|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1080, 24. novembar 2006.
| Većina ilegalnog oružja iz bivše Jugoslavije |
| |
Većina ilegalnog oružja koje je u opticaju u Nemačkoj potiče sa područja bivše
Jugoslavije.
Prema navodima Saveznog ureda za suzbijanje kriminala (BKA), koje prenosi
onlajn izdanje magazina "Špigl”, “najveći deo ilegalnog oružja potiče iz
drugih zemalja, posebno iz bivše Jugoslavije”.
 Problem legalne i ilegalne nabavke i upotrebe oružja zaokupio je nemačku
javnost od kada je pre tri dana jedan 18-godišnji mladić upao u srednju školu
u mestu Emsdeten, ranio 37 ljudi i na kraju se ubio. Bio je naoružan vatrenim
oružjem, eksplozivom i dimnim bombama.
Prema procenama sindikata policajaca iz 2002, u Nemačkoj ima oko 20 miliona
komada ilegalnog vatrenog oružja. Kako piše "Špigl", ovaj podatak od tada nije
nikada ozbiljnije doveden u pitanje.
Istovremeno, prema navodima BKA, u Nemačkoj je u skladu s važećim propisima
registrovano oko 10 miliona komada vatrenog oružja.
Oružje poseduje oko 3,6 miliona ljudi. Od toga, oko dva miliona čine članovi
streljačkih sportskih društava, 900.000 su takozvani "stari vlasnici", koji su
oružje nasledili, 400.000 su lovci i oko 300.000 kolekcionari za koje je
oružje "predmet od kulturnog značaja".
Oko tri odsto od registrovanih vlasnika oružja u Nemačkoj počini s njim neki
zločin. Taj broj je već godinama približno isti. U prošloj godini je
zabeleženo 12.500 slučajeva oružanog kriminala.
U Nemačkoj je procedura nabavke oružja veoma složena. Streljačka društva
podležu strogoj kontroli. Ni samo učlanjenje u ovakav klub nije jednostavno,
potom članovi moraju da vode evidenciju o svakom korišćenju oružja. Na kraju
prve probne godine članstva polaže se ispit, sličan vozačkom. Osobe ispod 25
godina podležu i obavezi opsežnog psihološkog testiranja.
Sportisti, lovci, kolekcionari i ugrožene osobe (npr. vozači kamiona za
transport novca) moraju, da bi dobili dozvolu za nošenje oružja, da dokažu
psihičku i telesnu podobnost, kao i postojanje posebne potrebe za oružjem.
Nemački stručnjaci smatraju da dalje pooštravanje propisa o nabavci i nošenju
oružja ne bi bilo delotvorno, jer bi želja za posedovanjem oružja veći broj
ljudi terala u ilegalne vode. |
| |
| |
|
| |
| Nedostatak čiste vode ubije dva miliona dece |
| |
Nedostatak čiste vode i osnovnih higijenskih sredstava ubije u svetu oko dva
miliona dece svake godine.
To znači da svakog dana umre 5.000 dece od posledica dijareje, koja bi veoma
jednostavno mogla da se spreči. Ta bolest je drugi najveći ubica dece u svetu,
navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju Programa za UN razvoj.
 Izveštaj pod nazivom "Iza oskudice: Moć, politika i globalna kriza zbog vode",
daje sumornu sliku globalne neuravnoteženosti i niskih političkih prioriteta
kada su u pitanju bezbedna voda za piće i higijenski uslovi.
"Česme koje kaplju u bogatim zemljama istoče više vode nego što je svakodnevno
ima više od milijardu ljudi u svetu", piše u izveštaju.
Obična vc-šolja sa vodokotlićem, koju u većini razvijenih zemalja uzimaju
zdravo-za-gotovo, mogla bi da bude jeftini, ali veoma moćan saveznik u borbi
za živote dece.
