Bezvredan svaki papir napravljen iza leđa Beograda
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić, na slici dole, izjavio je da je osuđen na propast svaki papir o budućem statusu Kosova i Metohije, koji je napravljen "iza leđa" Beograda. "Ako je (sprecijalni izaslanik UN za status Kosova) Marti Ahtisari napravio neki tajni papir sa separatistima iz Prištine iza leđa Srbije, morao bi da zna da taj papir nema nikakvu vrednost", rekao je Simić agenciji. On je dodao da je "suštinski bezvredan svaki papir koji nije saglasan sa Poveljom UN i koji bi zadirao u suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije". Prema Simićevim rečima, Ahtisarijev predlog rešenja je osuđen na propast, jer da je bilo elementa za njegovo sastavljanje Kontakt grupa od njega ne bi zahtevala da nastavi razgovore Beograda i Prištine. Premijerov savetnik je naglasio da mandat specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN nije da pravi tajne papire, već da organizuje razgovore na kojima bi se postiglo obostrano prihvatljivo i kompromisno rešenje. "Rešenje ne bi smelo da krši, već da vrednuje važeće međunarodno pravo", naglasio je Simić i dodao da bi svaki Ahtisarijev papir, morao da sadrži tu opšte poznatu i prihvatljivu činjenicu, kao i to da su građani Srbije na referedumu potvrdili Ustav po kome je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije. Upitan kada bi pregovarački tim Beograda mogao da dobije Ahtisarijev predlog, Simić je rekao da ne može da spekuliše šta Ahtisari radi i da jedino može da konstatuje da je zaključak poslednjeg ministarskog sastanka Kontakt grupe bio krajnje jasan - Ahtisari mora da nastavi razgovore i potom napravi skicu sveobuhvatnog rešenja. "Kako od 20. septembra do danas nijedan razgovor nije održan, a ni zakazan i kako u međuvremenu prolazi dragoceno vreme i diže se temperatura, posebno među secesionistima u Prištini, ne mogu da Ahtisarijevo ponašanje ne definišem kao nerad i nevršenje posla", kazao je Simić. On je naglasio da ne vidi šta bi taj papir mogao da sadrži kad nije bilo nikakvih približavanja stavova dve strane tokom pregovora u Beču. Simić je ponovio da očekuje da će Kontakt grupa na sastanku, zakazanom za 10. novembar, ponoviti Ahtisariju šta je njegov posao.

Najviše Srba u NBA ligi
Timove američke NBA lige u novoj sezoni predstavljaće rekordnih 83 košarkaša, koji nisu državljani SAD. Prošle sezone je u NBA ligi igralo 82 stranca, a u sezoni 1996/97. bilo ih je svega 32. Navijači iz 37 zemalja moći će da u NBA ligi prate igre svojih omiljenih košarkaša. Najviše predstavnika imaće Srbija - osam, a potom slede Francuska i Slovenija sa sedam, odnosno šest igrača. Ekipa Feniks Sansa ima najbrojniju "legiju stranaca", pošto će u njoj nastupati sedam neameričkih igrača. Prvi put će se u najjačoj ligi sveta takmičiti i jedan Švajcarac - Tabo Sefolša, koji će nastupati za Čikago Bulse.

Potvrđena pristrastnost haškog tribunala
Tužilaštvo Haškog tribunala smatra da je prošlonedeljni televizijski nastup Ramuša Haradinaja, optuženog za zločine nad Srbima i Romima na Kosovu, "veoma loša poruka" svedocima i javnosti, izjavio je portparol glavne tužiteljke Anton Nikiforov. Haradinaj je, uz odobrenje UNMIK-a i Tribunala, prošlog petka dao intervju prištinskoj televiziji 21. Tužilaštvo se tome protivilo, ali je sudsko veće, posle jednonedeljne suspenzije, potvrdilo odluku UNMIK-a da Haradinaju dozvoli televizijski nastup. Nikiforov je na redovnom brifingu za novinare u Hagu naznačio da je za Tužilaštvo "stvar principa da se nijednom optuženom za ratne zločine ne sme dozvoliti da javno nastupa". Po njegovim rečima, televizijski nastup optuženog "ima zastrašujući efekat na svedoke", a u javnosti "ostavlja utisak pristrasnosti". "Mi se najviše brinemo za svedoke. Kada svedok vidi da Misija UN ima tako dobro mišljenje o optuženom i da on daje televizijske intervjue, to je loša poruka - veoma loša poruka", naglasio je Nikiforov. U obrazloženju odluke da Haradinaju dozvoli televizijski intervju, UNMIK je ocenio da on svojim javnim nastupima "pomaže miru i pomirenju" i "postizanju ciljevima međunarodne zajednice" na Kosovu. Haški tribunal je prošle godine odobrio Haradinaju da, kao lider Alijanse za budućnost Kosova, ograničeno nastupa u javnosti, ako i kada to dozvoli UNMIK. Intervju televiziji 21 bio je njegov prvi televizijski nastup. Zbog protivljenja haškog Tužilaštva, intervju je odlukom Tribunala bio odložen dok sudsko veće ne razmotri argumente svih strana. Sudije su na kraju ipak dozvolile taj intervju. Haradinaj, bivši premijer Kosova, na privremenoj slobodi čeka na početak suđenja pred Tribunalom. Optužen je za progon Srba i drugih nealbanaca iz Metohije, gde je 1998. bio regionalni zapovednik OVK.

