|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1078, 10. novembar 2006.
| Nećemo posustati |
| |
Odbojkašice Srbije i Crne Gore zabeležile su i sedmu uzastopnu pobedu na
Svetskom prvenstvu u Japanu, pa sada razmišljaju o plasmanu u polufinale i
obaćavaju da neće posustati.
 Posle sedam trijumfa, od kojih je poslednji nad ekipom evropskog šampiona
Poljske, "plave" su došle na korak od sigurnog plasmana u polufinale. Danas je
na SP slobodan dan, a posle toga im slede mečevi sa Japanom i Kineskim
Tajpehom (Tajvanom), u poslednja dva kola druge faze takmičenja.
"Ušli smo u ritam koji malo ko može da poremeti. Sada smo na korak od velikog
uspeha, ne smemo da posustanemo. Moramo da idemo dalje. Dobile smo Poljakinje,
koje su, iako oslabljene, velika ekipa", rekla je tehničar Maja Ognjenović
agenciji Beta.
"Koliko smo napredovali u našoj igri može da se vidi i iz rezultata - 3:0",
dodala je ona. "Nadam se da ćemo u predstojećim utakmicama protiv Japana i
Tajpeha igrati podjednako dobro. S obzirom da je Turska juče dobila Tajpeh,
nema razloga da i mi to ne učinimo".
"Polufinale je stvarno jako blizu, ali ne bih unapred da pričam. Idemo iz
utakmice u utakmicu, samo polako, ako budemo igrale kako znamo, ništa nam neće
pobeći ni izmaći", kazala je ona.
Maja Ognjenović je dodala da ni jedna devojka u timu još ne kombinuje i ne
razmišlja o eventualnom protivniku u polufinalu. "Ako se to desi, biće to
senzacionalan uspeh, s obzirom da smo se nadale borbi za mesto među 12 ekipa.
Ovo je naše prvo SP posle 28 godina. Imamo super ekipu, u usponu smo,
napredujemo, ali idemo redom, stepenik po stepenik".
 Utakmica u subotu sa Japanom biće prva koju će SCG igrati na ovom SP pred
punim tribinama. "Nismo navikle da igramo pred 8.000 ljudi, i to navijača
našeg protivnika. Ipak, verujem da će nam to pomoći jer će predstavljati motiv
više za nas", kazala je Ognjenovićeva.
Najmalađa igračica u timu SCG Jovana Brakočević imala je priliku da upiše dva
poena u duelu sa Poljskom, pošto ju je selektor Terzić uveo u igru u trećem
setu.
"Baš smo razgovarale u svlačionici - da nam je neko pre takmičenja rekao da
ćemo vezati tri pobede mi bi odgovorile da je to skoro nemoguće. Međutim, sada
verujemo u sebe, jer smo svaku pobedu zaslužile, ništa nije slučajno", kazala
je 18-togodišnja Brakočević, drugi korektor "plavog" tima.
 "Ušle smo u pobednički niz, grizemo za svaki poen, pa se nadam da se na ovom
SP neće naći ekipa koja može da nas zaustavi. Ipak, ulazimo u sve ozbiljnije
mečeve, u kojima ćemo morati da igramo još bolje", dodala je ona.
Prvi korektor SCG Ivana Đerisilo u ime svih devojaka istakla je da je pobeda u
duelu sa Poljskom poklon ekipe liberu Suzani Ćebić, koja danas proslavlja 22.
rođendan.
"Čestitam svojim saigračicama na odličnoj borbi i ovoj velikoj pobedi nad
evropskim prvakom. Ovo je poklon za našeg libera Suzanu Ćebić, kojoj je danas
22. rođendan", kazala je Đerislo.
Ona je takođe izrazila uverenje da će "plave" nastaviti da pružaju dobre igre
na SP i da će uspeti da se plasiraju u polufinale. |
| |
| |
|
|
| Proglašen Ustav Srbije |
| |
Novi Ustav Srbije proglašen je na svečanoj sednici Skupštine Srbije u sredu.
