Novine broj - Sport - Sports News

SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Broj 1080, 24. novembar 2006.

Krvavi trag mafije

Najnovije žrtve i zločini u Napulju su posledica unutrašnjih sukoba napuljskih klanova oko formiranja dva nova kartela: klanovi Miso-Macarela-Sarno protiv "alijanse Segondiljijano" koju čine klanovi Di Lauro i Ličijardi...

Otkako je italijanska vlada najavila takozvani "bezbednosni plan" za Napulj, svakodnevnica tog velikog grada preko noći je počela da se odvija u ritmu policijskih racija.

U tim operacijama nema nikakvih improvizacija. Sve je utvrđeno naređenjem ministra unutrašnjih poslova Đulijana Amata koji je zatražio "napad na sveta mesta Kamore", što je istorijsko ime napuljske mafije.

Italija je bila zaprepašćena talasom nasilja u kojem je od oktobra život izgubilo 18 ljudi. Pitanje je da li će Amatova akcija biti dovoljna da se iskoreni fenomen star više vekova i prisutan u svim segmentima života, piše "Mond".

Kamora, jedini primer mafijaške organizacije nastale u gradskoj sredini, pojavila se u DžVI veku. Još 1863. istoričar tog doba Marko Monije opisao je kao "organizovanu otimačinu, tajno narodno društvo čiji je krajnji cilj zlo".

Nasuprot sličnim organizacijama - Koza Nostra na Siciliji i N'Drangeta u Kalabriji - Kamora nema takozvanu vertikalnu organizaciju. Nema vrhovnog vođu koji kontroliše či-tav sistem, niti utvrđuje strategiju ili nameće opštu disciplinu.

Svaki kvart ima svoj klan koji potpuno autonomno kontroliše svoju teritoriju. I to je upravo glavni problem organizovanja efikasne borbe protiv te kriminalne mreže.

To ujedno objašnjava i periodične talase nasilja među grupama ili unutar njih samih.

U dva navrata Kamora je pokušala da se organizuje oko jedinstvene hijerarhije. Sedamdesetih godina, bos Rafaele Kutolo osnovao je organizaciju "Nuova Komora Organizata" (NCO) ali taj pokušaj je okončan u krvi nakon osnivanja suparničke organizacije "Nuova Familija" - u međusobnim sukobima samo 1982. je stradalo 264 ljudi.

Deset godina kasnije, Karmine Alfijeri pokušava da organizuje Kamoru na nivou cele regije Kampanje. Ali to će samo izazvati novi, još krvaviji rat mafija u kojem je od 1989. do 1991. poginulo 708 ljudi, među kojima njih 500 u samom Napulju.

Razlozi za međusobne okršaje, očigledno, ne manjkaju. Krajem 2004. i početkom 2005. pokušaj odvajanja unutar jednog od klanova, onog Paola Di Laura, završio se pogibijom 134 osobe u kvartovima Skampija i Segondiljijano.

Najnovije žrtve i zločini u Napulju takođe su, po svemu sudeći, posledica unutrašnjih sukoba napuljskih klanova oko formiranja dva nova kartela: klanovi Miso-Macarela-Sarno protiv "alijanse Segondiljijano" koju čine klanovi Di Lauro i Ličijardi.

Analitičari smatraju da će biti izuzetno teško vratiti stabilnost na italijanski jug jer na čelo mafijaških klanova dolaze nove generacije mladih bosova koji su mnogo agresivniji nego njihovi očevi i ujaci. Tu više nije reč o policajcu koji juri lopova.

Organizacija je do te mere ukorenjena u Napulju da je sada više ne zovu Kamora, već O'Sistema (Sistem).

Đorđo Boka, pisac i novinar koji je objavio vrlo pesimističku knjigu o svom gradu kaže: "Uskoro će biti samo nekoliko desetina hiljada ljudi koji u regiji Kampanja neće biti povezani, kompromitovani, direktno ekonomski ili na neki drugi način zavisni od Kamore".

Od grada umetnika do oaze biznismena...

