Jasno je da više ništa nije jasno...
Nakon odlučno izrečenog ruskog stanovišta, postizanje jedinstvenog stava o nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti UN postalo je neizvesno, piše bečki dnevnik "Standard". U analizi se navodi da od "fino istkane mreže zapadne diplomatije, koja je želela da Kosovu pokloni rešenje, posle odlučnih reči iz Moskve - nije ostalo ništa". "Budućnost Kosova neizvesnija je nego ikada. Zapravo je Kosovo trebalo da do kraja godine postane nezavisno. U Kontakt grupi već se govorilo o mestu u UN, o kosovskoj vojsci, o kosovskoj tajnoj službi", navodi analitičar bečkog lista. Posrednik UN Marti Ahtisari je, kako se podseća, u Beču "uz podršku iz Vašingtona agilno stupio u akciju" i "ne mareći za proteste Beograda, iz pregovora (Srba i Albanaca) stalno izvodio sopstvene zaključke". "Ahtisari želi da ponudi sveobuhvatni nacrt ustava do kraja godine, neposredno posle parlamentarnih izbora u Srbiji. O saglasnosti Beograda, kako je verovao, nije trebalo da se brine. Amerikanci i Britanci su jasno stavili do znanja kakav im je stav: Ako ne dođe do sporazuma, Kosovu će ustav i status biti oktrojisani", piše list. Dnevnik navodi reči neimenovanog zapadnog diplomate, koji kaže da "čitava konstrukcija ima grešku", jer do sada "niko ozbiljno nije razgovarao sa Rusima". "Razgovori su vođeni prevashodno u okviru 'neformalne petorke' koju čine članice Kontakt grupe bez Rusije. A i tamo je bilo dovoljno sukoba, jer Amerikanci i Britanci žele da Kosovo naoružaju i daju mu nacionalno-državni autoritet, dok su Nemci i Italijani kočili", rekao je diplomata. List piše da se pritom "ćutke pošlo od toga da će se Rusi složiti". Bilo je, doduše, naznaka da bi tako moglo i da bude, jer se Moskva do sada složila sa svim koracima, i to uprkos protestima Beograda, nastavlja "Standard". Bečki list podseća da je Moskva do sada insistirala samo na tome da se ne određuju vremenski rokovi i da rešenje mora da bude prihvatljivo za Beograd. "Od letos, posle pretnje vetom koju je izrekao (predsednik Rusije Vladimir) Putin, jasno je da više ništa nije jasno. Doduše, Moskva neće da odustane od formule o 'prihvatljivom rešenju' čime u šaci drži i Beograd i Zapad", navodi Standard. Istovremeno, kako se dodaje, Rusi su bili oslobođeni nelagodnosti da na sto stave svoje zahteve ili rešenje. "Berlinu sada gori pod noktima i više ne drži do poverljivih razgovora u okviru 'petorke', već hoće da Moskva bude u potpunosti uključena", piše list. "Standard" dodaje da se "pominje i mogućnost da Vašington jednostrano prizna Kosovo i pusti da odgovarajuća rezolucija u Savetu bezbednosti UN propadne zbog ruskog i kineskog veta". "Za takvo, 'tajvansko rešenje' imali bi da ispaštaju Evropljani, koji su već sada odgovorni za organizaciju uprave na Kosovu", zajključuje bečki dnevnik.