Na početku druge posebne sednice predsednik parlamenta Predrag Marković
(dole)
podsetio je da je parlament na prvoj posebnoj sednici 30. septembra usvojio
Ustav i da su ga potvrdili građani na referendumu 28. i 29. oktobra, sa
3.521.724 glasa.
 Marković je konstatovao da su se po Ustavu i zakonu stekli uslovi da Skupština
proglasi novi Ustav.
Posle proglašenja Ustava, hor je otpevao himnu Srbije "Bože, pravde".
Sednici, održanoj u zgradi Doma skupštine, nekadašnjem parlamentu SRJ i SCG,
prisustvovalo je 240 poslanika. Poslanici Srpske radikalne stranke bili su u
belim majicama sa likom Vojislava Šešelja.
Sednici su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav
Koštunica i članovi Vlade, predsednica i sudije Vrhovnog i Ustavnog suda
Srbije, patrijarh Pavle, predstavnici verskih zajednica, čelnici SANU,
univerziteta, Narodne banke, Generalštaba Vojske Srbije, Bezbednosne agencije,
republički tužilac i pravobranilac, predsednica Koordinacionog centra, članovi
i predsednik RIK-a, predstavnici diplomatskog kora, kao i predstavnici ruske
Dume koji su u poseti Srbiji.
Ispred zgrade bilo je nekoliko stotina građana sa zastavama Srbije i
stranačkim zastavama SRS i DSS. Do ulaza u parlament prostrt je crveni tepih,
a na ulazu su bili postrojeni pripadnici Garde u svečanim uniformama. |
| |
| |
|
|
| Hudini, mađioničar ili špijun |
| |
Osamdeset godina posle smrti slavnog mađioničara i iluzioniste Harija Hudinija,
objavljena je njegova biografija prema kojoj on nije bio samo zabavljač nego i
špijun za britansku i američku vladu.
 Hudini, sin imigranata rođen 1874. u jevrejskoj porodici u Budimpešti, bio je
superzvezda u Evropi i SAD početkom 20. veka. Mogao je da se izvuče iz lanaca,
zatvorenih kutija i ludačkih košulja, porinut u vodu ili okrenut naglavačke.
U knjizi "Hudinijev tajni život: Stvaranje prvog američkog superheroja",
autori Vilijam Kaluš i Lari Slouman tvrde da je Hudini bio špijun i da je
radio za Skotland jard, osmatrao ruske anarhiste i progonio falsifikatore,
prenosi agencija AP.
Kaluš i Slouman su, istražujući život misterioznog Hudinija, sačinili
elektronsku bazu podataka od 700.000 strana.
U biografiji oni iznose scenario prema kom je Hudini, koristeći karijeru kao
paravan, putovao u SAD i širom sveta i prikupljao podatke za kriminalističku
službu.
Autori su do tog zaključka došli nakon čitanja dnevnika Vilijama Melvila,
slavnog britanskog špijuna koji je Hudinija pomenuo nekoliko puta.
Melvil, koji je početkom 20. veka radio u Skotland jardu, pomogao je Hudiniju
da započne evropsku karijeru tako što mu je omogućio da pokaže svoje
sposobnosti.
Hudini je, na priredbi koju je Melvil organizovao, uspeo da izvuče ruke iz
para lisica Skotland jarda, na audiciji pred vlasnikom jednog londonskog
pozorišta. U knjizi se navodi da je to usluga koju je Melvil učinio Hudiniju
za uspešno obavljenu špijunažu.
Slična situacija ponovila se i u Čikagu, gde je Hudinijeva karijera počela
nakon predstave u kojoj mu je pomogao lokalni policajac.
"Kada smo pronašli Melvilov dnevnik, znali smo da postoji veza, znali smo da
tu nečeg ima", kaže Kaluš i dodaje da je taj dnevnik razjasnio mnoge druge
stvari.