"Nemogućnost pristupa higijenskim uslovima je učtiv način da se kaže da ljudi
uzimaju vodu za piće, spremanje hrane i kupanje iz reka, jezera i kanala u
koje se slivaju ljudske i žovotinjske fekalije", kaže glavni autor izveštaja
Kevin Votkins.
"Toalet se verovatno teško može nazvati katalizatorom ljudskog razvoja, ali u
izveštaju se navode činjenice koje pokazuju koliko doprinosi dobrom životu
ljudi", dodaje Votkins.
Tako su se u Peruu, posle uvođenja toaleta sa vodokotlićima u domaćinstva,
šanse za decu da dožive svoj prvi rođendan povećale za 60 posto, a u Egiptu,
posle iste akcije, za 57 procenata.
U izveštaju se takođe navodi da 2,4 milijardi ljudi nema pristup kanalizaciji,
a milijarda populacije planete nema čistu vodu. Mnogi troše u proseku pet
litara vode, u poređenju sa 200 litara dnevno u Evropi ili 400 litara u SAD.
Uz to, ljudi koji žive u siromašnim delovima sveta, poput glavnog grada Gane
Akri ili u Manili, plaćaju vodu skuplje nego oni koji žive u Njujorku, Parizu
ili Londonu.
Skoro 100 miliona dece ne ide u školu jer je bolesno. Vreme koje žene u
nerazvijenim zemljama utroše da bi donele vodu jednako je radnom vremenu u
Francuskoj, kaže Votkins.
U izveštaju se poziva na pokretanje globalne kampanje, poput one protiv side
ili malarije. Votkins kaže da bi bogate zemlje morale da ispune obećanja da će
primeniti akcione planove o vodi, koji su usvojeni na samitu G8 u Francuskoj
pre tri godine.
"Od tada nismo videli nikakvu akciju i nikakav plan. To čak nije u vidu
bogatih zemalja, što moramo da promenimo", navodi Votkins.
U izveštaju UN postavlja se i pitanje prioriteta modernog društva.
Tako se navodi da NASA 2015. godine planira da lansira projekat Jupiterovih
ledenih meseca, kako bi ispitalo da li ima slane vode ispod površine tri
Jupiterova satelita i tako utvrdilo da li postoje uslovi za život.
Milijarde dolara se troše na slične naučne podvige a neuporedivo manje da bi
se obezbedila čista voda na Zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Golf loptica lansirana sa svemirske stanice |
| |
Ruski kosmonaut i amater golf igrač Mihail Tjurin izveo je najduži u istoriji
udarac, izbacivši specijalnu golf lopticu sa Međunarodne svemirske stanice
(MSS), koja se nalazi na oko 350 kilometara u orbiti oko Zemlje.
Događaj, koji je direktno prenosila televizijska mreža američke svemirske
agencije (NASA), odigrao se u noći između srede i četvrtka, u 02.57 sati po
srednjeevropskom vremenu.
Tjurin je bio zakačen za MSS specijalnim uređajem dok je izvodio udarac, a
golf loptica se velikom brzinom udaljila od svemirske stanice.
To je bila zajednička reklamna akcija kanadske kompanije Element 21 koja
proizvodi loptice za golf, i ruske svemirske agencije Roskosmos. Nije poznato
koliko su Kanađani platili Rusima za taj reklamni poduhvat.
NASA smatra da će loptica ostati u orbiti tri dana, dok stručnjaci Elementa 21
veruju da će ona kružiti tri do tri i po godine, pre nego što se raspadne
prilikom ulaska u atmosferu.
U loptici, optočenoj zlatom da bi se izbeglo varničenje, nalazi se minijaturni
odašiljač koji će omogućiti da se prati njeno kretanje. Napravljena je od
legure skandijum i teška je samo tri grama, oko 16 puta manje od klasične golf
loptice. |
| |
| |
|
| |
| Ukrali kompjutere sa podacima o platama
policajaca |
| |
Londonska policija saopštila je da traga za lopovima koji su ukrali laptop
kompjutere u kojima se nalaze podaci o platama policajaca i primanjima viših
policijskih službenika.
