|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1081, 1. decembar 2006.
| Kvebek dobio status nacije unutar Kanade |
| |
Usvojena inicijativa premijera Stivena Harpera da se Kvebeku prizna status
nacije unutar ujedinjene Kanade svakako je politička tema broj jedan protekle
nedelje u zemlji. Podrška poslanika u Donjem domu je bila više nego dovoljna
da potvrdi istovetnost u mišljenju članova Parlamenta, bez obzira na stranačku
pripadnost. Svega 16 glasova protiv, nasuprot 266 glasova za, svakako to i
pokazuje. Inicijativa je dobila podršku NDP-a i Liberalne stranke, iako su
kandidati za novog lidera liberala Ken Drajden, Džo Volpi, Bob Rej i Džerard
Kenedi, uz još neke poslanike iz redova ove stranke, iskazali nepoverenje zbog
potencijalnih zakonskih implikacija.
 Ministar
za međuvladine poslove i najmlađi član Harperove vlade, Majkl Čong podneo je
ostavku zbog neslaganja sa premijerovom inicijativom. On ističe da veruje u
jednu, nepodeljenu naciju zvanu Kanada i da mu je lojalnost toj ideji bila
važnija od stranačke lojalnosti. Priznavanje kvebečke nacije on je
okarakterisao kao priznavanje njemu stranog etničkog nacionalizma, umesto
građanskog za koji se on zalaže.
Ostaje otvoreno pitanje šta će se promeniti. Premijer Harper je u nekoliko
navrata isticao da su Kvebečani učestvovali u stvaranju i razvoju države, te
da će biti i sastavni deo njene budućnosti. On takođe veruje da će ova
inicijativa sprečiti Kvebečane da se na eventualnim budućim referendumima
izjasne o izdvajanju iz Kanade.
Eksperti, isto kao i konzervativci, naglašavaju da neće biti nikakvih
praktičnih posledica po način funkcionisanja države, tim pre što odluka ne
nosi sa sobom nikakvu zakonsku težinu zato što narod ne predstavlja pravni
entitet. Kako napominje Lorens Kenon, koji slovi za premijerovog političkog
namesnika za Kvebek, samo ustavna promena može da ima konkretne efekte na
odnose između Otave i provincije. On veruje da inicijativa ima za cilj
priznavanje doprinosa kvebečkog naroda u razvoju Kanade, za razliku od
inicijative Bloka, koja bi ostavila prostor za potencijalnu nezavisnost
provincije.
Piter Rasel, stručnjak za ustavno pravo, naziva ovu inicijativu 'simboličnom
konstrukcijom, jer je urađena sa nadom da će doprineti da se pojedinci osećaju
bolje. No, uvek postoji i rizik da će se, pri tom, ostali osećati užasno,
naglašava Rasel.
U izjavi poslanika Belinde Stronač stoji da ona nema nikakvu dilemu u vezi sa
inicijativom, ukoliko će ona pomoći Kvebeku da očuva svoju jedinstvenu kulturu
i identitet.
Ova Harperova inicijativa imala je za cilj i da predupredi sličnu inicijativu
Bloka Kvebekva, u kojoj se takođe insistiralo na priznavanju kvebečke nacije,
ali bezuslovnom, odnosno bez pominjanja Kanade.
Jedan od najozbiljnijih kandidata za novog lidera liberala, Majkl Ignatief je
u jednom trenutku izjavio da je ideja o priznavanju kvebečke nacije ideja koja
je potekla iz liderske kampanje ove stranke. On je rekao da je u razgovoru sa
žiteljima Kvebeka proistekla potreba da se potvrdi specifičnost ovog naroda i
njihove posebne uloge u istoriji zemlje, te da mu je drago da je na pravi
način shvaćena poruka koju proističe iz te potrebe.
Kvebečki ogranak Liberalne stranke je još 21. oktobra usvojio rezoluciju o
kvebečkoj naciji.
Jedna od nezadovoljnih strana su predstavnici Skupštine prvih nacija. Veliki
poglavica Fil Fontejn je zamerio što im se niko nije obratio, niti ih pitao za
mišljenje za ovo, po njegovim rečima, narušavanje ustavnog sporazuma. On
naglašava da je pogrešno svako uzdizanje jednog segmenta kanadskog društva
iznad ostalih i ističe da se u Kanadi nacija ne gradi na taj način. Fontejn ni
jednog trenutka ne spori postojanje posebne kvebečke kulture i jezika, ali
smatra da ona ne treba da bude iznad kulture i jezika Prvih nacija, koje su
takođe narod unutar ujedinjene Kanade.
