|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1081, 1. decembar 2006.
| Da li mafijaški obračuni vraćaju Beograd u
devedesete? |
| |
Tokom 2006. godine u Beogradu se dogodilo čak osam likvidacija koje mogu biti
dovedene u vezi sa kriminalnim miljeom glavnog grada Srbije. Taj broj ubistava
i način na koji su izvršena, naveli su javnost i stručnjake da se zapitaju da
li se Srbija vraća u devedesete godine kada je često nazivana "mafijaškom
državom".
Od poslednjih likvidacija, najžešeće je odjeknulo ubistvo vlasnika fudbalskog
kluba Bežanija Gorana Mijatovića Mite, početkom oktobra. To ubistvo izvedeno
je po scenariju koji primenjuje kolumbijska mafija, jer je Mijatović raznet
eksplozivom dok je ulazio u automobil
U Beogradu je samo nekoliko dana ranije ubijeno troje ljudi, od kojih su
dvojica bili bivši policajci. Početkom devedesetih, u obračunu mafijaša takođe
su često ginuli aktuelni ili bivši policajci koji su honorarno radili za ljude
iz kriminalnog miljea.
Likvidacije su, međutim, počele još na samom početku 2006. godine, kada je u
beogradskom hotelu "Metropol" ranjen Miljan Đurašinović, zvani Tasmanijski
đavo, svetski prvak u Ultimat fajtu. Krajem aprila je ubijen Vojislav Jekić,
nekadašnji šef lozničke policije i svedok na suđenju za ubistvo Željka
Ražnatovića Arkana. Jekić je, navodno, imao podatke o umešanosti bivšeg režima
Slobodana Miloševića u ubistvo Ražnatovića, pa se pretpostavlja da je
likvidiran kao nezgodan svedok.
Ipak, javnost je posebno bila šokirana surovim ubistvom Zorana Vukojevića,
svedoka saradnika u procesu protiv optuženih za ubistvo premijera Srbije
Zorana Đinđića. Vukojevića su, kako tvrdi policija, oteli, mučili, a zatim i
ubili odbegli pripadnici zemunskog kriminalnog klana, koji se skrivaju već 3,5
godina od ubistva Đinđića. Nakon što je 25. novembra uhapšen jedan od odbeglih
zemunaca, Aleksandar Simović, policija je protiv njega podnela krivičnu
prijavu za ubistvo svedoka saradnika.
U Beogradu danas, međutim, ne postoji tako jaka kriminalna grupa koja može da
se poredi sa nekadašnjim zemunskim klanom, koji je u jednom trenutku
kontrolisao skoro celu distribuciju heroina na prostoru glavnog grada. To ne
znači da je posao sa heroinom, čije je tržište veoma stabilno u prestonici,
propao, već se umesto zemunaca na sceni pojavio veći broj suprotstavljenih
aktera.
Prema nezvaničnim podacima koje su izveštaču Kriminal neta preneli izvori iz
policije, sada poslove sa heroinom kontoriliše desetak grupa, koje su u
Beogradu podeljene po teritorijama. Pojedini podaci govore da heroinom i dalje
trguje deo odbeglih zemunaca koji drogu unosi sa teritorije Bugarske.
Prema podacima policije, u Beogradu još deluje nekoliko klanova -
novobeogradski, voždovački i dorćolski. Takođe, na beogradskoj opštini Vračar
postoji nekoliko manjih klanova koji rasturaju drogu, ali se oni ne
sukobljavaju oko teritorije.
"Ništa se nije mnogo promenilo od devedesetih godina. Svi i danas znaju da
postoje plaćene ubice, ali problem je policije što nema infrastrukturu u
podzemlju koja bi im dojavljivala planove mafije", rekao je za Kriminal NET
policijski ekspert Marko Nicović. On smatra da svaku zemlju najviše ugrožavaju
profesionalna ubistva, i da je javnost zbog toga opravdano uznemirena.
Nicović je rekao da naručeno ubistvo u Beogradu danas košta između pet i 50
hiljada evra. "Cene su pale jer je veća ponuda plaćenih ubica", dodao je on.
Nicović je ocenio da je do poslednjih sukoba došlo zbog preraspodele
teritorija i poslova među kriminalnim klanovima.
Pošto zemunskog klana više nema u formi u kojoj je nekada postojao, kada je
zbog veza sa Državnom bezbednošću i političarima mogao nesmetano da "radi" i
likvidira konkurenciju, sada taj posao preuzimaju druge grupe.
