|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1081, 1. decembar 2006.
| Zemunci opet uzdrmali javnost u Srbiji |
| |
Svedočenje bivšeg člana zemunskog klana Dejana Milenkovića Bagzija na suđenju
za ubistvo premijera Zorana Đinđića i hapšenje odbeglog člana te kriminalne
grupe Aleksandra Simovića izazvalo je pravu buru na političkoj sceni Srbije.
 Dok pojedini veruju iskazu Milenkovića, koji je na suđenju dobio status
svedoka saradnika, i veruju u odlučnost države da pohapsi sve optužene za
ubistvo Đinđića, drugi smatraju da su poslednji događaji deo predizborne
kampanje Demokratske stranke Srbije.
Milenković je rekao da su sa planom za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića
u martu 2003. godine bili upoznati lider radikala Vojislav Šešelj i tadašnji
potpredsednik vlade Nebojša Čović.
Milenković je, svedočeći u Specijalnom sudu u Beogradu, 23. i 24. novembra,
naveo da je te informacije pripadnicima zemunskog klana ispričao njegov bivši
vođa Dušan Spasojević, ubijen u obračunu sa policijom nakon ubistva Đinđića.
Bagzi je posebno pomenuo veze radikala sa kriminalcima iz Zemuna, ispričavši
da je cilj ubistva premijera bio dovođenje SRS na vlast u Srbiji, nakon čega
bi pripadnici zemunskog klana mogli da nastave da se bave kriminalom.
Svedok saradnik je posvedočio da se Šešelj pet-šest puta pred odlazak u Hag, u
februaru 2003. video sa Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom,
prvooptuženim za ubistvo premijera, ocenivši da je Đinđićevo ubistvo politički
motivisani atentat.
Bagzi u svom iskazu nije poštedeo ni sadašnjeg lidera LDP-a Čedomira
Jovanovića, nekadašnjeg bliskog saradnika premijera, za koga je rekao da je
često viđao vođe zemunskog klana, da je Spasojevića posećivao u zatvoru, pa
čak i da je od klana tražio da 2001. godine bude ubijen zvezdarski kriminalac
Sredoje Šljukić Šljuka.
Takođe je govorio da je Jovanović zemunce posavetovao da izbrišu serijske
brojeve sa oružja ukradenog iz policijske stanice Stari grad, tokom
petooktobarskih demonstracija, "ukoliko planiraju da to oružje koriste za
otmice i ubistva".
Tako Milenković u svom iskazu nije pomenuo upravo one koje Čedomir Jovanović
najčešće dovodi u vezu sa ubistvom Đinđića - aktuelnog srpskog premijera
Vojislava Koštunicu i neke njegove saradnike. Milenković je, naime, svedočio
da nekadašnji načelnik vojne bezbednosti general Aco Tomić, koji je bio blizak
Koštunici, nije održavao veze sa Spasojevićem, osim jednog susreta, i da nije
dojavljivao kada će biti hapšeni zemunci, za šta su generala u penziji ranije
optuživali pojedini mediji.
Takođe, Bagzi je demantovao da je sa svojim nekadašnjim advokatom Biljanom
Kajganić razgovarao o mogućnosti da za ubistvo bivšeg radnika državne
bezbednosti Momira Gavrilovića optuži bivšeg vođu surčinskog kriminalnog klana
Ljubišu Buhu, jer se ona tako navodno dogovorila sa još dvojicom bliskih
saradnika Koštunice - Radetom Bulatovićem, sadašnjim direktorom
Bezbednosno-informativne agencije i Draganom Jočićem, ministrom policije.
