Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

    Broj 1079, 17. novembar 2006.

Građani glasali za promene
Ponedeljak je bio dan za opštinske izbore, na kojima su se građani Ontarija izjašnjavali o gradonačelnicima i većnicima. Opšti je utisak da se glasalo za promene, što potvrđuje izbor novih ljudi na čelne gradske fukncije u mnogim gradovima. Svim gradonačelnicima će, po novim provincijskim propisima, mandat biti četiri, umesto dosadašnje tri godine i imaće veća ovlašćenja. U regionu Toronto, nove gradonačelnike dobili su Orora, Brok, Berlington, Klerington, Markam, Njumarket, Oukvil, Ričmond Hil, Aksbridž, Von, Vitčurč-Stoufvil i Vitbi. U Vonu i Vitbiju su ostvarene najtesnije pobede - svega 90, odnosno 195 glasova razlike donelo je pobedu Lindi Džekson nad Majklom Di Bjazijem i Petu Perkinsu nad Marselom Brunelom. Posebno se naglašava da je u Otavi na birališta izašlo više od 300 hiljada građana, znatno više nego 2003. godine, kada je glasalo svega 185 hiljada. Za novog gradonačelnika izabran je tehnološki menadžer Leri O'Brajen, koji je dobio 33 hiljade glasova više od drugog kandidata Aleksa Mantera i skoro sto hiljada više od Boba Kjarelija, koji je tu funkciju obavljao poslednjih devet godina. O'Brajan je iznenađenje za mnoge upućene, zato što je dospeo na čelnu funkciju u prestonici, gde su dva jezika praktično ravnopravna, iako ne zna ni reč francuskog i nema nikakvo političko iskustvo. Svoju pobedu je prokomentarisao rečima da grad nije biznis, ali da je očigledno da građani žele da njime počne da se upravlja kao firmom. Poseban kuriozitet svakako je Hejzel Mekelion, 85, koja je po jedanaesti put dobila mandat gradonačelnika Misisage. Ona je nedavno obećala da će na tom mestu ostati sve dok je zdravlje bude služilo, a građani imaju poverenje u nju zato što je gradska kasa bez dugova već više od dve decenije, a grad jedan od najbezbednijih u Kanadi. Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler dobio je ubedljivo još jedan mandat, pošto je njemu poverenje ukazalo više od tri petine izašlih birača. Kako je najavio u svom govoru, on će se založiti za strože zakone o kontroli posedovanja vatrenog oružja, čišća gradska naselja i za ideju da ni jedan pojedinac niti deo grada ne može biti ignorisan ili marginalizovan. Miler je takođe obećao da će i od provincijske i od federalne vlade zahtevati da gradu daju jedan odsto od poreza na promet, što će biti sredstva za ostvarivanje zacrtanih ciljeva.

Bezbednost protiv privatnosti
Skoro svaki drugi anketirani građanin Kanade smatra da su propisi o zaštiti nacionalne bezbednosti, koji su zbog terorizma doneti u poslednjih nekoliko godina, veoma nametljivi i da narušavaju njihovu privatnost. U SAD-u je taj postotak još veći - tri petine anketiranih kaže da su zakoni nametljivi. Ovo je samo jedan od stavova iz nedavnog istraživanja naučnika sa Univerziteta Kvins, koje je obuhvatilo ljude iz osam zemalja. Pored građana Kanade, učestvovali su i žitelji SAD-a, Kine, Francuske, Španije, Mađarske, Meksika i Brazila. Interesantno je, recimo, koliko poverenja anketirani imaju da će im vlada zaštititi lične podatke koje je prikupila. Blizu polovine Kanađana ima poverenje u svoju vladu, ali kod Kineza je to poverenje izraženije - skoro dve trećine anketiranih se tako izjasnilo. Međutim, kod Brazilaca to očito nije baš na ceni, pošto poverenje prema vladi postoji kod manje od jedne petine građana. Vođa istraživanja dr Elija Zureik kaže da su ustanovili da postoji izražena potreba da se građani upoznaju sa kompleksnostima informacione ere, da se zahteva odgovornost vlade i drugih organizacija prema podacima koje prikupljaju i obrađuju i da se razvije odgovarajuća teorija koja bi objasnila i predvidela protok ličnih podataka i sve to povezala sa politikom vlade i etikom.