Uhapšen Krsto Stanišić
Kriminalistička policija Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije uhapsila je crnogorskog državljanina Krsta Stanišića (44), slika dole, na osnovu međunarodne poternice koju je izdao Interpol. Poternica je izdata zbog krivičnog dela "falsifikovanja novca formiranjem kriminalne grupe", navodi se u u saopštenju MUP-a. U saopštenju se dodaje da se ime Krsta Stanišića vezivalo i za organizovanje međunarodne grupe za krijumčarenje droge iz Turske u zemlje zapadne Evrope. Stanišić se, kako se dodaje, vezuje i za kriminalnu grupu kojoj se pripisuje više od 20 ubistava izvršenih u Nemačkoj, Švedskoj, Sloveniji, Holandiji, Italiji, Mađarskoj i zemljama bivše SFRJ.

Beograd da ne računa na podršku Rusije
Zvaničnik vašingtonskog instituta KATO Ted Karpenter (na slici dole) očekuje tek naredne godine rešenje za status Kosova zato što Rusija neće lako odustati od svog jasnog i oštrog stava o Kosovu, ali je upozorio Beograd da ne treba da računa na ruski veto u Savetu bezbednosti UN. Karpenter koji je potpredsednik tog instituta za odbranu i spoljnu politiku, ocenio je za Glas Amerike da će "svakako doći do odlaganja odluke o statusu Kosova" i da će ona biti doneta tokom naredne godine. "Rusija je zauzela prilično jasan i oštar stav o tom pitanju i stoga ne treba očekivati da će ga ona brzo ili lako promeniti... To znači da odluka o budućem statusu Kosova neće biti doneta ove godine, već kasnije, tokom iduće godine", ocenio je on. Karpenter je, međutim, izrazio nadu da "Srbija ne računa da će Rusi da zaštite interese Beograda svojim vetom u Savetu bezbednosti", jer, kako je ocenio, Rusi će verovatno pod pritiskom Zapada popustiti kao što je to bio slučaj sa bosanskim Srbima 1995. i u vezi sa Kosovom 1999. Kada je reč o budućem statusu Kosova, Karpenter očekuje "uslovnu nezavisnost, a uslovi će tokom vremena nestati i Kosovo će faktički postati nezavisno". Govoreći o novom Ustavu Srbije, Karpenter kaže da on predstavlja "ponovnu i kategoričnu afirmaciju da je Kosovo neotuđivi deo Srbije". Ocenjujući da Beograd "svakako ima moralno i istorijsko, pa možda i legalno pravo na Kosovo, Srbija nema stvarnu moć da svoj stav sprovede u delo". "Međunarodna zajednica će doneti odluku o statusu Kosova na osnovu drugih faktora, ali ne na osnovu novog srpskog Ustava", ukazao je on. Karpenter takođe smatra da tvrdnja Zapada da nezavisnost Kosova neće biti presedan i da neće biti primenjena nigde drugde na svetu predstavlja "nerealno razmišljanje", kao i da bi Rusija priznavanjem tog presedana mogla da navede demokratski Zapad u svojevrsnu klopku.

