Novi Ustav čuva celovitost države
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je nakon sednice Vlade u Nišu, da novi Ustav Srbije čuva celovitost države. "Status Kosova se dovodi u pitanje nasilnički i protivpravno u pojedinim delovima međunarodne zajednice. To je deo Srbije, istorijski i pravno, a i na temeljima principa na kojima počiva međunarodni poredak. Srbija svojim Ustavom još jednom podseća na Kosovo i utoliko je posebna važnost referenduma", rekao je premijer. Na konferenciji za novinare predsednik Vlade je kazao da je svaki pokušaj osporavanja dela teritorije nešto što se Ustavom jasno definiše kao kršenje prava Srbije i međunarodnog prava. Premijer je kazao da će ustavni zakon "sačekati da prođe referendum" o Ustavu, a da će posle toga "biti vrlo brzo usvojen". "Ostaje da se dogovorimo oko dinamike (usvajanja ustavnog zakona), a to će biti vrlo brzo. Jedinstvo ispoljeno u usvajanju novog Ustava biće ponovljen", rekao je Koštunica. On je dodao da su konsultacije oko ustavnog zakona "počele u širem smislu", a da će prave konsultacije početi nakon usvajanja Ustava. Prema njegovim rečima, Akcioni plan za završetak saradnje sa Haškim sudom uspešno se sprovodi. Naveo je da je potpuno uveren da će plan dati rezultate. "Nekoliko puta sam razgovarao sa Karlom del Ponte i u tim razgovorima smo konstatovali da je došlo do napretka u primeni Akcionog plana. Svako može da da svoje ocene naknadno, manje ili više subjektivne, ili iz nekih pobuda u koje ne ulazim, ali Akcioni plan funkcioniše", rekao je Koštunica. Prema njegovim rečima, završetak saradnje sa Hagom je prioritet Srbije. "Pitanje 'kada' možete da postavite svakoj vladi u svetu kad je reč o ciljevima koje one sebi postavljaju, ali i drugim zemljama je trebalo vremena da dođu do rezultata. Jako mnogo je urađeno od donošenja Akcionog plana", rekao je Koštunica. Na pitanje da li neko treba da odgovara za saradnju sa Hagom, kazao je da na to pitanje može da odgovori i ako pita da li neko treba da odgovara i za broj žrtva u Iraku. "Ja se tim nikada nisam bavio, sve zemlje postavljaju određene ciljeve sebi kao što ih i pojedinac postavlja, ali ne može se sve postići preko noći", rekao je srpski premijer. Prema njegovim rečima, i protest grupe od tridesetak aktivista GŠ i LDP ispred zgrade u kojoj je bila sednica Vlade dokaz je da je Srbija slobodna zemlja. Koštunica je posle konferencije za novinare obišao Sabornu crkvu.

Novi Ustav je manje zlo od važećeg
Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević izjavio je da je novi Ustav Srbije, sa svim manama, "manje zlo" od Ustava usvojenog 1990. godine. Ivošević je na predavanju Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji rekao da je pominjanje Kosova kao sastavnog dela Srbije u preambuli Ustava "delotvorno i ima veliku političku i moralnu težinu", ali je preambula "netipična jer se ne bavi celom teritorijom, nego jednim njenim delom". Dodao je da je preambula nedorečena, jer nije navedeno šta podrazumeva "suštinska autonomija za Kosovo", kao i da je nedosledna jer u njoj nije pomenuta Vojvodina. Ivošević je kao "pravo čudo" ocenio konsenzus stranaka o Ustavu, i dodao da je "bolje dobiti Ustav bez javne rasprave, nego javnu raspravu bez Ustava". Kao vrline novog Ustava Srbije naveo je zalaganje za vladavinu prava, građansku demokratiju, socijalnu pravdu, evropske vrednosti i poštovanje međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, pozitivno je i zalaganje za jedinstvo državne teritorije, nepovredivost granica, regionalizaciju i decentralizaciju, a određena je i "bogata nomenklatura ljudskih i manjinskih prava". Ivošević je istakao i da je važna novina slobodan promet gradskog građevinskog zemljišta, kao i jednakost domaćih i stranih pravnih lica. Dodao je da je dobro i što su bitno proširena ovlašćenja Ustavnog suda Srbije, koji će ocenjivati usklađenog propisa Srbije sa opšteprihvaćenim dokumentima međunarodnog prava, a odlučivaće i o žalbama protiv akata o prestanku sudijske i tužilačke dužnosti. Ivošević je kao mane novog Ustava Srbije naveo "preterano detaljisanje" o položaju okrivljenog i njegovoj pravnoj sigurnosti u kaznenim postupcima i odredbu kojom je omogućeno da poslanik političkoj stranci neopozivo stavi mandat na raspolaganje, čime su legalizovane blanko ostavke. Ustav, kako je rekao, dopušta da se raspuštena skupština "još uvek sastaje i vrši tekuće i neophodne poslove, što je prilično široka formulacija", a sudijama i tužiocima "priznaje slabiji imunitet" nego članovima vlade i parlamenta. Ivošević je kritikovao odredbe novog Ustava Srbije po kojima su razlozi za prestanak sudijske dužnosti "spušteni sa nivoa Ustava na nivo zakona", i zauzeo se za reizbor svih sudija posle donošenja Ustava. "Nije celovito i principijelno uređena ni autonomija Vojvodine, a nema ni jasnog stava o svojinskoj restituciji", rekao je Ivošević. Ivošević je dodao kako se, međutim, loše odredbe Ustava "lako mogu otkloniti", jer je procedura za promenu Ustava "razumna" i svrstava ga u fleksibilne ustave, dok Ustav usvojen 1990. godine pripada kategoriji rigidnih ustava.

