|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1080, 24. novembar 2006.
| Dejton - 11 godina posle |
| |
Dejtonski sporazum kojim je pre 11 godina okončan rat u Bosni i Hercegovini,
danas kritikuju ne samo domaći, već i evropski političari, a najglasniji
zagovornici njegovog menjanja su upravo Amerikanci.
 Mnogi
smatraju da je Dejtonski mirovni sporazum danas prevaziđen, te da predstavlja
smetnju na putu Bosne i Hercegovine ka evroatlantskim integracijama.
Čelnik nevladine organizacije "Dejton projekt", Amerikanac Brus Hičner smatra
da je BiH, "uprkos krupnim reformama koje su sprovedene nakon 1995. godine,
ostala izrazito fragmentirana i decentralizovana država skrpljena Dejtonskim
sporazumom".
Član Predsjedništva BiH Haris Silajdžić, jedan od članova delegacije BiH u
Dejtonu 1995. godine, ocijenio je da je "Dejtonski sporazum nastao kao
posljedica masovnog kršenja svih ljudskih prava", te da "nije uspostavio
pravdu, nego mir".
Silajdžić je ocijenio da BiH treba novi Ustav, kako bi se što prije i što
čvršće vezala za evroatlantske integracije.
Donošenje novog Ustava BiH, kojim bi bio zamjenjen Dejtonski Ustav, jedan je
od ključnih elemenata na koji upozoravaju gotovo svi predsatvnici stranih
diplomatija u BiH. Na donošenju novog Ustava insistiraju i svi strani
političari koji dolaze u posjetu BiH.
I u Uredu visokog predstavnika u BiH smatraju da je Dejtonski sporazum uspio
da zaustavi rat u BiH, ali da je to jedan od najkomplikovanijih ikada
izrađenih državnih sporazuma. Njime je formiran najskuplji i najneefikasniji
politički aparat podijeljen na državni, entitetski, kantonalni i opštinske
nivoe.
Da se novi Ustav mora usvojiti, potvrdio je prošle godine tokom posjete
Sarajevu i američki podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns, koji je
rekao da se Dejtonski ustav mora mijenjati. Bosnu i Hercegovinu sa sadašnjim
uređenjem nazvao je "neozbiljnom državom".
"Cilj Dejtonskog sporazuma bio je da se zaustavi rat u BiH. U tom smislu
sporazum je i uspio. Ali Vlada SAD nikada nije željela da se Dejtonski
sporazum zacementira. Uvijek smo smatrali da se on mora modernizovati,
evoluirati", kazao je Berns novinarima u Sarajevu prošle godine.
Američki ambasador u BiH Daglas Meklheni izjavio je da je "Dejtonski ustav bio
dio sporazuma koji je donio mir i pokazao da se o svemu mora pregovarati".
On je istakao da je za SAD, prvi paket dogovorenih, ali neusvojenih ustavnih
promjena još na stolu i da taj paket predstavlja dobru osnovu na kojoj domaći
političari treba da počnu da rade.
Stav međunarodnih zvaničnika je da je potrebno aktivno raditi na
uspostavljanju funkcije jednog predsjednika Predsjedništva BiH umjesto
sadašnja tri, ojačati Vladu BiH, dobiti jakog premijera i imati jak državni
parlament.
Prošle godine, na desetu godišnjicu Dejtonskog sporazuma, predstavnici svih
parlamentarnih partija u BiH pregovarali su u Briselu sa međunarodnim
zvaničnicima o nacrtu novog ustava BiH koji je trebao da bude potpisan do
sredine ove godine, kako bi se opšti izbori sproveli prema novim načelima.
Novi Ustav nije usaglašen ni usvojen u Parlamentu BiH, a i ovogodišnji opšti
izbori održani su 1. oktobra prema dejtonskim pravilima. BiH i dalje nema
predsjednika države, već tri ravnopravna člana Predsjedništva BiH. |
| |
Merima Spahić
Sarajevo |
|
| |
| Šefket Hafizović drugi potpredsednik
parlamenta RS |
| |
Šefket Hafizović iz Stranke demokratske akcije (SDA) izabrana je juče u
Banjaluci za bošnjačkog potpredsednika Narodne skupštine Republike Srpske.