Ontarijski premijer Dalton Mekvinti smatra da davanje posebnog statusa
kvebečkom narodu može odvesti zemlju u pogrešnom pravcu jer pre potencira
razlike koje postoje unutar Kanade, umesto da stavlja sličnosti u prvi plan. |
| |
| |
|
| |
| Kažnjavanje vozača koji su pod dejstvom
narkotika |
| |
Federalni ministar za pravosuđe Vik Touvz prošle nedelje je predstavio novi
zakon koji predviđa i kažnjavanje vozača koji su pod dejstvom narkotika. On je
rekao da će, ukoliko bude usvojen, zakon dati policiji ovlašćenje da odmah na
licu mesta izvrši fizičku proveru, kakva se u SAD-u sprovodi već dvadeset
godina. Ako na tom testu budu postignuti određeni rezultati, onda se osoba
dovodi u nadležnu službu, gde stručno lice obavlja dalje provere, u slučaju
potrebe i na osnovu uzorka krvi ili mokraće.
 Ministar
Touvz je naglasio da se ovde ne radi o subjektivnom testu ili proceni
policajca, već da je sve zasnovano na stvarnim analizama. On je dodao i da
postoji minimalna mogućnost da uzimanje uzorka telesne tečnosti osoba shvati
kao narušavanje Povelje o pravima i slobodama. Bez objašnjavanja detalja,
Touvz je rekao da će biti kažnjen svako ko odbije da da traženi uzorak.
Da bi se policajci osposobili da u okviru ovog projekta obavljaju fizičke
provere na licu mesta, biće obezbeđeno dva miliona dolara.
Pored ovoga, zakon predviđa i povećanje minimalnih kazni za vožnju pod
dejstvom alkohola. Za prvi prekršaj kazna će iznositi od 600 do hiljadu dolara,
drugi prekršaj podrazumeva 14 do 30 dana zatvora, dok za treći put kazna raste
na 90 do 120 dana zatvora. Ukoliko je vozač sa više od 0,08 alkohola u krvi
izazvao tešku telesnu povredu dobiće deset godina zatvora, a za smrt učesnika
u saobraćaju doživotnu kaznu zatvora.
Ministar Touvz je rekao da su neke odredbe ovog zakona uzete iz nacrta koji je
liberalna vlada dala pre nego što je 2004. godine raspušten Parlament zbog
održavanja federalnih izbora. On je izrazio nadu da će postupak usvajanja
zakona ići brzo. |
| |
| |
|
| |
| Kvebek kao Škotska i Vels |
| |
Jedan od apela upućenih premijeru Stivenu Harperu neposredno pre usvajanja
inicijative da se prizna kvebečka nacija, bio je u vezi sa sportom. Naime,
insistira se da je sasvim logično da Kvebek ima svoj hokejaški tim za svetski
šampionat 2008. godine, koji se održava u Kvebek Sitiju.
 Ovu
ideju podržava advokat suverenista Gaj Bertran, koji je proširuje na sport
uopšte. On smatra da bi bila veoma ozbiljna greška ukoliko priznavanje
kvebečke nacije ne bi dovelo do do određenih promena, bilo na sudu, bilo u
domenu sporta. Bertran je, stoga, pozvao premijera Harpera da interveniše kod
nacionalnog Hokejaškog saveza i isposluje da Kvebek bude jedan od učesnika
šampionata koji će uveličati 400. godišnjicu provincijske prestonice. Po
Bertranovim rečima, time bi premijer svoje verovanje pretočio u praksu.
Nacionalni hokejaški savez stalno odbacuje predloge da Kvebek oformi svoj tim.
Bertran se njima ponovo obratio početkom ovog meseca sa sugestijom da bi
status Kvebeka na šampionatu trebalo da bude isti kao pri UNESKO - da Kanada
bude jedini učesnik, ali da budu dva portparola, Kanada i Kvebek. On pominje
slična primer kod Velike Britanije, Škotske i Velsa, i dodaje da u slučaju
Kvebeka reč 'nacija' nije samo simbolična. Provincija poseduje sve
karakteristike koje čine jednu naciju, jezik, kulturu, teritoriju i vladu. |
| |
| |
|
| |
| Mirno i bez oružja |
| |
Kanađani su miroljubiv narod - to bi mogao da bude zaključak iz izveštaja
Statističke službe o reagovanju na kriminal. Statističari kažu da će prosečan
građanin da bi zaštitio sebe i svoj život, radije izmeniti svoju dnevnu rutinu
ili izbegavati pojedina mesta nego što će kupiti oružje.
 Ipak,
statističari kažu da je u 2004. godini, za koju je rađena analiza, čak više od
tri četvrtine građana koristilo neki vid zaštite za sebe ili svoju imovinu.