Uhvaćeni svi pobegli iz zatvora u Novom Pazaru
Svih pet osoba koje su pre dva dana pobegle iz Okružnog zatvora u Novom Pazaru, uhvaćene su i vraćene u zatvor, saopštila je Uprava za izvršenje zavodskih sankcija ministarstva pravde Srbije. U saopštenju se navodi da je pet osuđenih lica 24. oktobra u 21 čas pobeglo iz zatvora, tako što su prokopali rupu u zidu mokrog čvora, a nakon toga preskočili zid zatvora. Akcijom radnika obezbeđenja neposredno nakon bekstva uhvaćeni su i vraćeni u zatvor Mirzet Turković i Dejan Radosavljević. U sredu, 25.oktobra 2006. godine, radnici MUP-a Novi Pazar vratili su iz bekstva osuđene Emina Halilija i Almira Ivkovića, a danas, 26. oktobra, i osuđenog Erbesina Nišića. Protiv osuđenih će, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnikom o kućnom redu, za učinjeni disciplinski prestup biti pokrenut disciplinski postupak, zaključuje se u saopštenju.

Albanci grade bedem srpskog manastira
Oko Visokih Dečana - jednog od simbola srpske srednjevekovne kulture - Albanci podižu veliki zaštitni zid dug 450 metara. Albanska firma, koja je dobila radove na tenderu uprkos jedne, takođe albanske, povoljnije ponude, poštuje rokove, gradnja napreduje - i svi su zadovoljni, i radnici i poslodavci. "Za izgradnju zida unajmili smo albansku firmu iz Dečana. Oni su postavljali krov i na crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Odabrali smo ih pored toga što se na tenderu pojavila i firma iz Đakovice koja je ponudila najnižu cenu, a ispalo je da je to bio pokušaj da nas privuku da ih odaberemo kako bi njihovi radnici ubrzo nakon početka radova obustavili zidanje i tako nam osujetili planove," kaže otac Sava. "Monasi obilaze radnike, donose im kafu i sokove. Vlasnik albanske firme je prezadovoljan što smo ih angažovali i govori da mu rad nikada nije bio tako 'blagosloven' kao ovde, da mu se nijedan radnik nije ni ogrebao." "Svesni smo da albanska strana pokušava da zatre pravoslavne svetinje kako bi Kosovo učinilo neinteresantnim za Srbe i zato smo odlučili da sagradimo zid koji bi zaštitio manastir iz pravca reke. Ogradićemo ga i bodljikavom žicom ako treba," kaže vladika lipljanski Teodosije. Protosinđel Sava Janjić dodaje da to "ne bi bilo tako strašno jer bi tada, kako su rekli neki od uglednih gostiju, Visoki Dečani ličili na Bakingemsku palatu." Vladika Teodosije kaže da bi decentralizacija i stvaranje zaštitnih zona oko manastira pomogli da se oni očuvaju. Ali do tada treba sprečiti da na zemlji, koja je manastiru oduzeta još u doba komunista, Albanci, svesni značaja Visokih Dečana, izgrade ugostiteljske ili neke druge objekte. A zid u tome treba da pomogne. Otac Sava je podsetio da su Visoki Dečani prvi put bili proglašeni za zaštićenu zonu još u doba Turaka i da su se u to vreme na manastirskom imanju uzgajali sokolovi za sultana. "Situacija je danas neizvesnija nego ikada, ne bi nas iznenadile neke nove akcije ekstremnih Albanaca, koji su spremni na sve samo da dođu do cilja, i zato smo, počeli da gradimo bedem, dole pored reke," kaže otac Sava i dodaje da se uz zid gradi i novi konak, kotlarnica, ekonomat. Kotlarnicu gradi srpska firma iz Zvečana tako da Srbi i Albanci rade zajedno. Nekada su Visoki Dečani bili most koji je zbližavo ljude. Stefan Dečanski, čije se mošti nalaze u manastiru, je pomagao svima bez obzira na veru i nacionalnost. Ovde su svi prognani uvek bili dobro prihvaćeni. Ista pažnja se poklanjala i izbeglim Srbima i Albancima i Romima i Gorancima, kaže otac Sava. S obzirom na lošu bezbednosnu situaciju, ograničenu ili otežanu slobodu kretanja, koja zahteva pratnju čak i kad neko od monaha ode do stotinak metara udaljenog izvora mineralne vode, sa spoljnim svetom manastir komunicira preko satelitske