Za Hafizovićev izbor glasalo je 58 poslanika, protiv je bilo 19, dok se pet
poslanika uzdržalo od glasanja.
Protiv su glasali poslanici Srpske demokratske stranke (SDS) i Srpske
radikalne stranke RS (SRS RS), navodeći da ne mogu podržati kandidata koji se
sastao sa ratnim komandantom iz Srebrenice Naserom Orićem posle njegovog
povratka iz Haga, gde je osuđen na dve godine za ratne zločine počinjene nad
Srbima u Podrinju.
Premijer RS i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik
izjavio je da njegova stranka podržava Hafizovićev izbor u sklopu dogovora sa
SDA i Strankom za BiH o konstituisanju svih nivoa vlasti u BiH.
Parlament RS je izabrao i novi Upravni odbor Radio-televizije RS (RT RS), kao
i privremeni upravni i nadžorni odbor Društva za zaštitu životne okoline. |
| |
| |
|
| |
| Izostao dogovor stranaka o raspodeli vlasti u
BiH |
| |
Lideri šest stranaka koje su dobile najviše glasova na opštim izborima 1.
oktobra u BiH nisu se dogovorili oko raspodele vlasti.
 Na
sastanku u sredu uveče su učestvovali lideri Stranke za BiH Haris Silajdžić (SBiH),
Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić, Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Partije demokratskog progresa (PDP)
Mladen Ivanić, Hrvatske demokratske zajednice 1990 Božo Ljubić i Hrvatske
demokratske stranke BiH (HDZ BiH) Niko Lozančić.
Sastanak je održan u zgradi Predsedništva BiH u Sarajevu, a glavna tema
razgovora je bilo konstituisanje vlasti.
Dodik i Ivanić su zatupali stav da predstavnicima Republike Srpske treba da
pripadne pozicija državnog premijera i dva ministra u Vladi BiH, a i Tihić je
tražio da član SDA bude premijer.
Lideri stranaka se nisu dogovorili ko će biti partner vlasti od stranaka sa
hrvatskim predznakom - HDZ BiH ili HDZ 1990.
Organizator sastanka, predsednik SDA BiH Sulejman Tihić rekao je da je jedino
rešenje da se dva HDZ-a dogovore oko pozicija i programskih pitanja, a da će
se SDA i Stranka za BiH dogovoriti sa kojim HDZ-om treba da idu u partnerske
odnose. |
| |
| |
|
| |
| Bekamov džip pronađenu Skoplju |
| |
Džip marke BMV koji je ukraden fudbaleru Dejvidu Bekamu nalazi se u Skoplju i
najverovatnije će biti prodat na javnoj licitaciji.
 Džip
vredan oko 100.000 evra zaplenjen je u akciji makedonske policije "Jug", u
novembru 2005. godine u Debru, na samoj granici s Albanijom.
Osoba kod koje je nađen džip, stanovnik je Debra i osuđen je za učešće u
krijumčarenju ljudi i ukradenih vozila.
Bekamov džip, koji je ukraden u Madridu, preko Grčke je dospeo u Makedoniju i
to preko graničnog prelaza Bogorodica. Džip su jedno vreme vozila dva bugarska
državljanina, uključena u mrežu krijumčara, da bi ga zatim dala svom kolegi,
tom stanovniku Debra.
Bekam, koji je znao da je njegov džip u Makedoniji, zamolio je u pismu
tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova da se ne pridaje publicitet, odnosno da
se u medijima ne objavljuje da je džip pronađen u Makedoniji.
U Auto-moto savezu i u skopskom sudu potvrđuju da pripremaju licitaciju za
Bekamov BMNj. Početnu cenu za sada još nisu odredili, a ne zna se da li će
biti prodat kao zaplenjeno vozilo ili kao vozilo slavnog fudbalera zbog čega
može da bude udvostručena prodajna cena. |
| |
| |
|
| |
| Dragan Čović ostaje u zatvoru |
| |
Apelaciono veće Suda BiH u Sarajevu odlučilo je da bivši član Predsedništva
BiH i lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović ostane u
zatvoru sve dok mu ne bude izrečena pravosnažna presuda.
Sud BiH je 17. novembra ove godine izrekao Čoviću nepravosnažnu presudu od pet
godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja u vreme dok je bio ministar
finansija.
Odbrana je tražila puštanje Čovića iz zatvora do pravosnažnosti prvostepene
presude.
