|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1082, 8. decembar 2006.
| Grci imali računar pre 2000 godina |
| |
Zamislite šta bi se desilo kada biste najnoviji model laptopa bacili u more i
vekovima kasnije pustili naučnike nekog novog doba da razmišljaju nad zarđalim
ostacima.
 Nešto slično se dogodilo pre 2.000 godina kada je u blizini južne obale Grčke,
potonuo jedan brod. Vekovima kasnije u olupini je pronađena gomila zbunjujućih
metalnih delova za koje se veruje da su najranija poznata mehanička naprava za
astronomske proračune, odnosno prvi analogni računar za određivanje položaja
planeta.
Poznata kao Antikitera mehanizam - po ostrvu u blizini kojeg je potonuo brod,
skupina zupčanika i točkića izgleda kao unutrašnjost loše održavanog dedinog
sata. Prvi satovi su se, međutim, pojavili tek hiljadu godina kasnije u
zapadnoj Evropi.
U Atini je nedavno održana međunarodna konferencija o mehanizmu iz Antikitere,
složenom, mehanički savršenom uređaju iz I veka pre nove ere, o kojem su
objavljene na desetine knjiga.
"To je džepni kalkulator tog vremena", kaže za AP astronom Džon Seirdakis.
Seirdakis je profesor astronomije na Univerzitetu u Solunu i član međunarodnog
tima britanskih, grčkih i američkih naučnika koji su koristili specijalnu
tehnologiju kako bi analizirali čudesni mehanizam.
"Koristili smo najmoderniju tehnologiju da bismo razumeli ovaj mehanizam, ali
nas je njegov tehnološki kvalitet posramio", rekao je vođa projekta i profesor
astronomije na Univerzitetu u Kardifu Majk Edmunds. "Ako su stari Grci ovo
napravili, šta su još drugo mogli da urade", pita se on.
 Uređaj, koji je otkriven pre jednog veka, i dalje zbunjuje naučnike.
Edmunds navodi da su sačuvana 82 delića mehanizma koji datiraju između 140. i
100. godine pre nove ere, sa 30 cilindara koji su "prekriveni astronomskim,
matematičkim i mehaničkim natpisima".
"To je kalendar Meseca i Sunca, predviđao je pomračenja, pokazivao je položaj
Sunca i Meseca u zodijaku, mesečeve mene i verujemo da je pokazivao i položaj
nekih planeta, najverovatnije Venere i Merkura", kaže Edmunds.
Mehanizam u obliku kutije i površine kancelarijskog papira radio je po sistemu
poluge i mogao je da predvidi tačan sat i dan pomračenja.
"Dizajn je toliko savršen da smo shvatili koliko je drevna grčka civilizacija
bila tehnički napredna. Možda mnogo više nego što smo mislili", dodaje
Edmunds.
Prva slična naprava poznata na zapadu bili su satovi koji su razvijeni tek
tokom Srednjeg veka.
Antikitera je najverovatnije napravljena na Rodosu koji ima dugu tradiciju u
astronomiji i primenjenoj mehanici.
Potonuli rimski brod, koji je prenosio plen iz Grčke za Rim, najverovatnije je
isplovio sa Rodosa. Potonuo je u prvom veku pre nove ere. Olupinu su pronašli
1900. godine grčki ronioci, na dubini do 50 metara, nadomak Antikitere, na
prometnoj trgovačkoj ruti između kopna Grčke i Krita.
U olupini su pronađene i bronzane i mermerne statue, kao i Antikitera
mehanizam u originalnom drvenom sanduku. Svi pronađeni predmeti, uključujući
posude za vino, grnčariju, srebrne novčiće i tanjire, nalaze se sada u grčkom
Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. |
| |
| |
|
|
| Deset odsto bogatih drže 85 procenata svetske
imovine |
| |
Najbogatija dva procenta odraslih ljudi i dalje poseduju više od polovine
bogatstva svih porodica na svetu, održavajući ogromni jaz između bogatih i
siromašnih, navodi se u izveštaju helsinškog Svetskog instituta za
istraživanja ekonomskog razvoja.