Nepoznati kradljivci provalili su u prostorije "Lodžika Si-Em-Džija", firme
nadležne za isplate plata i penzija londonskih policajaca i odneli tri
kompjutera sa detaljima o prihodima oko hiljadu pripadnika policije.
"Procenjen je rizik od zloupotrebe podataka", navodi se u saopštenju policije.
"Verujemo da je opasnost da neko od pripadnika policije postane žrtva prevare
ili zamene identiteta, minimalna". |
| |
| |
|
| |
| EU uvodi jedinstvenu vozačku dozvolu |
| |
Komitet Evropskog parlamenta usvojio je danas nacrt zakona na osnovu kojeg će
trenutno 110 različitih vrsta vozačkih dozvola u EU biti zamenjeno
jednistvenim dokumentom.
Više od 200 miliona Evropljana koji sada imaju dozvole za vožnju automobila,
motora, autobusa i kamiona, moći će da dobije novu dozvolu sa važenjem najduže
do 15 godina.
Vozačke dozvole za kamione i autobuse važiće tako pet godina, dok će vozači
motora koji su češće učesnici saobraćajnih nesreća, imati stepenovane dozvole,
odnosno, najpre će biti potrebno iskustvo u vožnji manjih motora kako bi se
kasnije prešlo na ozbiljnije modele.
Države članice EU će imati mogućnost da uvedu redovne lekarske preglede za
vozače. Jedinstvena vozačka dozvola EU za automobile biće izdavana od 2012, a
zemlje će imati rok od 20 godina da stare vozačke dozvole zamene novim
dokumentom.
Zemlje članice EU su u martu 2006. odlučile da uvedu takav zajednički dokument,
dok će 732 poslanika EP u decembru u Strazburu glasati o zakonu o uvođenju
jedinstvene vozačke dozvole. |
| |
| |
|
| |
| Česi piju sve manje piva |
| |
Česi iz godine u godinu piju sve manje piva i postaju sve izbirljiviji, iako
su sa 160,5 litara godišnje po glavi stanovnika svetski rekorderi u ispijanju
piva, pokazala je najnovija anketa agencije CVVM.
Prosečna nedeljna konzumacija odraslog Čeha spala je sa 8,5 piva 2004. godine
i prošlogodišnjih 8,1 piva ove godine na svega sedam. Prosečna Čehinja sada
pije samo jedno pivo nedeljno, dok je 2004. godine prosečna potrošnja nežnijeg
pola iznosila 1,3 piva nedeljno,
Prosečno češko domaćinstvo pilo je lane oko četiri piva nedeljno. Reputaciju
najvećih pivopija na svetu Česima spašavaju strani turisti, posebno Britanci
koji dolaze u "vikend pivskim" aranžmanima u tolikom broju da je njihova
ambasada u Češkoj i Slovačkoj pokrenula kampanju i upozorava ih da ne
preteruju lecima na aerodromu i na podmetačima postavljenim pod pivske krigle.
Jan Veseli iz Udruženja čeških pivara ocenio je za dnevnik "Hospodaržske
novini" da najmanje 20 litara po glavi stanovnika iz godišnje potrošnje od 160
litara otpada na strance.
Pet litara su nealkoholna piva koja među mladim i uspešnim Česima postaju sve
popularnija a potrošnja im je radikalno porasla otkako je letos pooštren zakon
o saobraćaju i uveden sistem kaznenih bodova za vozače.
Česima je takođe sve manje svejedno koju će marku "tečnog hleba", kako pivo
zovu, odabrati i dok je 2004. godine čitavoj četvrtini Čeha bilo svejedno,
sada neprobirljivih ima svega petina. |
| |
| |
|
| |
| Prva žena predsednik Francuske? |
| |
Francuska Socijalistička partija saopštila je da će njen kandidat na
predsedničkim izborima sledeće godine biti Segolen Roajal, koja se time za još
jedan korak približila cilju da postane prva žena francuski predsednik.
