|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1081, 1. decembar 2006.
| Srđan Milić novi predsednik SNP-a |
| |
Srđan Milić novi je predsednik opozicione Socijalističke narodne partije Crne
Gore (SNP), odlučeno je u nedelju na petom kongresu te partije u Podgorici.
 On je na toj dužnosti nasledio Predraga Bulatovića koji je posle septembarskih
parlamentarnih izbora podneo ostavku zbog lošeg izbornog rezultata stranke,
dobila je svega osam mandata, 11 manje nego na prethodnim izborima.
Od 378 delegata kongresa koji su glasali, Milića je podržalo njih 268, dok je
za njegove protivkandidate Dragišu Pešića i Borislava Globarevića glasalo 97,
odnosno 11 delegata.
Novoizabarani predsednik izjavio je da SNP nastavlja "beskompromisnu borbu za
izgradnju društva socijalne pravde" i za izgradnju Crne Gore kao demokratske,
građanske i multietničke države.
On je istakao da je uslov pomirenja u Crnoj Gori da, kako je rekao, "režimske
partije učine jasan i nedvosmislen raskid s dosadašnjom praksom".
SNP je, po rečima njenog novog predsednika, spreman da bude generator promena,
jer su "istinske promene neophodne Crnoj Gori".
Milić je ocenio da je "organizovan, jak i jedinstven SNP uslov bez koga se ne
može govoriti o ozbiljnoj političkoj sceni u Crnoj Gori".
Na kongresu su izabrani i novi Glavni odbor i usvojena deklaracija o daljoj
politici partije u kojoj je naglašena njena socijademokratska i antirežmska
opredeljenost, kao i privrženost evroatlanskim integracijama.
Na početku kongresa učesnike je, po prvi put od cepanja nekada jedinstvene
Demokratske partije socijalista (DPS) 1997. godine i formiranja SNP-a,
pozdravio predstavnik vladajućeg DPS-a.
Član Predsedništva DPS-a Milorad Drljević ocenio je da je SNP dao "veliki
dorinos" demokratizaciji Crne Gore, rešavanju njenog državno-pravnog statusa i
"stvaranju imidža" multinacionalnog sklada. On je dodao da javnost "s pravom
očekuje" da SNP doprinese pomirenju unutar Crne Gore i ostvarenju konsenzusa
po pitanju evroatlanskih integracija.
Kongresu SNP-a prisustvovali su predstavnici gotovo svih parlamentarnih
partija u Crnoj Gori.
Predstavnici opozicije su ukazali da je za opozicionu scenu i Crnu Goru važno
da se SNP "oporavi" i da "konsoliduje svoje redove". |
| |
| |
|
| |
| Južnoslovenski jezik u Crnoj Gori |
| |
Liberalna partija Crne Gore (LPCG) i Demokratska srpska stranka (DSS)
saopštile su da su protiv uvođenja naziva južnoslovenski jezik za službeni
jezik u Crnoj Gori.
Mogućnost takvog naziva nedavno je pomenuo predsednik crnogorskog parlamenta
Ranko Krivokapić.
U saopštenju LPCG, crnogorska vlast je pozvana da odustane od "ovakvih i
sličnih egzibicija" i da ideja Krivokapića predstavlja "traženje trulog
kompromisa".
LPCG je ocenila da je "jedino ispravno i logično rešenje" da se službeni jezik
u Crnoj Gori nazove "imenom svoje države", kako je to učinjeno i u drugim
zemljama koje su nastale raspadom bivše SFRJ.
U saopštenju LPCG je navedeno da na majskom referendumu u Crnoj Gori nije
formirana nikakva nova država, već je obnovljena crnogorska državnost i
građani su glasali za sve ono što čini državu.
Najava ozvaničenja južnosovenskog jezika kao službenog, "najbolji je dokaz da
Crna Gora srlja u propast", ocenila je DSS koja je saopštila da u Crnoj Gori
zvanični jezik treba da ostane srpski.
U obrazloženju DSS se poziva na podatak da je na popisu stanovništva u Crnoj
Gori, 2003. godine, dve trećine građana navelo da govori srpskim jezikom.
Naziv srpski jezik, prema oceni DSS, u Crnoj Gori nema nacionalni predznak,
jer se i jedan deo Crnogoraca izjasnio da govori tim jezikom.
Prema stavu DSS, vladajuća garnitura ne može "narodni jezik nazivati kako hoće".