U decenijskom talasu kuće za odmor kupili su, ili izgradili nove, biznismeni koji su kapital stekli za vreme i nakon raspada bivše SFRJ...

Herceg Novi je još u onoj staroj Jugoslaviji slovio za grad zanimljiv za odmor ličnosti iz sveta umetnosti i politike. Zatim su stigli novi biznismeni, a u poslednje vreme sve je interesantniji domaćim i inostranim investitorima.

Pedesetih godina prošlog veka u tada mirni i neizgrađeni grad stigli su Ivo Andrić, Mihajlo Lalić, Branko Ćopić, Dušan Kostić, Stevan Raičković. Sa početkom rada Umetničke škole grad je postao inspiracija i dom i mnogim, danas poznatim slikarima, pre svih Voju Staniću.

Potom su kuće za odmor izgradili ljudi iz sveta filma - Jelisaveta Sablić, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Ljiljana Blagojević.

Reditelj Emir Kusturica je na Škveru, u blizini Gradske luke, kupio zgradu bivše Železničke stanice u kojoj, pored kafane, od pre nekog vremena radi i multipleks bioskop.

Književnici koji su imali kuće u Novom su mahom poumirali, a onda su u decenijskom talasu kuće za odmor pokupovali ili izgradili nove, biznismeni koji su kapital stekli za vreme i nakon raspada bivše SFRJ.

Neki su, kao Milan Beko, bivši ministar u Miloševićevoj vladi, proširili poridičnu kuću na samoj obali pored nekada elitnog hotela Plaža. Njegove prve komšije su Vuk Hamović, suvlasnik londonske firme EFT koja se bavi električnom energijom, Petar Matić, nekada zastupnik firme "Ribok" za Balkan i biznismen Boris Peško.

Vlasnik "Delta kompanije" Miroslav Mišković je, na Savini, uz obalu, pre nekoliko godina napravio kuću. Na Rosama, na poluostrvu Luštica, kupuje plac po plac s namerom da na 30.000 kvadrata izgradi etno selo.

Porodica Karić na Toploj, ispod zgrade Zavičajnog muzeja, na zemljištu od 2.500 kvadrata planira gradnju četvorospratnog stambenog objekta i šest porodičnih apartmana. Na Savini Karići imaju plac od 6.000 kvadrata gde su nameravali da grade hotel.

Na sve dužem spisku domaćih i stranih biznismena koji imaju nekretnine u Herceg Novom su i Zoran Obradović, suvlasnik firme "Petrol bar". On u Savinskoj dubravi, na oko 15.000 kvadrata, ima kuću sa bazenom, vinograde i teniske terene.

Suvlasnik "Petrol bara" Ratko Zatezalo takođe ima kuću u Herceg Novom - na Toploj. To staro zdanje sa lepim vrtom pripadalo je starosedeocima koji su kapital stekli pre Drugog svetskog rata kao vlasnici rudnika u Južnoj Africi.

Kuću u strogom centru grada ima i Miloš Mirković, nekadašnji direktor Jugobanke u Londonu, a advokat Toplica Spasojević koji u Beogradu ima firmu ATM i između ostalih zastupa svetske marke FILA i Hilfinger, izgradio je vilu u naselju Savina, u blizini Vojne bolnice Meljine.

U Novom deo kuće za odmor ima i Vladimir Beba Popović, svojevremeno šef Biroa sa informisanje u Vladi Zorana Đinđića, a na hercegnovskoj rivijeri - u Zelenici gde je rođen, kuću ima i bivši vlasnik "C marketa" Slobodan Radulović.

Kuću za odmor na poluostrvu Luštica, koje pripada hercegnovskoj opštini, na imanju od oko 7.000 kvadrata, gradi i moskovski gradonačelnik Jurij Luškov.

U poslednje vreme se i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg pominje kao jedan od zainteresovanih za kupovinu nekretnine na hercegnovskoj rivijeri.