Ljubiša Buha bio je ličnost koja je presudno uticala na pripremu hapšenja
zemunskog klana, jer je, nakon što su zemunci pokušali da ga ubiju, policiji
2003. ispričao sve o zločinima suparničkog tabora. Na suđenju za ubistvo
premijera Đinđića dobio je status svedoka saradnika. Momir Gavrilović ubijen
je u avgustu 2001. godine kada je, kako su navodili mediji, ponudio Koštunici,
tadašnjem predsedniku Jugoslavije, da mu otkrije veze pojedinaca iz Vlade
Srbije sa nekim kriminalnim grupama. Ubistvo Gavrilovića dovelo je do
drastičnog zaoštravanja odnosa predsednika Koštunice i premijera Đinđića
Svedočenje Milenkovića vidno je potreslo SRS jer je direktno optužena za
spregu sa kriminalom i nasilnim pokušajem da dođe na vlast. Zamenik
predsednika radikala Tomislav Nikolić odbacio je sve optužbe svedoka saradnika
i za njegov iskaz optužio premijera Koštunicu i predsednika Srbije Borisa
Tadića. "Ne pada nam na pamet da ulazimo u koaliciju sa ljudima koji su
Bagzijevi prijatelji i sa onima koji su ga uz pomoć Radeta Bulatovića
pripremili za svedočenje", izjavio je Nikolić, dodavši da je Bagzi "prijatelj"
Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.
I LDP je demantovao tvrdnje da je njihov lider Čedomir Jovanović od pripadnika
zemunskog klana tražio bilo kakve usluge, ali je zatražio da se istraže
tvrdnje svedoka saradnika o umešanosti Čovića u atentat na premijera. Ta
stranka je istakla i da je čudno da niko iz Koštuničinog okruženja nije
pomenut na suđenju. Sam Čović žestoko je negirao sve što je o njemu govorio
svedok saradnik. Odluku o tome da li će biti istrage o navodima Milenkovića
treba da donese specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan
Radovanović.
Samo dan nakon prve runde svedočenja Milenković, javnost u Srbiji uzdrmana je
novom šokantnom vešću. U subotu, 25. novembra, u Beogradu je uhapšen odbegli
član zemunskog klana Aleksandar Simović, više od 3,5 godina skrivanja nakon
ubistva Đinđića. DNK Aleksandra Simovića pronađen je na telu ubijenog svedoka
saradnika Zorana Vukojević Vuka, koji je odlučio da na suđenju sarađuje sa
Tužilaštvom i okrivi bivše drugove. Veruje se da su odbegli zemunci Vukojevića
u junu ubili iz osvete zbog svedočenja u Specijalnom sudu.
Advokat porodice Đinđić, Rajko Danilović, međutim, smatra da je hapšenje
Simovića u "funkciji opstrukcije i produženja suđenja". "To znači da
bezbednosne sutrukture, svoje saradnike, inače optužene za ubistvo premijera,
vade iz malog džepa kad im ko zatreba, da bi tako opstruirali suđenje", rekao
je Danilović za Kriminal net.
Simović će, nakon što 27. novembra bude doveden u Specijalni sud, verovatno
zatražiti vreme da pripremi odbranu. Sud nije ograničen vremenom koje će mu
dati, pa je realno očekivati da to bude najkraći rok od dve nedelje. Međutim,
portparolka Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić rekla je da odugovlačenja
suđenja neće biti. Prema njenim rečima, Simoviću je suđeno u odsustvu, a
njegov branilac prisustvovao je suđenju. Stoga će uhapšeni samo izneti svoju
odbranu, a suđenje se nastavlja tamo gde je stalo. Jedino je neizvesno je da
li će pre toga svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi završiti svoj iskaz.
Od optuženih za ubistvo premijera u bekstvu su još Miloš Simović, Sretko
Kalinić, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović i Milan
Jurišić. |
| |
| |
|
|
| CIA raspisala konkurs za nove radnike |
| |
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) raspisala je konkurs za prijem
novih radnika.
CIA je na svom sajtu (https:// www.cia.gov/careers/ CIAM yths. html) postavila
test koji bi trebalo da ohrabri sve raspoložene da se prepuste svetu špijunaže,
ali i da razbije mitove o agenciji, koji se uglavnom vezuju za agente u stilu
Džejmsa Bonda.
 Na sajtu je navedeno da niko ko radi za CIA ne vozi sportska kola sa
automatskim puškama u auspuhu, da će oni koji budu primljeni moći i dalje da
viđaju svoju porodicu i prijatelje i da se "ne mora znati karate ili dobro
izgledati u smokingu da bi se radilo za CIA".
Test svrstava kandidate u neku od sledećih kategorija - "osoba koja traži
izazove", "promišljeni posmatrač", "znatiželjni istraživač", "pionir inovacija"
ili "impresivni veliki um". CIA želi da zaposli sve te kategorije.