Nicović je sada, kao najjaču grupu, izdvojio klan sa Novog Beograda. Pored
očiglednog nedostatka dobre infrastrukture u podzemlju, policiji posao otežava
i legalizacija imovine i pranje novca koje su izvršili mafijaši iz devedesetih
godina. Time su stvorene i finansijske veoma moćne kriminalne strukture.
Nicović je zbog toga izrazio očekivanje da će se obračuni nastaviti, pošto ni
teritorija, ni poslovi mafije još nisu podeljeni, kako odgovara, najjačim
igračima. |
| |
| |
|
| |
| Šešelj priprema testament |
| |
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je
da je predsednik te stranke Vojislav Šešelj "u kritičnom stanju", posle 21
dana štrajka glađu u pritvoru Haškog tribunala.
"Šešelj ima velikih problema sa bubrezima i ozbiljno smo zabrinuti za njegov
život. Mislimo da su u pitanju dani i da je egzekucija u toku. Situacija je
toliko kritična da nam je Šešelj dozvolio da u nedelju saopštimo njegov
politički i lični testament", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare.
Nikolić je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika Vlade Srbije
Vojislava Koštunicu da "zamole svoje prijatelje u Hagu da prestanu da ubijaju
Šešelja.
"Šešelj će pre odustati od života nego od svojih zahteva", istakao je Nikolić
i dodao da predsednik SRS-a "ne traži lečenje, nego pravo da se brani".
Šešelj je kao zahteve za prekid štrajka glađu istakao ukidanje ograničenja
koje je sud nametnuo na posete njegove supruge, registrovanje pravnih
savetnika po njegovom izboru, dostavljanje svih dokumenata na srpskom jeziku i
na papiru i uklanjanje iz postupka "branioca u pripravnosti" Dejvida Hupera.
Predsednik SRS-a je pred Haškim tribunalom optužen za zločine nad nesrbima u
Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Nikolić je rekao da je Šešelj sinoć "posle prisilnog odvođenja u drugu sobu"
prestao da uzima i vodu, koju je ponovo uzeo pošto mu je jutros dozvoljen
telefonski razgovor.
Nikolić je pozvao članove i pristalice SRS-a da u subotu na protestu te
stranke, koji je zakazan ispred ambasade SAD u Srbiji, ne izazivaju incidente,
ali je dodao da je moguće da "državna bezbednost pošalje ljude" koji će
izazvati incidente.
Zamenik predsednika SRS-a je rekao da su Srbiji juče otvorena vrata NATO
programa Partnerstvo za mir, ali da joj je rečeno "da se ne veseli, jer ima
Hag" i dodao "da se sada vidi kakav je to Hag". |
| |
| |
|
| |
| Brisel možda ima svoj plan za status Kosova |
| |
Ako EU preuzme formalnu odgovornost za Kosovo, ne treba isključiti mogućnost
da Brisel možda ima neki svoj plan za budući status, ocenio je politički
analitičar Džon Zavales u intervjuu "Glasu Amerike".
 Zavales smatra da postoje tri verzije izveštaja specijalnog izaslanika UN za
status Martija Ahtisarija.
Prva mogućnost je, smatra on, da će izveštaj sadržati predlog o uslovnoj
nezavisnosti koja bi obuhvatala kontrolu nad unutrašnjim poslovima i
ekonomijom, ali ne i nad vojskom i bez sedišta u UN.
Druga mogućnost je nova rezolucija UN kojom bi se priznala nezavisnost, ako
Albanci ispune određene uslove, što, kako je rekao Zavales, "ukazuje na daleko
neizvesniji i dugotrajniji proces".
Treća opcija je mogućnost unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova, mada
Priština i Beograd za sada odbacuju tu opciju.
"Ukoliko uskoro EU preuzme formalnu odgovornost za Kosovo, ne treba isključiti
mogućnost da Brisel možda ima neki svoj plan za budući status, neku vrstu
nejasne polunezavisnosti, polukontrolisanog statusa, bez specifičnijih odredbi",
smatra on.
Zavales tvrdi da je status pregovora danas "daleko složeniji nego što je bio
pre šest meseci ili godinu dana kada se razmišljalo da bi ubrzani prijem
Srbije u EU mogao da je privoli da prihvati nezavisnost Kosova, što očigledno
nije slučaj".