Protiv zabrane pušenja u barovima
Vlasnici barova u Kvebeku pokušavaju da izađu u suret svojim mušterijama, ali i da pomognu sebi i poslu kojim se bave. Oni su, naime, veoma žestoko pogođeni zakonom koji je stupio na snagu 31, maja ove godine, kojim se zabranjuje pušenje na svim zatvorenim javnim mestima. Ova odluka provincije je mnogim vlasnicima lokala drastično smanjila promet, neke i zatvorila, te preostali pokušavaju da iznađu neka srednja rešenja. Jedno od njih je nadstrešnica za pušače, koju proizvodi kvebečka kompanija Rotek. Napravljena je od plastike, zaklonjena je sa tri strane i ima krov. Zauzima otprilike četiri kvadrata, a u svakom uglu je seedište. Zadovoljni su vlasnici lokala, zadovoljni su i pušači - ovi prvi i zato što im je drago da neko brine o njima. Zakonodavac se za sada ne izjašnjava o ovim nadstrešnicama, ali ima onih koji veruju da je njihovo postavljanje protivzakonito. Drugo rešenje zatraženo je na sudu, gde je Piter Segrakis, iz Udruženja vlasnika lokala, osporio vladinu odluku zbog izrazito nepovoljnog uticaja na zdravlje. On smatra da se će tokom zimskih meseci, kada temperatura padne na -30, mnogi pušači razboleti i to od zapaljenja pluća, te stoga predlaže suspenziju zabrane pušenja. Ukoliko to bude usvojeno, važiće sve dok se sud ne izjasni o usklađenosti ovog zakona sa Ustavom.

Priznavanje razlika do muško-ženskih odnosa
U najnovijem istraživanju o multikulturalizmu, koju je Environiks sproveo za potrebe Fondacije Pjer Eliot Trido, bilo je obuhvaćeno nešto preko dve hiljade građana, izabranih metodom slučajnog uzorka. Ova anketa urađena je između 18. septembra i 12 oktobra, a rezultati su objavljeni sada, pred samo održavanje godišnje konferencije ove Fondacije, koja se pod nazivom 'Muslimani u zapadnim društvima', održava u Vankuveru. Rezultati ankete pokazuju da Kanađani prihvataju multikulturalizam, ali do određene granice, koja je najprisutnija kod odnosa među polovima. Gotovo polovina ispitanih smatra da bi doseljenici trebalo da imaju slobodu da sačuvaju svoje običaje vezane za kulturu i religiju prostora sa kojeg dolaze, ali takva širokogrudost nije pokazana po svim poljima. Čak četiri petine ispitanih ističe da bi za odnose prema ženama trebalo da budu merodavne vrednosti koje postoje u kanadskom društvu. Odnos prema muslimanima ne trpi posledice predrasuda zbog terorističkih napada na Ameriku, ili hapšenja grupe osumnjičene za planiranje terorističkih akcija, juna meseca u Torontu. Trećina ispitanika zamera da su muslimani retko na pravi način predstavljeni u medijima. Derek Liboš, autor istraživanja, ističe da je već postalo deo kanadskog nacionalnog identiteta da se štite manjinske grupe, koje su na meti napada ili sterotipa, ali da stav prema ženama i njihovim pravima izlazi iz tog okvira i spada u tradicionalne kanadske vrednosti. On, takođe, naglašava da ljudi mogu imati negativan stav prema islamu kao religiji, ali veoma primećuju razlike između pojedinih pripadnika muslimanske vere. Ovu njegovu rečenicu u potpunosti potvrđuje skoro sedamdeset odsto ispitanika, koji kažu da kanadski muslimani koji poštuju zakon ne treba da osećaju nikakvu krivicu zbog terorističkih dela koja drugi čine u ime njihove vere. U isto vreme, jedna petina građana veruje da se Kanada nalazi na među zemljama koje veoma izvesno mogu postati meta terorističkih napada nekoga sa muslimanskim poreklom. Pored ovoga treba primetiti da više od polovine ispitanika ne smatra da u Kanadi ima previše useljenika, a posebno treba istaknuti da se 93 odsto oštro protivi ideji da bi trebalo sprečiti useljavanje uočljivih manjina. Takođe, dve trećine anketiranih se protivi da se pri useljavanju posebno ispituju religijska verovanja potencijalnog useljenika. Interesantno je da ni Savet za američko- islamske odnose u Kanadi nije očekivao ovako pozitivan stav. Portparol organizacije Samer Zuberi, ipak, kaže da ima prostora da slika bude još bolja.

