Povlačenje iz Avganistana ili teroristički napad
Hosam Abdul Rauf, član komiteta za informacije i strategiju al-Kaide, upozorio je Kanadu da povuče svoje trupe iz Avganistana ili će biti na meti terorističkih napada, poput onih koji su bili u Americi, Madridu i Londonu. U ovoj pretnji pominje se kanadska 'fanatična vezanost za hrišćanstvo', kao i njeni pokušaji da se nanese šteta Muslimanima i njena podrška 'hrišćanskom ratu' protiv al-Kaide. Rauf kaže da, ukoliko se ne shvati da otpor koji se pruža prema širenju snaga na jugu Avganistana pokazuje da se treba povući iz Avganistana, onda Kanada može očekivati operacije slične onima koje su se dogodile u Njujorku, Madridu i Londonu. Dokument je napisan u julu, a preveo ga je institut SITE, američka neprofitna grupa koja prati terorističke veb-stranice za zainteresovane, uključujući i vlade. Ovo je drugi put u poslednje vreme da se al-Kaida osvrće na ulogu koju Kanada ima u Avganistanu. Prošlog meseca je zamenik Osame bin Ladena, Ajman Al-Zavahiri kanadske trupe nazvao 'drugorazrednim kstašima'. Tekstovi pretnji pokazuju da su u al-Kaidi svesni razlika u stavovima između vlade i javnog mnjenja o učešću kanadskih trupa u Avganistanu. Upućeni veruju da je fokusiranje pažnje prema Kanadi podstaknuto i zbog junskog hapšenja sedamnaest osoba osumnjičenih za pripremanje terorističkih akcija u Torontu i okolini.

Veća kontrola kod davanja dozvola
Pucnjava koja je bila 13. septembra u koledžu Doson, kada je poginula mlada studentkinja Anastazija De Souza, podstakla je mnoge da se ozbiljnije založe za strože kontrole pri izdavanju dozvola za posedovanje oružja. Zvaničnici navode da kanadski propisi već sada spadaju među najstrože u svetu, ali to nikako ne znači da nije moguće učiniti ih još pouzdanijima, posebno kada se radi o ispitivanju osoba koje bi da dođu u posed poluautomatskog oružja. Ono što nikako ne treba zanemariti je da se i građani u raznim anketama izjašnjavaju na isti način. Novina koja se primenjuje od septembra je rutinski razgovor osobama koje su označene kao garanti, što ranije nije bio slučaj. Policija ne može da potvrdi da će to sigurno sprečiti tragična događanja, poput pucnjave u Dosonu, ali veruju da će dati pozitivne rezultate. Oni ne iznose podatke o tome ko su bili garanti Kimviru Gilu, pošto je još pod istragom sve što ima veze sa njim. Činjenica je, ipak, da je on zadovoljio sve zahtevane zakonske uslove iz relativno komplikovanog postupka i da su oni bili dovoljni da mu policija izda dozvolu za posedovanje oružja. Hajder Kadim, student koji je u pucnjavi u koledžu Doson pogođen sa tri metka koja i dalje nosi u svom organizmu, apelovao je u pismu premijeru Stivenu Harperu da se uvedu stroža ograničenja kod izdavanja dozvola posedovanje pištolja i pušaka. Njegova poruka je da oružje i ljudsko društvo jednostavno ne idu zajedno i veruje da se najveći broj građana slaže sa njim.