Na kupovinu oružja se odlučio tek jedan odsto građana, pet odsto je promenilo
broj telefona, a četiri odsto se preselilo na novu adresu.
Svaka deseta osoba večeri provodi kod kuće iz straha da noću sama izlazi.
Interesantno je da čak šest od deset osoba zaključaju vrata na svom automobilu
ukoliko u njemu sede same neko vreme. Mnogi proveravaju zadnje sedište da bi
se uverili da nema nikoga u automobilu.
Nije istaknuta nikakva posebna veza, ali statističari napominju da su češće
žrtve kriminala osobe koje koriste ekstremne mere obezbeđenja.
Više od polovine osoba koje su do sada iskusile neki vid kriminala na svojoj
koži kažu da su izmenili svoje navike kako bi sprečili da im se ponovi
neprijatno iskustvo. Među njima, žene su češće te koje rade na prevenciji.
Takođe, osobe sa višim obrazovanjem i primanjima i još ako, uz to, žive u
gradu sklonije su da urade nešto da bi sprečile da postanu žrtve kriminala. |
| |
| |
|
| |
| Kriminalci na veb-sajtu |
| |
Posle Alberte i Manitobe, i Saskačuan će dobiti provincijski veb-sajt na kojem
će građani moći da pronađu podatke o kriminalcima koji žive u njihovom
okruženju.
 Ovu
nameru saskačuanske vlade najavio je provincijski ministar pravde Frenk Kvenel,
i naglasio da bi i ostale provincije trebalo isto da postupe, radi bezbednosti
građana. Kvenel objašnjava da je, pošto se zna da opasni kriminalci menjaju
mesto boravka i da prelaze iz jedne jurisdikcije u drugu, od izuzetne važnosti
dobra saradnja među policijskim službama, koja samo može biti pospešena
ovakvom mogućnošću za razmenu informacija.
Kvenel je rekao da je dostupnost informacijama nešto što sasvim logično sledi
iz javnih upozorenja policije da je neki opasan kriminalac izašao iz zatvora,
budući da se samo radi o novom, savremenom forumu.
Ova ideja saskačuanske vlade naišla je na odobravanje, naročito zbog činjenice
da je letos u Saskačuanu poznati pedofil Piter Vitmor kidnapovao jednog
desetogodišnjeg dečaka. Mnogi veruju da će ljudi moći sami aktivnije da povedu
računa o svojoj ličnoj bezbednosti, mada ima ideja da bi to moglo da i da se
izrodi. Navodi se primer dvadesetogodišnjeg Stivena Maršala iz Nove Skotije,
ko je u Mejnu ubio dva kriminalca poznata po seksualnim deliktima, a potom i
sebe. Istražni organi veruju da je Maršal podatke pronašao na internetu.
Takođe, advokat Stiven Dženut iz Kalgarija smatra da ovakav internet sajt može
da načini dodatnu štetu osobama koje će se tamo naći. Po njegovim rečima, to
će biti kao dodatni udarac osobi koja je već dovoljno pretrpela.
Stiv Saliven, predsednik Nacionalnog resurs centra za žrtve zločina, kaže da
je stvaranje veb-sajta u svakom slučaju ideja o kojoj bi vredelo raspravljati.
On veruje da će sigurno biti različitih stavova u provincijama o tome koja
vrsta kriminalaca treba da se nađe na sajtu, te da bi najbolje bilo odluku o
tome prepustiti svakoj od jurisdikcija. Kvenel se saglasio, napominjući da bi
federalna vlada mogla da koordinira saradnju među policijskim službama, a da
bi RCMP dobila vodeću ulogu. |
| |
| |
|
| |
| Razlike među polovima počinju rano |
| |
Odavno je primećeno da se devojčice razlikuju od dečaka po načinu učenja, ali
najnovija nacionalna studija malo podrobnije zadire u početke iskazivanja tih
razlika.
 Istraživanje
je uradila Statistička služba na osnovu podataka o skoro četiri hiljade dece,
prikupljenih 2002/03. godine. Oni su ustanovili da je pol deteta samo jedna
dimenzija od koje zavisi dečja spremnost da uče, dok su ostale dve materijalna
situacija i porodično okruženje u kojem dete odrasta.
Početni uspesi deteta u školi zasnovani su na sposobnostima, ponašanju i
stavovima koje deca sa sobom donesu u učionicu, ali je ustanovljeno da već u
petoj godini devojčice u globalu radije uče od dečaka. One su bolje u
komunikacijskim veštinama, pažnji, samokontroli u ponašanju i samostalnosti u
odevanju, dok su dečaci pokazali bolje rezultate samo u radoznalosti.