Presedan za rešenje Kosova biće iskorišćen
Ruski ambsador u Srbiji Aleksandar Aleksejev odbacio je stav da rešenje za status Kosova ne može da bude presedan za druga pitanja, rekavši da ga takve izjave "sve više podsećaju na nekakvu mantru". "Mislim da ljudi jednostavno žele da ubede sami sebe. To su vrlo opasne iluzije i ja mogu da budem apsolutno uveren da će presedan Kosova biti upotrebljen u budućnosti. I ponavljam, ne samo na Balkanu", rekao je on u intervjuu koji će veceras emitovati RTS. Aleksejev je objasnio da ne misli na probleme koje ima Rusija, već na nerešena pitanja na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza na koja rešenje Kosova može da utiče. Ruski ambasador je rekao da se pri pominjanju rešavanja statusa Kosova često govori da treba uzeti u obzir mišljenje većine stanovništva, i naveo da bi to onda trebalo primeniti i u drugim zemljama, kao što je Pridnjestrovlje u Moldaviji. "Podsećam da je nedavno u Pridnjestrovlju održan referendum i da se više od 97 odsto ljudi koji su izašli na referendum izjasnilo da vide svoju budućnost u savezu sa Rusijom. I kako sada u jednom slučaju uzeti u obzir mišljenje većine stanovništva, a u drugom slučaju ne", naveo je on. Rešenje Kosova mora da bude prihvatljivo za i Beograd i za Prištinu, a Rusija se u Savetu bezbednosti neće složiti za rešenjem koje bi protivurečilo međunarodnom pravu, rekao je Aleksejev. "Mi smatramo da rešenje za problem Kosova mora da se nađe putem dijaloga. Ono mora da ima karakter kompromisa i mora da bude prihvatljivo za obe strane, kako za Beograd tako i za Prištinu. Svako drugo rešenje bilo bi opasno ne samo za region Balkana već i za čitavu Evropu", naveo je on. Ruski ambasador je podsetio da je u Kontakt grupi postignuta saglasnost da rešenje problema Kosova mora da bude krunisano rezolucijom Saveta bezbednosti UN, i da čitav rad Kontakt grupe proističe iz toga. "Smatramo da je čitav naš posao zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 i odluka koja mora da se donese o pitanju Kosova takođe će morati da bude zasnovana na odluci 1244", rekao je Aleksejev. On je naglasio da povlačenje ruskog kontingenta sa Kosova, i istovremeno iz Bosne, ne znači odlazak iz, kako je rekao, "ovog životno važnog regiona". "Smatramo da Rusija treba da dođe na Balkan... pre svega u ulozi velikog investitora i pouzdanog političkog i ekonomskog partnera, pouzdanog prijatelja država regiona, pre svega Srbije. Mislim da prisustvo ili odsustvo nekoliko stotina vojnika na Kosovu ne igra odlučujuću ulogu", rekao je Aleksejev .

Prijem Hrvatske u NATO komplikuje stvari za Srbiju
Prijem Hrvatske u NATO će, zbog njenog starog rivalstva sa Srbijom, "samo zakomplikovati stvari na Balkanu", jer će Alijansa izgubiti ugled neutralne strane na prostoru jugoistočne Evrope, ocenila je agencija Stratfor u najnovijoj analizi. Podrška SAD da Hrvatska bude primljena u NATO 2008. i nagoveštaj da će UN odgoditi odluku o nezavisnosti Kosova zbog izbora u Srbiji ponovo ukazuju na probleme u podršci Hrvatskoj i Srbiji da obe uđu u NATO i Evropsku uniju, ocenio je Stratfor. Privatna američka agencija za obaveštajne i strateške analize podseća da su SAD najavile da će raditi na prijemu Hrvatske u NATO do 2008, a da su dva dana kasnije UN specijalnom izaslaniku za pregovore o Kosovu Martiju Ahtisariju produžile mandat do juna 2007. Time je "zapravo poslat signal da međunarodna organizacija neće doneti odluku o nezavisnosti Kosova do okončanja parlamentarnih izbora u Srbiji", navodi Stratfor. Uz američku podršku, Hrvatska će sigurno biti primljena u Alijansu, ocenjuje agencija i dodaje da će odlaganje odluke UN o Kosovu omogućiti Srbiji da radi na održavanju svoje demokratije, a time i aspiracija da uđe u NATO i EU. "I jedno i drugo jasno signaliziraju da će Zapad pokrenuti značajne inicijative da dve države održi na putu zapadnih integracija", ukazuje Stratfor Hrvatsko članstvo u NATO će, kako ocenjuju autori analize, ipak biti "problematično, jer NATO i EU razmatraju i zahtev Srbije da bude primljena". "Ukoliko se Hrvatska pridruži NATO, ona preko prava veta može diktirati uslove za svaki pokušaj Srbije da sebi osigura članstvo, čime bi se NATO priklonio prohrvatskom stavu u regionalnim pitanjima i ostavio Srbiju na milost Hrvatskoj", ukazuje agencija. "Zato će prijem Hrvatske samo komplikovati stvari na Balkanu, jer će okončati svaki pokušaj da NATO deluje kao neutralna strana u regionu", upozorio je Stratfor. Za Srbiju, hrvatsko članstvo predstavlja pretnju koja će oblikovati politiku u Beogradu, navodi agencija. Ukoliko radikali pobede na predstojećim izborima, objašnjava Stratfor, vlasti u Srbiji biće neprijateljski nastrojene prema NATO-u koji je prigrlio Hrvatsku. Ako, pak, pobede prozapadne snage, one će pokušati da unaprede integraciju Srbije u NATO i EU i "u tom slučaju će Srbija morati da se ulaguje Hrvatskoj, jer će njen sused moći da stavi veto na prijem". "U slučaju da Hrvatska dozvoli svom dugogodišnjem protivniku da uđe u vojni savez, to će se dogoditi samo pod najstrožim uslovima, što će pokazati da čak i najbolje namere Zapada mogu da se nasuču na složene sprude balkanske politike", zaključuje Stratfor.

