohije je nedavno objavila saopštenje u kome se kaže:
- Još nisu preduzete nikakve konkretne mere za zaštitu srpske kulturne baštine
od divlje gradnje i uzurpacije imovine, iako je specijalni izaslanik UN za
pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari još 5. oktobra pismom
obavestio šefa Unmika Joakima Rikera da očekuje da će građevinski radovi
započeti u blizini Gazimestana, Velike Hoče i manastira Gorioč biti prekinuti
zbog toga što mogu da "iskomplikuju pregovore i buduće sprovođenje dogovora".
O čemu se radi
U blizini Spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu kod Prištine poslednjih
nedelja izvode se obimni građevinski radovi. Prema informacijama do kojih su
došli novinari Radija iz Čaglavice, radove izvodi jedna albanska firma sa
Kosmeta. Očevici kažu da su radovi stigli gotovo na stotinak metara od
spomen-kule, pored koje se nalazi kontrolni punkt Kfora.
U toku je intenzivan rad mehanizacije na poravnanju terena i izgradnji objekta,
čija je namena za sada nepoznata. Istovremeno, pre mesec dana u blizini sela
Velika Hoča, na udaljenosti od 1,5 kilometar od puta Orahovac - Suva Reka
počela je izgradnja nekog industrijskog objekta.
ZAUSTAVITE "DIVLjAKE"
Nenad Popović, potpredsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju
i šef Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije zatražio je da se hitno zaustavi
divlja gradnja u blizini Gazimestana, Velike Hoče i manastira i ostalih
lokacija na Kosmetu koje će, posle okončanja pregovora o zaštiti srpske
kulturne baštine, biti proglašene zaštićenim zonama.
- Tim povodom uputili smo protest šefu Unmika Joakimu Rikeru u kome smo ga
detaljno obavestili o perfidnom pokušaju uništavanja srpske kulturne baštine,
pod prividom ekonomskog razvoja - rekao je Popović prilikom posete opštini
Zubin Potok u Kosovsko-mitrovačkom okrugu.
On je istakao da je "nedopustiva namera pojedinih albanskih preduzetnika da u
neposrednoj blizini srpskih kulturno-istorijskih spomenika grade fabrike,
hotele i bazene, jer to predstavlja direktno podrivanje pregovora u Beču na
kojima se razgovara o formiranju zaštitnih zona i očuvanju kulturnih i
prirodnih celina".
Od nadležnih u SO Orahovac saznaje se da se radi o izgradnji fabrike za
proizvodnju kartonske ambalaže. Opšte mišljenje Srba u Hoči jeste da će ovaj
objekat ozbiljno ugroziti čitav izgled okoline i samog sela u kome se nalazi
12 srednjevekovnih crkava.
Istovremeno se saznaje da je jedan albanski biznismen već zakupio postojeću
manju fabriku plastičnih proizvoda, koja se nalazi još bliže selu.
Još prvog dana na toj fabrici je postavljena albanska zastava, gotovo na samom
ulazu u ovo jedino srpsko selo u opštini Orahovac.
Prema saznanjima Info-službe, u neposrednoj blizini manastira Gorioč kod
Istoka planira se podizanje velikog hotela, nedaleko od jednog bazena za
rekreaciju koji je podignut bez građevinske dozvole.
Zbog sličnih namera krajem 2004. godine, kada je oko manastira Visoki Dečani
jedan albanski biznismen hteo da otvori dve fabrike i majdan mermera, Unmikova
administracija je proglasila zaštitnu zonu, prvu takve vrste na Kosmetu, u
kojoj se zabranjuje gradnja privatnih i industrijskih objekata u cilju zaštite
manastirskog kompleksa i prirodnih lepota dečanskog kanjona.
Od tada je bilo više pokušaja i zahteva da se odobre izvesni projekti, čiju je
realizaciju do sada sprečavala administracija UN.
POLITIČKI PLAN
Prema izveštaju srpskog Radija iz Čaglavice, zvaničnik UN administracije iz
Prištine, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da albanski biznismeni
žele da iskoriste vreme do utvrđivanja statusa zaštićenih zona oko srpskih
kulturno-istorijskih objekata i da na lokacijama u blizini tih spomenika
bespravno podignu industrijske i druge objekte ili privatizuju postojeću
srpsku ili društvenu imovinu
Najnoviji građevinski radovi u blizini Gazimestana, Hoče i pojedinih manastira
izazivaju ogromnu zabrinutost među kosmetskim Srbima, pošto je predviđeno da
ti objekti u okviru razgovora o budućem statusu Pokrajine dobiju zaštitne zone
u kojima neće biti dozvoljena urbanizacija i industrijska gradnja, s ciljem
očuvanja jedinstvenog kulturnog i prirodnog ambijenta.
Nažalost, nepostojanje urbanističkih planova i nepoštovanje zakona u pojedinim
opštinama, doveli su do opšteg procvata divlje gradnje. Na sve strane se gradi
bez dozvola i bez urbanističkih planova. Posebno zabrinjava što gradnja
ovakvih objekata u neposrednoj blizini kulturno-istorijskih spomenika
očigledno predstavlja planski pokušaj da se onemogući očuvanje ovih kulturnih
i prirodnih celina, na čemu posebno insistira Vlada Srbije, ali i sve zemlje
Kontakt grupe koje su pregovore o kulturnoj baštini označili kao jedan od
prioriteta.