Broj manje poznatih, ali relativno bogatih domaćih i stranih biznismena zainteresovanih za kupovinu nekretnina - niko ne zna. U opštinsklom katastru kažu da imaju oko 400 zahteva stranih državljana za uknjižbu imovine. Najbrojniji su Rusi, Norvežani, Britanci i Irci.

Retki crnogorski biznismeni u Herceg Novom imaju kuće za odmor. Po svemu sudeći, njima je interesantije negde drugde.

Cvijeta Zanović

Ulica srpskog poraza

Sudeći po natpisima u Knez Mihailovoj, progon srpskog jezika obavljen je na fonetskom, morfološkom, sintaksičkom, leksičkom i ortografskom nivou. Tu ulicu zaposeo je tuđi jezik

Potomci su jezikom stariji od svojih predaka. Jezik - prirodom, razvitkom, tvoračkom snagom, celokupnim svojim postojanjem - posmatran u određenom trenutku ili kroz vreme, na svom sintagmatsko-paradigmatskom nivou, priziva prošli, osmišljava sadašnji i naslućuje budući vremenski kontekst. Nama su stari naši, majke i očevi, ostavili na dar, kako bi mudra Isidora Sekulić rekla, "razgranati, plemeniti, snažni narodni jezik". Na njegovim osnovama stvoren je književni jezik, odnegovana izuzetna narodna i umetnička književnost.

" Beseda u ustima bezumnog je kao trn u rukama pijanog", kaže se u "Pričama Solomonovim". Neprocenjivo svoje nacionalno blago, milozvučni jezik svoj, Srbi su prineli na oltar jugoslovenskog zajedništva. Od Srba tri vere, a jednog jezika - stvorena su četiri naroda i tri jezika. Kako? Odstupanjem od naučne istine i krivotvorenjem slike o srpskom narodu i njegovom jeziku. Doktrina serbokroatistike u ustima bezumnih srpskih i pritvornih hrvatskih lingvista postala je onaj otrovni trn rasrbljavanja i seobe Srba po verskoj osnovi u druge narode.

Izgon iz jezika

Izgon Srba iz srpskog jezika traje, međutim, i dalje. Centralna uloga, još je Aristotel tvrdio, pripada čovekovoj jezičkoumnoj moći. Pri razmatranju jezika kao instrumenta kulture, mišljenja i funkcionalnog društvenog mehanizma, ne smeju se zanemariti ni pitanja filozofije života.

"Ja sam ovde želeo da čujem", piše Vuk Stef. Karadžić jednom prilikom sa Cetinja, "kako naš narod po ovim krajevima govori i da vidim kako živi". Tako je i danas: kakav mu je jezik - tako srpski narod i živi. Taj narod, kao nijedan drugi u Evropi, progone sa njegovih državno-nacionalnih i jezičkih teritorija. To čine silom oružja, predvođeni, kako bi Erazmo Roterdamski rekao, "sofističkom žgadijom". Ali, u svemu, ima i naše krivice.

Pitali šumu, kaže se u jednoj srpskoj narodnoj pitalici:

- Ko te osakatio? - a ona odgovorila: - Sekira kojoj sam ja pozajmila držalje!

I našom nebrigom, jezik je isteran iz vlastite kuće. Naspram palate "Albanije" nalazio se, recimo, nekad restoran "Dušanov grad". U njemu su, između ostalog, u duborezu bili ispisani epski stihovi o slavljenju slave srpskog cara Stjepana. Sada je tu Automat club "Moulin Rouge". Preko puta, u Kolarčevoj, bila je "Šumadija", kasnije "Pivnica" i riblji restoran "Zlatna lađa", a sada je tu pab. Ne mare vlasnici za ustavnu odredbu o službenoj upotrebi jezika i pisma, umesto "Starog grada" istaknuto je Pub "Old Town".

Tek kad se namernik Knez Mihailovom zaputi prema Kalemegdanu shvati alegoričnu poruku pitalice o šumi, sekiri i držaljama. Šetam sa slikarem Savom Rakočevićem koji leta provodi u Beogradu, a zime u Čikagu. Gledamo izloge i natpise. Slikar se pita da li je u Srbiji.