Stotine miliona dolara u zlatu položene na ime Pinočea
Vlada u Čileu saopštila je da ima informaciju da je na ime bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea u jednu banku u Hongkongu položeno više stotina miliona dolara u zlatu. Kako prenose neki mediji u Santjagu, u pitanju je zlato, vredno 160 miliona američkih dolara. "Dobili smo informaciju pre nekoliko dana, preko izvora u diplomatskom predstavništvu", rekao je ministar spoljnih poslova Čilea Alehandro Foksli, ali je dodao da ta informacija "još nije zvanična". On je radiju "Kooperativa" u Santjagu rekao da su vlasti došle do fotokopija dokumenata (dokaza o depozitu), kao i da su ona prosleđena sudu koji više od dve godine sprovodi istragu u vezi sa bogatstvom Pinočea u inostranstvu. Međutim, Pinočeov portparol, penzionisani general Giljermo Garin, rekao je da nema nikakve informacije o navodnom depozitu u banci HSBC u Hongkongu. "Vest me je nasmejala... Nikada nisam čuo ništa o tome i nikada nisam o tome pričao sa njim (Pinočeom)", rekao je Garin agenciji Asošijeted pres. Garin je, takođe, rekao da uopšte ne sumnja da je informacija neosnovana.

Česi rekorderi u zagađivanju vazduha
Češki ministar životne sredine Petr Kalaš najavio je radikalnu ekološku reformu pošto poslednji izveštaji pokazuju da je Češka sa 12 tona ugljen dioksida po stanovniku godišnje jedan od evropskih rekordera u zagađivanju vazduha. Glavni krivac što Češka obnavlja reputaciju ekološkog Bermudskog trougla, kako se u vreme komunista zbog prljave industrije nazivala zajedno sa Istočnom Nemačkom i Poljskom, u velikim gradovima su automobili, a u manjim skupo grejanje na struju i gas, zbog čega se Česi greju na svakojake otpatke. U Češkoj preko 5.000 malih opština zagađuje vazduh kao veliki industrijski pogoni pošto se meštani u želji da uštede greju svim i svačim. "Nismo se ni grejali ničim drugim do spaljivanjem otpadaka," rekao je je češkom dnevniku "Mlada fronta Dnes" predsednik opštine Havlovice Pavel Dvoržaček. Maštovitost Čeha da pronađu šta sve može da posluži za ogrev ne zna granice, a provereni recept su plastične flaše napunjene piljevinom namočenom u iskorišćeno mašinsko ulje. "Danas je vazduh zagađen drugim materijama nego u vreme komunista. Sumpor dioksida je deset puta manje. Ali, sitnih čestica prašine na koje se vezuju karcenogene materije ima mnogo više. U nekim oblastima čak četiri puta prelaze dozvoljene norme," kaže ministar Kalaš u izveštaju o stanju životne sredine za prošlu godinu. Veliki zagađivač su i automobili, kojih je 1985. godine bilo 2.314.000, dok ih danas na 10 miliona stanovnika u Češkoj ima 3.958.708. Kalaš namerava da dotacijama pomogne održive izvora energije, sunca, vetra i biogoriva, da poreskim olakšicama nagradi ekološke metode grejanja, između ostalog i ukidanjem poreza na dodatu vrednost za ekološki čista goriva. Ministarstvo bi u saradnji sa Antimonopolnim uredom želelo više da utiče na cenu gasa i spreči česta i drastična poskupljenja. "Princip je sledeći: onaj čiji dimnjak ili automobil ne zgadajuje mnogo vazduh plaćaće manji porez i druge dažbine," najavio je Kalaš.
