|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1082, 8. decembar 2006.
| Maskirane osobe ponovo zaustavljale građane u
Metohiji |
| |
Kosovska policijska služba je saopstila da su se posle više od godinu na
području Metohije ponovo pojavile maskirane osobe koje postavljaju kontrolne
punktove i legitimišu prolaznike.
 Prema rečima portparola KPS-a za region Peči Avni Đevukaja policija je u sredu
uveče, nakon dojave, uklonila jedan kontrolni punkt.
"U selu Grčina u opštini Đakovica, maskirane i naoružane osobe su
samoinicijativno postavile kontrolni punk, kako bi zaustavljale i legitimisale
građane. Odmah po prijemu informacije pripadnici KPS-a iz Đakovice su oko 21
sat otišli na lice mesta, gde su zatekli desetak maskiranih i naoružanih osoba,
koji su pobegli u obližnju šumu", kaza je zvaničnik KPS.
Đevukaj je potvrdio da su tom priliom došlo i do pucnjave koju su inicirale
maskirane osobe.
Na tom slučaju radi regionalna jedinica za istrage, izjavio je Đevukaj,
ističući da je ovo prvi zabeležen slučaj pojavljivanja maskiranih osoba, što
je pre godinu dana bio veoma čest slučaj. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji izdato 1,8 miliona viza kartica |
| |
Ukupan broj izdatih "viza" kartica u Srbiji i Crnoj Gori dostigao je u
septembru ove godine 1,8 miliona, što je povećanje od 52 odsto u odnosu na
2005. godinu, objavila je danas kompanija VIZA internacional.
 Ukupna potrošnja koju su korisnici kartica u te dve zemlje ostvarili od
septembra prošle do septembra ove godine iznosila je 1,08 milijardi dolara,
kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu regionalni direktor te
kompanije Žan Mark Tonti.
On je kazao da je najveći rast ostvaren u segmentu kreditnih kartica, ističući
da je u tom periodu broj izdatih kartica porastao za 265 odsto i dostigao
211.000, dok je ukupna potrošnja ostvarena njihovim korišćenjem povećana za
419 odsto na 134 miliona dolara.
Broj prodajnih mesta koje prihvataju "viza kartice" je za 12 meseci, zaključno
sa septembrom ove godine, porastao za 71 odsto i dostigao 26.855, dok je
trećina svih transakcija ostvarena na prodajnim mestima.
U istom periodu, broj bankomata dostigao je 1.076 i povećan je za 92 odsto,
kazao je Mark Tonti i dodao da je upotreba kreditnih kartica u trgovinama
porasla za 384 odsto, a platnih za 125 odsto.
On je objasnio da se podaci za Srbiju i Crnu Goru još prikazuju zbirno, a da
je učesće Srbije 93 odsto, i najavio da će od sredine sledeće godine podaci
biti razdvojeni.
Prema njegovim rečima, u 2007. godini biće nastavljeno uvođenje čip
tehnologije i zamena kartica sa magnetnom trakom, bezbednijim čip karticama.
Mark Tonti je najavio i da će vlasnička struktura Vize Internacional biti
promenjana, a ta kompanija će od neprofitne asocijacije šest regiona u
vlasništvu banaka i finansijskih institucija prerasti u globalnu javnu
koorporaciju, čije će se akcije kotirati na berzi.
Viza je vodeći sistem plaćanja u svetu u okviru kojeg se sa 1,46 milijardi "viza"
kartica ostvari godišnji promet od 4,3 triliona dolara. Na srpskom tržištu
prisutna je 21 godinu i ima 31 banku članicu. |
| |
| |
|
| |
| Film o Jasenovcu u stalnoj postavci Muzeja
holokausta |
| |
Autentični film o Jasenovcu uvršćen je u postavku Muzeja holokausta Jad Vašem
u Jerusalimu, a ministar kulture Dragan Kojadinović ocenio je u saopštenju da
je Jasenovac time svrstan uz logore iz Drugog svetskog rata kao što su Aušvic,
Buhenvald i Dahau.