antene. "Antena nas je spasila 17. marta 2004. godine. Preko nje i Vašingtonu poslali smo poruku o tome šta se dešava i zahvaljujući komandantu južnog krila NATO-a Gregori Džonsonu situacija je smirena. On je te noći zvao Ramuša Haradinaja tri puta i od njega tražio da ne dozvoli da se bilo kakva šteta nanese manastiru,", kaže otac Sava i podseća da su i nemački mediji pisali da Haradinaj ovde ima apsolutnu moć. U manastir, koji je jedan od simbola srpskog vekovnog prisustva na Kosovu, svakodnevno dolaze visoki evropski i američki zvaničnici zaduženi za pokrajinu, čelnici mirovnih misija, i ambasadori. Bavimo se "diplomatskim turizom" koji strancima pruža mogućnost da upoznaju Dečane i spoznaju šta Kosovo znači za Srbiju, kažu u manastiru. I albanski čelnici ponekad dođu. Pri tom daju vrlo lepe izjave i priznaju da su Dečani značajni ne samo za Srbe već i za Kosovo. Manastir deluje kao mala država. Svi monasi sve rade, bave se voćarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom, ikonopisom, izrađuju stolariju, prave sveće koje prodaju u crkvama u velikim evropskim gradovima. Sa ponosom kažu da od novca zarađenog u Parizu kupuju francuske sireve. Izgradnja veličanstvenog zdanja počela je po nalogu Stefana Dečanskog i njegovog sina Dušana, 1327. godine. Manastir je građen osam, a oslikavan 15 godina. Krasi ga 1.000 fresaka na kojima je više od 10.000 likova. UNESKO je 2004. godine Visoke Dečane stavio na listu svetske kulturne baštine. Odlazeći iz Visokih Dečana, koji su novinari mogli da posete zahvaljujući Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, ostaje nada da vrata manastira uskoro neće čuvati tenkovi i naoružani pripadnici Kfora, i da poseta tom dragulju kulture neće biti privilegija.
Aleksandra Otašević Visoki Dečani

Porodica Bulatović dobila na poklon kuću
Dobiti kuću na poklon nije baš uobičajeno a upravo se ta velika i nenadana sreća dogodila devetočlanoj porodici Bulatović, koja se posle proterivanja sa Kosova privremeno nastanila u selu Mačkovac nedaleko od Kuršumlije. Posle dirljive priče o nedaćama izbegličkog života, koju je Beta objavila a mnogi listovi preneli, ovoj porodici sa sedmoro dece javilo se mnogo humanih ljudi iz cele Srbije nudeći im smeštaj i svaku vrstu pomoći. Najdalje je u dobrim namerama otišao penzioner Aleksandar Stanković (83) iz Prokuplja, koji je Bulatovićima, Svetlani (38) i Njegošu (40) i njihovoj deci, poklonio dvospratnu kuću. Predsednik prokupačke opštine Vladimir Jovanović im je poklonio 150.000 dinara za administrativni prenos poklona i osnovne popravke kuće u koju će se Bulatovići ovih dana i useliti. "Iako se radi o poklonu mora se platiti porez na vrednost objekta kako bi se kuća prevela na nove vlasnike. Takođe je bilo neophodno obaviti još neke dodatne radove da bi deca ovde mogla bezbedno i udobno da dočekaju zimu", kaže Jovanović. On je na prijemu u čast dolaska porodice Bulatović u opštinu Prokuplje izrazio nadu da će prevashodno deci, koja su odlični đaci, nova sredina pružiti veće mogućnosti za uspeh i pomoći im da žive udobno i srećno kao i svi njihovi vršnjaci. "Neizmerne su reči zahvalnosti Stankoviću koji je napravio gest vredan pažnje čitave društvene zajednice. To je podsticaj ali i podsećanje na to kako treba da brinemo o svojim bližnjima i jedni o drugima", rekao je Jovanović. Zahvaljujući na pomoći, Njegoš Bulatović je istakao da je kuća najviše usrećila njegovo sedmoro dece, od kojih najmalađi Vasilije ima devet meseci a najstarija Jelisaveta 14 godina. "Predstojeću zimu, posle sedam godina provedenih u izgannstvu i nemaštini, prvi put dočekujemo bez straha od hladnoće, jer imamo svoj krov nad glavom i ne moramo da strepimo da će nas neko zbog neplaćene kirije izbaciti na ulicu", rekao