Izbori zavise od Koštunice
Politički analitičar Slobodan Antonić rekao je danas da je malo verovatno da i predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji biti održani u decembru, ali da sve zavisi od stranačkog dogovora. Antonić je za agenciju Beta ocenio da će u Srbiji biti postignut stranački kompromis oko datuma raspisivanja izbora i naglasio da ključnu ulogu u tom procesu ima premijer Srbije Vojislav Koštunica. Konačnu odluku o datumu raspisivanja izbora i glavni posao oko postizanja kompromisa će voditi Koštunica, pošto je "lopta na njegovoj strani terena", rekao je Slobodan Antonić. Prema njegovim rečima, veoma je bitno kada će svoj stav o datumu izbora izneti premijerova Demokratska stranka Srbije, koja se za razliku od drugih stranaka nije izjašnjala o tome koji su njeni interesi - da li da izbori budu u decembru ili sledeće godine. Antonić je ocenio i da se Koštunica "pokazao kao vanredno vešt" u dosadašnjim pregovaranjima i postizanju kompromisa - da je pokazao sposobnost da održi vladu i da donese ustav, te stoga veruje da će i u ovom slučaju to postići. Od presudne važnosti u procesu donošenja odluke o datumu izbora za premijera će, kako je ocenio Antonić, biti i pitanje Kosova, s obzirom na to da se ponovo spominje "zatvoreni papir" specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija u kom se predlaže uslovna nezavisnost. Koštunica će, uz poruku Ahtisariju da nema mandat da se meša u unutrašnja pitanja zemlje u vezi sa datumom održavanja izbora, ipak u donošenju odluke o izborima uzeti u obzir i pitanje Kosova, ocenio je Antonić. Odluka će zavisiti od procene da li je pitanje statusa Kosova "gotova stvar" i da li bi nova vlada mogla da utiče na njegovo rešenje. "Bez obzira na sve, premijer nije čovek koji bi voleo da se nađe u situaciji da, dok je premijer, bude proglašena nezavisnost Kosova, kao što je bio na toj funkciji i kada je proglašena nezavisnost Crne Gore. To bi bilo neprijatno za njega kao čoveka", rekao je Antonić.

Kosovo će možda biti nezavisno, ali ostaje pod nadzorom
Kosovo će možda uskoro dobiti nezavisnot od Srbije, ali se neće osloboditi međunarodnog nadozra, a međunarodna zajednica moraće da se angažuje više nego što je želela, piše "Njujork tajms". Američki dnevnik navodi da će "u narednih nekoliko meseci Kosovo verovatno osvojiti nezavisnost od Srbije" čime će se okončati borba UN i zapadnih vlada da zatvore poglavlje etničkih sukoba u regionu. List, međutim, dodaje da to verovatno neće biti završetak kakvom se Zapad nadao, jer je sve očigledinije da će biti potrebno da međunarodna zajednica zadrži mnogo veću odgovrnost na Kosovu nego što je želela. Navodeći da su pregovori o Kosovu u zastoju, jer Albanci i Srbi za devet meseci nisu uspeli da dođu do rešenja, list piše da time raste verovatnoća da će rešenje biti nametnuto, kako bi se okončao proces koji je počeo pre 15 godina raspadom Jugoslavije. SAD i zapadnoevropske zemlje nadale su se da će sporazum o Kosovu ukloniti rizik od nasilnih sporova oko granica i otkloniti potrebu za snažnim međunarodnim vojnim i civilnim prtisustvom, piše list dodajući da misija pod vođstvom EU treba da prezume posao od UN kada budućnost Kosova bude odlučena. Amerikanci žude da zaključe to pitanje, ali bi moglo doći do odlaganja. Pošto bi svaki sporazum morala da razmotri i vlada Srbije UN će možda želeti da sačekaju dok se ne okončaju izbori koji se očekuju iduće godine, piše američki dnevnik. Kakav god bio tajming, čini se da će strani zvaničnici zadržati široka ovlašćenja i nastaviti da još izvesno vreme deluju kao arbitar između Albanaca i srpske manjine, kažu zvaničnici EU i UN na Kosovu. Kao najsiromašniji deo nekadašnje Jugoslavije, sa dva miliona stanovnika, Kosovo će nastaviti da iziskuje značjane finansijske troškove. Prihod po glavi stanovnika prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP) neznatno premašuje 1.000 dolara godišnje, a Međunarodni monetrani fond predviđa pad bruto društvenog proizvoda zbog opšteg privrednog pada i gubitaka koje će privreda pretrpeti s povalčenjem misije UN, dodaje list. "Mislim da će uloga EU morati da bude malo aktivnija i da će koštati prilično", rekao je koordinator zadužen da proceni buduće bezbednosne potrebe na Kosovu Antoni Velč. Podsećajući da izaslanik UN Marti Ahtisari priprema nacrt rešenja koje će biti predočeno Beogradu i Prištini, a potom Savetu bezbednosti, list navodi da se Rusija protivi nezavisnosti Kosova tvrdeći da bi to predstavljalo presedan i da zato nije verovatno će Savet bezbednosti UN Kosovu dati punu državnost. "Savet bezbednosti će poveriti mandat misiji koju će predvoditi EU i pozvati pojedinacne zemlje da priznaju Kosovo", kaže Velč. Kosovo neće automatski dobiti mesto u Generlanoj skupštini Ujedinjenih nacija. Srbija se tome oštro protivi, a za mesto u UN potrebno je da Kosovo prizna dve trećine zemalja članica. "Njujork tajms" piše da EU ne želi da ima ista ovlašćenja i toliku birokratiju kao misija UN na Kosovu. Nova kancelarija na čelu sa "međunardonim civilnim predstavnikom," imaće više ograničena ovlašćenja koja će biti preispitivana jednom godišnje. Njena glavna uloga biće da mirovno rešenje sprovede u delo, posebno kada je u pitanju zaštita manjina, a moći će i da smenjuje lokalne političare i poništava zakone ako nisu u skladu sa mirovnim rešenjem, navodi list. "Njujork tajms" piše da zemlje EU verovatno neće pozdraviti perspektivu preuzimanja veće odgovrnosti na Kosovu jer su već nezadovoljne zbog troškova proširenja Unije, a verovatno će morati da snose i troškove ekonomskih potreba Kosova. "Nema sumnje da promena statusa Kosova nije čarobni štapić za rešavanje društvenih i ekonomskih problema", rekao je direktor Programa UN za razvoj na Kosovu Frod Mauring. On je dodao da "smanjenje međunarodnog prisustva na Kosovu otvara rizik recesije, a ekonomske teškoće mogu da pothrane socijalne nemire". "Mislim da je jasno - ako se očekuje stabilnost to ima svoju cenu", rekao je šef Misije UN na Kosovu Filip Riker.