Kako je dodao, pitanje Jasenovca je za Srbiju "važno moralno i istorijsko
pitanje", te je uvršćivanje filma u postavku Jad Vašema velika čast za Srbiju
i predstavlja "velika pobedu istine".
To je, kako je dodao, zato što se u Jasenovcu dogodio "najstrašniji genocid u
kome je pogubljeno - ne ulazeći u prepirku o brojkama o nespornih više stotina
hiljada Srba - i 90 odsto jevrejske populacije i Roma".
Kojadinović je kazao da "u novoj postavci Muzeja Jasenovca, koji je otvoren uz
učešće najvišeg državnog vrha Hrvatske, nema nijednog vizuelnog podsećanja na
stravičan zločin i genocid, koji se tamo dogodio".
Prema njegovim rečima, film su u stalnu postavku Jad Vašema uključili čelni
ljudi tog muzeja, predsedavajući Tomi Lapid i šef filmske sekcije Dani Uziel.
Kojadinović je najavio skori dolazak Uziela u Beograd, koji će, kako je rekao,
pregledati originalne materijale Jugoslovenske kinoteke. |
| |
| |
|
| |
| Klinika za gastarbajtere |
| |
U Despotovcu je otvorena klinika Trifunović čiji su pacijenti, uglavnom, naši
ljudi iz dijaspore. Njen vlasnik je hirurg dr Bratislav Trifunović iz
Despotovca, kog zovu doktor za gastarbajtere
 Na Svetog Jovana, pred 200 gostiju iz Srbije i rasejanja, Dragan Šutanovac,
potpredsednik Demokratske stranke presekao je hirurškim nožem svečanu traku i
pustio u rad Kliniku Trifunović, prvu privatnu bolnicu u Despotovcu. Grad koji
ima preko 7.000 gastarbajtera i iseljenika, dobio je tako mesto u kome
Despotovčani mogu da brinu o svom zdravlju.
Otvaranje prve privatne hirurške Klinike Trifunović u Despotovcu, čiji je
vlasnik primarijus Branisalv Trifunović, poslanički kandidat DS-a bilo je,
čini se, i partijsko i privatno zaduženje Dragana Šutanovca. Tom prilikom je
Šutanovac iznenadio prisutne Despotovčane i zvanice rečima:
- Nisam lekar, i ne umem da govorim na otvaranju bolnica, jer kada otvaramo
fabrike, obično kažem da želim da radnici imaju puno posla. U ovom slučaju
želim da pacijenti budu zdravi i srećni. I sam to očekujem, jer mi je žena
trudna. Priželjkujem drugog sina...- priznao je u Despotovcu potpredsednik
Demokratske stranke Dragan Šutanovac.
Klinika Trifunović, koja već pet godina radi u zgradi gradske bolnice, imala
je 40.000 pacijenata i 1.300 operacija, sada je preseljena u novo zdanje, koje
je rađeno po standardima Evropske unije. Zato se ispred nove klinike vojorila
zastava Srbije, EU i zastava porodice Trifunović.
NAJMLAĐI HIRURG
Primarijus dr Bratislav Trifunović, vlasnik klinike je najmlađi hirurg u
Srbiji i jedini u Šumadiji koji je magistrirao i doktorirao na karcinomu
rektuma.
On je i bivši predsednik opštine Depotovac, koji je napustio aktivno bavljenje
politikom i otvorio privatnu hiruršku bolnicu u rodnom gradu. Klinika
Trifunović ima velike i svetle operacione sale i sobe za pacijente, sa
televizorima i svi potrebnim uređajima za ugodan boravak, dok traje terapija.