 Institut nalazi da jedan procenat najbogatijih - od kojih većina živi u Evropi
i SAD - poseduje 40 odsto svetske imovine. Najbogatijih 10 odsto drže 85
proceneta bogatstva, kaže izveštaj.
Na drugoj strani, 50 proceneta odraslog stanovništva u svetu sa dna imovinskog
stanja poseduje jedva jedan procenat svetskog bogatstva.
"Imovinska nejednakost raste u poslednjih 20 do 25 godina, a takođe i
nejednakost u raspodeli bogatstva", kaže Džemjs Dejvis sa univerziteta Zapadni
Ontario i jedan od autora izveštaja.
Ali, Dejvis kaže da ima i dobrih znakova: Kina i Indija, koje se brzo
razvijaju, postaju bogatiji, a u zemljama kao što je Bangladeš širenje
mikrokreditnih institucija pomaže ljudima da uvećaju ličnu imovinu.
Prema izveštaju, individualna imovina vredna 2.200 dolara stavljala je
vlasnika u gornju polovinu svetske raspodele bogatstva u 2000. godini.
Najbogatijih 10 proceneta odraslih imali su 2000. godine imovinu od 61.000
dolara ili više, dok je vrhunskih jedan odsto - koji sada broje 37 miliona -
imao najmanje 500.000 dolara.
Istraživači određuju bogatstvo kao vrednost fizičke i finansijske imovine
umanjenu za dugove.
Porodično bogatstvo u 2000. godini u svetu procenjeno je na 125.000 milijardi
dolara, što je ravno trostrukoj vrednosti svetske godišnje produkcije, ili
20.000 dolara do pojedinicu.
U proseku, bogatstvo u SAD je 144.000 dolara po pojednicu, a 181,000 dolara u
Japanu, kaže izveštaj.
U Indiji brojka je samo 1.100 dolara, a u Indoneziji imovina po stanovniku je
2000. godine bila 1.400 dolara.
Čak i među dobrostojećim državama, brojke variraju - od 37.000 dolara po osobi
na Novom Zelandu i 70.000 u Danskoj, do 127.000 dolara u Velikoj Britaniji. |
| |
| |
|
|
| Deca sve ranije sazrevaju |
| |
Fizičke promene i promene u ponašanju, tipične za tinejdžerski uzrast, sada se
događaju deci između osam i 12 godina.
 Neka od te dece već izlaze na "sastanke", poseduju svoje mobilne telefone,
igraju igrice za odrasle i provode vreme na internet sajtovima. Devojčice se
sve više šminkaju i oblače tako da izgledaju starije nego što jesu.
To brine mnoge roditelje, ali i profesionalace koji se bave razvojem dece. "Deca
sazrevaju mnogo brže i sigurna sam da to nije uvek dobro", kaže za AP doktorka
Liz Alderman, specijalista za adolescentsku medicinu u Medicinskom centru "Montefiore"
u Njujorku.
Ona sa adolescentima radi već 16 godina i primetila je postepenu, ali
nesumnjivu promenu, potvrđenu i u nekoliko objavljenih istraživanja.
Deca se danas fizički brže razvijaju, devojčice sve ranije dobijaju
menstruaciju, a grudi počinju da im rastu još u prvom ili drugom razredu
osnovne škole. Brže sazrevanje je, kažu stručnjaci, primetnije kod devojčica
nego kod dečaka.
Pored fizičkih promena, deca se sve ranije suočavaju sa raznim društevnim
uticajima neprimerenim njihovom uzrastu, s drogom, seksom, kao i novim
tehnologijama koje su ubrzale način života.