"Osoba poput Hudinija mogla je nesmetano da putuje u kontinentalnu Evropu i da
sa sobom nosi raznorazne čudne stvarčice. Imao je, na primer, dozvolu da nosi
kalauze i za Rusiju i za Nemačku. Razumeo je šifre, znao je kako da čuva tajnu,
imao je pristup čak i zatvorima. Sve je to bilo vrlo zanimljivo čoveku kakav
je bio Vilijam Melvil", kaže Kaluš.
 U biografiji se pominje i događaj iz 1902, kada je, u engleskom gradu
Blekburnu, Hudini odbio da odustane od mađioničarskog trika, uprkos činjenici
da je oko zglobova imao katance koje je bilo nemoguće otvoriti. Nakon
dvočasovnih pokušaja, Hudini je uspeo da izvuče ruke iz lisica, a publika je
njegov uspeh pozdravila ovacijama. Idućeg dana njegovi zglobovi su bili "neverovatno
plavi i naduti, sa velikim komadima odrane kože", piše u knjizi.
Zbog načina na koji su lanci i katanci bili stegnuti, Hudini nije imao drugog
izbora nego da delove kože oguli kako bi se oslobodio.
"Znali smo da je Hudini heroj", kazao je Slouman. "Mogao je da se izvuče iz
bilo čega."
Brajan Vord, autor filma o slavnom iluzionisti, čije će prikazivanje u
bioskopima us-koro početi, izjavio je da veruje da bi se Hudini slatko
nasmejao kada bi čuo za ovo novo akademsko delo posvećeno njemu, jer daje
doprinos mitu koji je sam izgradio. "Hudini je za života umeo fantastično da
se reklamira".
Vord ne dovodi u pitanje oz-biljnost istraživačkog rada Vilijama Kaluša, ali
ističe da je Hudini bio majstor iluzije. "Menjao je životne činjenice da bi ih
uklopio u legendu koju je stvorio, i siguran sam da bi bio presrećan kada bi
saznao da je razotkriven kao špijun ne jedne, nego dve vlade", rekao je Vord. |
| |
| |
|
|
| Međunarodna zajednica umešana u Srebrenicu |
| |
Novinarka francuskog magazina "Pari mač" Silvi Maton ponovila je da joj je
glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte izjavila da je međunarodna
zajednica bila umešana u masakr u Srebrenici, kao što je list prošle nedelje i
objavio.
Reagujući na prošlonedeljni demanti portparola Tužilaštva Antona Nikiforova,
Maton je izjavila da je "tačno citirala" reči Del Ponteove o "dokazima koje
ima, ali nije mogla ozvaničiti na suđenju Miloševiću, i koji potvrđuju
umešanost međunarodne zajednice u genocid u Srebrenici".
 "Ja te reči imam snimljene na traci i mogu ih pustiti svakome ko želi da ih
čuje", predočila je Maton.
Nikiforov je prošlog petka izjavio da "Pari mač" nije objavio verziju
intervjua koju je Tužilaštvo odobrilo i u koju je unelo izvesne ispravke. On
je naglasio i da Tužilaštvo "nema dokaza" o umešanosti međunarodne zajednice u
masovno ubistvo srebreničkih Muslimana.
Maton, međutim, tvrdi da Del Ponteova nikada nije zatražila autorizaciju
intervjua i ocenjuje da Nikiforov svojom izjavom "narušava njenu reputaciju".
"Istina je da sam, iz čiste kurtoazije prema Karli Del Ponte, njoj
elektronskom poštom poslala neke delove intervjua, zato što sam želela da ona
proveri neke nedovršene rečenice ili da dovrši svoje misli. Ali, osećala sam
se potpuno slobodnom sa njenim tačno citiranim rečima - na primer, sa izjavom
o dokazima koje ima, ali nije mogla ozvaničiti na suđenju Miloševiću, da je
međunarodna zajednica bila umešana genocid u Srebrenici", naznačila je Maton.
