|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1082, 8. decembar 2006.
| Crnoj Gori će nedostajati struja |
| |
Elektroprivreda Crne Gore u narednoj godini verovatno neće moći da izbegne
restrikcije u snabdevanju strujom jer se procenjuje da će godišnji deficit
biti veći za oko 400 miliona kilovat-sati energije.
 Znatno
teža elektroenergetska situacija očekuje se kada iz pogona izađu preostala dva
reaktora bugarske nuklearke Kozloduj, što je uslov za ulazak te zemlje u
Evropsku uniju.
To će dovesti do još veće nestašice struje u regionu i Bugarsku od izvoznika
uvrstiti u grupu zamalja sa deficitom struje.
Ponude pristigle na tender za uvoz struje koji je Eelektroprivreda Crne Gore (EPCG)
raspisala za sledeću godinu, pokazuju da već iduće godine neće biti moguće
zatvoriti bilans električne energije i da će u pojedinim mesecima biti
restrikcija.
Direktor Prenosa u EPCG Zoran Đukanović kaže da su ponuđene cene u proseku
iznad 65 evra za megavat-sat.
Crna Gora će naredne godine za uvezenu struju morati da plati oko 130 miliona
evra, duplo više nego ove.
Strategijom razvoja energe-tike, čija je izrada u toku, procenjuje se da će do
2020. godine Crnoj Gori godišnje nedostajati 3,6 milijardi kilovat-sati struje.
Rukovodstvo EPCG smatra da je jedino rešenje izgradnja velikog izvora
električne energije u Crnoj Gori.
Reku Taru štiti skupštinska deklaracija, na Morači i Komarnici nije rentabilno
graditi posebne objekte, a analize govore da je uz drugi blok termoelektrane
Pljevlja ekonomski opravdana jedino izgradnja hidroelektrane Koštanica i još
jednog objekta koji bi imao efekat prevođenja voda Tare u Moraču, kao i
njihovo vezivanje sa elektranama na Morači.
U EP tvrde da bi se izgradnjom ta dva objekta dobilo 2,3 milijarde kilovat-sati
energije, čime bi pitanje deficita električne energije u Crnoj Gori bilo
praktično rešeno.
Ekolozi Crne Gore smatraju da prvo treba sagledati mogućnosti obnovljivih
izvora električne energije i korišćenje malih hidroelektrana, jer bi izgradnja
velikog izvora ugrozila prirodne lepote Crne Gore.
U EP ističu da je iz malih elektrana moguće dobiti oko 400 miliona kilovata
struje i da se pored toga ispituju mogućnosti korišćenja energije vetra, dok
je solarna isuviše skupa.
U Ministarstvu ekonomije smatraju da će Strategija razvoja energetike ponuditi
odgovor na pitanje koji izvori energije su isplativi.
Ministarstvo je saglasno da uporedo sa ekonomskom analizom treba proceniti i
uticaj izgradnje objekata na životnu sredinu, pri čemu će to raditi nezavisne
institucije, među kojima i UNESKO. |
| |
Jovanka Nikolić
Nikšić |
|
| |
| Crnogorska pravoslavna crkva osnovala
Mitropolijski savjet |
| |
Kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) saopštila je da je
osnovala Mitropolijski savjet, u koji je izabrano, kako je navedeno, 170
uglednih građana Crne Gore.
Predstavnici CPC na konferenciji za novinare saopštili su osnovani crkveni
odbori za odnose sa državom, materijalno-finansijske probleme, odnose sa
javnošću, promociju crkvenih interesa i za pravne poslove i afirmaciju verskih
sloboda.
Najavljeno je da će CPC na pocetku 2007. godine ustanoviti Sveti Sinod, u kome
će, kako je saopšteno, biti četvorica vladika, na čelu sa poglavarom CPC
Mihailom. |
| |
| |
|
| |
| Vlasti negiraju problem trgovine ljudima u
Crnoj Gori |
| |
Šefica podgoričke kancelarije Međunarodne organizacije za migracije (IOM)
Dušica Živković izjavila je da se problem trgovine ljudima u Crnoj Gori negira
i da u njihovo sklonište ove godine nije dovedena nijedna osoba.
Živkovićeva je u Podgorici, na okruglom stolu "Robinje bez mnogo nade", kazala
da je problem trgovine ljudima u Crnoj Gori tretiran samo na papiru,
usvajanjem zakona i strategija koje se u praksi ne primenjuju.
Dodala je da u tvrdnjama nadležnih nema žrtava, čak ni u tranzitu.
Ona je navela da nije sramota javno reći da u Crnoj Gori ima 50 ili 100 žrtava
trafikinga godišnje, nego tvrditi da nema nijedne i negirati da taj problem
postoji.
