Broj 1077, 3. novembar 2006.
| Dve pobede naših odbojkašica |
| |
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije i Crne
Gore na Svetskom prvenstvu u Japanu, u svom poslednjom zajedničkom nastupu,
ozbiljno je uzdrmala ustaljeni poredak svetske odbojke...
 Zemlja
izlazećeg sunca kao da prija našim odbojkašicama. Na startu Svetskog prvenstva,
na kome nismo imali predstavnika u ženskoj odbojci punih 28 godina (poslednji
put 1978. igrala selekcija Jugoslavije u Minsku. Tada su pobedile Italijanke),
naše odbojkašice pod imenom Srbija i Crna Gora su pobedile aktuelne svetske
šampionke. Italija je poražena sa 3:1 (25:18, 25:22, 19:25, 27:25).
Da dobro izdanje devojaka u plavom nije slučajnost, već sutradan, u sredu su
potvrdile pobedivši drugog velikog favorita naše grupa D. Kubu su savladale sa
istovetnih 3:1 (25:22, 22:25, 25:20, 25:23). Posle pauze, sledeći protivnik je
Peru. Utakmica se igra u petak, u Nagoji (gde je stacionirana naša grupa) a
odbojkašice Srbije i Crne Gore dočekuju ovaj meč na vodećoj poziciji.
 Rekao je posle prve pobede nad Italijankama trener naše selekcije Zoran Terzić
da ambicije rastu:
- Zadovoljan sam partijom koju su devojke pružile u pobedi nad Italijom i to
na startu SP ali ovo nije jedini meč na šampionatu. Niko nije mogao da obeća
trijumf protiv selekcije koja je uvek aktuelni šampion sveta. Nadali smo se
dobroj igri i iskreno, prijaju pohvale koje dobijamo. Uspeli smo da pobedimo
tim vrhunskog kvaliteta i pokazali smo odgovornu i čvrstu igru.
Posle
Kube, selektor Zoran Terzić je izjavio da rejting našeg tima pre SP nije
realno stanje. Kvalitet tima je daleko od 30. mesta.
- Bili smo uvereni da to nije realna slika i da posedijemo kvalitet za viši
plasman. Drago nam je da smo to dokazli i to protiv ekipa koje su u svetskom
vrhu.
Ono što impresionira, makar u ove dve odigrane utakmice, svakako jeste
priprema utakmica koje je Zoran Terzić uradio vrhunski, u maniru svetskih
trenera.
- Radili smo kao i obično - skromno kaže. - To nikada nije bio problem, ali
ranije ekipa u pojedinim utakmicama nije uspevala da ispoštuje zadato na pravi
način. Situacija se sada menja i verujem da će u budućnosti biti još bolja.
Pokušali smo da odigramo što više dugačkih poena protiv Kube, da im ne
dozvolimo laku realizaciju, pogotovo prvog napada. Drugo, probali smo
raznovrsni servis, iz skoka i taktički, skraćenim loptama sa servis linije da
pomerimo prijem rivala.
Ipak, najviše impresionira njegova mirnoća tokom utakmica, koju ne može da
poremeti dešavanje na terenu. Protiv Italije, Terzić je u svakom tajm autu
tražio od devojaka osmeh! A kada su protivnice bile iz Kube, ekipu je uveravao
da boljim tehničkim znanjem može da poremeti snažne protivnice.
I sve je bilo tačno! |
| |
| Milena Ružić |
|
|
| Sveti Stefan izdat za 100 milona evra |
| |
Crnogorska vlada je prihvatila predlog ugovora
o zakupu hotela Sveti Stefan, Miločer i Kraljičina plaža na 30 godina sa
singapurskom kompanijom Aman rizorts.
Prema rečima ministra turizma Predraga Nenezić, ugovor će biti potpisan ovoga
meseca, a na snagu će stupiti 15. januara kada će zakupac preuzeti sve objekte
i zaposlene.
 "Kupac se obavezao da će u modernizaciju hotela uložiti najmanje 40 miliona
evra i da će sva tri objekta otvoriti za sezonu 2008. godine. Hotel Kraljičina
plaža će biti srušen i izgrađen novi, sa više soba", rekao je Nenezić
novinarima posle sednice Vlade.