"Nova realnost, u svetlu saopštenja Rusije o budućem statusu Kosova, i
inklinacija Kine i nekih evropskih zemalja, ukazuje da će izveštaj Martija
Ahtisarija biti prihvaćen kao preporuka, ali ne i kao gotovo rešenje", smatra
analitičar.
Zavales smatra i da bi nezavisnost Kosova imala veliki uticaj na Republiku
Srpsku koja bi mogla da održi referendum o nezavisnosti, koji bi bio ilegalan
prema Dejtonskom sproazumu i koji međunarodna zajednica ne priznaje, ali koji
bi mogao da podstakne slična nastojanja među bosanskim Hrvatima.
Što se tiče Crne Gore, Zavales smatra da bi nezavisnost Kosova mogla da se
odrazi na Crnu Goru "u smislu potencijalnih zahteva albanske zajednice koja je
ogromnom većinom glasala za nezavisnost (Crne Gore).
Albanci u Crnoj Gori bi sada mogli da kažu "da je nezavisnost rezultat i
njihovog učešća i da stoga imaju pravo na neku regionalnu autonomiju, veće
učešće u vladi i možda i specijalne odnose sa Kosovom, pa i kasnije održavanje
referenduma o mogućoj nezavisnosti", tvrdi Zavales. |
| |
| |
|
| |
| Trka za naslednika Rugove na čelu DSK |
| |
U Demokratskom savezu Kosova (DSK), najjačoj političkoj snazi u Pokrajini, u
toku je predizborna aktivnost, prva nakon smrti njenog lidera, neprikosnovenog
vođe i osnivača Ibrahima Rugove.
 Održane su izborne skupštine u svim ograncima, ne retko propraćene
mnogobrojnim podmetanjima i neslaganjima između dva tabora u DSK, koja su se
jasno odredila.
Na čelu jednog krila koje za sada, po svemu sudeći, ima većinu, nalazi se
predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Drugo krilo čine pristalice bivšeg
predsednika Skupštine Kosova Nedžata Dacija. I jedan i drugi blok ističu da će
čestitati pobedničkoj strani i ostati u DSK.
Prema odluci Predsedništvo DSK, za kandidovanje za predsednika stranke
potrebno je obezbediti 100 potpisa delegata izborne skupštine. Predsedništvo
je odlučilo i da za predsednika stranke predloži Fatmira Sejdiua i zaključilo
da on kao kandidat Predsednistva ne treba da obezbedi 100 potpisa.
Sejdiu se sa tim nije složio i odlučio je da i on obezbedi neophodnih 100
potpisa.
Šesta izborna skupština DSK, koja će se održati 9. decembra, imaće 355
delegata, što znači da mogu biti najviše tri kandidata za mesto koje ne Kosovu
znači izuzetno mnogo. Ne samo zbog toga što će se izabrati naslednik Ibrahima
Rugove, već i zbog činjenice da DSK kao najveća stranka ima sve poluge vlasti.
Pored Sejdiua i Dacija, kao mogući kandidati za predsednika stranke se
spominju i šef poslaničkog kluba DSK u Skupštini Kosova, Aljuš Gaši i
predsednik opštine Peć i jedan od lidera studentskog pokreta iz osamdesetih
godina Alji Ljajči.
Mediji na Kosovu, pozivajući se na izvore bliske taboru Fatmira Sejdiua,
ističu da je on već sada obezbedio 216 potpisa za kandidaturu za predsednika
partije. To znači da on ima više nego neophodnu većinu da bi bio izabran.
Istovremeno i pristalice Nedžata Dacija tvrde da on već ima oko 200 potpisa,
ali nezavisni izvori u DSK navode da Daci još nije uspeo da obezbedi ni 100
potrebnih potpisa.
Njegove pristalice očekuju da će u Peći, gde je izborna skupština prekinuta
zbog nesprazuma između aktuelnog ministra javnih službi Meljihate Trmkoli i
predsednika opštine Peć Alji Lajčija, Daci dobiti potrebne glasove za
kandidaturu.
Treći kandidat Aljuš Gaši će možda obezbediti 30-40 potpisa delegata izborne
skupštine. Dobri poznavaoci prilika u DSK ističu da će Gaši na početku izborne
skupštine zatražiti da se ne prizna odluka o neophodnosti 100 potpisa za
kandidaturu za predsednika strake, ali da zbog odnosa snaga u skupštini, taj
predlog teško da može da prođe.