Gde je nekad bio "Beogradski izlog", na Trgu republike, piše "Belgrade Window". Da ko od nas ima neudobnu obuću, kad bi hteo da svrati u prodavnicu, morao bi da uđe u "Office shoes" i to nadomak spomenika knezu Mihailu i omiljenog sastajališta "Kod konja". Umesto da Srbi piju kafu "Kod Kneza", izvršena je supstitucija vladara konjem. Srbima je važniji konj od vladara koga su krasili, prema Slobodanu Jovanoviću, patriotizam, moralna otmenost i gospodska gordost i koji je, uprkos birokratskom despotizmu, maštajući o velikom oslobodatilačkom ratu i konačnom narodnom ujedinjenju, stvarao srpsku oružanu silu i povratio gradove.

"Zuji, zveči, zvoni, zvuči,/ Šumi, grmi, tutnji, huči - To je jezik roda moga" - pevao je Petar Preradović, srpski pesnik koga Hrvati svojataju. Jezik roda našega potisnut je i u Knez Mihailovoj i šire. Mnogi su se zalagali da jezik treba čistiti od tuđih reči, ali ne i da građenje reči preraste u nasilje nad jezikom, a pogotovu ne da kod jezika ostanemo bez jezika. Vuk, recimo, povodom "Srpskog rječnika" iz 1818. godine veli da, iako se većina turskih reči može zameniti srpskim, njih treba zadržati i posvojiti.

Ne može se zbog toga reći da je "srpski jezik opoganjen tuđim riječima - i da se zato ne može jezikom nazvati. Danas na ovome svijetu nema nijednoga jezika, u kome nema tuđih riječi..."

Naravno da Vuk tuđice nije branio već je govorio "da se treba truditi i jezik čistiti od tuđih riječi". Ironijom sudbine, njegov jezik biće "očišćen" iz porodice indoevropskih jezika.

Jezik je zavičaj

Paradigmatičnom progonu srpskog jezika iz Knez Mihailove nije kraj. Iz izloga vrebaju reklame, ne na srpskom već na engleskom: My Personal Stories određuje lični stil, umesto jesen/ zima piše fall/ winter, a šta tek reći o New Collection, fitnes-klubovima i natpisima u Timberland prodavnici tekstila Women, Kids, Men?

Nasilje nad jezikom je nasilje nad čovekom. Ono se ne vrši samo na sintagmatskom ili leksičkom nivou, pogrešnim usvajanjem tuđica, gde se reč, kako bi kazao Danojlić u "Muci s rečima", pogrešno upotrebi, primalac je pogrešno shvati i gde se dobija ono što Bogdan Popović naziva "dvostruko stranom rečju".

Sudeći po natpisima u Knez Mihailovoj, progon srpskog jezika izvršen je na fonetskom, morfološkom, sintaksičkom, leksičkom i ortografskom nivou. Tu ulicu zaposeo je tuđi jezik. To je ulica srpskog poraza. Gde je ljudima jezik, tu im je i zavičaj.

"Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj", pisala je Isidora Sekulić. Ostave ljudi kuće, groblja i, kad im čemerni jad dodija, sele se u krajeve gde se srpski govori. Nema nam druge, mora se zaštititi jezik kog, kako bi Laza Kostić kazao, "ljepšeg na svijetu nema". Ili to, ili da osvanemo kod svoga - u tuđini.

Tiodor Rosić
Politika, 04.11.2006.

Crna Gora po meri Džejmsa Bonda

U novom filmu iz serijala o Džjmsu Bondu "Kazino Rojal" Crna Gora je prikazana kao izuzetno razvijena srednjeevropska zemlja, bogatih gradova, železnice najviše klase, ljubaznih konobara i predusretljivih domaćina koji izgovaraju engleski sa blago francuskim naglaskom.