On je objasnio da će zakupac za narednu godinu platiti 1,95 miliona evra na
ime zakupnine, a nakon početka rada hotela taj će iznos biti 2,1 milion evra,
odnosno 1,6 miliona za Sveti Stefan i Miločer, a pola miliona za Kraljičinu
plažu. "Ugovoreno je da zakupnina kasnije iznosi 10 odsto, a najmanje 2,1
milion evra. Čim 10 odsto od prihoda bude više od ugovorene zakupnine, taj će
se iznos povećati, a prtema našim i projekcijama zakupca to će biti 2011. ili
2012. godine", naveo je Nenezić.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će u narednih 30 godina ukupni prihod
Crne Gore od te zakupnine biti 107 do 110 miliona evra, a zakupca između 112 i
114 miliona.
Aman je za ovaj posao konkurisao preko firme Eidvej Investment, koju su
osnovali njegov vlasnik Silverlink holdings sa Devičanskih ostrva i Pacifik
Asets sa Tajlanda. Pregovori o zakupu trajali su skoro godinu. |
| |
| |
|
|
| Ustav Srbije prošao, spremamo se za izbore... |
| |
 Poljski mediji primećuju da novoj srpskoj
vladi posle izbora neće više biti vezane ruke kosovskim pitanjem ali i da bi
nezavisnost Kosova bila signal za dalja otcepljenja širom sveta i da jedini ko
može da izvuče korist iz oba rešenja jeste Rusija...
Podrška
novom Ustavu na referendumu u Srbiji neće imati uticaja na rešenje statusa
Kosova, ali kosovski problem može da prestane da destabilizuje buduće srpske
vlade, ocenjuju danas mediji i analitičari u Češkoj i Poljskoj.
"Novoj srpskoj vladi posle izbora u decembru neće više biti vezane ruke
kosovskim pitanjem. Moći će da se pozove na to da je uradila šta je mogla, da
nikada nije priznala otcepljenje Kosova", rekao je češkom radiju "Čro 1" Filip
Tesarž, analitičar praškog Instituta za međunarodne odnose.
|
Na referendumu glasalo 53,04 odsto
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je konačne rezultate referenduma
o novom Ustavu Srbije po kojima je za potvrđivanje najvišeg pravnog akta
glasalo 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih birača.
Glasanje je 28. i 29. oktobra sprovedeno na 8.441 biračkom mestu, a od
6.639.385 birača, na referendum je izašlo 3.645.517 (54,91 odsto).
Od tog broja "za" je glasalo 3.521.724 birača i kako je saopšteno na sednici,
RIK smatra se da je akt o promeni Ustava konačno usvojen.
"Ne" na glasačkom listiću je zaokružilo 97.497 birača (1,47 odsto) a bilo je
25.866, odnosno 0,71 odsto nevažećih listića.
Refrendum se smatra punovažnim jer je glasalo više od 50 odsto upisanih birača
i on je obavljen u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi,
rečeno je ne sednici RIK-a.
RIK je konačne rezultate referenduma proglasio pola sata nakon isteka
zakonskog roka koji je bio u 20 časova.
Proglašenju je prethodila pauza radi stručnih konsultacija zbog neusaglašenih
stavova članova RIK-a da li te rezultate treba saopštiti nakon odluka Vrhovnog
suda Srbije o pristiglim prigovorima.
|
|
Tesarž je uveren da se Kosovo u preambuli Ustava našlo samo u domaće srpske
političke svrhe, a da će i Evropska unija zažmuriti na vesti o nepravilnostima
tokom glasanja i nameštanju rezultata referenduma.
"EU je zažmurila, jer da su na referendumu učestvovali kosovski Albanci Ustav
ne bi prošao. Zatvara oči upravo u nadi da će buduća srpska vlada biti
stabilna i da više neće aktivno delati protiv nezavisnosti Kosova", rekao je
Tesarž.
Češki analitičar dodao je da međunarodna zajednica očekuje da Srbija neće
priznati nezavisnost Kosova. Protestovaće, ali neće preduzimati nikakve
aktivne korake protiv otcepljenja pokrajine.
Izveštač češkog radija sa referenduma iz Beograda komentariše da je EU
pozdravila referendum i zato što veruje da će, ukoliko Srbija bude imala ustav,
moći da se okrene izvršavanju svojih međunarodnih obaveza, kao što je hapšenje
haškog optuženika Ratka Mladića.
Da referendum i novi Ustav, uprkos "kosovskoj preambuli", neće imati uticaja
na budući status Kosovo slažu se i poljski mediji i primećuju da bi
nezavisnost bila signal za dalja otcepljenja širom sveta i da jedini ko može
da izvuče korist iz oba rešenja jeste Rusija.