- Poseban problem u zaštiti srpskih verskih i istorijskih spomenika jeste
činjenica da mnoge opštine na Kosovu i Metohiji nemaju urbanističke planove i
da pojedinci postojeći pravni vakuum nastoje da iskoriste za zauzimanje što
većeg zemljišta i to najčešće s punim znanjem i podrškom opštinskih moćnika.
Osim toga, pojedine opštine ne poštuju osnovne norme o zaštiti kulturne
baštine i relevantne odluke Unmika, kao ni stav Kontakt grupe da je zaštita
srpske duhovne i kulturne baštine jedan od ključnih aspekata za rešavanje
budućeg statusa KIM - ističe se u saopštenju Info službe Kosova i Metohije.
Istovremeno s nastavkom gradnje kod Gazimestana KIM info služba dobila je
obaveštenje iz manastira Gorioč da se nastavlja čišćenje terena na lokaciji
nedaleko od samog manastira, na prostoru koji prema predlogu Unoseka treba da
bude u sklopu zaštitne zone manastira. Monahinje su primetile bager koji
raščišćava teren i kopa rov. Postoji sumnja da se sprema gradnja objekta bez
dozvole opštinskih vlasti, a prema nezvaničnim informacijama planira se i
podizanje izbegličkog naselja za Rome. |
| |
| Marko Lopušina |
|
| |
| Džordž Kluni najbolji ambasador muškog roda |
| |
 Džordž Kluni je osoba koja najbolje
reprezentuje muški deo čovečanstva, barem po listi koju je sastavio onlajn
magazin AskMen.com.
Oskarovac se našao na vrhu liste od 49 muškaraca koji najbolje predstavljaju
pripadnike muškog roda.
Među prvih pet su, posle Klunija, reper Džej-Zi, avanturista i milioner Ričard
Brenson, biciklista Lans Armstrong i dizajner Tom Ford.
Magazin je listu sastavio na osnovu glasova čitalaca od kojih je zatraženo da
predlože "naj-ambasadora muškog roda". Sugerisano im je da u ozbir uzmu
integritet, harizmu i inteligenciju.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton je na 10. mestu, šampion u golfu Tajger Vuds
je 13, roker Bono je na 27. mestu a režiser Martin Skorseze je 46. |
| |
| |
|
| |
| Branimir Glavaš stigao u zatvor |
| |
 Nezavisni saborski poslanik Branimir Glavaš,
osumnjičen za ratni zločin nad srpskim civilima u Osijeku 1991, stigao je
sinoć u Zagreb i predao se pravosudnim policajcima u Okružnom zatvoru
Remetinec u kojem će biti pritvoren.
Glavaš je pred Okružni zatvor stigao oko 19.30, a neposredno pre ulaska u
zgradu rekao je novinarima da je "bio svestan činjenice da je ovaj dan,
odnosno njegov odlazak u pritvor, trebalo da dođe".
Glavašu je Mandatno-imunitetna komisija Sabora juče ukinula poslanički
imunitet na zahtev Županijskog državnog tužilaštva u Zagrebu i Županijskog
suda u Zagrebu zbog mogućeg uticaja na svedoke tokom istražnog postupka koji
je u toku, kao i zbog posebno teških okolnosti u kojima je krivično delo
počinjeno. |
| |
| |
|
| |
| Stereotip da žene ne znaju matematiku |
| |
Stereotip da žene ne znaju matematiku spada u
one stereotipe koji sami sebe potvrđuju.
U eksperimentima koji su rađeni u Kanadi, žene kojima je rečeno da oba pola
podjednako uspešno rešavaju matematičke zadatke, uradile su testove mnogo
bolje od onih kojima je rečeno da su žene lošiji matamatičari zbog genetskih
predispozicija.
 Profesor psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru Stiven
Hejn kaže da je istraživanje potvrdilo da očekivanja zaista utiču na krajnji
rezultat.
"Rezultati su pokazali da ljudi objašnjenja na nivou genetike prihvataju kao
izuzetno jaka ili neopovrgavajuća, što dovodi do toga da se ponašaju u skladu
sa njima", izjavio je Hejn za AP.
Istraživanje o uspešnosti u rešavanju matematičkih zadataka je poslednje u
nizu koje je isprovocirala izjava bivšeg predsednika Harvardskog Univerziteta
da genetske razlike objašnjavaju zašto je manje žena naučnika istraživača na
univerzitetima. Zbog tog komentara on je na kraju smenjen sa mesta predsednika
Harvarda.
Hejn je želeo da vidi kako ljudi reaguju na stereotipe o njima samima, zbog
čega je uradio eksperiment u kome je više od 220 žena podelio u četiri grupe i
zadavao im testove matematike i razumevanja pročitanog teksta.