Takva mogućnost ne postoji ni u jednom međunarodnom pravnom dokumentu, tvrdi
DSS. |
| |
| |
|
| |
| Građani Crne Gore prezaduženi |
| |
Crnogorska domaćinstva koja kod banaka imaju velike dugove mogla bi u 2007.
godini doživeti bankrot, piše danas podgorički list "Republika".
Pozivajući se na podatke Centralne banke Crne Gore, list navodi da svaki
građanin te države prosečno duguje bankama 373 evra. Prosečna neto-zarada
zaposlenih u Crnoj Gori sada je oko 250 evra. U strukturi dugova građana 88
odsto su dugoročni krediti.
Na prezaduženost građana, kako je navedeno, uticalo je smanjenje kamata i
povećana ponuda dugoročnih stambenih kredita.
List prenosi upozorenja ekonomskih analitičara da će građani morati da prekinu
praksu olakog zaduživanja. |
| |
| |
|
| |
| Izabrana nova Vlada RS |
| |
Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske juče su izabrali novu entitetsku
vladu sa Miloradom Dodikom na čelu.
 Izbor Dodika za premijera podržalo je 60 poslanika, 16 je bilo protiv, dok su
se dva poslanika suzdržala od glasanja. Izbor članova Dodikovog kabineta
podržalo je 60 poslanika, dok je 18 bilo protiv.
Protiv izbora Dodika za premijera RS i njegovog kabineta u narednom
četvorogodišnjem mandatu glasali su poslanici Srpske demokratske stranke.
U novoj Vladi RS ministar finansija je Aleksandar Džombić, ministar
unutrašnjih poslova Stanislav Čađo, ministar pravde Džerard Selman, lokalne
uprave i samouprave Zoran Lipovac, dok je ministar za ekonomske odnose i
kordinaciju Jasna Brkić.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite je Boško Tomić, ministar privrede i
energetike Rajko Ubiparip, trgovine i turizma Predrag Gluhaković, dok je resor
saobraćaja i veza poveren Nedeljku Čubriloviću.
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je Radivoje Bratić, ministar
građevinarstva i ekologije je Fatima Fatibegović, prosvete i kulture Anton
Kasipović, dok je ministarstvo za porodicu, omladinu i sport povereno Proki
Dragosavljeviću.
Na čelu ministarstva za izbegla i raseljena lica je Omer Branković, ministar
zdravlja i socijalne zaštite je Ranko Škrbić, dok je resor nauke i tehnologije
poveren Bakiru Ajanoviću.
U novoj Vladi RS ispoštovana je ustavna nacionalna struktura, tako da su osam
članova Vlade Srbi, pet Bošnjaci, a tri Hrvati.
Osim kadrova Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata, u novoj Vladi su i
predstavnici partije demokratskog progresa, Demokratskog narodnog saveza,
Socijalističke partije RS i Stranke demokratske akcije. |
| |
| |
|
| |
| Referendum ukoliko bude insistiranja na
ukidanju RS |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik upozorio je juče da će predložiti
referendum o statusu RS ukoliko i dalje bude nastojanja da se ukine taj
entitet u BiH.
"Smatramo to svojom obavezom i od toga nećemo odustati", kazao je Dodik
podnoseći u parlamentu RS ekspoze o radu svog kabineta u narednom
četvorogodišnjem periodu.
On je kazao da ga raduje činjenica što je njegov raniji stav o mogućem
referendumu o samostalnosti RS "smanjio diskusije o tome treba ili ne treba
RS".
Prema rečima Dodika, BiH može da postoji samo kao zajednica dva entiteta i tri
suverena naroda.
"Dejtonski sporazum je za nas temelj. BiH može da ima svoj međunarodni
subjektivitet do mere dok se ne osporava RS", istakao je Dodik.
Dodik je kazao da je RS spremna za ustavne promene u BiH, navodeći da BiH sada
ima oktroisani ustav i da mora raditi na ustavnim promenama, ali na bazi
konsenzusa i dogovora domaćih političkih faktora.
"RS mora biti federalna jedinica u složenoj BiH", naglasio je Dodik iznoseći
stav za koji će se zalagati u procesu ustavnih reformi u BiH.
Prema njegovim rečima, samo na taj način može biti obezbeđena dugoročna
stabilnost u BiH.
Dodik je rekao da podržava prestanak mandata Kancelarije visokog predstavnika
u BiH (OHR) 1. jula naredne godine i njeno prerastanje u Specijalnu
kancelariju Evropske komisije.