U obrazloženju Apelacionog veća Suda BiH piše da je razlog za takvu odluku što
odbrana nije prijavila stan u Hrvatskoj, koji je u vlasništvu Čovićeve supruge,
a čija je vrednost 250 hiljada maraka.
Taj stan je prijavljen u imovinskom kartonu Dragana Čovića. Tužilaštvo BiH
smatra da bi taj stan i državljanstvo Republike Hrvatske mogli biti utočište
Čoviću u slučaju njegovog eventualnog izlaska iz pritvora.
Čovićev advokat Josip Muselimović izrazio je žaljenje zbog takve odluke suda,
tvrdeći da su dostavljeni dokazi o Čovićevoj materijalnoj sposobnosti da bi
bio pušten uz kauciju od 500 hiljada maraka i predaju ličnih dokumenata do
pravosnažnosti presude.
"Pružili smo validne dokaze i argumente i dokazali da mera pritvora nije
neophodna", rekao je advokat novinarima u Sarajevu nakon odluke suda o daljem
pritvoru.
Muselimović je dodao da imovina koju Čović ima u Hrvatskoj, ne treba da bude
razlog za strah da će on prebeći u tu državu, jer je "imovina u Hrtvaskoj
imovina njegove supruge, a nije imovina osobe protiv koje se vodi krivični
postupak".
"Čović je dao izjavu da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napuštati
BiH", rekao je Muselimović.
Advokat je ocenio da su Zakon o krivičnom postupku i Zakon o ljudskim pravima
i slobodama u slučaju Dragana Čovića teško povređeni. |
| |
| |
|
| |
| Glavaš aktivno prati proces iako štrajkuje
glađu |
| |
Hrvatski poslanik Branimir Glavaš, osumnjičen za ratni zločin nad Srbima u
Osijeku 1991. godine, i juče je prisustvovao sudskoj raspravi u Županijskom
sudu u Zagrebu, iako već 28. dan štrajkuje glađu.
Portparol Suda Krešimir Devčić rekao je novinarima posle rasprave da Glavaš i
dalje nema nikakve zdravstvene kontraindikacije koje bi ga sprečile da prati
istražni postupak, a istražni sudija Zdenko Posavec svakoga dana od lekara
zatvorske bolnice zahteva izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju.
Glavašu je zbog toga dozvoljeno da prisustvuje saslušanjima svedoka u istrazi
koja se protiv njega vodi zbog sumnje da je umešan u likvidaciju Đorđa
Petkovića i Čedomira Vučkovića u jednoj osječkoj garaži u blizini njegove
tadašnje kancelarije, kao i u maltretiranje i premlaćivanje još trojice
osječkih Srba.
Istražni sudija Zdenko Posavec danas je nastavio istragu protiv Glavaša i
drugoosumnjičenog Krunoslava Fehira, saslušanjem dvojice policajaca koji su
1991. radili na uviđaju ubistva Čedomira Vučkovića, koje je, prema tvdrnjama
tužilaštva, naredio Glavaš.
Iako su izjave svedoka tajne, nezvanično se saznaje da su tadašnji šef osječke
kriminalističke policije Dragan Popović i kriminalistički tehničar Miroslav
Karač pred sudijom govorili samo o događajima nakon Vučkovićevog ubistva i da
su rekli da ne znaju ko odgovoran za ubistvo.
Šef bivše Vojne sigurnosno-obaveštajne agencije (VSOA) Gordan Čačić, koji je
takođe danas trebalo da bude saslušan, nije se pojavio u sudu, pa je njegovo
svedočenje odloženo za narednu sedmicu.
Čačić je pozvan jer je za vreme rata u Osijeku bio pripadnik tzv. zaštitne,
odnosno štapske čete, čiji su pripadnici odgovarali isključivo Glavašu, zbog
čega je ona i nosila naziv "Branimirova osječka bojna - BOB", a ovdašnji
mediji su je u više navrata navodili kao Glavaševu privatnu paravojsku.
Istraga bi sutra trebalo da se nastavi saslušanjem nekadašnjeg šefa
Sigurnosno-informativne službe (SIS) pri Ministarstvu odbrane Josipa Perkovića,
koji bi takođe trebalo da govori o Vučkovićevom ubistvu.