Gunarson pobedio dve tone cementa
Din Gunarson je izveo neverovatan poduhvat u Vinipegu i na taj način obeležio osamdesetu godišnjicu smrti čuvenog mađioničara Harija Hudinija. On je posle svega dva minuta uspeo da se izvuče iz dve tone svežeg cementa, katanaca i lisica, budno praćen povicima stotinak gledalaca na jednom parkiralištu. Gunarson je ovim odao poštu magu koji je uticao na njegov životni put. Hudini je, naime, umro na Helovin u 1:26 posle podne, a u taj isti čas je i Gunarson izašao iz kocke od pleksiglasa i čelika ispunjene cementom. Pre nego što je ušao u kutiju, Gunarsonu su ruke privezane lisicama, oko tela su mu bili obmotani lanci pričvršćeni katancima. On je procenio da će mu biti potrebno između minut i devedeset sekundi da se izvuče, pre nego što ga težina cementa smrska ili uguši. Tu su se nalazili bolničari i bravar, za slučaj da bude potrebno pružanje neke vrste pomoći. Iako su neki već mislili da je drama na pomolu, Gunarson se pojavio iz kutije posle oko dva minuta i 43 sekunde, sav crven u licu i boreći se za vazduh. Priznao je da je bilo teže nego što je očekivao, ali da veruje da mu je sam Hudini došao u pomoć i izbavio ga iz cementa koji je, kao živi pesak, pretio da ga usisa. Prethodni Gunarsonov pokušaj da oda poštu Hudiniju, 1983. godine, zamalo da bude tragičan za ovog hrabrog mađioničara. Tada je bio okovan takođe u lance, katance i lisice, stavljen u mrtvački kovčeg i bačen u reku Red. Ispod vode je bio tri i po minuta, pre nego što je kovčeg izvučen i on prevezen u bolnicu. Ovog puta je verovao da će uspeti, jer kako kaže mora da uspe bez obzira na cenu.

Školovaniji spremniji da stalno uče
SLIKA STUDENT KNJIGA
Statistička služba je u svom najnovijem istraživanju, pod naslovom Perspektive rada i dohotka, ustanovila da stručna usavršavanja za radnike u Kanadi nisu dostupna svima u podjednakoj meri, posebno kada se radi o različitim starosnim grupama. Statističari su uzimali podatke iz 2002. godine. Ustanovljeno je da je stručnim usavršavanjem bilo obuhvaćeno manje radnika starosti između 55 i 64 godine, nego onih najmlađih, od 25 do 34 godine. Objašnjava se da među starijim radnicima, posebno onima pred penzijom, može vladati slabije interesovanje za napredovanje na poslu, a samim tim i za usavršavanje. Oni ne vide svrhu trošenja vremena i energije na unapređivanje svojih sposobnosti, pošto će ionako uskoro da se povuku. Istraživanjem uočeno da se, kod starijih radnika, kao određujući i odlučujući faktor za neprijavljivanje za neki program usavršavanja javlja i očigledan nedostatak samopouzdanja. Oni često ne žele da učestvuju zato što smatraju da ne mogu da uče onako dobro kako se očekuje od njih, što je posledica negativnih stereotipa prema starijim osobama. U grupi starijih, mnogo češće nastavljaju da se usavršavaju oni sa višim stepenom obrazovanja, pa tako imamo da je, među raspoloženima da uče, čak tri puta više osoba sa fakultetskom diplomom nego onih sa srednjoškolskom diplomom. Deo objašnjenja za ovo, ipak, leži i u činjenici da ima manje programa za dodatnu obuku radnika na slabije plaćenim radnim mestima. Sledeći veoma bitan faktor su i ukupna porodična primanja. Svaka obuka iziskuje određene troškove, što svakako predstavlja namet na kućni budžet i podrazumeva određeno žrtvovanje. Troškovi mogu podrazumevati plaćanje kurseva, kupovinu knjiga, neke usputne, ili smanjenje plate tokom usavršavanja. Nadalje, studija pokazuje da usavršavanje zavisi i od provincije. Među mladima, najveće pogodnosti za usavršavanje imaju oni iz Manitobe, Alberta je negde u sredini, dok je Njufaundlend na začelju. U grupi starijih, zaposleni u Alberti će pre izabrati dodatnu obuku od svojih kolega iz Ontarija i Kvebeka. Treba, ipak, napomenuti da se u Alberti kasnije odlazi u penziju nego u ostalim delovima zemlje. Ako se uporede zaposleni u državnom i privatnom sektoru, onda se vidi da državni više forsira usavršavanje. Stručnjake je iznenadilo da članstvo u sindikatu nije značajan činilac kod obuke koja je u direktnoj vezi sa radnim zadacima. Interesovanja zaposlenih za programe obuke vrlo zavisi od godina radnika. Mladi se pre interesuju za rad na sebi i svom slobodnom vremenu, dok stariji pokazuju više zanimanja za matematičke, kompjuterske, zdravstvene i fitnes programe. Iako je najveći motiv za usavršavanje želja da se posao bolje obavlja, sledeći najvažniji razlog je veoma jasno razgraničen kod različitih starosnih grupa. Kod starijih je to očigledan strah od gubitka posla, dok je kod mlađih želja da pronađu ili promene posao najjači motiv za neki vid dodatnog učenja. Na trećem mestu za sve je - veća zarada.