Sve više žena u uniformi
Statističari kažu da Kanada sada ima više policajaca na sto hiljada stanovnika nego što ih je imala u poslednjih deset godina, ali da i dalje zaostaje za drugim visoko razvijenim zemljama. U odnosu na prošlu godinu, broj policajaca je porastao za dva odsto i sada iznosi 192 na sto hiljada stanovnika. No, u poređenju sa 1975. godinom, i dalje se zaostaje. Tada je u Kanadi bilo 206 policajaca na sto hiljada stanovnika i taj broj je opadao tokom devedesetih godina, da bi poslednjih godina ponovo bio u usponu. U drugim visoko razvijenim zemljama policajaca ima daleko više. Najviše ih ima u Engleskoj i Velsu, 262, Americi 230, pa Australiji 222. Sa SAD-om smo dugo držali korak, ali smo devedesetih počeli da se razilazimo - oni su i nadalje povećavali broj policajaca, dok je u Kanadi njihov broj opadao. Po provincijama, najviše policajaca ima tamo gde ima i najviše prestupa, u Saskačuanu, gde ima 205 policajaca na sto hiljada stanovnika. Ali, ovo pravilo ne važi nadalje, pošto Kvebek kao provincija koja je po broju policajaca na drugom mestu, ima jednu od najmanjih stopa kriminala u Kanadi. U Njufaundlendu i Labradoru i Ostrvu princa Edvarda ima najmanje policajaca, a ove provincije su u dnu tabele po stopi kriminala. Među velikim gradskim centrima, najviše policajaca ima Tander Bej, 210, a slede Vinipeg, Montreal, Ridžajna i Toronto. Na suprotnom kraju liste gradova su Otava, Kingston, Sagvenej i Šerbruk. Broj žena je poslednjih godina u značajnijem porastu, pa ih sada ima 18 odsto od ukupnog broja policajaca.

Inicijativa prepuštena entuzijastama
Ove nedelje je, u organizaciji Obrazovanog resurs centra manitobanskih prvih naroda i uz pomoć federalnih ministarstava za nasleđe i indijanska i severna pitanja, u Vinipegu održana konferencija posvećena očuvanju jezika starosedelaca. Istaknuto je da starosedeoci moraju sami mnogo više da učine za očuvanje svoje kulture, pošto su nedavno smanjena sredstva koja Otava izdvaja za te projekte. Poglavica Dejvid Krejt iz Prve nacije reke Fišer, centralna Manitoba, naglasio je da sami starosedeoci nedovoljno čine za očuvanje jezika i da se ne može sva krivica svaliti na vladu. Po njegovim rečima, novac je samo jedan aspekt, ostalo treba sami da odrade. Na listi vladinih prioriteta definitivno nije jezik, naročito ne starosedelački, tako da oni treba da ujedine napore kako bi sačuvali taj segment svoje kulture. Obrazlažući smanjivanje sredstava iz federalnog fonda, ministarka za nasleđe Bev Oda je rekla da organizacije poput Skupštine prvih naroda nisu dostavile pripremljene planove za utrošak federalnih sredstava, što je nacionalni poglavica Skupštine prvih naroda Fil Fontejn prokomentarisao kao netačno. On je napomenuo da u Kanadi ima 55 starosedelačkih jezika, od kojih je čak 53 u raznim fazama izumiranja, tako da je neophodna momentalna akcija. Ministarstvo za nasleđe će u narednih osam godina moći da izdvoji oko 40 miliona za očuvanje starosedelačkih jezika.