Drugoosumnjičeni Krunoslav Fehir, koji se brani sa slobode, pred istražnim
sudijom je još pre nekoliko meseci priznao ubistvo jednog zarobljenika, a
Glavaša je optužio kao naredbodavca. |
| |
| |
|
| |
| Trgovina ženama zabrinjavajući problem u BiH |
| |
Koordinatorka nevladine organizacije "La Strada" Fadila Hadžić izjavila je da
je u BiH problem trgovine ženama veliki i zabrinjavajući.
Srednja Bosna, Hercegovina i granica BiH prema Crnoj Gori su kritični tereni,
na kojima je identifikovano 800 žrtava trgovine ženama, rekla je ona za BiH
izdanje hrvatskog "Večernjeg lista".
Međutim, kako je rekla, procenjuje se da je taj broj višestruko veći, kao i da
su devojke u lancu prostitucije najčešće maloletnice, "blago retardirane
devojke, kao i Romkinje".
List piše da su proteklih godina Ukrajinke, Moldavke i Ruskinje bile
najbrojnije đevojke koje su najčešće ilegalno prebacivane u BiH, ali da su
danas domaće đevojke, zbog poznavanja jezika i pristupačnosti, sve više na
meti trgovaca ženama.
Makroima odgovara loša socijalna slika, nezaposlenost, siromaštvo,
pristupačnost narkoticima u BiH. List navodi da devojke koje se bave
prostitucijom, često budu drogirane.
"Postoji vrsta narkotika koji nije klasična droga. Devojci se stavlja u piće,
a nakon toga ona nije uopšte svesna što se s njom događa. Snimaju je mobilnim
telefonom i tako postaje predmet ucene i počinje njena tortura", rekla je
Hadžićeva.
Prema njenim rečima, klijenti su uspešni poslovni ljudi, političari, porodični
ljudi, stranci, a samo retke devojke će otkriti njihova imena.
Hadžićeva je istakla da je problem trgovine ženama u BiH veliki, da se mora
razviti svest javnosti o tome i da se trgovci ženama moraju krivično goniti. |
| |
| |
|
| |
| Amfilohije o himni CG |
| |
Opozicione stranke u Crnoj Gori, koje ne prihvataju državnu himnu, odbile su
da komentarišu stav koji je o himni izneo mitropolit crnogorski Srpske
pravoslavne crkve Amfilohije.
"Ta lepa, narodna pesma je sada zvanična himna Crne Gore i ja poštujem
protokol", preneo je list "Pobjeda" mitropolitovo objašnjenje zašto je na
sednici Skupštine opštine Budva ustao kada je intonirana himna "Oj, svijetla
majska zoro".
Mitropolit je objasnio da "intimno" ima "svoje shvatanje te himne, ali da
poštuje protokol".
Patrijarh Pavle zatražio je u avgustu 2004. godine od visokih državnih
zvaničnika da se iz parlamenta tadašnje državne zajednice SCG povuče predlog
himne državne zajednice, koja je trebalo da bude simbioza pesama "Bože pravde"
i "Oj, svijetla majska zoro". "Ono što nas zapanjuje jeste činjenica da drugi
deo predložene himne ne predstavlja u suštini narodnu crnogorsku pesmu već
pesmu jedne od najmračnijih ličnosti u istoriji Crne Gore, fašiste i naciste
Sekule Drljevića", naveo je tada patrijarh.
Predstavnici opozicionih stranaka su, nakon Amfilohijevog stava, saopštili da
ni ubuduće neće poštovati državne simbole Crne Gore, koju takođe vezuju za
Drljevića.
Funkcioner SNS Budimir Aleksić je za podgorički list "Vijesti" rekao da ta
partija ima svoje simbole i da će se boriti da oni budu u službenoj upotrebi.
Aleksić je kazao da ne želi da komentariše to što je mitropolit Amfilohije
ustao kada je svirana crnogorska himna.
Stav mitropolita Amfilohija nisu želeli da komentarišu ni predsednik NS
Predrag Popović ni funkcioner SNP Dragan Koprivica.
Popović je rekao da NS neće menjati stav prema tekstu sadašnje državne himne,
nego će insistirati da se on izmeni.
Koprivica je rekao da će se i SNP pridružiti inicijativi za izmenu crnogorske
državne himne. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