Seks, nasilje i vulgaran jezik na televiziji postali su deo svakidašnjice. A
deca kopiraju ono što vide, kaže Tom Plante, profesor psihologije na
Univerzitetu Santa Klara u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini.
Klinci se oblače i izgledaju starije. Oni se grčevito bore ne bi li usvojili
stvari koje su karakteristične za odrasle, čak i ako se njihovi roditelji
trude da ih štite od tavih uticaja.
Istina, dodaje Plante, ponekad su upravo roditelji ti koji ohrabruju takvo
ponašanje - jer ne uspevaju da uspostave granicu - što u osnovi znači da su
moć prepustili svojoj deci.
To je stara priča. Deca prosto žele da se uklope - a mlađa deca žele da budu
kao starija.
"Fizički, oni jesu odrasli, ali, kognitivno, oni su deca", kaže Liz Alderman.
Ona je ističe da se roditelji najčešće okreću ka jednom ili dva ekstrema - ili
su preplašeni takvim razvojem događaja ili se prepuste i uživaju u ponašanju
svoje dece. "Neki roditelji misle da je slatko ako njihove devojčice nose
pantalone ili šorceve na čijim zadnjicama piše 'vruće meso'".
"To promoviše izvestan način razmišljanja o devojčicama i njihovim guzama, a
12-godišnjakinja nikako ne može da bude seksi", kaže Aldermanova.
Sa porastom uticaja koji dolaze sa mnogih strana - od vršnjaka preko Interneta
i televizije - neki roditelji kažu da je vrlo teško boriti se sa ovim trendom.
Proizvođači igračaka su takođe shvatili da deca sve brže odrastaju, pa su
razvili linije igračaka koje ispunjavaju njihove zahteve - od lutaka Bratz do
video igrica prepunih nasilja.
Dajen Levin, profesorka humanog razvoja na koledžu Vilok u Bostonu, među onima
je koji su se upustili u borbu protiv takvih igračaka - suviše nasilnim ili
seksualnim. "Prešli smo granicu. Ne možemo više to da izbegnemo - sve nam je
ispred nosa", kaže Levinova, koja je napisala i knjigu "Tako seksi tako rano:
Seksualizacija detinjstva".
Na roditeljima je ipak najteži zadatak: da naprave ravnotežu između
ograničenja i dozvole svojoj deci da budu više nezavisna. |
| |
| |
|
|
| Tržište ljudima pravi 32 milijarde evra |
| |
Trgovina ljudima dostigla je "razmere epidemije" u poslednjih deset godina, a
na tom "tržištu" se godišnje ostvari zarada od oko 32 milijarde evra.
 Problem je sve uočljiviji u Evropi od kako su se neke istočne zemlje iz kojih,
kako mnogi smatraju, "trafiking" i vodi poreklo, priključile Evropskoj uniji
ili su kandidati za učlanjenje, ocenili su učesnici upravo završenog
međunarodnog seminara na temu trgovine ljudima, održanog u Atini.
Na skupu, koji su organizovali Savet Evrope i ministarstvo unutrašnjih
poslocva Grčke, rečeno je da "trafiking" cveta jer je mnogo lakše preći
granicu s ljudima nego s drogom ili oružjem.
Marta Rekena iz Direktorata za ljudska prava Saveta Evrope objasnila je to
rečima: "Zarada je velika, a rizici su veoma mali".
Više od 200 eksperata, vladinih zvaničnika i predstavnika nevladinih agencija
raspravljalo je o strategiji borbe protiv "ropstva modernog doba".
Organizatori su, kako javlja AP, zatražili od vlada da primene prošlogodišnju
Konvenciju Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudima. Rekena je naglasila
da je to "prvi dogovor" u toj oblasti, jer pravi razliku između žrtava
trafikinga i imigranata koji se ilegalno, ali svojevoljno prebacuju preko
granica.
"Trafiking je zločin ravnodušnosti", rekla je kriminolog Anastasija Sikiotu. "Svi
smo odgovorni", dodala je.