Zapošljavanje novih ljudi u obaveštajnoj agenciji uzelo je maha posle 11.
septembra 2001. i terorističkog napada na SAD, a dodatni zamah dobilo je posle
poziva predsednika Džordža Buša da se za 50 odsto poveća broj operativaca i
analitičara u CIA.
Predsednik je zahtevao duplo više naučnika koji bi iznalazili načine za borbu
protiv terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Agencija se nada da će
zahtev predsednika ispuniti do 2011. godine.
Početak kampanje zapošljavanja, međutim, nije bio blistav.
CIA je počela sa novinskim crno-belim oglasima za posao 2000. godine. Prošle
godine je imala televizijske reklame koje su emitovane u pauzama prenosa
bejzbol utakmica, ali su te reklame bile suviše "tihe i neprimetne".
Osoblje CIA zaduženo za prijem novih kadrova shvatilo je da im treba novi plan
i rođena je reklama "Bag Spot", u kojoj zmaj leti i pokazuje naučnike koji
prave "tehnologiju tako naprednu, da je na nju stavljena oznaka strogo
poverljivo".
Reklama je emitovana na Diskaveriju, a rezultat je oko 3.500 prijava za posao
koje su stigle u agenciju.
Posle tog uspeha, usledila je reklama kojom se traže tajni operativci.
CIA sada redizajnira svoj sajt i kupuje reklamni prostor na bilbordima na
aerodromima. Oglasi te agencije, koji mogu da se nađu u novinama širom sveta,
pozivaju one koji umeju da dekodiraju šifre, da se maskiraju ili da tečno
govore arapski, da im se pridruže.
Nisu ipak svi oduševljeni novim reklamnim potezima. Tradicionalisti smatraju
da agencija na taj način žrtvuje kvalitet na račun kvaniteta.
"Ovo je najmlađi sastav analitičara u istoriji CIA. Ako govorimo manje
optimistički, to je najneiskusniji analitički tim u istoriji CIA", kaže
direktor te agencije Majkl Hajden.
Šef kadrovskog odeljenja CIA Tom Meklaski na te primedbe odgovara da je prošlo
vreme mistične agencije. On poručuje da je sada red na novu generaciju, onu
koja je odrasla uz internet.
Skoro 40 odsto zaposlenih u CIA počelo je da radi u agenciji posle napada 11.
septembra. |
| |
| |
|
|
| Pitanje od 1.000 milijardi dolara |
| |
Nagađanja oko toga šta će Kina da uradi sa svojih 1.000 milijardi dolara
deviznih rezervi potresaju svetska tržišta novca - dok u Kini podstiču živu
debatu o tome kako Peking treba da iskoristi to svoje bogatstvo bez presedana.
 Kineska centralna banka, Narodna banka Kine, odbija danas da komentariše
glasine da Peking prebacuje svoje devizne rezerve iz trezora SAD, što je
špekulacija koja je mnogo pomogla naglom padu dolara na berzama u ponedeljak.
Viceguverner Narodne banke Kine Vu Siaoling je na jednom skupu u Pekingu u
petak ukazao na "rizik koji izvire iz pada dolara za države istočne Azije koje
ga drže kao rezervu," što je izazvalo provalu prodaje dolara čime je pojačan
pad vrednosti američkog novca.
Pošto je u ponedeljak skliznuo na najnižu granu u protekla tri meseca, dolar
se danas neznatno oporavio u odnosu na japanski jen - na 116,10 jena. Takođe
se blago uspravio u odnosu na najveći pad prema evru u proteklih 20 meseci.
Tržišta novca danas nervozno tragaju za znacima da Kina možda gubi apetit
prema skupljanju dolara kao rezervne valute.
Peking neće da potvrdi pojedinosti koje se tiču veličine i sastava deviznih
rezervi, za koje se veruje da su već prevazišle 1.000 milijardi dolara pošto
su u septembru zvanično iskazane na 987,9 milijardi dolara.
Ali, guverner Zou Siaočuan i drugi zvaničnici centralane banke su stavili na
znanje da Kina namerava da postepeno proširi asortiman svoje devizne imovine i
da u rezerve uključi više jena i evra.