Pošto glavni negativac igra poker u crnogorskom "Kazinu rojal", Bond (prvi put u toj ulozi Danijel Krejg) dolazi u filmski "Montenegro" superbrzim vozom, u čijoj modernoj i čistoj unutrašnjosti imućne putnike poslužuju zategnuti konobari sa ubrusom preko ruke.

Kako 21. film u seriji o agentu 007 odmiče, Crna Gora postaje sve lepša brdovita i šumska zemlja baroknih dvoraca, čistih i cvetnih gradova sa urednim pročeljima starinskih alpskih kuća.

Ćirilični natpis "Hotel Vranac" i latinične oznake za razne prodavnice uveravaju nas da je to Crna Gora, a utisak pojačava nova crnogorska državna zastava na hotelu "Splendid", koji se po kontinentalnoj arhitekturi i izgledu okolne prirode nalazi stotinama kilometara od Jadranske obale i njegovog stvarnog imenjaka iz Bečića.

Tu je i registracija na Bondovim kolima sa početnim slovima "TT" i brojevima, između kojih je sitna trobojka, tako da se ne razaznaje da li je redosled plavo-belo-crveno ili obratno.

Plava patrolna kola sa jasnim natpisom "policija" u filmu voze njeni crnogorski pripadnici u uniformama isprano plavetne, skoro bele boje, na čijim se rukavima jasno vidi grb sa srpskim nacionalnim bojama.

U sceni jednog hapšenja policija izgovara razumljive fraze "vidi ima li papire ili dokumenta" i "vodi ga!", što je pravo osveženje u odnosu na recepcionere ili krupijee u filmskom "Montenegru", koji kao da su engleski učili u Francuskoj ili nekoj obližnjoj zemlji.

Srpski gledalac dobija priliku da na nekoliko sekundi novog Bonda odgleda kao domaći film, u isto toliko vremena koliko se u njemu pojavljuje Lazar Ristovski, koji ćutke igra karte za stolom sa Bondom i nekoliko ostalih igrača u "Kazinu Rojal".

Novi film kompanije "Sony Pictures" o britanskom agentu "u službi njenog veličanstva" počeo je da se snima u januaru u Češkoj, pa u Madagaskaru, Bahamima i Veneciji. Svetska premijera filma bila je 17. novembra.

Teško je prebrojati mrtve u Iraku

Otkako je počeo rat u Iraku, pre više od tri godine, stanovnici te zemlje ginu svakodnevno u borbama, atentatima i verskom nasilju. Bilans nastradalih je toliko teško sačiniti, da se procene razlikuju i do pet puta.

Iračko ministarstvo zdravlja procenjuje da je od početka američko-britanske invazije, marta 2003, život izgubilo oko 150.000 Iračana.

Brojka je određena na osnovu broja tela koja svakodnevno stižu u mrtvačnice i bolnice Iraka.

Međutim, britanski magazin posvećen medicini "Lanset" objavio je da broj mrtvih u Iraku od marta 2003. do juna 2006. dostiže čak 650.000, što je oko sedam odsto odraslih muškaraca Iraka.

U Iraku živi oko 27 miliona ljudi.

Istraživanje, koje je objavio "Lanset", sproveli su lekari američkog univerziteta Džon Hopkins i medicinske škole Mustansirija iz Bagdada.

Iračke vlasti, ali i američki predsednik Džordž Buš ocenili su da ti podaci nisu pouzdani i da su preterani.

Nevladina organizacija "Irak badi kaunt" (Iralj body count), koja od početka rata prebrojava žrtve, procenila je da se broj stradalih civila kreće između 47.000 i 52.000.

Te brojke, koje se zasnivaju na podacima dobijenim iz medija, ne uzimaju u obzir žrtve među iračkim snagama bezbednosti niti među pobunjenicima.

Ali i mediji, bilo da su irački ili strani, dobijaju svakodnevne podatke o žrtvama samo u pojedinim zonama, budući da u određenim oblastima Iraka nemaju svoje dopisnike, dok u drugim krajevima vlasti odbijaju da medijima pruže informacije o broju stradalih.