Obezbeđivanje potpisa, međutim, ne znači automatski da će svi glasati za
kandidata kojem su dali potpis, jer je glasanje tajno i može doći do značajnih
pomeranja, odnosno moguća su iznenađenja.
Na izbornoj skupštini DSK će izabrati i Glavni odbor, koji će nakon
konsultacija izabrati Predsedništvo DSK kao najviši izvršni organ. Ukoliko
bude izabran za predsednika DSK, Sejdiu će morati da se odluči koju će
funkciju zadržati jer su Ustavnim okvirom funkcija predsednika Kosova i
predsednika partije nespojive.
On može i da zamrzne funkciju predsednika stranke i za zamenika odredi nekog
od najbližih saradnika. Sejdiu je prema svemu sudeći favorit i
zapadnoevropskih zemalja i SAD koje imaju velikog uticaja na politička
kretanja na Kosovu.
Daci je hendikepiran jer se u skupštinskim raspravama ali i kod istražnih
organa njegovo ime spominje u vezi sa primedbama glavnog revizora Kosova oko
trošenja sredstava budžeta Skupštine Kosova dok je Daci bio na njenom čelu,
kao i zbog činjenice da je njegov politički savetnik za bezbednost u pritvoru
zbog zloupotrebe sredstava i primanja mita. |
| |
Gzim Badžaku
Priština |
|
| |
| Pomoć za šestogodišnjeg slepog pijanistu |
| |
Dirljiva priča o neobično muzički nadarenom 6-godišnjem slepom "pijanisti"
Vojislavu Stojkoviću iz Prokuplja, koju je Beta objavila a preneli mnogi
mediji, naišla je na odjek kod humanih ljudi.
 Šestočlanoj porodici Stojković javila se iz Ninberga u Nemačkoj dr Milica
Mitić i ponudila da pomogne ovom talentovanom dečaku, koji je rođen slep a od
treće godine svira klavir.
Mali Voja, na zaprepašćenje i muzičkih stručnjaka, iako nikad nije video
crno-bele dirke, precizno raspoznaje note i tačno svira i najkomplikovanija
dela velikih kompozitora.
"Oduševljen je Mocartom, mada mu sva ozbiljna muzika pričinjava zadovoljstvo.
Dok svira, lice mu se ozari i kao da zrači nekom posebnom energijom", priča
njegova majka Dušanka, koja je zbog Vojislava i potrebe da stalno bude uz
njega, morala da napusti posao u fabrici Hisar u Prokuplju.
Poslednjih dana u ovoj muzičkoj, skromnoj i srećnoj porodici u kojoj pored
Voje klavir sviraju i dve njegove starije sestre, Sanja (19), student Muzičke
akademije u Nišu i Mina (13) učenica muzičke škole Kornelije Stanković u
Prokuplju, oseća se posebna radost.
"Dobili smo pismo jedne divne žene koje je tako plemenito da mi je vratilo
veru u ljude i u Vojinu sreću", priča Dušanka sa suzama u očima.
A doktorka Mitić, koja već dugo živi i radi u Nemačkoj i koja je i do sada
bila uključena u mnoge humanitarne akcije, pomoći će i "malom Mocartu" da ide
u školu i da se muzički usavršava.
"Napišite mi molim Vas da li postoji u vašoj blizini neki pedagog koji bi se
posebno bavio vašim sinom. Ja bih sve učinila za dobrobit vašeg obdarenog
deteta. Napišite mi sve o sebi, o okolnostima u kojima živite i o planovima
koje biste voleli da ostvarite kada je Vojin budući život u pitanju. Ja ću
pomoći", stoji u pismu doktorke Mitić koje je stiglo na adresu porodice
Stojković.
Obradovani su ovako nesebičnim gestom Stojkovići, koji uporno kriju svoje
slabo imovno stanje. Vojin otac Žarko je već duže vreme bez posla. Porodicu od
Vojinog rođenja izdržava Dušanka i njena kućna poslastičarnica u kojoj sa
najvećom pažnjom i ljubavlju pravi najbolje kolače u gradu.
Zahvaljujući doktorki Mitić, Stojkovići su odlučili da angažuju profesorku
klavira u penziji Svetlanu Karunović, koja je ujedno i jedini stručnjak u
niškom regionu za rad sa slepim pijanistima.
Tako se sada Vojislav sprema da dva puta nedelljno putuje 30 kilometara do
Niša kako bi se muzički usavršavao. |
| |
| Mirjana Marić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
