|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1078, 10. novembar 2006.
| Kanada spada u bezbednije zemlje |
| |
Prošle godine je broj ubistava u Kanadi dostigao gotovo desetogodišnji rekord,
uglavnom zbog zločina povezanih sa razračunavanjem bandi, saopštila je
Statistička služba. Podaci pokazuju da je svako šesto ubistvo bilo povezano sa
kriminalnom delatnošću, što je otprilike za trećinu više nego prethodne godine.
Najviše ovakvih ubistava bilo je u Ontariju, posebno u Torontu, i u Alberti.
 Treba napomenuti da su ovde uključeni i slučajevi u kojima policija još uvek
nije dokazala da su povezani sa razračunavanjem bandi.
Po prvi put, ovaj izveštaj daje i podatak o broju rešenih ubistava. Od ukupno
24 hiljade krvnih delikata od 1961. godine, policija je pronašla ubicu u 85
odsto slučajeva.
Po nedavnom istraživanju Interpola, Kanada spada u bezbednije zemlje. U
Ukrajini, koja je na neslavnom prvom mestu od ukupno 19 zemalja, stopa
ubistava je 7,04, u SAD-u 5,63, a Švedskoj 2,64. Na poslednjem mestu, kao
najbezbedniji u ovom relativno malom uzorku, je Japan sa 0,64.
Ukupno je, u čitavoj Kanadi, prošle godine bilo 658 ubistava, 34 više nego
prethodne 2004. godine. Broj ubistava na sto hiljada stanovnika je 2,04.
Iako često drugačije izgleda, jedna trećina ubistava počinjena je vatrenim
oružjem i to najčešće pištoljem.
Posebno zabrinjava činjenica da među ubicama ima 65 dece, starosti između 12 i
17 godina.
Četvrtu godinu za redom smanjuje se broj ubistava supružnika, tako da ih je u
prošloj godini bilo 74. Kao i ranijih godina, pet puta češće desilo se da je
muž digao ruku na ženu, a ne ona na njega.
Najveći broj ubistava počinjen je u Saskačuanu. Na sto hiljada stanovnika
provincije stopa ubistava je čak 4,3, što je najviše u protekle tri decenije.
Manitoba i Alberta tek malo zaostaju za ovom provincijom.
Na drugom kraju liste je Kvebek, kao provincija u kojoj je bilo 1,32 ubistava
na sto hiljada stanovnika. O Kvebeku je, u odnosu na prethodnu godinu, broj
ubistava smanjen.
Što se Ontarija tiče, prošle godine je bilo više ubistava nego ijedne u
protekloj deceniji, ali je stopa od 1,74 i dalje poprilično ispod nacionalnog
proseka. U Torontu je prošla godina bila rekordna po broju ubistav vatrenim
oružjem ali stručnjaci veruju da se radi o izuzetku. Kriminolozi i dalje
potenciraju da grad nije leglo zločina, kao što se veruje u drugim krajevima
zemlje.
Edmonton je kanadski grad sa najvećim brojem ubistva u odnosu na broj
stanovnika, sa 4,29 ubistava na sto hiljada stanovnika, a slede Vinipeg,
Vankuver i Kalgari.
U Ontariju je Ošava bila najbezbedniji grad prošle godine, jer je tamo ubijena
svega jedna osoba. |
| |
| |
|
| |
| Četovanjem do hapšenja pedofila |
| |
Šokantan direktan prenos seksualnog zlostavljanja devojčice predškolskog
uzrasta preko interneta izazvao je gnušanje policajaca koji su učestvovali u
otkrivanju siledžije. Uhapšen je 34-godišnji muškarac iz St. Tomasa, Ontario,
zahvaljujući zajedničkoj akciji tri nivoa policijske službe i policajcu koji
je, na tajnom zadatku, četovao sa njim i dobijao pornografski materijal od
njega poslednjih meseci. No, kako se navodi, niko nije očekivao da vidi ono
što je dobijeno 29. oktobra.
Policija je reagovala izuzetno brzo, locirala gde pedofil živi i uhapsila ga
za manje od dva sata.
Ime nasilnika nije saopšteno da bi se zaštitio identitet žrtve.
Detektiv Pol Kravčuk, koji četiri godine radi na ovakvim slučajevima, je na
konferenciji za štampu izjavio je da mu i samo podsećanje na taj čin izaziva
fizičku mučninu. Kravčuk kaže da je ovo prvi slučaj da torontski tim za borbu
protiv iskorišćavanja dece uhapsi nekoga na osnovu prenosa putem interneta,
ali upozorava da će ovakvih i sličnih slučajeva verovatno biti i u budućnosti,
pošto savremene tehnologije podstiču perverzije pedofila.