Govoreći o saradnji sa Haškim tribunalom, Dodik je najavio snažniji angažman
na tom planu i ponovio ranije iznete stavove o reformi policije u kojoj moraju
opstati MUP i policija RS.
Dodik je najavio da će njegova Vlada u narednom periodu pokrenuti brojne
reforme u ekonomskom, privrednom i socijalnom sektoru.
On je ocenio da je BiH potrebna decentralizacija kao opšti princip
funkcionisanja institucija, kao i policentričan razmeštaj institucija ne samo
u Sarajevu i Banjaluci, već i u Mostaru, Tuzli, Bijeljini, Bihaći u Trebinju.
Dodik je najavio reviziju privatizacije, strukturalne promene u privredi,
pokretanje investicija, jačanje tržišta kapitala, kao i jačanje poljoprivredne
proizvodnje, razvoj saobraćaja, izgrdanju puteva, kao reforme u oblasti
zdravstva.
Dodik je poručio da će nastaviti primenu Sporazuma o specijalnim i paralelnim
vezama sa Srbijom, najavljujući da će slična saradnja biti ponuđena Crnoj Gori
i Hrvatskoj. |
| |
| |
|
| |
| Gašenje OHR kukavički beg međunarodne
zajednice |
| |
Specijalni savetnik za Balkan Međunarodne krizne grupe Džejms Lajon ocenio je
da će povlačenje OHR-a iz BiH, pre nego što ona postane samoodrživa zemlja,
predstavljati "puko kukavičko bežanje međunarodne zajednice iz BiH".
Lajon smatra da međunarodna zajednica nije ništa učinila kako bi BiH postala
samoodrživa, te da se "očigledno u tim krugovima nije razmišljalo o
posledicama i ceni gašenja OHR-a (Kancelarije visokog predstavnika međunarodne
zajednice).
On je za "Dnevni avaz" rekao da će se međunarodna zajednica suočiti sa
neželjenim posledicama odluči li da krajem juna 2007. godine ugasi OHR.
"Međunarodna zajednica mora postaviti uslove, od čije će realizacije zavisiti
termin gašenja OHR-a. To je jedini način da se ova institucija ugasi bez
posledica po BiH. Bezuslovnim ukidanjem OHR-a u junu bilo bi jasno da je BiH
propala država usred Evrope. To niko ne želi, ali, očigledno, nema svesti o
nedostatku napretka u BiH", rekao je Lajon.
On je dodao da će MKG sledećeg meseca objaviti izveštaj o stanju u BiH, u
kojem će biti istaknuti i zadaci koje bi BiH trebalo da ispuni kako bi se bez
posledica mogao ukinuti OHR.
Prema njegovom mišljenju, pre svega se mora okončati privatizacija, ustavne i
reforme policije, obrazovanja, Javnog RTV sistema, pravosuđa, te moraju biti
uhapšeni haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
"Tek tada možemo govoriti o samoodrživoj BiH. Te rezultate je nemoguće postići
bez jake međunarodne podrške", rekao je Lajon i ocenio da je međunarodna
zajednica "umorna i da ne može više čuti ni reč Bosna", ali da se nakon skupog
angažmana u BiH ne može povući, a da ništa nije uradila.
On je najavio i da će u izveštaju MKG biti postavljeno i pitanje da li je BiH
krenula napred ili nazad od dolaska Kristijana Švarc-Šilinga (Ćristian
Sćnjarz-Sćilling) na mesto visokog predstavnika.
Lajon tvrdi da nema napretka u BiH, da su propale ustavne i reforma policije,
a održana je i najprljavija predizborna kampanja od 1992.
"Očigledno, on nema viziju okončanja misije OHR-a i vodi politiku nečinjenja
koja je ravna nepostojanju te institucije. Zbog toga je visoki predstavnik u
velikoj meri izgubio kredibilitet u BiH, a s njime i međunarodna zajednica",
rekao je Lajon.
Lajon veruje i da nikome u Republici Srpskoj nije u interesu otcepljenje tog
entiteta iz BiH, a naročito ne pripajanje Srbiji.
"U tom sklopu političari iz RS bi se od velikih riba u malom jezeru pretvorili
u sitne ribe velikog okeana, dok bi svoje građane stavili u kategoriju drugog
reda", izjavio je Lajon. |
| |
| |
|
| |
| Karavan izbrisanih se vratio iz Brisela |
| |
Karavan predstavnika izbrisanih iz registra građana Slovenije i nevladinih
organizacije vratio se iz Brisela zadovoljan obavljenim poslom, izjavio je
predsednik Inicijativnog odbora udruženja izbrisanih Aleksandar Todorović.