Doktor Braca Trifunović je studirao medicinu u Kragujevcu, usavršavao na VMA u
Beogradu, odakle danas "pozajmljuje" kolege da rade u njegovoj klinici, i sa
svojih 28 stručnih radova o ekspanziji karcinoma želudca, debelog i tankog
creva dogurao do Svetskog kongresa digistivnih hirurga. To je i bio povod da
dr Bratislava Trifunovića pitamo koliko je rak stomaka ili nicina, kako to naš
narod kaže, rasprostranjen i opasan po ljude u Srbiji:
- Rak creva je bolest razvijenih sredina i po svojoj učestalosti je, posle
karcinoma pluća i prostate, treći kod muške populacije i četvrti kod žena.
Najviše ga ima u Australiji, na Novom Zelandu, Americi, bogatim državama
Evrope, a poslednjih godina ga je sve više i u Srbiji. Prvi razlog porasta
raka digistivnih organa kod nas, jeste napredak tehnologije dijagnosticiranja,
što je imalo za posledicu sve više otkrivenih bolesti, a potom i sve veći
uticaj štetnih materija, koje izazivaju karcinom u stomaku - rekao nam je dr
Trifunović i počeo da nabraja:
- U Srbiji rak želudca i creva izazivaju, pre svega, nepravilna ishrana,
tačnije brza hrana, koja u sebi sadrži previše hemijskih sastojaka i genski
modifikovane proteine. Ova saznanja su potvrđena naučnim istraživanjima u
sveti i kod nas, jer smo i mi u Srbiji napustili prirodni način proizvodnje
hrane i opredelili se za hemijsku produkciju mesa, pića, voća i povrća. Uz to
strahovit brz ritam života, koji, takođe, ne odgovara prirodi i tempu čoveka,
izazivaju zamor i slabljenje organizma, što s emanifestuje kroz povećanje
najopasnijih vrsta bolesti.
JEFTINIJE NEGO U SVETU
Svaki treći srpski bolesnik, koji ima rak u stomaku, ima karcinom debelog
creva, koji srećom sporo raste, jer mu treba od 12 do 16 godina da dođe u
najopasniji treći stadijum, ali čija je smrtnost u Srbiji kao i u Evropi - 15
odsto.
U jedinoj pomoravskoj privatnoj hirurškoj bolnici Trifunović, čiji su vlasnici
dr Bratislav i njegova supruga dr Snežana, radi tridesetak ljudi, koji pored
operacija raka stomaka, rade i hirurške intervencije na karcinomu dojke,
jajnika, limfnih žlezda, pankreasa, jetre i uroloških organa.
- Cene operacija su pet puta manje nego u SAD ili u zapadnoj Evropi i zato je
naša klinika postala privlačna za pacijente iz dijaspore i sveta. Naši
pacijenti su, uglavnom, građani Srbije, čak 60 odsto, a ostali nam dolaze iz
inostranstva. Upravo očekujemo dolazak jednog Amerikanca iz Njujorka, kome
treba da operišemo trbušnu duplju. Mi imamo evropsku licencu za rad, imamo
ugovore sa osiguravajućim društvima iz Evrope, koji priznaju naš rad, ali i
naše račune. Za operaciju raka rektuma u Švedskoj pacijent i osiguranik treba
da plati deset puta više. Mi ovakvim cenama faktički pravimo velike uštede
švedskim osiguravajućim društvima, od kojih dobijamo pohvale, ali i preporuke
- priznao nam je doktor Bratislav Trifunović.
U ovoj specijalnoj hiruškoj bolnici u Despotovcu doktori i hirurzi su lane 275
puta lečili maligna oboljenja. Izvadili su dva ogromna tumora jajnika, od 4,5
i 6 kilograma. Trenutno je na oporavku pacijent kome je operisana dojka. Sam
doktor Trifunović je kao student medicine maštao da specijalizuje hirurgiju
jetre, ali kada mu je otac umro od raka debelog creva odlučio je da se upusti
u borbu sa ovom bolešću.
Mogao je da ode u Švedsku, gde su njegove doktorske ruke procenjene na 500.000
evra godišnje, ali je ostao u Despotovcu da, kako reče, "živi bolje sa manje
para". Lekari ove klinike imaju običaj da se hvale kako su svi njihovi
pacijenti živi. |
| |
| M. L. |
|
| |
| Šešelj uputio zahteve u formi žalbe Tribunalu |
| |
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji već četvrtu nedelju
štrajkuje glađu u pritvoru Haskog tribunala, uputio je danas svojih sedam
zahteva Tribunalu u vidu žalbe.