Čokolade sa neželjenim dodatkom
Protekle nedelje su iz prodaje povučeni proizvodi poznatog proizvođača čokolade i slatkiša Hershey-a, zbog sumnje da u njima ima salmonele. Fabrika u Smits Folsu je zatvorena, a oko pet stotina radnika je trenutno na prinudnom odmoru. Kako se ističe, nije utvrđeno da ima obolelih među potrošačima, a takođe, među sumnjivim proizvodima nema prigodnih za Helovin ili Božić. Salmonela je bakterija koja izaziva stomačne probleme, groznicu i mučninu i može biti opasna za osobe sa slabijim imunim sistemom. Sumnjivi proizvodi imaju na sebi datumski kod od 6417 do 6455, odnosno proizvedeni su između 15. oktobra i 10. novembra ove godine. U sumnjive proizvode spadaju:   Brand Name Product Name Size HERSHEY'S Creamy Milk Chocolate with Almonds 43 g.   Milk Chocolate 45 g OH HENRY! 62.5g. / 4 bars    145 g.   Bites 130 gr.   Peanut Butter 60 g. HERSHEY CHIPITS Semi-Sweet 350 g.   Milk Chocolate Chips 270 g.   Chocolate Chips 2 kg Mini 300 g.   Chocolate Chips 10 kg 175 gram 500 g.   Chocolate Chip Bulk 10 kg   Semi-Sweet Mint Chocolate Chips 300 g. HERSHEY'S SPECIAL DARK Chocolate with Almonds 43 g. REESE Peanut Butter Cups 4 bars 51 g. 68 g. 51 g. LOWNEY Cherry Blossom 45 g GLOSETTE Peanuts 45 g   Almond 42 g.   Raisin 50 gram  145 g.c HERSHEY'S Chocolate Shell Topping 177 ml EAT-MORE Dark Toffee Peanut Chew / 4 bars 56 g. LOWNEY Bridge Mix 52 g. 340 g HERSHEY Assorted 16 count 728 g.   SPECIAL DARK Chocolate 45 g.   Assorted          50 count  2.5 kg   Nut Roll 5 kg   Semi-Sweet Chocolate Chips 10 kg Semi-Sweet Chocolate Chips 300 g.       Nije poznato kada bi fabrika u Smits Folsu mogla ponovo da proradi. Portparol kompanije sa sedištem u Pensilvaniji, Stefani Moric istakla je da im je želja da fabrika obnovi proizvodnju kada se steknu uslovi da sve ponovo bude u redu. Agencija za sanitarnu inspekciju je saopštila da možda neće biti saopšteno na koji način je salmonela dospela u proizvode Hershey-a, pošto izvor kontaminacije može da ostane korporativna tajna između kompanije i njenog dobavljača.