 Predstavnici izbrisanih otputovali su Brisel 27. novembra na poziv evropskog
komesara za pravosuđe Franka Fratinija da bi poslanicima Evropskog parlamenta
ukazali na svoj problem, koji je ulaskom Slovenije u Evropsku uniju (EU)
postao evropski problem.
"Evropski poslanici i predstavnici i nevladine organizacije sa kojima smo se
sastali smatraju da Slovenija 2008. godine ne može predsedavati EU, ako ne
reši problem izbrisanih", rekli su predstavnici izbrisanih posle povratka iz
Brisela.
U toku putovanja u Brisel, izbrisani su se zaustavili u Trstu, Monfalkoneu i
Parizu, gde su tamošnjim političarima i nevladinim organizacijama govorili o
svom problemu.
Predstavnici socijalista, komunista, zelenih i Unije za narodni pokret
francuskog parlamenta obećali su da će o problemu obavestiti i francuskog
predsednika Žaka Širaka, a ako Slovenija do 2008.godine ne reši njihov
problem, zahtevaće od predsednika da "upotrebi svoj autoritet da Slovenija
2008. godine ne predsedava EU", rekao je predstavnik izbrisanih Andrej Kurnik.
U Briselu su predstavnici izbrisanih razgovarali s predstavnicima levice u
Evropskom parlamentu, koji su, takođe, izrazili mišljenje da država koja na
takav način krši ljudska prava ne može predsedavati EU.
Fratini obećao je izbrisanima da će narednih dana na razgovor o rešavanju
njihovih problema pozvati ministra unutrašnjih poslova Slovenije Dragutina
Mata.
Slovenija je nakon osamostaljenja 1992. godine, iz registra građana izbrisala
najmanje 18.000 ljudi, kako se navodi u zvaničnim evidencijama.
"Izbrisani" su tako izgubili sva građanska prava, a reč je, pre svega, o
građanima koji su u Sloveniju iz bivših jugoslovenskih republika došli u vreme
zajedničke države. |
| |
| |
|
| |
| Ljubljana: Slovenačke (ne)prilike |
| |
U slovenačkom parlamentu u toku je debata o interpelaciji protiv ministra za
kulturu Vaska Simonitija.
U interpelaciji, zahtevu za ostavku sa podebelim obrazloženjem, koju je
podnela Liberalno demokratska stranka (LDS), ministru se stavlja na dušu loše
vođenje kulturne politike u državi i pojedinačno navode primeri.
Od kadrovskih smena u medijima i njihovog disciplinovanja u glasila jedne
partije i jedne politike, pretvaranja državne radio-televizije u propagatora
govora mržnje, do destrukcije ergele Lipica, slovenačkog zaštitnog znaka,
izgradnjom na njenim terenima golf igrališta.
Interpelacija ima malo izgleda za uspeh, jer vladajuća koalicija u parlamentu
ima većinu.
Ipak, zanimljivo je da se opoziciona LDS, u nizu najavljenih interpelacija
protiv Janšinih ministara, odlučila prvo za zahtev za opoziv ministra kulture.
Očito je procenila da je u toj oblasti i "najbolje potkovana", jer u
poslaničkim klupama sede i glavni inicijatori interpelacije, bivši ministar
kulture Jožef Školjč, bivši ministar školstva Savko Gaber, bivša ugledna
urednica filmskog programa na državnoj televiziji i potpisnica interpelacije
Majda Širca.
Kako interpelacija ima malo izgleda za uspeh, iako su joj se pridružile i
druge opozicione partije, u ovom trenutku premijera Janeza Janšu mnogo više
brine to, što ministar za rad, porodicu i socijalu Janez Drobnič ne želi da na
njegov zahtev podnese ostavku.
Drobnič je proteklih dana izazvao bukvalno gnev, pre svega ženskog dela
Slovenije, predlogom da se zbog podmlađivanja stanovništva, zabrane prekidi
trudnoće.
Pošto Drobnič odbija da podnese ostavku, Janša će večeras održati sastanak
koalicionih partnera o tome, a odluka o smeni bi trebalo da bude donesena
sutra u parlamentu.