"Naša studija ne ispituje da li postoje razlike između polova. Umesto toga,
istraživali smo kako izvor stereotipa utiče na uspešnost rešavanja zadataka
kod žena".
Žene su dobijale test iz matematike, zatim esej koji je trebalo da pročitaju,
pa još jedan matematički test.
Dve grupe žena imale su u proseku 10 tačno rešenih zadataka od 25, a druge dve
grupe između 15 i 20 tačnih rešenja.
Žene koje su lošije rešavale zadatke čitale su esej u kome se navodi da je
sposobnost rešavanja matematičkih zadataka genetski predodređena, i da su zbog
toga žene manje sposobne da se bave matematikom.
Te dve grupe ispitanica ne samo da su lošije rešavale zadatke od druge dve
grupe, već su imale slabije rezultate u odnosu na test koji su radile pre
čitanja eseja.
To je proces koji psiholozi zovu pretnja stereotipom, objašnjava Hajn. "Ako je
pripadnik grupe za koju postoji negativni stereotip u poziciji da testira taj
isti stereotip, on će verovatno popustiti pod pritiskom".
S druge strane, žene koje su čitale eseje u kojima je bilo navedeno da razlike
u rešavanju zadataka između muškaraca i žena nisu prirodne, dopustilo im je da
odgovaraju na pitanja bez dodatnog pritiska.
Takav slučaj bio je sa grupom koja je čitala eseje u kojima se tvrdi da, ako
postoji neka razlika, to nije njihova greška, već je to zato što nastavnici
posvećuju više pažnje dečacima na časovima matematike.
Zato su te žene mogla da kažu, objašnjava Hajn, "Ovaj stereotip se ne odnosi
na mene", i da daleko bolje reše test. |
| |
| |
|
| |
| Nasilnik problem u dve zemlje |
| |
Ne dešava se tako često da odluka o kazni za
prestupnika postane pitanje kojim se bave i najviši političari, ali baš zato,
kada se desi, skrene pažnju i navede stručnjake na rasprave.
Upravo to se dogodilo kada je Malkolmu Votsonu, 35, američkom državljaninu,
koji sa suprugom Kanađankom i troje dece živi u St. Ketrins, Ontario, određena
kazna za pedofiliju. Votson, koji je svakodnevno putovao na posao u Bafalo,
gde je radio kao nastavnik u jednoj privatnoj školi za devojčice, uhvaćen je
na delu u parkiranom automobilu, sa svojom petnaestogodišnjom učenicom.
Otpušten je sa posla u aprilu, posle jednomesečne suspenzije, zato što se nije
pridržavao upozorenja da ne sme da prilazi devojčici. Njeni roditelji su
pristali na takvu kaznu zato što su želeli da izbegnu njeno svedočenje na sudu.
 A onda je sudija Tomas Kolbert iz Čiktovage pristao da Votson umesto godinu
dana zatvora u SAD-u, bude tri godine u Kanadi na uslovnoj slobodi. Uz to,
Votson će u američkom federalnom registru biti označen kao seksualni nasilnik
prvog stepena, uzeće mu se uzorak DNK i neće smeti da dolazi u SAD, sem na
provere za uslovnu slobodu.
Komentari pravnih eksperata sa obe strane granice su se odmah čuli. Robert
Kolken, advokat za imigrante, smatra da je presuda 'prilično kreativna'. On
kaže da postoji i pitanje da li je odluka pravno valjana ili nije, i napominje
da nikada nije čuo da je neko zabranio američkom državljaninu boravak u SAD-u.
Sudeći po izjavi portparola kanadskog Ministarstva za državljanstvo i
imigraciju, Edisona Stjuarta, nekome ko je počinio teško krivično delo može
biti zabranjen ulazak u Kanadu. On kaže da se o tome raspravlja od slučaja do
slučaja, zato što je važno utvrditi prirodu kazne i njenog ekvivalenta po
kanadskom zakonu, pre nego što Agencija za pograničnu službu donese konačnu
odluku.
Iz Ministarstva se takođe čulo da državljani drugih zemalja koji ovde žive
mogu biti proterani ukoliko predstavljaju opasnost po zajednicu.
Po kanadskom zakonu, donja granica za pristanak na seksualne odnose je 14
godina, osim ako se ne radi o relaciji koja je zasnovana na poverenju ili
izdržavanju. Relacija nastavnik - učenik spada, dakle, u krivična dela.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti je zatražio da Otava interveniše protiv
odluke američkog suda i spreči da Kanada postane stecište prestupnika sa druge
strane granice.
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je od američke strane zatražio
detaljan izveštaj u vezi sa odlukom američkog sudije.
Policija ispituje, na osnovu dosijea, razloga i termina za uslovnu slobodu, da
li Votson predstavlja potencijalnu opasnost po zajednicu. Ukoliko se pokaže da
je je to potrebno, Votsonu bi mogla biti ograničena prava.
Predstavnik policije za region Nijagara, Pol Bivan veruje da će ova istraga
biti od značaja i za federalnu vladu.
Najnovija vest je da je policija u St. Ketrins uhapsila Votsona, na njegovom
povratku sa suđenja u Bafalu. |
| |
| |
|
| |
|
 |