Drugo srce je bilo njena druga šansa
Kanadsko medicinsko čudo, Noela Lekler, 61, umrla je 11. novembra u istoj bolnici Otava Instituta za srce, u kojoj je i ušla u istoriju medicine. Gospođa Lekler je 1. maja 1986. godine bila prvi pacijent u Kanadi koji je dobio veštačko srce Džarvik-7. Nedelju dana kasnije, njoj je presađeno srce jednog četrdesetčetvorogodišnjaka iz Montreala, koji je stradao u saobraćajnoj nesreći. Lekari su joj davali najviše pet godina života, ali ona je uspela da živi više od dvadeset. Naglašava se da je živela punim plućima, jer je sve ove dane i godine shvatala kao iznenada dobijenu drugu priliku i poklon. Za lekare, osoblje i pacijente Instituta gospođa Lekler je bila najbolji volonter, osoba koja je ličnim primerom pokazivala šta se dobija operacijom na srcu. Uzrok smrti je ponovo srce, koje po rečima njene ćerke nije najbolje funkcionisalo poslednjih meseci, ali lekari nisu preporučivali novu transplantaciju.

Hendikepirani i gojazni traže jednu kartu
Panelu Agencije za saobraćaj predloženo je da osobe sa nedostacima, koje moraju da putuju sa pratiocem, i gojazne osobe kojima je potrebno više prostora u prevozu plaćaju samo jednu kartu. Princip 'jedan putnik, jedna karta' važi u autobuskom, železničkom i feribotskom prevozu, pa aviokompanije ostaju jedini prevoznici u federalnoj nadležnosti koji traže da osobe sa nedostacima plate dve karte, zamerio je Dejvid Bejker, pravni savetnik Saveta za Kanađane sa nedostacima. Pored prigovora od strane oštećenih putnika, panel je saslušao i procenu avioprevoznika o mogućem gubitku novca zbog uvođenja jedne karte za ovakve slučajeve. Oni su ponudili srednje rešenje, odnosno upola jeftiniju kartu za pratioca. Ova nedoslednost bi mogla biti ukinuta ukoliko panel Agencije za saobraćaj prihvati prigovor protiv Er Kanade, Er Kanada Džeza i Vestdžeta i odluči da je naplaćivanje dodatne karte neprimeren namet za osobe sa nedostacima. Saslušanje prigovora trebalo bi da traje do 1. decembra, a odluka panela, koja ima pravnu težinu federalnog Vrhovnog suda, trebalo bi da bude doneta tokom naredne godine.

Dvojno državljanstvo skoro kao etičko pitanje
Kanadska vlada nema tačne podatke, ali se pretpostavlja da u dijaspori živi blizu tri miliona kanadskih državljana. Ovaj podatak sagledava se kao potencijalna pretnja po relativno velikodušne socijalne programe, koji bi mogli biti ozbiljno ugroženi ukoliko bi se svi ovi ljudi, koji nisu poreski obveznici, vratili da ovde uživaju u penziji. Ministar Monti Solberg je o ovom problemu izneo svoj stav dva puta u poslednjih nekoliko dana. Prvo je, govoreći pred parlamentarnim komitetom, rekao da će Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo, na čijem se čelu on nalazi, izvršiti reviziju dvojnog državljanstva. Ono je postalo sporno letos, tokom akcije evakuacije kanadskih državljana iz ratom pogođenog Libana, kada je u kratkom vremenskom roku trebalo zbrinuto oko 15 hiljada Kanađana libanskog porekla. Ministar Solberg je istakao da on ovaj problem vidi ne samo kroz prizmu jednokratnog, vanrednog evakuisanja državljana koji borave u nekoj drugoj zemlji. On primećuje da poreski obveznici mogu smatrati nepravednim da oni koji ništa ne daju za ovu državu, mogu doći i ovde uživati u njenim dobrobitima. U Vankuveru je Solberg naznačio da se ovaj problem tiče ne samo dvojnog državljanstva, već i dužine perioda i načina u kojem neko ostvaruje prava iz državljanstva. Ministar Solberg je izneo podatak da je po nekim procenama broj osoba sa kanadskim pasošem u rasejanju između četiri i pet miliona, ali čak ni Statistčka služba nema precizne informacije. Po popisu iz 2001. godine, u Kanadi živi blizu 700 hiljada građana sa dvojnim državljanstvom.

| Prva strana - HOME | Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"