Francuska novinarka je zaključila da Nikiforov, pokušavajući da diskredituje
nju i "Pari mač", zapravo demantuje Del Ponteovu, negirajući ono što je glavna
tužiteljka rekla i što je tokom intervjua 10. oktobra snimljeno na traku. |
| |
| |
|
|
| Legija stranaca danas |
| |
Francuska Legija stranaca nije više ono što je bila. Njeni pripadnici i dalje
nose francuske bele vojne kape sa štitnikom i šunjaju se po džunglama i
pustinjama, ali stare metode, poput zakopavanja dezertera do vrata u pesak da
bi ih prepustili na milost i nemilost šakalima, više nisu u modi. Odbegle
ubice, takođe, nisu više dobrodošle.
 Ono što je, međutim, najozbiljniji problem za tu oružanu formaciju, koja je
ovekovečena u filmovima i literaturi, jeste to što polako gubi značaj, piše
Asošijeted pres.
U kampanjama u Alžiru, Vijetnamu, Madagaskaru, Tajvanu, Meksiku i drugde,
legionari su činili glavnicu borbenih snaga i imali najveće gubitke. Čak i u
ratu u Bosni i Hercegovini, gde su prvi put služili u okviru mirovnih snaga
UN, legionari su činili značajan deo francuskog kontingenta.
Ali kada je Pariz nedavno odlučio da u mirovne snage UN u Libanu pošalje 2.000
francuskih vojnika, u njih je uključio samo 200 inženjera iz Legije stranaca.
Istina je da Legija, koja ima 7.770 vojnika, gubi svrhu i danas se po malo
čemu razlikuje od francuske vojske.
Francuska je pre četiri godine ukinula vojnu obavezu, čime je prestala potreba
za Legijom stranaca kao profesinalnom formacijom koja je mogla brzo da se
pošalje na udaljena poprišta sukoba. Svih 250.000 pripadnika francuskih
oružanih snaga sada su profesionalci i dobrovoljci.
"Legionari su anahronizam, poslednji ostaci srednjevekovne tradicije plaćenika",
kaže politički analitičar Dominik Moazi. "Dok je Legija stranaca bila jedina
profesionalna grupa u vojsci, njeno postojanje je imalo smisla, ali sada su u
vojsci svi profesionalci".
Portparol Legije stranaca, potpukovnik Kristijan Rakl smatra, međutim, da će
francuskim vlastima i dalje biti potrebna elitna jedinica za brzo reagovanje
na kriznim područjima u svetu. "Politički, uvek će biti lakše da se pošalju
stranci nego francuski vojnici na takva mesta", kaže Rakl.
Kroz istoriju, Legija stranaca je preživela razne pretnje po svoj opstanak.
Čak je i njen osnivač, francuski kralj Luj-Filip, koji je formaciju ustanovio
1831. godine, pokušao da je ugasi nekoliko godina kasnije.
Najozbiljniji izazov Legija stranaca je doživela 60-ih godina, kada je
francuski predsednik Šarl de Gol pokušao da je raspusti, pošto se nekoliko
pukova pobunilo protiv njegove odluke da okonča francusku vladavinu u Alžiru.
Sada, kao i nekada, većinu regruta u Legiji čine muškarci koji su pobegli iz
svoje domovine iz političkih i ekonomskih razloga ili zbog potrebe da "počnu
život iz početka", navodi Rasl.
Jasmin Beganović, iz BiH, kaže da se prijavio u Legiju kada su počeli sukobi
na prostoru bivše Jugoslavije, početkom 1990-ih. "Ja sam pola Srbin, pola
Musliman, i svi su hteli da priđem njima", rekao je taj vetaran. "Umesto toga,
ja sam pristupio Legiji".