U kratkom dopisu Tribunalu, Šešelj podseća da su njegovi neregistrovani pravni
savetnici tih sedam zahteva poslednjih dana poslali sudu u tri pisma.
"Zahtevam da žalbeno veće razmotri ta tri podneska kao deo moje žalbe, koju
podnosim sada, zato što nisam sposoban da sam u ovom trenutku pripremim potpun
podnesak o tome", piše Šešelj, u prvom pismenom obraćanju Tribunalu od kako je
počeo štrajka glađu.
Ocenjujući da su ga institucije Tribunala svojim odnosom "lišile ljudskih i
procesnih prava", Šešelj ističe da bez ispunjenja "sedam elementarnih zahteva"
njegovo suđenje "ne bi bilo pravično".
Tribunal jeu sredu pozvao Šešelja da se vrati u pravosudni proces i zahteve
vezane za suđenje postavi na pravovaljan način.
Prema izvorima u Hagu, može se očekivati da će apelaciono veće suda o
Šešeljevoj žalbi odlučivati u hitnom postupku.
Preko pisama pravnih savetnika, Šešelj je zatražio da se promeni sudsko veće
koje mu sudi; da se ponište svi procesni postupci od 10. novembra kada je on
počeo štrajk glađu i da, po ispunjenju njegovih zahteva, suđenje počne ponovo;
da iz procesa bude uklonjen sudski postavljeni branilac Dejvid Huper i njegov
pomoćnik Andreas O'Šej.
Šešelj je ostao i pri zahtevima da se ukinu ograničenja u vezi sa posetama
njegove supruge; da Tribunal prizna kao njegove savetnike Slavka Jerkovića i
Zorana Krasića i da mu svi dokumenti budu dostavljeni na srpskom jeziku i na
papiru. Zahtevao je i da mu sud ne ograničava dužinu podnesaka, što je
propisano pravilima.
Tribunal je više puta od početka Šešeljevog štrajka glađu saopštio da je
istekla odluka o privremenom video i audio nadzoru tokom poseta njegove
supruge. Sud je, takođe, iskazao spremnost da kao Šešeljeve pravne savetnike
prihvati osobe koje podnesu dokaze o završenom pravnom fakultetu i uverenje da
nisu kažnjavani.
Sudsko veće ranije je naložilo Tužilaštvu da sve dokumente neophodne za prvu
fazu suđenja dostavi Šešelju na srpskom jeziku i na papiru.
Šešelj je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini, i BiH.
Suđenje je počelo 27. novembra, a sudsko veće Šešelju je nametnulo branioca
pošto je odbio da se pojavi u sudnici. Nastavak procesa, prvobitno zakazan za
6. decembar, odložen je zbog Šešeljevog štrajka glađu. |
| |
| |
|
| |
| Vidoje Blagojević zatražio novo suđenje |
| |
Penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Vidoje Blagojević zatražio je
danas od Haškog tribunala da mu ponovo sudi jer prvostepeno suđenje, kako je
naveo, nije bilo pravično.
Blagojević, bivši komandant Bratunačke brigade VRS, osuđen je na 23 godine
zatvora pošto ga je sudsko veće proglasilo krivim za pomaganje u saučesništvu
u genocidu u Srebrenici u leto 1995. godine.
On se žalio na presudu, a na današnjoj raspravi o toj žalbi ponovio je da
prvostepeni proces ne smatra pravičnim zato što nije imao pravu odbranu.
Blagojević je ponovio da je suđenje bilo nepravično jer je odbranu, protivno
njegovoj volji, zastupao američki advokat Majkl Karnavas, s kojim on nije
želeo da kontaktira.
"Ja ni u jednom trenutku nisam imao pravično suđenje. U interesu je pravde, a
i žrtava, da imam novo suđenje", naglasio je Blagojević.