Samo tri članice Saveta Evrope su dosad ratifikovale Konvenciju - Austrija,
Moldavija i Rumunija, dok su ostale članice potpisale taj dokument.
Da bi Konvencija stupila na snagu, potrebno je da je ratifikuje najmanje deset
država, od kojih osam treba da budu članice Saveta. Pristupanje Konvenciji
otvoreno je i za države koje nisu članice 46-članog Saveta Evrope.
Dokumentom je predviđena zaštita za žrtve trafikinga, uključujući i
obezbeđivanje sigurnijih skloništa, kao i medicinsku i pravnu pomoć.
Prema podacima američkog Stejt depertmenta, procenjuje sa da između 600.000 i
800.000 ljudi svake godine budu žrtve trafikinga, a oko 80 odsto njih su žene
i deca.
Mnogi od njih završe kao žrtve "seks-trafikinga". Mnoge žrtve budu iskorišćene
i kao donatori organa, ili se prisiljavaju na rad na farmama.
Neke države, naročito Italija, nedavno su pokrenule donošenje velikog broja
zakona kako bi sprečile trgovinu ljudima. Grčka je pokrenula televizijske
kampanje kako bi privukla veću pažnju javnosti, i otvorila savetovališta za
žrtve. |
| |
| |
|
|
| Srbija mora da istraje u svom stavu |
| |
Srbija mora da istraje u stavu da je Kosovo njen neotuđivi deo, ocenili su
danas u Beogradu učesnici tribine koju je organizovo Američki savet za Kosovo.
 Džejms Džatras, direktor te nevladine organizacije iz Vašingtona koja se
protivi nezavisnosti Kosova, ocenio je da bi nezavisno Kosovo bilo "crna rupa
u Evropi."
Džatras, koji je dugogodišnji savetnik Republikanskog nacionalnog komiteta u
Senatu SAD, ocenio je i da "Srbija neće biti kažnjena zato što insistira da je
Kosovo njen neotuđivi deo" i pozvao srpske vlasti da istraju u insistiranju na
tome.
Obraćajući se učesnicima tribine na temu "Kosovski rasplet: zapadne opcije i
srpska strategija" Džatras je rekao i da su kosovski lideri Agim Čeku, Hašim
Tači i Ramuš Haradinaj "teroristi i kriminalci" koji su 1995. godine sa
glavnim osumnjičenim za napade na SAD Osamom bin Ladenom razmatrali mogućnost
džihada (svetog rata) na Kosovu.
Spoljnopolitički urednik mesečnika "Kronikls" (Chronicles) i medijator
današnje tribine u Domu sindikata Srđa Trifković ocenio je da je "strpljenje
izuzetno bitno" u rešavanju pitanja Kosova.
Ako su Jevreji godinama čekali da uđu u Jerusalim, ako Irska ne prihvata
odvajanje i pripajanje Severne Irske Britaniji, ako su Francuzi na neko vreme
izgubili Alzas, onda Srbija može i mora da sačeka da se geopolitička situacija,
koja i nije u njenim rukama, promeni i zadrži Kosovo, rekao je Trifković.
Trifković je ocenio da Srbija neće ništa izgubiti "ako ustraje u protivljenju
nezavisnosti Kosova, a može i dobiti ono što je sada izgubljeno".
"Srbija mora da istraje u stavu da Kosovo ne sme i ne može da bude nezavisno.
Para neće biti i nema ih u paket ponudama koje nudi međunarodna zajednica,
sankcija nema i neće biti, a hajka na generala (Ratka Mladića) će se nastaviti
bez obira na sve", rekao je Trifković.
Trifković je upozorio da, "ako Kosovo postane nezavisno, bićemo svedoci
masovnog etničog čišćenja, a i druge oblasti u svetu moći će da zatraže
nezavisnost".