Navodeći da u sklonište IOM-a ove godine nije dovedena nijedna žrtva,
Živkovićeva je kritikovala državne institucije da ne sarađuju dovoljno sa
nevladinim organizacijama koje se bave tim problemom.
Predstavnice Crnogorskog ženskog lobija izrazile su nezadovoljstvo radom
Specijalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima pri Ministarstvu unutrašnjih
poslova, zbog komplikovane procedure za dobijanje policijske pratnje za
njihove štićenice.
Predsednica te nevladine organizacije Aida Petrović je kazala da je saradnja
sa Specijalnim timom bila mnogo bolja prošle godine, kao i da je sada veoma
loša jer "sadašnji kadrovi verovatno čkaju reorganizaciju".
Predstavnik Specijalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima Tihomir Milović
kazao je da su ove godine podnete dve prijave za trgovinu ljudima.
On je naglasio da je u Crnoj Gori stvoren "stabilan ambijent u kojem, osim
sporadičnih slučajeva, nema organizovanog oblika trgovine ljudima".
Poziv za učešće na okruglom stolu upućen je i predstavnicima ministarstava
pravde i prosvete, sudstva, tužilaštva, kao i vladine i skupštinske
kancelarije za rodnu ravnopravnost, ali se niko od njih nije odazvao. |
| |
| |
|
| |
| Štrajkači prete gašenjem KAP-a |
| |
Radnici Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) dali su večeras ultimatum upravi
da će u petak, 8. decembra, "ugasiti" fabriku, ako tokom dana ne ispuni
njihove zahteve.
 "Ako sutra ne ispune naše zahteve, potpuno ćemo obustaviti rad, što će dovesti
do gašenja elektrolitičkih ćelija", rekao je okupljenim radnicima u krugu KAP-a
član štrajkačkog odbora Milorad Vujović.
Nakon ovog saopštenja svi okupljeni radnici su pošli kućama, iako je prvobitni
plan štrajka podrazumevao svakodnevna dvadesetčetvoročasovna okupljanja na
platou ispred upravne zgrade, a naknadno je štrajk proširen i na blokadu
ulaska sirovine i odvoza gotovih proizvoda.
Ovoj objavi prethodio je dvočasovni sastanak članova štrajkačkog odbora i
uprave sa predstavnicima Ministarstva ekonomije.
Predsednik štrajkačkog odbora Momčilo Kaluđerović izjavio je posle sastanka da
nijedna strana nije odustala od svojih zahteva, tako da će morati
radikalizovati štrajk.
Izvršni direktor KAP-a Adolf Zalcman obavestio je predstavnike Vlade Crne Gore
o blokadi vozila, ističući kako je to direktno kršenje zakona o štrajku. Pred
kapijom KAP-a večeras je bilo 10 vozila koja su dovezla mazut i koks i čekala
da transportuju ingote u Mađarsku.
Inspekcija rada, koja je u KAP-u bila jutros, utvrdila je da do njihovog
dolaska nije bilo kršenja zakona o štrajku ni sa jedne strane.
Radnici Kombinata zahtevaju povećanje plata od 15 odsto za narednu godinu, što
hitnije potpisivanje kolektivnog ugovora i odlazak iznajmljenog obezbeđenja iz
upravne zgrade.
O štrajku u KAP-u danas su raspravljali parlamentarni odbori za ljudska prava
i socijalna pitanja, koji su zadužili nadležne institucije da ih izveste da li
štrajkači i uprava KAP-a krše odredbe zakona o štrajku i zaštiti ljudi i
imovine. |
| |
| |
|
|
| Ulazak evra kao veliki prasak |
| |
U ranim jutarnjim satima prvih dana decembra nad Ljubljanom su zabrujali
helikopteri. Dole, na zemlji, jedinica specijalaca brzo vrši svoj manevar.
Helikopter pristaje, iz njega bezbednjaci prebacuju vreće u vozila, koja se
pod jakim obezbeđenjem i sa uključenim sirenama upućuju ka jednoj od
ljubljanskih banaka.
 Ovaj kratki džejmsbondovski početak, ima svoju predistoriju i za građane
Slovenije, ništa manje uzbudljiv nastavak.
Novac u vrećama sigao je iz Finske, gde su u tamošnjoj kovnici iskovani
slovenački evri. Lep, kovani novac, sa slovenačkim nacionalnim simbolima, od
lika pesnika France Prešerna do obrisa Triglava i siluete plemenitog konja
lipicanera.