Od početka prvostepenog suđenja 2003. godine, Blagojević je tražio od
Tribunala da mu umesto Karnavasa za branioca postavi drugog advokata, ali su i
raspravno i žalbeno veće ocenili da je taj njegov zahtev bio neopravdan.
Do kraja suđenja, Blagojević nije želeo da kontaktira sa braniocem, niti mu je
davao uputstva, a više puta je sudijama rekao da smatra da nema nikakvu
odbranu.
Odluku o žalbi pukovnika Blagojevića apelaciono veće Tribunala doneće naknadno. |
| |
| |
|
| |
| Gradski doček Nove godine pod nazivom U plusu
na minusu |
| |
Beograđani i njihovi gosti i ovog 31. decembra moći će da dočekaju Novu godinu
na ulicama i trgovima srpske prestonice, u programu pod nazivom "U plusu na
minusu", najavljeno je u Skupštini Beograda.
 Za ovogodišnji program, koji osim centralnog gradskog dočeka Nove godine
obuhvata i nekoliko pratećih manifestacija, iz gradskog budžeta izdvojeno je
20 miliona dinara, rekao je novinarima gradski sekretar za kulturu Darijan
Mihajlović.
Gradski doček 2007. godine odvijaće se na dve velike bine, na Trgu Republike i
na platou ispred Doma Narodne skupštine.
Na Trgu Republike nastupiće grupe "Partibrejkersi", "Negativ", "Beogradski
sindikat", "Vroom", "Rare" i "Kraljevski apartman", Marčelo i di-džej Marko
Nastić.
Ispred Doma Narodne skupštine nastupiće britanski sastav "Inkognito",
Aleksandra Kovač, Sergej Ćetković, violinista Lajko Feliks i Orkestar Bobana
Markovića i grupa "Strip".
Kao zagrevanje za doček Nove godine, 30. decembra u popodnevnim satima u Knez
Mihajlovoj ulici, na punktovima ispred restorana "Ruski car", Instituta
Servantes i Biblioteke grada Beograda, nastupiće Jovan Maljoković i "Balkan
Salsa Bend", "Beogradski diksilend orkestar i "Mambo stars".
Istog dana, u 20 časova, u Narodnom pozorištu biće priređen gala novogodišnji
koncert na kojem će nastupiti solisti i orkestar tog teatra, rekao je
novinarima urednik muzičkog programa Vladimir Marković.
Ovogodišnji gala koncert u Narodnom pozorištu biće posvećen 250. godišnjici
rođenja austrijskog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta - biće izvođene
uvertire i arije iz njegovih najpoznatijih opera, ali i iz popularnih opera
drugih kompozitora.
Prednovogodišnji program za decu, pod nazivom "Bajka o Ledenom gradu", trajaće
tri nedelje, od rimokatoličkog Božića, 24. decembra, do Srpske Nove godine,
13. januara, a odvijaće se na Trgu Nikole Pašića.
Za decu će biti otvoreno veliko klizalište i iglo u kojem će se izvoditi
predstave, koncerti i drugi zabavni programi, rekla je novinarima Donka Špiček,
operativni direktor Pozorišta "Boško Buha" koje je koordinator ovog programa.
U saradnji s Dečjim kulturnim centrom Beograda, biće organizovane i dramske,
likovne i muzičke radionice za decu, a u programu će učestvovati i mađioničari,
klovnovi, glumci beogradskih dečjih pozorišta i drugi zabavljači.
U sklopu novogodišnjeg programa 1. januara biće održana tradicionalna
humanitarna manifestacija "Ulica otvorenog srca", koju od 1988. godine
organizuju Turistička organizacija Beograda (TOB), Opština Stari grad i
pozorište "Atelje 212".
Prihod od ovogodišnjeg programa "Ulice otvorenog srca", u kojem će učestvovati
oko 300 izvođača, namenjen je deci "Sigurne kuće", rekla je novinarima Olivera
Lazović iz TOB-a. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