 Odluka je doneta na unutarstranačkim izborima na kojima su pravo glasa imali
svi članovi Socijalističke partije - njih oko 220.000.
Pedesettrogodišnja Sego-len Roajal je već u prvom krugu glasanja pobedila
glavne suparnike - bivšeg premijera Lorana Fabjisa i bivšeg ministra finansija
Dominika Strosa Kana.
Funkcioneri stranke su, kako javljaju agencije, njenu pobedu objavili pre nego
što je završeno brojanje glasova, jer je postalo jasno da ona ima nedostižnu
prednost.
U prvom reagovanju, Segolen Roajal je rekla da je "neverovatno" to što je za
predsedničkog kandidata izabrana tako ubedljivom većinom i da odluku članova
stranke doživljava kao veliku počast.
Okružena simpatizerima koji su uzvikivali "Segolen predsednik", dodala je da
želi da postane simbol promena i da je ubedljivom pobedom stekla legitimitet
da to i učini.
Njenu ambiciju da postane prva žena predsednik Francuske do pre nekoliko
meseci malo ko je shvatao ozbiljno.
Segolen Roajal je, međutim, uspela da se izbori za naklonost dobrog dela
francuske javnosti i prema ispitivanjima javnog mnenja ona je jedini političar
na levici koji u trci za predsednika može da ugrozi Nikolu Sarkozija,
aktuelnog ministra unutrašnjih poslova koji će, po svemu sudeći, biti kandidat
vladajuće desnice.
Iako je već duže vreme u politici ona je javnosti uspela da se predstavi kao
novo lice na političkoj sceni.
Kćerka je oficira, rođena u Dakaru, u katoličkoj porodici kao četvrto od
osmoro dece. Završila je elitnu školu za funkcionere (Ecole nationale
d'administration - ENA) a na studijama je upoznala svog životnog saputnika
Fransoa Olanda, danas lidera Socijalističke partije, sa kojim ima četvoro dece.
Roajalova, koja kaže da "u politici odlučuje tako što razmišlja šta bi učinila
za svoju decu", voli da u prvi plan stavi i iskustvo koje ima kao majka,
insistirajući na moralu i porodičnim vrednostima, što je obično argument
desnice.
Između ostalog, ona se zalaže za održavanje referenduma o tome da li Turska
treba da se priključi EU, ali i za otvaranje škola koje će primiti mlade
delikvente i obaveznu nastavu za njihove roditelje o tome kako da se ophode
prema problematičnoj deci.
Zalaže se i za bolju integraciju stranaca u Francuskoj, ali i za veće
angažovanje EU u rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta.
Segolen Raoajal takođe podržava brakove između osoba istog pola i mogućnost da
roditelji istog pola usvajaju decu.
Ankete ukazuju da se biračima posebno dopada to što ona bez uvijanja govori o
problemima koji tište prosečnog čoveka.
Uprkos ubedljivoj pobedi na unutarstranačkim izborima, gospođa Roajal će
narednih meseci morati da uloži velike napore kako bi se izborila za naklonost
svojih protivnika unutar Socijalisticke partije, kako bi imala realne šanse da
pobedi u trci za predsednika.
U dosadasnjoj karijeri bila je savetnik pokojnog predsednika Fransoa Miterana,
ministar za zaštitu životne sredine i funkcioner u ministarstvima prosvete i
socijalne zaštite.
Pre nego što je ušla u predsedničku trku bila je poznata pre svega kao žena
koja je u ministarstvu za socijalnu zaštitu odigrala ključnu ulogu u donošenju
zakona kojim su muškarci dobili pravo na plaćeno odsustvo sa posla kada
postanu očevi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