Poput Beganovića, većina pripadnika Legije je iz istočne Evrope. Oni
predstavljaju najnoviji "talas", posle "anglofona" 1980-ih, Mađara 1950-ih i
Nemaca koji su masovno dolazili u Legiju 1940-ih i među kojima je bilo dosta
bivših pripadnika nacističkih SS snaga.
Preko svoje službe bezbednosti, Legija stranaca, u saradnji s Interpolom i
francuskom policijom, brzo izbacuje okorele kriminalce, ali oni koji žele da
izbegnu zakon zbog manjih prestupa, mogu da u Legiji potraže novi identitet.
Mnogi legionari su naturalizovani državljani Francuske, pošto mogu da zatraže
državljanstvo kada im istekne petogodišnji ugovor i 80 odsto njih to i učini.
Regruti više nisu izloženi iskušenjima kao nekada i većina njih sada mirno
provodi vreme u kasarni u Obanju, kod Marseja, dok čeka na preliminarne
fizičke i psihološke provere. Nakon pregleda, samo jedan od osam kandidata
dobija odobrenje da stupi u službu.
Dezerterstvo, koje je nekada morilo Legiju stranaca, sada je retka pojava,
pošto novajlije imaju na raspolaganju godinu dana da odluče da li će ostati
ili se vratiti civilnom životu. |
| |
| |
|
|
| Most ili podmorski tunel u Boki Kotorskoj |
| |
Iako skoro dve godine traju pripreme za izgradnju mosta Verige preko
bokokotorskog zaliva, sve se češće čuju i kritike takvog rešenja.
Prema mišljenju ekologa i pomorskih stručnjaka, most bi ugrozio nautički
turizam u Boki i oskrnavio njene ambijentalne i kulturne vrednosti.
 Na lokaciji Rt Opatovo-Sveta Nedjelja, prema izvođačkom projektu slovenačkog "Gradisa",
trebalo bi da nikne betonski most sa dva pilona, po 180 metara visine, sa dva
reda utega.
Projektovani most bio bi visok 55 metara, a dugačak skoro 1.000 metara. Imao
bi četiri trake i pešačku stazu. Trebalo bi da izdrži vetar od 250 kilometara
na sat.
Novi most, kažu njegovi zagovornici, trebalo bi da obezbedi blagovremeni
transfer robe i ljudi sa jedne na drugu obalu bokokotorskog zaliva, ali i
bolje korišćenje turističkih i lučkih kapaciteta u Crnoj Gori.
Za razliku od Vlade Crne Gore koja izgradnju mosta smatra neophodnom za deo
brze ceste koja izlazi iz Hrvatske, ide preko Herceg Novog do Ulcinja i
nastavlja prema Albaniji, sve su glasnija i upozorenja.
"Most bi narušio izgled Boke, nametnuo bi joj dodatne puteve, dodatnu gradnju,
beton i asfalt, što Boka ni sa kulturnog ni sa estetskog aspekta ne zaslužuje",
kaže pomorski kapetan Ladislav Vuković iz Udruženja pomorskih kapetana.
On tvrdi da bi most samo skratio vreme prolaska kroz Crnu Goru i doneo veću
turističku korist susedima.
U Lučkoj kapetaniji Kotor smatraju da bi most limitirao dolazak u Boku velikih
putničkih brodova i jedrenjaka, svih čije je nadgrađe više od 53 metra.
Zato je za kapetana Nikolu Drakulovića iz Lučke kapetanije prihvatljivija
izgradnja podmorskog tunela nego mosta, jer je svetski trend gradnja sve većih
brodova.
Građevinski inženjer Mirko Balabušić je 1987. godine predložio idejno rešenje
projekta tunela čija je dužina 1.400 metara.
Tunel zadovoljava sve uslove za magistralni put prvog reda, navodi Balabušić,
objašnjavajući da su predviđene četiri saobraćajne trake, po dve u svakom
pravcu, širine po 3,5 metra i trotoar od 0,75 metara.