SAD će konsultovati i obavestiti Kanadu o deportaciji
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je, u pismu ministru inostranih poslova Piteru Mekeju, pružila je formalna uveravanja da će njena vlada zvanično obavestiti i konsultovati Kanadu o njenim državljanima koji mogu biti, bez svog pristanka, deportovani u treću zemlju. Ova izjava data je zbog slučaja Mahera Arara, Kanađanina koji je deportovan u Siriju i tamo bio izložen torturi. Nedavna istraga pokazala je da su kod Arara greške načinili vlada, RCMP i američki zvaničnici. Portparol ministra Mekeja, Den Daglas je pozdravio odgovor američke strane i izrazio zadovoljstvo zbog očiglednog značaja koji je pridat ovom pitanju u aeričkom Stejt Dipartmentu. Već su preduzeti koraci da se Ararovo ime izbriše sa liste osoba za koje se sumnja da su teroristi.

Prijava sa rokom trajanja
Federalna vlada treba da načini značajnu promenu i da, recimo, ograniči broj zahteva za useljavanje u Kanadu, ako želi da smanji gomile nerešenih predmete, primetila je, u jednom intervjuu, bivša ministarka za imigraciju i državljanstvo Džudi Sgro. Ona je istakla da je prethodna, liberalna, vlada podržavala raščišćavanje nagomilanih predmeta, ali je to imalo i svoje velike mane. Bivša ministarka Sgro je primetila da se svet divi imigracionom sistemu kakav Kanada ima. Ono što, međutim, moramo da priznamo je da taj sistem ne funkcioniše kako valja ako se samo primaju zahtevi za useljavanje, a zna se da će proći godine i godine pre nego što oni uopšte dođu na red za rešavanje. Ona smatra da je jedino logično rešenje izmena sistema, po kojoj bi svaka kancelarija za imigraciju dobila kvotu u skladu sa brojem zahteva koje bi mogla da reši, kao što bi postojala i kvota za čitavu zemlju. Konkretno, ona je predlagala da se primi, po redu, onoliko zahteva kolika je kvota i da se ne primi ni jedan novi, sve dok ovi primljeni ne budu završeni. Sgro kaže da je ova njena ideja pala u zaborav kada je početkom 2005. godine, u rekonstrukciji vlade, ona smenjena sa mesta ministarke za imigraciju, ali da će definitivno nešto morati da se uradi da se smanji sadašnji zaostatak od oko 800 hiljada nerešenih predmeta. Sadašnji ministar Monte Solberg primetio je, takođe, da bi trebalo ograničiti broj novih prijava sve dok se ne smanji nagomilani zaostatak, koji je okarakterisao kao zabrinjavajući. On veruje da toliki nezavršeni posao podriva poverenje javnosti u ovu službu, ali i izuzetno deprimirajuće deluje na porodice zainteresovanih građana. Neki stručnjaci, ukučujući i bivšeg ministra Denisa Kodera, kažu da nije problem gomila zahteva, već vreme koje je potrebno za njihovo procesuiranje. Period koji je potreban za rešavanje prijave ide od šest meseci za supružnike i decu imigranta pa, u nekim slučajevima, do nekoliko godina za kvalifikovanog radnika. Džefri Rajc, specijalista za pitanja imigracije sa Univerziteta u Torontu, kaže da zaostatak u nerešenim predmetima neizbežna posledica funkcionisanja imigracionog sistema koji ograničava broj useljenika. Kao moguće rešenje, Rajc sugeriše da se odredi vremensko ograničenje za rešavanje zahteva. Ukoliko prijava za imigraciju ne bi bila rešena u određenom roku, onda ona zastareva. Rajc to poredi sa prijavljivanjem studenata za fakultet, gde oni svake godine konkurišu, a ne čekaju da se njihova prijava reši povoljno naredne godine. Najveći broj prijavljenih za useljavanje u kanadu bio je 2001. godine, čak skoro 514 hiljada. Prošle godine je stiglo 302 hiljade prijava, od čega je više od 260 hiljada rešeno povoljno. Za ovu godinu je do sada primljeno 215 hiljada zahteva za useljenje. Među nerešenim slučajevima, najviše dolazi iz Indije, preko 167 hiljada, a slede Filipini, Kina i Pakistan koji zajedno imaju tek nešto više od od broja indijskih.