Daša Pavlović Prag

Feredža kao kamen spoticanja
Duge i kratke, crne ili šarene, muslimanske marame u mnogim delovima Evrope izazivaju sve otvorenije negodovanje i raspravu oko toga šta bi trebalo nositi u javnosti. One su zabranjene u državnim školama u Francuskoj i Belgiji a feredža kao njena najozbiljnija varijacija koja pok-riva celo lice, zabranjena je u velikom broju evropskih gradova. Čak i u Britaniji, u kojoj žive pripadnici brojnih kultura, feredža je nedavno izazvala kritiku Laburističke stranke - uključujući i premijera Tonija Blera koji ju je nazvao "obeležjem podele". Niz drugih pitanja, vezanih za muslimansku populaciju u Evropi, takođe je izazvao zabrinutost. Među njima su prošlogodišnji nemiri u Francuskoj, karikature proroka Muhameda u Danskoj, ubistvo holandskog reditelja Tea Van Goga, te-roristički napadi u Španiji i Britaniji, kao i široko rasprostranjeno protivljenje ilegalnoj imigraciji - posebno iz severne i podsaharske Afrike. Frank Fregosi, stručnjak za islam u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja, kaže za Glas Amerike da u Evropi vlada sve veća skepsa prema islamu. On navodi da neki Evropljani strahuju od islama a da političari iz zemalja koje su tolerisale raznolikost, poput Britanije i Holandije, postaju sve manje otvoreni. Veo nosi većina muslimanskih žena u Evropi i on lako može postati meta negativnih stereotipa i podsmevanja. Neke žene sa velom, poput 41-godišnje Nikol Til, kažu da na ulicama nailaze na sve neprijatnije reakcije. Nikol je prešla u islam 2001. godine i sada je na čelu muslimanskog udruženja u Briselu. Ona ističe da od kada se sa velom pojavljuje u javnosti ljudi gledaju na nju sa većim neprijateljstvom nego ranije i manje je poštuju. "Ljudi vas gurkaju na ulici jer ste žena pod velom". Evropski političari koji su kritični prema nošenju vela - posebno feredže - navode važnost intergrisanja muslimanske imigrantske populacije, poput Turaka, Arapa i Afrikanaca. To je poruka zakona donetog pre dve godine u Francuskoj kojim se zabranjuje nošenje feredže i drugih verskih simbola u državnim školama. Jan Kremers, gradonačelnik malog belgijskog grada Maseika, ove godine je uveo zabranu nošenja feredža. "U našem društvu i našem gradu ljudi moraju da se identifikuju jedni sa drugima. To je veoma važno u našoj zapadnoj kulturi - da ljudi jedni druge pogledaju u oči". Nekoliko drugih belgijskih gradova je od tada zabranilo feredžu. Isto se dogodilo i u Italiji, jer u skladu sa anti-terorističkim zakonom, skrivanje lica predstavlja krivično delo. Nekoliko država u Nemačkoj je zabranilo nastavnicima u državnim školama da nose muslimanske marame. U nekim slučajevima taj zakon je stekao podršku muslimana, poput Kadije Kali iz Pariza, koja podržava francuski zakon kojim je zabranjeno učenicama državnih škola da nose verska obeležja. Kali je na čelu francuske muslimanske ženske grupe i mada je vernik, ona ne nosi veo, pošto veruje da to nije predviđeno Koranom i da je veo deo bliskoistočnih običaja, a ne evropskih. "Ja sam Francuskinja", kaže ona. "Volim svoju zemlju i ne želim da stvaram podele". Međutim, druge muslimanke se protive nastojanjima da se zabrani veo. Neke, poput Nure Džabale u Francuskoj, kažu da se tim zakonom Evropa još više otuđuje od svoje islamske zajednice. Nadam se da se jednog dana više neće postavljati pitanje muslimanske vere u Evropi, kaže Džabala i dodaje: "Mi smo deo ovog društva poput evropskih hrišćana i Jevreja".

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"