Za dolazak evra u Sloveniju, ministar finansija Andrej Bajuk dobio je nedavno
prestižno priznanje iz Brisela. Slovenija je, iako ne samo njegovom zaslugom,
kao prva nova članica Evropske unije (EU), ušla najpre u područje evra, a od
1.januara će evropska valuta zameniti 15 godina star tolar.
Slovenački premijer Janez Janša je početkom nedelje, kao najveći uspeh vlade
naveo ispunjenje mastrihtskih kriteriuma, uz pet odsto privrednog rasta,
povećanje zaposlenosti za 1,5 odsto i plata za 2,1 odsto, te rastom
produktivnosti za 4,1 odsto.
Među ključna dostignuća Janša je ubrojao i preuzimanje evra, s kojim će
privreda delovati u bitno stabilnijoj makroekonomskoj sredini, pojednostaviti
će poslovanje građana i preduzeća, a zasigurno će se povećati privlačnost
Slovenije za strane investicije.
Slovenija se na uvođenje evra priprema kao za "veliki prasak". Obični građani
se, međutim, boje da će se taj prasak najjače osetiti u njihovim džepovima.
Savez potrošača Slovenije je utvrdio da su cene, uprkos ohrabrujućim podacima
državnog vrha i smirujućim najavama trgovaca, u poslednje vreme porasle.
Razlog je njihovo zaokruživanje u evrima, naravno prema gore.
Navodeći imena trgovina u celoj Sloveniji, Savez potrošača je utvrdio da su,
recimo, sveža jaja poskupela za tri do šest odsto, italijanski pirinač za 31
odsto, buter za sedam odsto, a tunjevina za 23 odsto. Skok cena nije zaobišao
ni pića, koja su poskupela od sedam do 15 odsto. Čips, koji ide uz piće, u
nekim radnjama je poskupeo čak za 54 odsto.
Poskupela su i voda i kanalizacija, usluge hemijskog čišćenja, frizeraj,
privatne medicinske usluge a i kafa u kafićima postaje sve vrelija.
Iskustvo susednih zemalja, koje su evro uvele pre nekoliko godina, govori da
su se sve cene, na primer u Italiji, udvostručile.
Uvođenjem evra su se pozabavili i psiholozi. Njih brine kako će građani
Slovenije reagovati kad na platnoj listi ili bankovnom računum ugledaju svoja
primanje u novoj valuti. Najteži psihološki šok će doživljavati oni penzioneri,
koji će recimo, umesto "brojke" od 60.000 tolara ugledati "brojku" od oko 250
evra.
Bilo kako bilo, Slovenija će metalne tolare pretopiti i prodati, a papirne
spaliti. Povratka nema, ostaje vera u to da će se ispuniti optimističke
tvrdnje države.
Tolar će još biti sredstvo plaćanja do 15.januara, a kusur će biti vraćan u
evrima, čije će papirne novčanice Slovenija pozajmiti od Evropske centralne
banke. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Za građane Hrvatske pravosuđe i zdravstvo
najkorumpiraniji |
| |
Prema mišljenju građana Hrvatske, najkorumpiraniji državni sektori su
pravosuđe i zdravstvo, a najmanje korumpirane su Crkva i nevladine
organizacije.
To su podaci za Hrvatsku iz Globalnog barometra korupcije Transaprensi
internešnela, koji je Transparensi Hrvatska predstavio u Zagrebu.
Na skali od jedan (bez korupcije) do pet (potpuna korupcija), građani su
pravosuđe ocenili s 4.4, zdravstvo s 4.3, privredu s 4.2 te predstavnička tela
i političke stranke s 4.1.
Na skali najmanje korumpiranih područja života, crkva i nevladina udruženja
zaslužili su ocenu 2.6, a vojska ocenu 2.9, pokazalo je istraživanje
objavljeno povodom obležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Na predstavljanju Barometra korupcije bili su i premijer Ivo Sanader, šef
Delegacije Evropske komisije u Zagrebu Vensan dežer, nekoliko ministara,
saborskih poslanici i ambasadori akreditiovani u Hrvatskoj.
Prema istraživanju sprovedenom u avgustu na uzorku od 1.000 ispitanika, sedam
posto hrvatskih građana dalo je mito, što je manje od globalnog proseka od
devet posto, ali i tri puta više od proseka zemalja Evropske unije, gde je
mito dalo samo dva posto građana. Istovremeno, samo pet posto građana smatra
da vlast u Hrvatskoj efikasno suzbija korupciju. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšen bivši direktor prilepske fabrike
duvana |
| |
Bivši direktor Prilepskog duvanskog kombinata Toni Micajkov, koji je
osumnjičen za utaju poreza, uhapšen je na makedonsko-srpskoj granici,
saopštilo je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
 Makedonska
policija uhapsila je Micajkova na graničnom prelazu Tabanovce, između
Makedonije i Srbije.