Još više glavobolje premijeru zadaje situacija izazvana romskom problematikom
i odlazak izbrisanih iz registra građana Slovenije po pravdu u Brisel.
Seoba romske porodice Strojan u organizaciji države i pod pritiskom lokalnog
stanovništva opštine Ivančna Gorica u izbeglički centar u Postojni, incidentan
pokušaj njihovog povratka u svoj dom u Ambrusu, u kojem je specijalna policija
intervenisala protiv razbesnelog stanovništa, brojne barikade i otvoreni bunt
lokalaca širom Slovenije u mestima u kojima se pročuje da mogu biti lokacije
smeštaja romske porodice, urodila je javnim zahtevima i za ostavku ministra
unutrašnjih poslova Dragutina Mate.
Zahtevi dolaze ne samo od ksenofobijom nezaraženih Slovenaca, već i masovno,
zbog intervencije policije, i iz redova birača Janšine Slovenske demokratske
stranke.
U celu priču umesani su i mediji, odnosno državna televizija, koja je u utorak
bila poslaniku i predsedniku Slovenske nacionalne stranke (SNS) Zmagu
Jelinčiču poligon za sejanje jezika mržnje.
U jednoj novinskoj anketi lista Denvnik, Jelinčič je za svoj govor mržnje
dobio podršku 70 odsto ispitanika.
Ombudsman za ljudska prava Matjaž Hanžek nazvao je seobu romske porodice "prestankom
funkcionisanja pravne države", a reči kritike slovenačkoj vladi izrekao je u
Ljubljani i komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
U isto vreme su se na put u Brisel odlučili i predstavnici izbrisanih, koji ni
petnaestak godina nakon brisanja sa liste slovenačkih državljana i tri godine
nakon donošenja adekvatne presude Ustavnog suda u njihovu korist, nisu uspeli
da ostvare svoja prava.
U Evropskom parlamentu, izbrisani su ukazali na činjenicu da je ulaskom
Slovenije u EU, njihov problem postao i evropski, i poručili da je "neprihvatljivo
da država u kojoj se ne poštuju pravna načela preuzme predsedavanje EU", što
Sloveniju čeka 2008.godine. Zbir svih problema, a svi nisu ovde nabrojani, ne
baca dobro svetlo na sliku Slovenije i Slovenaca. Pred vladom Janeza Janše
stoji težak posao da dokaže suprotno. U protivnom, može se desiti da Evropa
radi očuvanja svog obraza, žrtvuje malu Sloveniju. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Policijska hapšenja za organizovani kriminal |
| |
Makedonska policija je privela istražnom sudiji 20-ak bivših funkcionera,
sudija, advokata i sudskih službenika pod sumnjom da su pripadnici
organizovane mreže za proneveru državnog novca, saopštila je danas policija.
Ta grupa se tereti da je izmislila granatiranje tora s ovcama na Šari 2001.
godine, tokom međuetničkih sukoba u Makedoniji, pa je vlasniku Isnifarisu
Džemailu na ime odštete isplaćeno 700.000 evra.
Veći deo tog novca je, prema policiji, ta grupa upotrebila za nezakoniti otkup
građevinskog zemljišta.
U MUP Makedonije tvrde da imaju dokaze da je događaj sa granatiranjem tora u
kojem je bilo 1.000 ovaca, izmišljen da bi se na nezakonit način uzeo novac od
države.
Među osumnjičenima je i bivši zamenik ministra ekonomije Saša Andonovski koji
je sada u inostranstvu, pa će biti izveden pred istražnog sudiju kad bude
dostupan policiji.
U MUP-u navode da su "mozak" ove kriminalne operacije najverovatnije ljudi iz
vrha bivše vlade i da postoji mogućnost da se do njih dođe tokom suđenja ako
se nekom od učesnika ponudi status zaštićenog svedoka.
Kod istražnog sudije bio je i bivši direktor zdravstvenog fonda, sada izvršni
direktor mobilnog operatora "T mobile" Rubinčo Zarevski.
Policija ga tereti da je 2003. kada je bio direktor Fonda zaključio štetan
ugovor o nabavci medicinskog materijala u vrednosti od 28.000 evra.
Istražni sudija nije prihvatio predlog policije da mu odredi pritvor.
Advokat Zarevskog rekao je da njegov klijent nije učinio nikakvu zloupotrebu i
optužio je policiju da je htela da ga kao direktor T mobile diskredituje pošto
ga je 20 sati držala u policiji i šetala javno s lisicama na rukama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