No, Kravčuk je isto tako rekao da njegova služba prati internet dešavanja bez
prestanka i da obećao da će pedofili biti uhvaćeni. |
| |
| |
|
| |
| Kanada se pridružila Evropskoj uniji i
Australiji i zabranila oznaku mild i light na cigaretama. |
| |
Tri najznačajnija proizvođača cigareta u zemlji, Imperijal Tobacco, Rothmans
Benson & Hedges i JTI Macdonald saglasili su se da od 31. jula 2007. godine na
njihovim cigaretama ne stoje oznake koje su još ranije dobile karakteristiku
da služe za stvaranje privida kod pušača.
 Stav protivnika pušenja je da
potrošači mogu da misle da su ove cigarete manje opasne po zdravlje od običnih
cigareta. Bile su potrebne tri godine da se od zamerki da termini zavaravaju,
koju je stavila grupa od 11 zdravstvenih zvaničnika i članova Asocijacije za
prava nepušača, stigne do zabrane njihovog korišćenja.
Ovom odlukom će biti obuhvaćeno 79 vrsta cigareta, uključujući i
najpopularnije. Agencija za zaštitu potrošača i nadzor Biro za kompeticiju,
najavio je u četvrtak ovu odluku, posle postizanja saglasnosti sa
proizvođačima. |
| |
| |
|
| |
| Televizija kao glavna kultura i zabava |
| |
Statističari su ustanovili da je prosečno kanadsko domaćinstvo u periodu od
1999. do 2004. godine, posle usklađivanja sa stopom inflacije, godišnje
trošilo po 1.450 dolara godišnje za kulturu i zabavu. Primećeno je da je
potrošnja za ovaj segment rasla sporije nego za druge potrebe domaćinstva, kao
što su opremanje, zdravlje, komunikacije i slično.
 Najveći deo ukupnog iznosa odlazi na satelitsku i kablovsku televiziju i taj
udeo se uvećava. Na početku ovog petogodišnjeg perioda, prosečno domaćinstvo
je za televiziju davalo četvrtinu ukupnih sredstava za kulturu, dok je 2004.
godine televizija odnosila već trećinu iznosa.
Pored ovoga, veći iznos je izdvajan za diskove, DVD i CD, i audio i video
kasete (mada one čine sve manju stavku). Odlazak u bioskop čini sastavni deo
kulturnog života porodice i za bioskopske ulaznice je trošeno 112 dolara.
Treba, međutim, napomenuti da ne raste broj odlazaka u bioskop, već da sve
skuplje cene ulaznica stvaraju privid povećanog interesovanja za ovaj vid
zabave.
Udžbenici su na sledećem mestu, odmah iza bioskopa, pošto je za njih prosečno
domaćinstvo izdvojilo 111 dolara., dok je za 'ostale' knjige otišlo još 106
dolara.
Da se novine sve manje čitaju znaju svi, ali su statističari to potkrepili
nemilosrdnim podacima. U ovom periodu prosečno domaćinstvo je za deset dolara
smanjilo izdvajanje za kupovinu novina. Autorka studije Erika Dugas kaže da je
najveći krivac za ovo sve šira upotreba interneta za dobijanje najnovijih
informacija o događanjima u svetu, a najviše u oblasti sporta. Ni časopisi
nisu u boljoj situaciji. Tu je konkurencija svakog dana sve veća i bogatija,
kako u sadržajima, tako i u opremi, ali je i kod njih prodaja u ukupnom iznosu
blago opala, za dolar po prosečnom domaćinstvu.
Najznačajniji porast zabeležen je u domenu odlaska na razne vrste živih
izvođenja. Na to se trošilo 89 dolara i ne samo da su domaćinstva potrošila
više, već je porastao i broj domaćinstava koja su prijavila takve izdatke.
Na raznorodna umetnička dela, počev od slika pa do antikviteta, prosečno
domaćinstvo je trošilo podjednak iznos kao i za časopise - 61 dolar, ali treba
imati u vidu da je takvu vrstu troškova prijavilo tek svako deseto domaćinstvo.
Takođe, razumljivo je da manji trošak za fotografije nikako ne znači da se
manje slikamo, nego samo da sve više građana ima digitalne foto-aparate. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj medija na izgled mladih |
| |
Nedavno je u Vinipegu održana konferencija sa veoma interesantnom temom -
Budimo realni: uticaj medija na telesni izgled i upotrebu duvana. Konferenciju
su organizovali Komitet za poremećaje u ishrani, mreža zdravstvenih radnika sa
sedištem u Vinipegu, odgovarajuće službe za pružanje pomoći, osobe koje imaju
ovaj problem i njihove porodice.
Na konferenciji su učešće uzeli klinički psiholozi, specijalisti za poremećaje
u ishrani, borci protiv pušenja i stručnjak za reklamiranje alkoholnih pića i
cigareta.