"Kosovo će postati raj za islamske ekstremiste, a pojaviće se problemi u
Makedoniji i Crnoj Gori koja je svojevrsno bure baruta koje čeka svoj upaljač",
dodao je Trifković.
Šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Rašković-Ivić je
ocenila da se sve više zemalja u svetu plaši "kosovskog presedana" i
nepoštovanja standarda na Kosovu.
Rusija nije sama, tu su i Kina i brojne druge, rotirajuće članice Saveta
bezbednosti koje se plaše "kosovskog presedana i nepoštovanja standarda na
Kosovu", rekla je ona i dodala da se Rusija u stvari samo "zalaže za
poštovanje principa Kontakt grupe, a to je kompromisno rešenje" kosovskog
pitanja.
Predlog rešenja statusa Kosova, koji će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari
podneti posle izbora, trebalo bi da bude osnova za nastavak pregovora, rekla
je Rašković-Ivić i dodala da je "Srbija spremna na pregovore i da će
pregovarati koliko god bude potrebno jer je " Kosovo neotuđivi deo Srbije,
kolevka njene crkve i države".
Vladika raško-prizrenski Artemije ocenio je da je "polet" da se Kosovo
nezakonito odvoji od Srbije sada "mrtav" i da su to osim Kine i Rusije, počele
da uviđaju i druge zemlje, a da će to uskoro shvatiti i SAD i Velika Britanija.
Pitanje Kosova je već rešeno i sada je vreme da se krene dalje. Sada kada je
jasno da se nezavisnost neće desiti, moramo ozbiljno da razmislimo šta će se,
kada i kako dogoditi, rekao je Artemije.
Dodao je da su "nasilje i pretnja nasiljem" jedini argument Albanaca na Kosovu
i da je međunarodna zajednica sada zabrinuta da bi nasilje moglo da bude
upereno protiv njih, a ne samo protiv Srba, kao do sada.
Američki savet za Kosovo je nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu "koja
se zalaže za trajno, pravedno i legalno rešenje kosovskog problema" i smatra
da bi "nezavisnost Kosova predstavljala krupnu i teško popravljivu grešku sa
trajnim negativnim posledicama ne samo po balkansku bezbednost, već i za
interese onih zemalja koje su u ovom trenutku sklone topj opciji".
Delegacija Američkog saveta za Kosovo će do kraja ove sedmice obići Kosovsku
Mitrovicu, Gračanicu i Niš, a završna konferencija za novinare biće održana u
subotu u Beogradu. |
| |
| |
|
|
| DS i radikali najjače stranke |
| |
Najviše glasova na izborima, ako bi oni bili održani danas, dobile bi
Demokratska stranka (DS) i Srpska radikalna stranka (SRS), a izborni cenzus bi
sigurno prešle još koalicija Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije
(NS) i koalicija okupljena oko Liberalno-demokratske partije (LDP), rezultat
je istraživanja novosadske agencije "Skan" (Scan).
 Direktorka "Skana" Milka Puzigaća kazala je na konferenciji za novinare da bi
DS dobila 20 odsto glasova ispitanika, a SRS 18 odsto.
U kategoriji onih ispitanika koji bi sigurno glasali, a takvih je prema
istraživanju 48 odsto, SRS bi dobila 28 odsto glasova, a DS 20 odsto.
Koalicija DSS-NS dobila bi 13 odsto glasova od ukupnog broja ispitanika,
odnosno 17 odsto od onih koji su kazali da će sigurno izaći na izbore.
Sledi koalicija LDP-a, Građanskog saveza Srbije (GSS) Socijaldemokratske unije
(SDU) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja bi dobila osam odsto
glasova, odnosno devet odsto, ako se u obzir uzmu samo oni koji će sigurno
glasati.
Na ivici cenzusa je G17 Plus, za koju bi glasalo četiri odsto od ukupnog broja
ispitanika, odnosno pet odsto onih koji će sigurno izaći na izbore.