Istina o broju žrtava kraljevačke tragedije
Istoričari Narodnog muzeja u Kraljevu utvrdili su na osnovu dokumenata i verodostojnih podataka, da su oktobra 1941. godine, u kraljevačkom logoru, Nemci streljali najmanje 2.190 ljudi, dok je opšteprihvaćeno uverenje da je žrtava bilo 6.000. "Za 2.190 streljanih imamo podatke o imenu, prezimenu, mestu rođenja, imenu oca, u većini slučajeva o zaposlenju, godištu, čak i fotografije oko 600 ljudi", kaže Silvija Krejaković, kustos-istoričar kraljevačkog Narodnog muzeja. Ona ističe da je cilj istraživanja, započetog 2001, bio osnivanje ličnog dosijea svakog streljanog u logoru. "Mi ne tvrdimo da je streljano samo 2.190 ljudi, već da je to broj streljanih ispod kojeg ne bi trebalo ići u istraživanjima", navodi Krejaković i dodaje da su za elektronsku bazu podataka korišćeni svi postojeći izveštaji na teritoriji Srbije. Pored izveštaja nemačke divizije koja je izvršila genocid, korišćeni su parohijski, sreski, železnički i fabrički spiskovi streljanih, i izjave njihovih potomaka. Dugogodišnju zabludu o tačnom broju streljanih u Kraljevu oktobra 1941, ona objašnjava rečima istoričara Brodela da savremenici tragičnog događaja uvek preuveličavaju broj žrtava, jer im se on čini toliko strašnim i jezivim. Krejaković pominje i mogućnost da je, posle Drugog svetskog rata, Jugoslavija htela da naplati ratnu odštetu od Nemačke, te je između ostalog objedinjen i broj svih žrtava ubijenih u Kraljevu tokom rata. Tako je moguće da se taj ukupan broj od 6.000 stradalih uvrežio kao broj streljanih u logoru. Svi podaci koji se nalaze u elektonskoj bazi Narodnog muzeja u Kraljevu biće objavljeni u "Knjizi pomenika", nazvanoj tako prema spomeniku koji objedinjuje imena mrtvih u crkvenom bogosluženju. U će po jedna strana će biti posvećena svakom streljanom, sa njegovim ličnim podacima i fotografijom, ukoliko postoji. Knjiga će se uskoro naći u stalnoj muzejskoj postavki, kao izdvojen deo, sa izloženim predmetima streljanih, dokumentima, ličnim stvarima i fotografijama sa mesta streljanja. Podaci govore da je među streljanim bilo 36 žena, da je naviše, čak 347 žrtava, bilo između 25 i 29 godina, da je 18 žrtava bilo mlađe od 14 godina, a da 198 streljanih nije dočekalo punoletstvo. Među ubijenima najviše je bilo železničara i fabričkih radnika, a 59 streljanih je bilo katoličke veroispovesti. Tragedija iz oktobra 1941. godine, koja je zadesila Kraljevo, prerasla je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka okvire lokalnog pomena jer je pod nazivom "Oktobarske svečanosti", postala savezna, jugoslovenska manifestacija, za koju su kulturno-umetnički program priređivale naizmenično sve ondašnje republike. Iz kraljevačkog "Spomen parka" svake godine je upućivana "Poruka mira", a svečanostima su prisustvovali dobitnici "Povelje protiv nasilja i rata - za mir u svetu". Prvi i poslednji dobitnik ove povelje, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević, nisu došli na njeno uručenje, već im je povelja predata u Beogradu. Danas se svakog 14. oktobra, kada se obeležava streljanje u Kraljevu, na spomen-groblju, posle počasnih plotuna i polaganja venaca, služi opelo.
Predrag Marković Kraljevo

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"