Istaknuto je da mediji imaju veliki značaj u potenciranju određenih polnih
karakteristika kod male dece, što utiče na povećanje broja pušača među njima,
ali i na porast broja osoba sa različitim poremećajima u ishrani. Budući da se
na decu može lako uticati i da mediji to obilato koriste, zaključeno je da bi
društvo u celini trebalo da učini veći napor da se izbori sa tim problemom,
koji čini da deca svoj izgled, navike, pa i samo školovanje usklađuju po
kriterijumima pokupljenim iz medija.
Elver Votson, organizator konferencije, naglašava da je ključno pravovremeno
medijsko opismenjavanje dece, jer će se tako ona lakše odbraniti od
potencijalnih negativnih uticaja koja im mediji nude u izobilju. |
| |
| |
|
| |
| Lepo je putovati, makar i svakog dana |
| |
Protivno očekivanjima, najnovija studija Statističke službe pokazuje da
zaposleni ne mrze da putuju do posla. Čak naprotiv, veći je broj onih kojim to
putovanje predstavlja zadovoljstvo, nego onih koji gunđaju dok putuju.
 Svaki šest zaposleni kaže da veoma voli odlazak na posao, a za tri odsto
ispitanih to je omiljena dnevna aktivnost. Objašnjenje je prilično jednostavno
- takve osobe imaju previše obaveza i vreme koje provode u putu je praktično
jedino kada su sami sa sobom.
Ko najviše voli da putuje na posao? Tu su na prvom mestu osobe koje vole svoj
posao, pa im ništa nije teško samo da se bave onim što vole. Među njima je
šest puta više osoba kojima ne smeta svakodnevno putovanje, moguće gužve i
zagušenja u saobraćaju, čekanja, prepuni vozovi i autobusi i slično.
Gledano po prevoznim sredstvima, na posao najviše vole da putuju biciklisti,
pa potom oni koji se voze svojim automobilom. Kao što uglavnom znamo i osećamo,
korisnici javnog prevoza najmanje uživaju u odlasku na posao, zato što im je
potrebno više vremena. U prethodnim istraživanjima je potvrđeno da što je više
vremena potrebno, to je stres veći. Zaposleni koji do posla treba da putuju
dva sata ili duže, sigurno je da su nezadovoljniji nego oni koji na to troše
manje od pola sata. |
| |
| |
|
| |
| 'Kijaj u rukav' |
| |
 Zavod za zaštitu zdravlja u
Torontu započeo je ove nedelje kampanju 'Kijaj u rukav', čiji je cilj da
spreči ljude da stavljaju ruku na usta kada kašlju ili kijaju. Nadležni
medicinski radnici preporučuju da, umesto toga, koristimo rame, nadlakticu,
lakat ili podlakticu.
Stručnjaci napominju da, ukoliko smo inficirani i kijamo zaklonjeni rukom,
onda virus može ostati na tastaturi, telefonskoj slušalici, kvaki i sličnim
mestima i biti aktivan do dva dana. Nasuprot tome, ukoliko kijamo u rukav,
onda će tkanina, koja nije pogodno tlo za viruse, učiniti da oni relativno
brzo uginu.
U slučaju da koristimo maramicu, koja takođe može biti platnena, trebalo bi je
menjati posle svakog kijanja ili kašljanja. Isto važi i za papirne maramice.
Spremljeni su i video klipovi na kojima je prikazana tehnika drugačijeg
kijanja i oni se nalaze na internet adresi www.coughsafe.com
.
Dr Barbara Jafe, direktor službe za kontrolu prenosivih bolesti pri Zavodu za
zaštitu zdravlja u Torontu, naglašava da je u vreme kijavice i gripa veoma
važno stalno prati ruke i koristiti sredstva za dezinfekciju.
Takođe, od ponedeljka u Torontu počinje vakcinacija protiv gripa i traje do
januara. Prošle godine vakcinisano je skoro pedeset hiljada građana. |
| |
| |
|
| |
| Uzrok vodi do leka |
| |
Otkriće naučnika iz Centra za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti moglo bi
da dovede do stvaranja novih, moćnijih lekova za lečenje depresije. Oni su
dokazali da se nivo proteina zvanog monoamin oksidaza A, ili skraćeno MAO-A,
za koga naučnici već decenijama unazad znaju da razbija seratonin i ostale
monoamine, povećava za trećinu kod ljudi koji pate od depresije.
 Dr Džefri Mejer, vođa projekta, kaže da je teorija o monoaminima glavna
teorija o depresijama i da je najveći broj lekova usmeren ka seratoninu i
dopaminu, koji igraju važnu ulogu u upravljanju emocijama. Hipoteza je bila da
bi MAO-A trebalo povećati zato što, kada ima više ovog proteina, onda to može
dovesti do podizanja nivoa ovih drugih hemikalija. Do te terapije se došlo
slučajno, budući da su lekovi upravljeni ka MAO-A bili prvobitno davani
pacijentima sa tuberkulozom.