U sličnoj situaciji je i Socijalistička partija Srbije (SPS), za koju bi
glasalo četiri odsto u obe kategorije ispitanika. Ispod cenzusa je Srpski
pokret obnove, za koji bi glasalo tri odsto ispitanika, kao i Pokret snaga
Srbije, sa jedan odsto podrške.
Manjinske liste, Savez vojvođanskih Mađara i koalicija Lista za Sandžak su na
nivou od jedan odsto podrške, ali pošto za njih ne važi izborni cenzus od pet
odsto, već "prirodni prag", podrška od jedan odsto u biračkom telu obezbediće
im po nekoliko poslanika u Skupštini Srbije, kazala je Milka Puzigaća.
Kada bi danas bili održani predsednički izbori, najviše šanse da ih dobije
imao bi aktuelni predsednik Boris Tadić, sa kojim je gotovo ravnopravan
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić.
Više od 67 odsto građana Srbije glasalo bi za ulazak Srbije u Evropsku uniju,
pokazalo je istraživanje.
Za ulazak Srbije u NATO program Partnerstvo za mir glasalo bi 50,6 odsto
ispitanika, protiv bi bilo 28,4 odsto, a ne bi glasalo 21 odsto. Najmanje je
popularna ideja o ulasku u NATO, koju podržava 31,1 odsto ispitanika, protivi
joj se 47,7 odsto, a o tome se ne bi izjašnjavalo 21,2 odsto.
Prema NATO-u građani Srbije imaju i najnegativniji odnos, pa ga negativno
doživljava 75 odsto ispitanika, a četiri odsto ima pozitivan odnos prema tom
vojnom savezu.
Posle NATO-a, najnegativniji odnos građani imaju prema Haškom tribunalu, prema
kojem 70 odsto ispitanika ima negativan odnos, a 10 odsto pozitivan.
Prema SAD negativan odnos ima 62 odsto ispitanika, a u samom vrhu po
nepopularnosti je i Skupština Srbije, prema kojoj 53 odsto ispitanika ima
negativan odnos, a 10 odsto pozitivan.
Najpozitivniji odnos ispitanici imaju prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja
je dobila 58 pozitivnih i 11 odsto negativnih glasova.
Istraživanje je pokazalo da je "nakon dužeg vremena" najgledanija Radio-televizija
Srbije, koju prati 28,7 odsto ispitanika, a slede RTV B92 sa 26,4 odsto i TV
Pink sa 25,3 odsto gledanosti.
Najčitanije dnevne novine su "Blic", kojeg redovno čita 11,2 odsto ispitanika,
a slede "Večernje novosti" sa 6,8 odsto, "Kurir" sa 6,7 odsto, "Politika" sa
4,7 odsto i "Pres" sa 2,1 odsto. Blizu 70 odsto ispitanika uopšte ne čita
nedeljnu i periodičnu štampu.
U kategoriji radio stanica ubedljivo najpopularnije su lokalne, koje sluša oko
46 odsto ispitanika.
Većina ispitanika, njih 59 odsto, smatra da je informisanje u Srbiji danas
dobro. |
| |
| |
|
|
| Novinarka uspela da nabavi 20 lažnih pasoša
EU |
| |
Uprkos svim merama bezbednosti i uverenju da je teško domoći se lažnog pasoša
neke zemlje Evropske unije, u stvarnosti je drugačije. Novinarka BBC-ja Sahida
Tulaganova uspela je da kupi čak 20 pasoša - sve iz različitih zemalja EU - i
uđe u Britaniju dva puta.
 Tulaganova je u Poljskoj kupila ukradene poljske i litvanske pasoše i dobila
savet kako da najlakše uđe u Britaniju. Dakle, ne preko aerodroma Hitrou, već
preko druga dva manja londonska aerodroma - Lutona i Stansteda, ili još bolje
autobusom.