Micajkov je osumnjičen za utaju poreza u periodu od 2002. do 2005. godine, u
vreme kada je bio generalni direktor te najveće fabrike duvana u Makedoniji.
U okviru istrage finansijskih malverzacija koje su oštetile državu za više od
sedam miliona evra, uhapšene su još četiri osobe.
Prilepski duvanski kombinat je više od mesec dana bio pod inspekcijskim
nadzorom, a upravu nad kombinatom preuzeli su članovi vladajuće VMRO DPMNE.
Smenjeni rukovodioci su bili iz redova prethodne vladajuće stranke,
Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).
U Srbiji se nalazi više makedonskih državljana osumnjičenih za krivična dela,
uključujući bivšeg direktora carine Dragana Daravelskog, osumnjičenog za
zloupotrebu službenog položaja, koji je u međuvremenu dobio srpsko
državljanstvo.
U ekstradiciskim pritvoru u Beogradu već šest meseci se nalazi makedonski
biznismen sa austrijskim državljanstvom Metodija Smilenski, koji je optužen za
proneveru 60 miliona evra državnog novca u 2000. godini, u vreme vreme kade je
premijer bio Ljupčo Georgijevski.
Vrhovni sud Srbije juče odbio zahtev Smilenskovog advokata da ga izruči
Austriji a ne Makedoniji. |
| |
| |
|
| |
| Žalba tužilaštva zbog prekida istrage o
Glavašu |
| |
Županijsko državno tužilaštvo iz Zagreba podnelo je žalbu na odluku istražnog
sudije o prekidu istrage i puštanju iz pritvora Branimira Glavaša,
osumnjičenog za ratni zločin nad civilima srpske načionalnosti u Osijeku 1991.
godine.
Tužilaštvo je od vanraspravnog veća Županijskog suda u Zagrebu, koje vodi
istražni postupak, zatražilo da ukine odluku o prekidu istrage, a da rešenje o
puštanju iz pritvora vrati sudiji na ponovno odlučivanje, jer smatra da su
počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Sadržaj žalbe nije objavljen i ne zna se na čemu se ona zasniva.
Hrvatski mediji ovih dana su spekulisali da će tužilaštvo osporavati zaključak
tročlanog lekarskog konzilijuma o Glavaševoj nesposobnosti da prisustvuje
suđenju, na temelju kojeg je sudija Posavec donio odluku o prekidu postupka.
Za tužilaštvo je sporno mišljenje konzilijuma sastavljenog od sudskih veštaka
internista i psihijatara, koje je doneto samo na osnovu razgovora s Glavašem,
jer on nije dozvolio temeljni pregled.
Portparol Županijskog suda u Zagrebu Krešimir Devčić potvrdio je novinarima da
vanraspravno veće nema propisan rok za odluku o žalbi na prekid istrage.
, ali je dužno da u roku od dva dana odluči o delu žalbe koji se odnosi na
ukidanje pritvora.
U slučaju da veće potvrdi odluke istražnog sudije, one postaju pravosnažne i
tužilaštvo na njih neće imati pravo žalbe, ali ako odluke budu preinačene,
pravo žalbe imaće odbrana osumnjičenog, precizirao je Devčić.
On je dodao da je sud odluku istražnog sudije dostavio i Delegaciji Evropske
komisije u Hrvatskoj, čiji je šef Vensan Dežer (Vincent Degert) ranije najavio
da će tražiti na uvid odluku suda, kako bi ustanovio šta se u ustvari događa u
slučaju Branimira Glavaša.
Šef Interne klinike Kliničke bolnice u Osijeku, u kojoj se Glavaš oporavlja od
posledica štrajka glađu, Aleksandar Včev večeras je izjavio da je on imao "određene
neurološke ispade", ali je dodao da oni ne prethode moždanom udaru, kao što su
to naveli neki mediji.
Sudija Zdenko Posavec 2. decembra prekinuo je istragu protiv Glavaša, koji se
tereti da je 1991. u Osijeku naredio zlostavljanje i ubistvo dvojice osječkih
civila srpske nacionalnosti, i mučenje još troje.
Posavec je Glavašu ukinuo pritvor u kome je proveo nešto više od mesec dana
zbog opasnosti uticaja na svedoke, jer je na temelju mišljenja konzilijuma
lekara zaključio da osumnjičeni nakon pogoršanog zdravstvenog stanja i
37-dnevnog štrajka glađu, nije sposoban da prati krivični postupak. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