Prema zamisli konstruktora, u more bi bila porinuta osmougaona čelična cev
promera 18,6 i visine 9,35 metara. Dupla čelična obloga cevi, prema projektu,
iznosi 1,40 metara.
Tunel, bilo položen ili ukopan, ne bi predstavljao pre-preku ni za brodove,
jer gaz i najvećih plovila ne prelazi 20, a onih koji uplovljavaju u Boku 16
metara.
Može li cena mosta odnosno tunela uticati da se još jednom preispitaju ta
rešenja i event-ualno da prednost podmorskom tunelu - ostaje da se vidi.
Tunel bi, prema proceni konstruktora, koštao oko 100 miliona američkih dolara,
a most oko 90 miliona evra.
U računicu da bi cena gradnje mosta, bez prilaznih saobraćajnica iznosila 90
miliona evra, već sada postoje sumnje. Naime gradnja mosta u Dubrovačkoj
rijeci, u susednoj Hrvatskoj, koji je tri puta kraći od bokeljskog, koštala je
80 miliona evra. |
| |
| Cvijeta Zanović |
|
|
| Muški modeli sakupljaju loptice teniserkama... |
| |
Muške modele koji rade kao sakupljači lopti na VTA šampionatu, birale su
teniserke koje učestvuju na tom turniru u Madridu.
 Pobednica Otvorenog prvenstva SAD Marija Šarapova lično je odabrala nekoliko
modela koji rade na poslednjem turniru u sezoni.
Ona je izjavila da se dobro osećala u novoj ulozi.
"Oni ne treba perfektno da obavljaju svoj posao, jer to nikada nisu radili u
svojoj karijeri, ali oni to rade sasvim dobro", rekla je Šarapova.
Organizatori turnira unajmili su muške modele pošto su optuženi za šovinizam.
U Madridu, ženski modeli korišćeni su na muškom master turniru kao sakupljači
loptica od 2004. godine.
Najboljih osam teniserki sveta takmiče se za nagradni fond od milion dolara.
"Veoma sam uzbuđena, ali ja sam udata. Mogu da gledam, ali ne i da dodirujem",
rekla je belgijska teniserka Žistin Enan Arden. |
| |
| |
|
|
| Džordž Buš priznao poraz loše politike |
| |
Predsednik SAD Džordž Buš čestitao je demokratama na pobedi na izborima za
Predstavnički dom Kongresa, i priznao da politika prema Iraku "nije bila
doboljno dobra ni dovoljno brza", prenele su agencije.
"Priznajem da su mnogi Amerikanci glasovima iskazali svoje nezadovoljstvo zbog
slabog napretka koji je učinjen" u Iraku, rekao je Buš na konferenciji na
novinare u Beloj kući.
 "Takođe verujem i da većina Amerikanaca, i lidera iz obe političke partije
ovde u Vašingtonu, shvataju da ne možemo da prihvatimo poraz", dodao je.
On je insistirao i da se SAD, bez obzira na poraz republikanaca, neće povući
iz Iraka. "To je teška borba. Pobedićemo", poručio je predsednik SAD.
Buš je objavio i da je dosadašnji ministar odbrane Donald Ramsfeld podneo
ostavku, i da će ga zameniti bivšeg šefa CIA Roberta Gejtsa.
"Bob Gejts će doneti svežu perspektivu i ogromno iskustvo u upravljanju",
rekao je Buš.
Upitan da li će i dalje imati puno poverenje u Dika Čejnija, i da li će
potpredsednik ostati na funkciji do kraja mandata, Buš je odgovori potvrdno.
Čejni je, kao i Ramsfeld, često kritikovan zbog rata u Iraku.
Buš je izrazio i duboko razočaranje i iznenađenje izbornim rezultatima, i
rekao da je lično pozvao lidere Demokratske stranke da im čestita.
"U stvari, još koliko juče mislio sam da ćemo dobro proći. To pokazuje koliko
ja znam", rekao je predsednik SAD. |
| |
| |
|
| |
|
|