Kupovine dobara denominovanih u drugim valutama navodno rastu, ali većina
stručnjaka ne misli da je moguće da će Peking iznenada zameniti svoju dolarsku
imovinu.
Za mnoge ekonomiste ključno pitanje je kako Peking treba da iskoristi ogromno
bogatstvo nagomilano zahvaljući dugom kineskom običaju da se štedi više nego
što se troši. Suma od 1.000 milijardi dolara je ravna vrednosti 40 odsto
projektovanog bruto nacionalnog dohotka zemlje za ovu godinu, ili polovini
svih azijskih deviznih rezervi.
Neki ekonomsti kažu da Kina mora da iskoristi deo svojih rezervi za
finansiranje socijalnih i obrazovnih programa. Ulivanje novca u te programe
smanjiće snažnu pobudu kineskih porodica da svoje zarade štede kako bi mogli
da plate za lečenje, školovanje i druge potrebe.
Da bi privreda i dalje rasla za 8 do 10 procenata godišnje, kažu oni, Kina
mora da učini mnogo više da bi podstakla potrošnju stanovništva. Sa boljim
programom socijalne zašite ljudi bi se osećali bolje i trošili više. |
| |
| |
|
|
| Srbija otvara kancelariju pri NATO |
| |
Srbija će, kao novoprimljena članica programa Partnerstvo za mir, dobiti
kancelariju u sedištu NATO-a u Briselu i u vojnom sedištu alijanse u Monsu
verovatno u prvoj polovini iduće godine, rečeno je novinarima u Ministarstvu
spoljnih poslova.
 Preduslov za fizičko prisustvo srpskih diplomata i vojnih izaslanika u
političkom i vojnom sedištu NATO-a jeste potpisivanje Sporazuma o razmeni
bezbednosnih informacija.
Na brifingu za novinare povodom poziva upućenog Srbiji sa samita šefova država
i vlada NATO-a u Rigi, zvaničnici Ministarstva su kazali da će misija Srbije
pri NATO-u imati civilni, vojni i bezbednosni deo, ali da je još rano da se
govori o personalnim rešenjima.
Direktor Direkcije za NATO i poslove odbrane u Ministartsvu Bratislav Đorđević
izjavio je da upućivanje pozitivnog signala iz NATO-a ne znači da će Srbija
zaboraviti na svoje međunarodne obaveze.
"Srbija u punoj meri poštuje odluku NATO-a i spremna je da izvrši sve preuzete
obaveze. Šta više, smatramo da će u novim uslovima kada je našoj zemlji
ukazana šansa za evroatlantsku perspektivu u punoj meri to iskoristiti i
ispuniti svoje obaveze", rekao je Đorđević.
Ambasador Srbije u NATO-u Branislav Milinković kazao je da je Srbija u program
Partnerstva za mir primljena upućivanjem poziva za pridruživanje, ali da će
članstvo biti formalizovano predstavljanjem Prezentacionog dokumenta i
potpisivanjem Okvirnog dokumenta partnerstva i Individualnog programa saradnje.
Prva dva dokumenta bi, prema njegovim rečima, mogla da budu potpisana već
krajem ove godine, dok će o Individualnom programu partnerstva biti
pregovarano u prvim mesecima 2007.
Milinković je rekao da će, ukoliko Srbija ne bude adekvatno sarađivala sa
Haškim tribunalom, to uticati na broj aktivnosti i programa u okviru
Partnerstva za mir koji će joj biti dostupni.
"Dakle, unutra smo, ali ne možemo podjednako profitirati od tog programa
ukoliko ne sarađujemo sa Haškim tribunalom", rekao je Milinković. |
| |
| |
|
|
| MUP Republike Srpske brana za Al Kaidu |
| |
Dževad Galijašević, bivši visoki funkcioner Stranke za BiH, izjavio je da je
Bosna i Hercegovina "u sistemu organizovanog međunarodnog terorizma", kao i da
pokušaji ukidanja MUP-a Republike Srpske imaju za cilj širenje Al Kaide.