Dr Mejer potencira da je otkriće sasvim logično i da se uklapa u dosadašnja
saznanja opisana u literaturi, i napomenuo da dosadašnja tehnologija praktično
nije omogućavala da se mehanizam ovako detaljno prouči.
Fil Upšal, nacionalni direktor Društva za poremećaje u raspoloženju, rekao je
ovo otkriće veoma raduje, ali je napomenuo da samo terapija lekovima ne može
biti delotvorna bez dodatnih načina za prevazilaženje depresije, koji se daju
kroz podršku partnera, grupe za samopomoć i unapređivanje životnog okruženja. |
| |
| |
|
| |
| Šezdeset milijardi za Novu godinu |
| |
Firma Ernst i Jang predviđa da će kanadski trgovci na malo za novogodišnje i
božićne praznike ostvariti prodaju u vrednosti od 58,85 milijardi dolara.
Ukoliko se ostvari, to bi bilo povećanje od šest do sedam odsto u odnosu na
prošlu godinu, kada su kupci bili zatečeni izuzetno visokim cenama goriva
posle uragana Katrina, Rita i Vilma.
 Stručnjaci kažu da nekoliko faktora ide na ruku prodavcima - mala stopa
nezaposlenosti, stabilno tržište nekretnina, jaka nacionalna valuta i sve niže
cene goriva, sve to ukazuje da kupci mogu imati razloga da otvore svoje
novčanike. Žak Dosti, direktor firme, naglašava da se može očekivati dobra
godina zato što je poverenje kupaca jako.
Veruje se da bi u Kalgariju i Vankuveru potrošnja mogla biti iznad predviđene,
dok bi se u Torontu i Montrealu najverovanije mogla očekivati prodaja ispod
prosečne. Ovakva podela zemlje je, po Dostijevim rečima, zbog nafte i gasa, pa
nikoga ne čudi što zapadni deo zemlje toliko bolje stoji od istočnog.
Stručnjaci predviđaju da će ove godine najprodavaniji biti artikli elektronske
robe široke potrošnje: iPod-ovi, mobilni telefoni, digitalne kamere, foto
printeri, DVD, televizori sa tankim ekranom i visokom definicijom. Na drugom
mestu mogli bi se naći nakit i satovi.
Veruje se da će se veliki broj odlučiti za poklon čestitke, koje unekoliko
menjaju ustaljene navike kupaca.
Takođe, nikako ne treba zanemariti ni sve popularniju internet kupovinu, ma
koliko da ona u ukupnom prometu čini tek neznatan deo. Na osnovu nekih
pokazatelja smatra se da bi ta prodaja mogla biti uvećana za 20 odsto u odnosu
na prošlogodišnju. |
| |
| |
|
| |
| Vinski podrum, ples i konferencija |
| |
Toranj CN, koji je najviši toranj na svetu, drži još jedan rekord za
Ginisa - u njoj se nalazi najviši vinski podrum na svetu.
 Vinski 'podrum' se nalazi na 351. metru iznad zemlje. Sagrađen je pre devet
godina u sklopu restorana pri vrhu kule i u njemu ima mesta za oko devet
hiljada boca sa vinom. Smatra se da ovaj 'podrum' poseduje jednu od
najznačajnijih kolekcija vina u gradu.
Direktor Nil Džons kaže da ovaj 'podrum' (na slikama desno i dole) poseduje sve karakteristike pravog
podruma, počevši od određene temperature i vlage koje se strogo kontrolišu,
preko odgovarajućih vrata, pa do stola za degustaciju.
Upisivanje podruma u Ginisovu knjigu rekorda zakazano je za 9. novembar, kada
je Svetski dan rekorda. Tada će i mnogi drugi pokušati da obore postojeće
rekorde ili uknjiže nove. Pojedinim prijavljenim poduhvatima može se slobodno
staviti oznaka čudan. Sedamnaestogodišnji Piter Čemej iz Edmontona nada se da
će postaviti novi rekord u bandži skokovima za 24 sata. Trenutni je sedamdeset.
 U Torontu je ideja bila da što više ljudi pleše pet minuta držeći se za ruke,
te se okupilo 1681 osoba, dovoljno da nadmaši prethodni nemački rekord od 1150
osoba.
I u drugim krajevima sveta ideje su bile slično raznolike - u Parizu su se
nadmetali za najduži poljubac, u Singapuru da naprave najveći suši, u
Norveškoj da slome što više betonskih blokova karate udarcima za jedan minut i
slično.
Prošle nedelje je u Viktoriji održana najveća podvodna konferencija za štampu,
a najduži koncert koji održavaju različiti umetnici započeo je u subotu u
Gelfu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