Tako su u jednom izveštaju, objavljenom septembra ove godine, Ujedinjene nacije iznele podatak da svakog dana u Iraku život izgubi 100 Iračana.

UN su saopštile da je jula ove godine u Iraku ubijeno 3.590 ljudi, a u avgustu 3.009. Ti podaci su dvostruko veći od onih koje su iznosili mediji za isti period.

Iračke vlasti takođe imaju poteškoća sa određivanjem broja žrtava.

Razlog je što u pojedinim oblastima ne uspevaju da dobiju podake zbog toga što se nasilje odvija u nepristupačnim zonama ili krajevima pod kontrolom pobunjenika, ili zbog muslimanske tradicije koja nalaže da se mrtvi što pre sahrane.

S druge strane, bilans žrtava među američkim vojnicima je vrlo precizan,i američke vlasti ga redovno ažuriraju.

Prema agenciji Frans pres, koja se poziva na podatke iz Pentagona, u Iraku je od početka američko-britanske ofanzive poginulo 2.859 vojnika.

Kojem se carstvu privoleti?

Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji mogli bi ukazati na limite radikala, ali i dovesti do izbijanja Demokratske stranke (DS) na čelo vladajućeg demokratskog bloka, ocenila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

BIRN na svojoj internet publikaciji "Balkan insajt" navodi da se očekuje da će izbori pokazati koja politička stranka sada dominira demokratskim krilom srpske politike, "te da će testirati snagu jakih srpskih nacionalista".

"Odluka da se izbori odlože za 2007. godinu je ustupak nacionalističkoj Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) i socijalistima, koji su zatražili da se izbori održe sledeće godine uprkos insistiranju reformske G17 Plus i Tadićeve DS, koji su želeli opšte izbore u decembru", navodi BIRN.

Ističe se i da se smatra da je zahtev SRS povezan sa pregovorima o konačnom statusu Kosova, "verujući da je ova stranka verovatno kalkulisala da će osvojiti više glasova ako izbori budu održani posle okončanja pregovaračkog procesa za koji se očekuje da će doneti nezavisnost pokrajini".

Tada će, kako je navedeno, radikali moći da optuže demokratski blok za gubitak teritorije.

"Srbiju sada očekuje najduža predizborna kampanja još od ranih devedesetih", navodi BIRN.

Kako stvari trenutno stoje, navodi ta organizacija, za učešće na izborima pozicionirala su se tri bloka stranaka koje su se odlučile za koalicioni nastup, a te blokove predvode Demokratska stranka Srbije (DSS), DS i Liberalno-demokratska partija (LDP).

Ocenjeno je da je odluka G17 plus da samostalno izađe na izbore veoma rizična strategija, pošto treba da premaši cenzus od pet odsto kako bi ušla u parlament, a da se aktuelna podrška toj stranci među biračima kreće oko 4,8 odsto.

"Posmatrači će pažljivo pratiti šta će se desiti sa glavnom nacionalističkom partijom - SRS, čiji lider Vojislav Šešelj očekuje početak suđenja za ratne zločine u Hagu", navodi BIRN.

Dodaje se da je SRS već dugo pojedinačno najjača stranka u Srbiji jer uživa podršku najmanje 30 odsto stanovništva, ali da joj "od nedavno popularnost pomalo opada".

"Koalicioni potencijal radikala je slab jer bi jedino socijalisti, koje je nekada pre-dvodio Slobodan Milošević, želeli da formiraju vladu s njima", ocenjuje BIRN.

Naglašeno je i da je učešće građana u političkom procesu u Srbiji na prilično niskom nivou u ovom trenutku, da oko 47 odsto glasača obično ne glasa na izborima, pri čemu su među njima najbrojniji mnogi mladi ljudi.

"Neke od ovih mladih glasača bi mogli privući liberali na čelu sa Čedom Jovanovićem, nekadašnjim liderom anti-miloševićevskih studentskih demonstracija 1996-97. godine. Takođe se očekuje da će pridobiti neke birače koji inače glasaju za Tadićeve demokrate", navodi BIRN.