"Nezavisnost Kosova nije dobro rešenje, ali ne samo za Beograd. Ukoliko svet
zaboravi na nepovredivost granica i osloni se isključivo na pravo naroda na
samoopredljenje, biće to signal za sve separatiste u svetu", rekla je poljskom
dnevniku "Žečpospolita" predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju
Sandra Rašković-Ivić.
"Jedini izvesni pobednika spora oko Kosova je Rusija. Ako Kosovo ne stekne
nezavisnost, Kremlj će imati argument protiv separatista u Čečeniji. Ako je
stekne, Rusija bi mogla da podrži Južnu Osetiju i Abhazaiju", komentariše
poljski list. |
| |
| |
|
|
| Bum Banjalučke i stagnacija Sarajevske berze |
| |
Indeks akcija je za godinu dana više nego
udvostručen a obim trgovine će ove godine verovatno biti dvostruko veći od
prošlogodišnjih 280 miliona konvertibilnih maraka...
 Jedna
od "svetlih tačaka" posustale poratne ekonomije Bosne i Hercegovine je
Banjalučka berza koja privlači sve veću pažnju stranih investitora.
Berza u Banjaluci, de fakto glavnom gradu srpskog entiteta, "cveta", indeks
akcija je za godinu dana više nego udvostručen a obim trgovine će ove godine
verovatno biti dvostruko veći od prošlogodišnjih 280 miliona konvertibilnih
maraka (180 miliona dolara).
"Interesovanje stranih ulagača je enormno", kaže za Rojters direktor Berze
Milan Božić i dodaje da njihov sajt svakodnevno beleži hiljadu posetilaca.
Takve performanse su retke, gotovo iznenađujuće u Bosni u koju se u poslednjih
deset godina slilo manje od tri milijarde dolara direktnih stranih investicija
i koja još ima reputaciju nestabilne države.
Rat 1992-95. podelio je BIH na dva entiteta, Republiku Srpsku (RS) i
Federaciju BIH (FBIH). I dok Banjalučka berza u srpskom entitetu uživa u rastu,
Sarajevska berza u bošnjačko-hrvatskom entitetu, koja je inače veća, stagnira,
navodi Rojters.
Trgovci i analitičari objašnjavaju da je koordinacija između komisije za
hartije od vrednosti, registra i berze u Banjaluci veoma dobra a u Sarajevu
loša.
"U Banjaluci imamo organizovano tržište akcija, vrlo dobre informacije,
transparentnost, često se objavljuju liste akcionara a svi finansijski
izveštaji kompanija obznanjuju se na sajtu", hvali Banjalučku berzu direktor
investicionog fonda Adam Kliri.
Klirijev fond, čije je sedište u Londonu, posluje na Banjalučkoj berzi ali još
ima problema sa ulaskom na Sarajevsku.
Različite performanse dve berze ruše sliku koja vlada o bosanskim entitetima.
Naime, FBIH važi za liberalniji i okrenutiji Zapadu a RS za izolovaniji i
ratoborniji entitet.
Ali, na ekonomskom polju, slika je drugačija. U RS je poslovno okruženje sve
bolje i taj entitet je, prema oceni jednog neimenovanog evropskog diplomate,
otišao dalje sa reformama od FBIH.
Trgovci ukazuju na dva ključna zakona za tržište kapitala koja je usvojila RS
- zakon kojim se regulišu status i poslovanje tržišta hartija od vrednosti i o
privatizaciono-investicionim fondovima (PIF).
PIF-ovi, koji su ranije skupljali i investirali sertifikate podeljene
građanima na ime neisplaćenih penzijskih i socijalnih doprinosa tokom rata,
novim su zakonom prerasli u prave investicione fondove.
Isti propisi su u Parlamentu FBIH bili blokirani i transakcije PIF-ova pale su
ove godine za 50 odsto. Veliku prepreku reformama u FBIH predstavljaju i često
konfliktni ekonomski interesi muslimanske i hrvatske etničke grupe.
Ključna prednost Banjalučke berze u odnosu na Sarajevsku je njena
transparentnost, ocenjuje analitičar Dražen Simić i dodaje da je na
Sarajevskoj sve poslovna tajna i da je zato teško prepoznati solidne akcije.
Na obe berze se nadaju daljem "bumu" sa reformom državnih penzijskih fondova i
prodajom velikih kompanija preko njihovih tržišta. Takođe se i jedni i drugi u
budućnosti vide integrisani u regionalno tržište akcija sa Bečkom berzom.
"Region je suviše mali da bi se dalje delio", kaže Božić i ističe da "samo
jedinstven i harmonizovan sistem može da bude privlačan investitorima". |
| |
| |
|
| |
|
 |