je Njegoš. Darodavac Aleksandar Stanković poželeo je Bulatovićima da im kuća postane pravi dom, poput onoga koji su morali da napuste na Kosmetu. "Nadam se da će voćnjak od jednog hektara površine, kao i veoma lepo uređen vinograd, omogućiti Bulatovićima da nešto i privrede", rekao je Aleksandar. Ovaj neobičan darodavac kaže da se nijednog momenta nije premišljao ni pokajao zbog svoje odluke, iako je u kuću uložio četrdeset godina života i rada, gradeći je "za svoju dušu". U ovom humanom gestu imao je podršku i svoje četvoro dece, kćeri i sinova, kao i njihovih porodica. Njihova saglasnost da svoju odluku sprovedem u delo mnogo mi je značila, kaže Aleksandar. Iako posebno zahvalni darodavcu na nesvakidašnjem poklonu, Bulatovići ne zaboravljaju ni sve ostale plemenite ljude širom Srbije koji su se javili da im pomognu. "To nam je dalo novu snagu da istrajemo i prebrodimo sve nedaće koje su nas snašle posle proterivanja sa našeg imanja u Kosovu Polju", kaže Njegoš Bulatović. "Nadamo se da ćemo se u Prokuplju ponovo skućiti i ovde deci omogućiti bolji život od onog koji su u nemaštini živela do sada".
Mirjana Marić

Jat od 23. novembra leti za Njujork
Srpska aviokompanija Jat ervejz najavila je da će od 23. novembra početi da prevozi putnike iz Beograda za Njujork u saradnji sa kompanijom Emirati. Jat ervejz će tri puta nedeljno, utorkom, četvrtkom, subotom, prevoziti putnike od Beograda do Hamburga, gde će odmah presedati u avione kompanije Emirati. Putnike će i na letu od Hamburgda do Njujorka usluživati stjuardese i stjuarti iz Srbije koji nekoliko godina rade za kompaniju Emirati, koja je jedna od najpoznatih avioprevoznika u svetu. Cena povratne šestomesečne karta od Beograda do Njujorka za polaske do 14. decembra biće 295 evra, a za godišnju kartu 320 evra. U tu cenu nije uračunata taksa, tako da kad se saberu svi troškovi cena povratne karte je oko 520 evra, naveli su predstavnici Jata na današnjoj promociji zimskog reda letenja, koji važi od 29. oktobra ove godine do 24. marta iduće godine. Generalni direktor Jata Nebojša Starčević naglasio je da ta kompanija nije odustala od samostalnih letova za Njujork. Jat pregovara i o dobijanju dozvole za dva leta nedeljno od Beograda za Frankfurt, a u planu su i letovi za Bazel. Novina u zimskom red letenja je povećani broj letova nacionalne kompanije sa aerodroma u Nišu, odlakle će dva puta nedeljno putnike prevoziti za Beč i Cirih. Do sada je sa tog aeredroma Jat imao letove jednom nedeljno za Cirih.

Karić dolazi i po cenu hapšenja
Lider Pokreta snaga Srbije (PSS) Bogoljub Karić, na slici dole, će doći u Srbiju, i po cenu hapšenja, kad se raspišu izbori ili tokom kampanje, saopštio je porptarol te stranke Nebojša Tomić. Tomić je, na konferenciji za novinare, kazao da taj pokret očekuje da će predsednik Srbije Boris Tadić od sudskih organa zatražiti da se Bogoljubu Kariću dozvoli odbrana sa slobode. "Nelogično je da ubice imaju pravo da se brane sa slobode a da se lideru PSS to isto ne dozvoljava", kazao je Tomić i podsetio da je poternica za Bogoljubom Karićem pod znakom pitanja i da ne postoji na sajtu Interpola. Na konferenciji za novinare pušten je snimak intervjua koji je Karić dao jednoj neimenovanoj stranoj televiziji, u kome ističe da je ubeđen da će PSS na izborima pobediti i da će, posle toga, pozvati sve političke snage da se zajednički bore za dobrobit Srbije. Karić je u tom intervjuu pozvao sve članove stranke i simpatizere da izađu na referendum. Tomić je rekao da stranka Bogoljuba Karića iz budžeta nije dobila novac za referendumsku kampanju i da će emitovanje spotova na TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom sama finansirati.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"