Tulaganova objašnjava da je u Poljskoj vrlo lako nabaviti lažni pasoš, dok je
u nekim drugim zemljama bilo teže, ali izvodljivo.
"U Mađarskoj je bilo malo teže, ali sam naišla na neke Arape, koji su, kad su
čuli da sam muslimanka, hteli da mi pomognu. Bile su mi potrebne tri nedelje
da u Mađarskoj dobijem slovački pasoš. U Grčkoj je bilo dosta teško, jer sam
morala da se pretvaram da sam Iranka, a nemački pasoš sam dobila za tri dana",
kaže ova novinarka.
Prema njenim rečima, tri pasoša su bila naručena, uzela je tuđi identitet. "Neko
u Letoniji je aplicirao za pasoš sa mojom slikom i dobila sam fantastičan
dokument s kojim možete da idete bilo gde. Većina drugih pasoša je ukradena,
moja slika je samo ubačena, ali su takođe dobrog kvaliteta. Ljudi koji ih
faslifikuju su pravi profesionalci".
Iako Bugarska važi za Meku falsifikatora, Tulaganova je tamo doživela
najneprijatniji trenutak cele avanture.
"Upoznala sam Albanca koji je izbegao iz Crne Gore zbog nekih problema sa
drogom. Obećao je da će mi nabaviti pet različitih pasoša, po ceni od 3.000
evra. Dogovorili smo i datum, ali tada je počeo da 'vrda', prošle su četiri
nedelje".
"Konačno smo dogovorili sastanak, oko ponoći, u zabačenom delu Sofije. Dao mi
je dobro upakovan paketić, upozoravajući me da ga ne otvaram, jer navodno nije
bezbedno. Ja sam to ipak učinila i unutra su, umesto pasoša, bile nekakve
sveščice. Kada sam se pobunila, izvadio je nož i rekao da je bolje da ga ne
ljutim. Dala sam mu novac i pobegla", priča Tulaganova.
Ona kaže da u Bugarskoj prosto nije imala dobre kontakte, jer su je uveravali
da je ta zemlja, što se falsifikovanih pasoša tiče, "najslabija karika". Lažna
dokumenta mogu se navodno dobiti direktno od Ministarstva unutrašnjih poslova.
Falsifikovani ili ukradeni pasoš može se kupiti za nepunih 150 evra, čime
njegov novi vlasnik dobija pravo da živi i radi u Britaniji, s pristupom
socijalnom i zdravstvenom osiguranju.
Uprkos novim merama britanske vlade, koja je pojačala pasošku kontrolu i
dodatno obezbedila britanske granice, BBC-jeva novinarka je uspela da uđe u
Britaniju dva puta, sa pasošima Letonije i Estonije.
"Prvi put sam uzela trajekt od Bilbaa do Portsmuta, s besprekornim letonskim
pasošem. Carinici su ga pomno pregledali, ali su me pustili. Mislila sam da će
drugi dolazak vozom Eurostar sa ukradenim estonskim pasošem biti mnogo teži,
jer su me svi prodavci upozorili da nikako ne idem tim putem, ali prošlo je
bolje nego u Portsmutu".
Nadležni britanski zvaničnici nisu bili raspoloženi za komentar.
Laburistički poslanik Majkl Kesmen je rekao da je sve to vrlo zabrinjavajuće.
"Informacije koje imamo na nivou EU ne koriste se u dovoljnoj meri. Na primer,
svi ukradeni pasoši bi trebalo da budu registrovani u takozvanom 'šengenskom
informacionom sistemu', ali to nije uvek slučaj".
Prema britanskim propisima, onima koji su uhvaćeni da prodaju ili koriste
lažne pasoše preti maksimalna kazna od 10 godina zatvora. London tesno
saraduje s ostalim evropskim zemljama na uvodenju novih tehnologija koje će
dodatno otežati ovu kriminalnu praksu. |
| |
| |
|
| |
|
|