Otprilike su izjednačeni što se tiče samostalnosti u osnovnim higijenskim
navikama, receptivnih sposobnosti razumevanja, volje da rade i da učestvuju u
zajedničkim igrama.
Devojčice u školu polaze sa izraženijom sposobnošću da prepisuju i
upotrebljavaju simbole, a podjednako dobro i jedni i drugi barataju brojevima.
Materijalne prilike u kojima dete živi određuju u velikoj meri i njegovu
spremnost da uči i da se obrazuje, te su deca koja dolaze iz siromašnijih
porodica pokazala slabiji uspeh u šest, od ukupno jedanaest merila. Njihov
receptivni rečnik je siromašniji, kao i komunikacijske veštine, poznavanje
brojeva, prepisivanje i upotreba simbola, koncentracija i zajednička igra, ali
su u ostalim aspektima isti kao i njihovi vršnjaci koji dolaze iz bogatijih
porodica.
Porodično okruženje je treći veoma bitan element za uspeh u učenju. Deca koja
su u boljoj interakciji sa svojim roditeljima bolje i lakše komuniciraju,
imaju bogatiji receptivni rečnik, radoznalija su i kooperativnija u igrama.
Posebno je primećeno da na decu podsticajno utiče ako im stariji svakodnevno
čitaju.
Ustanovljeno je da učešće u organizovanim sportskim aktivnostima deluje i na
bolje razumevanje, komuniciranje, poznavanje i upotrebu brojeva i simbola. Čak
i deca koja su se redovno bavila neorganizovanim vidovima sportskih aktivnosti,
postizala su bolje rezultate u kooperativnosti od ostalih.
Bavljenje umetnošću takođe se izdvaja kao podsticajno za obrazovanje dece
najmlađeg školskog uzrasta.
Stručnjaci su zašli i dve godine unazad, na uzrast od tri godine, kako bi
preciznije utvrdili kada je najdelotvornije po decu primeniti intervencije za
smanjivanje razlika koje se javljaju. Devojčice su već u trećoj godini
naprednije u komunikaciji i samostalnosti u oblačenju, dok su dečaci već tada
radoznaliji. Sa druge strane, razlike u pažnji i samokontroli ponašanja na
ovom uzrastu nisu primetne, ali su očigledne nakon dve godine.
Razlike u porodičnim prihodima već u trećoj detetovoj godini utiču na razlike
u komunikacijskim veštinama i koncentraciji između dece, s tim da je u
njihovoj petoj godini ona sasvim jasno izražena. Sa druge strane, u trećoj
godini nisu primetne razlike u učešću u zajedničkim igrama, ali se u petoj
počinju da primećuju.
Takođe treba napomenuti da su deca iz bogatijih porodica na mlađem uzrastu
pokazivala veću marljivost i samokontrolu u ponašanju, da bi kasnije svi bili
manje-više isti, a da se nije pojavljivala nikakva razlika u radoznalosti i
samostalnosti u odevanju i održavanju higijenskih navika. |
| |
| |
|
|
| Muškarci velikodušniji prema partnerkama |
| |
Približavaju se praznici i vreme je da počnemo da razmišljamo o kupovini
poklona. Gotovo je sigurno da u planu imamo okvirno koliko ćemo, ili možemo,
potrošiti na poklone za najdraže i najbliže.
 Stručnjaci
iz Viza Kanada kažu da je cifra poprilično visoka, prosečno čak 930 dolara.
Oni već tradicionalno, osmu godinu za redom, u ovo vreme sprovode istraživanje
na temu poklona i treba im verovati.
Interesantno je malo saznati o navikama pri kupovini poklona. Muškarci kažu da
im je najteže da kupe poklon za suprugu, ali zato kada izaberu oni ne štede.
Skoro dve petine stavlja poklon za ženu ili partnerku ispred poklona za decu,
braću i sestre ili roditelje. Spremni su, naravno u proseku, da za svoju lepšu
polovinu potroše 257 dolara, što je 65 dolara više nego što su dame
raspoložene da daju za poklon za svog muža.
Ženama u principu nije toliko teško da odu u kupovinu. Ipak, svaka četvrta se
namuči oko izbora poklona za svoje roditelje, dok je svakoj šestoj najveći
problem šta kupiti mužu ili partneru.
Poklon za decu predstavlja problem tek za svakog desetog roditelja, po rečima
stručnjaka zato što deca imaju širok krug interesovanja pa im nije teško
ugoditi. Najviše novca za poklon za decu izdvojiće građani Ontarija, koji su
isplanirali da prosečno potroše 220 dolara.
I još nešto - i muškarci i žene najlakše izaberu poklon za svoju braću i
sestre i za partnerove roditelje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