U Kanadi i Nemačkoj najbolje
Prajvasi Internešenel, međunarodna organizacija sa sedištem u Londonu, rangirala je 37 zemlja u svetu po stepenu obezbeđivanja privatnosti. Po njihovoj proceni, Nemačka i Kanada najviše čine u odbranu privatnosti, a Malezija i Kina su na začelju. Britanija je na 33. mestu, odmah iznad Rusije i Singapura, dok je SAD na 30. mestu, između Izraela i Tajlanda. Kriterijumi su se kretali od ocenjivanja zastupljenosti pitanja privatnosti u zakonskoj regulativi, preko upotrebe ličnih karti i biometrije, elektronskog nadzora, praćenja komunikacije, mogućnosti da službe za očuvanje reda pristupe ličnim podacima, praćenju putovanja, finansijskim transakcijama, pa do globalnog liderstva u promovisanju privatnosti. Kanada je u svim kategorijama dobila ocene tri ili više, od mogućih pet, s tim da je ovde najbolje rešeno pitanje zakonskih ograničenja za čuvanje ličnih podataka. Tek blago slabije su ocenjeni ustavna i statutarna zaštita, lične karte i biometrija, liderstvo u promociji privatnosti i demokratsko jemstvo. Direktor organizacije Prajvasi Internešenel, Sajmon Dejvis kaže da im cilj nije bio da postide države koje su najslabije rangirane, već da pokažu da je moguće očuvati zdravi pristup privatnosti u okviru sigurne demokratije koja je u potpunosti funkcionalna. Predstavnici ove organizacije takođe naglašavaju da su, posle 11. sptembra, napori za sprečavanje terorizma praktično ugrozili zaštitu privatnosti, pošto su vlade širom sveta uvele takvu bezbednosnu i imigracionu zakonsku regulativu koja zadire u privatne živote ljudi. Ova organizacija je nadzirala način na koji vlade i korporacije kontrolišu i narušavaju privatnost, između ostalog i kako i koliko se upotrebljava video nadzor na privatnim lokacijama i radnim mestima i kako se štiti identitet.

Specijalni grudnjak posle operacije na srcu
Naučnica sa Univerziteta u Kalgariju dr Ketrin King došla je na ideju da bi specijalni grudnjak mogao da pomogne u oporavku žena koje su bile podvrgnute operaciji na srcu. Ona je napravila takav jedan grudnjak, kojim se sprečava da dojke svojom težinom vrše pritisak na rez i ranu. Grudnjak može da se nosi odmah po operaciji. Ona je dve godine vršila ispitivanja i rezultati do kojih je došla potvrdili su njenu pretpostavku. Ispitala je 481 pacijentkinju iz čitave zemlje koje su, za razliku od onih iz kontrolne grupe, imale manje bolova i neugodnosti koje se obično javljaju posle tako ozbiljnih hirurških intervencija. Grudnjak ima kako psihološki, tako i fizički efekat na oporavak pacijentkinje. Pored rešavanja estetskih problema, koji se ponekad javljaju zbog razlike u veličini dojki posle operacije, ovaj meki i prilagodljivi grudnjak doprinosi da rana brže zaraste. On se zatvara spreda patent zatvaračem i Velko kaišem. Ne sadrži nikakve metalne delove, tako da ne može da pravi smetnje kod rentgenskog snimka. Studiju je potpomogao Institut za istraživanja u zdravstvu. Dr King kaže da tek treba da se proceni ekonomska isplativost ovakvog grudnjaka, koji ne ide na teret socijalnog osiguranja. Takođe, dalja ispitivanja će pokazati da li on može da smanji ožiljak.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"