 "BiH jeste u sistemu organizovanog međunarodnog terorizma i u njoj se vrši
regrutacija budućih mudžahedina i terorista", kazao je Galijašević u intervjuu
za banjalučke "Nezavisne novine".
Prema njegovim rečima, glavni "mentori" terorista su član predsedništva BiH
Haris Silajdžić i bivši visoki funkcioner bošnjačke bezbednosne službe Irfan
Ljevaković, a šef Al Kaide za BiH je visoki funkcioner Stranke demokratske
akcije Šemsudin Mehmedović.
"Oni su sledbenici Izetbegovićevog životnog dela, dok su njihovi poslušnici
pojedine hodže i organizovani kriminalci", rekao je Galijašević.
Prema njegovim rečima, kampovi za obuku islamskih terorista u BiH više ne
postoje, ali se sada regrutacija vrši po džamijama.
"Uglavnom regrutuju mlade, decu šehida (poginulih bošnjačkih boraca) i one iz
socijalno ugroženih slojeva stanovništva. U BiH postoje čvrsto izgrađene Al
Kaidine ćelije koje su izuzetno aktivne, ne radi se o spavačima. Ta aktivnost
se uglavnom ogleda u ubrzanoj regrutaciji novih članova", kazao je Galijašević.
On je nekada bio blizak saradnik Harisa Silajdžića, ali je prošlog meseca,
nakon što je preživeo dva napada, porodicu preselio u Hrvatsku.
Galijašević je, kao kandidat Stranke za BiH, koja je tada bila član
Demokratske alijanse za promene, 2000. godine izabran za načelnika opštine
Maglaj i odmah je naredio raseljavanje Bočinje, sela u kojem je u srpskim
kućama živelo oko 1.500 mudžahedina, među kojima je bilo 150 stranaca. Neki od
njih kasnije su evidentirani kao organizatori i počinioci terorističkih napada
širom sveta.
Galijašević je upozorio da će ukoliko u procesu reforme policije dođe do
ukidanja MUP Republike Srpske i formiranja jedinstvene policije BiH, "cela BiH
postati jedna velika ćelija Al Kaide".
"To je krajnji cilj pokušaja ukidanja MUP-a RS za šta se, naravno pomoću
izdašnih suma petrodolara, zalažu islamski lobiji u svetskim centrima moći.
Tačno je da je, za sada, RS bolji deo BiH i na polju sprečavanja Al Kaidinog
umrežavanja. Tako treba i da ostane, jer je to jedini način da bar pola BiH
ostane nepokriveno operativcima, teroristima i kriminalcima Al Kaide", poručio
je on. |
| |
| |
|
|
| Nikol Kidman najbolje plaćena holivudska
glumica |
| |
Nikol Kidman je kraljica Holivuda, bar kad su u pitanju pare, javljaju svetske
agencije.
 Dobitnica Oskara, koja zarađuje 17 miliona dolara (12,9 miliona evra) po filmu,
nalazi se na vrhu liste najviše plaćenih glumica koju je, petu godinu za redom,
objavio "Holivud riporter".
Nikol Kidman (39) prošle godine je bila na drugom mestu, iza Džulije Roberts
koja ove godine uopšte nije plasirana, pošto ne snima nego se stara o
dvogodišnjim blizancima. Džulija Roberts je prethodne četiri godine bila
stalno na prvom mestu.
Australijska glumica ipak još nije dostigla honorar Džulije Roberts koji je
iznosio 20 miliona dolara (15,4 miliona evra).
Na drugom mestu ovogodišnje liste je Ris Viderspun (30) sa 15 miliona dolara
(11,4 miliona evra) koja je ove godine dobila Oskara za glavnu ulogu u filmu "Hod
po ivici".
Rene Zelveger, Dru Barimor i Kameron Dijaz su plasirane na treće, četvrto i
peto mesto, takođe sa po 15 miliona dolara honorara po filmu. Među prvih deset
su i Hale Beri (14 miliona dolara = 10,64 miliona evra), Šarliz Teron (10
milona dolara = 7,6 miliona evra) i Andželina Džoli (10 miliona dolara).
Tu su i Kirsten Danst (8 miliona dolara = 6 miliona evra) i Dženifer Aniston
(8 miliona dolara). |
| |
| |
|
| |
|
|
