|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1083, 15. decembar 2006.
| Mračna tradicija serijskih ubica |
| |
Za manje od mesec dana ubica iz Ipsviča uspeo je da izjednači mračni rekord
Džeka Trboseka od pre jednog veka.
 Džek Trbosek je, poput sadašnjeg ubice, napadao u zoni crvenih fenjera,
birajući prostitutke koje su radile na ulicama istočnog Londona 1880-tih.
Svojih pet žrtava Džek Trbosek je napao tokom leta i jeseni 1888. godine.
Svaka od devojaka bila je ubijena i osakaćena, a jedne noći septembra 1888.
godine, Trbosek je ubio čak dve žrtve.
Ismevao je Skotland jard, koji nije uspeo da ga uhvati. Kritike na račun
policije tada je uputila i kraljica Viktorija.
Početkom 1960-tih, Skotland jard je takođe, kako piše "Tajms", omanuo u
potrazi za drugim serijskim ubicom, nazvanim Džek Striper (skidač), koji je
napadao prostitutke u zapadnom Londonu, a pripisuje mu se najmanje sedam
ubistava.
|
Policija analizira odeću pronađenu širom Ipsviča
Britanska policija analizira odeću pronađenu u području luke u Ipsviču, u
istočnoj Engleskoj, kako bi ustanovila da li ima veze sa ubistvima pet žena u
toj oblasti.
Policija bi trebalo da utvrdi identitet jedne od žrtava pošto je završena
obdukcija, a u toku je i obdukcija poslednjeg nađenog tela.
Velika potera za ubicom je organizovana u Ipsviču, nakon što su otkrivena naga
tela pet ubijenih žena.
Majka jedne prostitutke ubijene pre 14 godina kazala je da je njena ćerka
možda prva žrtva serijskog ubice.
Policija je navela da bi dva tela, koja su otkrivena u utorak, mogla da budu
tela prostitutki koje se vode kao nestale.
Pola Klenel (24) nije viđena od subote, a Anet Nikols (29) je nestala pre
najmanje nedelju dana.
Detektivi su potvrdili da su prve tri ubijene žene bile prostitutke.
Prema rečima inspektora koji vodi istragu Stujarta Gala, odeća je pronađena na
različitim lokacijama u Ipsviču. Ona će sada biti analizirana kako bi se
utvrdilo da li ima veze sa ubistvima.
Jedna prostitutka koja i dalje radi na ulicama Ipsviča, rekla je da je treću
žrtvu, Anli Alderton, videla prošlog četvrtka, kako se odvozi u plavom "be-em-veu"
(BMV) mušterije, prenosi britanska štampa.
Lin Perman, čija je 16-godišnja ćerka Natali ubijena 1992, ispričala je "Dejli
miroru" da bi ubistvo njene ćerke moglo da bude povezano sa novim žrtvama.
"Policija je sa mnom kontaktirala. Verujem da bi moglo da postoji nešto
učinjeno telima žena što bi moglo da ih povezuje sa onim što je urađeno sa
Natali", rekla je.
Tinejdžerka je ubijena u Norviču, 80 kilometara severno od Ipsviča, dodaje
list.
Većina prostitutki se, nakon otkrića tela, povukla sa ulica, a stručnjaci
upozoravaju da bi ubica mogao da napadne i druge osobe.
"Ono što bi moglo da predstavlja problem jeste da bi, ako ne pronađe
prostitutke, bilo koju ženu koja je noću na ulici mogao da smatra protitutkom
i da je napadne", kazao je listu "Indipendent" psihijatar Ijan Stiven.
Istraga je pokrenuta nakon što je 2. decembra pronađeno telo 25-godišnje Džeme
Adams, u potoku u blizini Ipsviča. Policija je potom pronašla telo 19-godišnje
Tanje Nikol na istom mestu, 8. decembra.
U nedelju je u šumi nađeno telo 24-godišnje Anli Alderton, a poslednje dve
žrtve su nađene u Levingtonu, istočno od Ipsviča.
|
|
I on je birao prostitutke, ubijao ih, skidao i verovatno držao u garaži pre
nego što bi ih bacio u Temzu ili u šumu.
Policija je imala velikih problema i u hvatanju još jednog serijskog ubice
prostitutki - Pitera Satklifa, zvanog Jorkširski Trbosek, koji je ubijao
1970-tih i početkom 1980-tih. Satklif je, pre nego što je konačnon uhvaćen,
ubio 13 žena, i to uglavnom udarcima čekića ili ubodima noža.
Skoro sve njegove žrtve bile su prostitutke u Bredfordu, Lidsu, Mančesteru i
Hadersfildu. Zbog sporosti policije u hvatanju Satklifa, pokrenuta je i velika
istraga. Osuđen je na 30 godina zatvora.
Tokom 2003. godine Toni Hardi je uhvaćen pošto je ubio tri prostitutke, koje
je prethodno namamio u svoj stan. On je, takođe, dobio nadimak "trbosek".
Denis Nilsen je još jedan serijski ubica, ali je on tokom 1970-tih ubio 15
mladića u severnom Londonu. Otkriven je pošto je vodoinstalater našao u
njegovoj kući ostatke ljudskog tela koji su blokirali odvodne cevi.
Doktor iz Mančestera Harold Šipman osuđen je na 15 godina zatvora zbog
ubistava starijih i srednjovečnih pacijenata u periodu mart 1995. - jul 1998.
godine. "Doktor smrt" verovatno je ubio ukupno 200 ljudi za više od 20 godina
prakse. On je izvršio samoubistvo u zatvoru januara 2004. godine.
Engleska domaćica Rozmeri Vest osuđena je 1995. godine za ubistvo 10 žena i
devojčica, uključujući i ubistvo njene 16 godina stare kćerke, osmogodišnje
pastorke i trudne ljubavnice svog muža.
Žrtve su prvo bile podvrgnute strašnom seksualnom nasilju, sečene u komade i
spaljivane u njenoj kući, koja je postala poznata i kao "Kuća užasa".
Njen muž Fred Rozmeri bio je optužen za ubistvo 12 mladih žena i devojčica, a
počiniio je samoubistvo dok je bio u pritvoru na Novu godinu 1995.
Seksualni psihopata Džon Kristi ubio je svoju ženu i još pet žena, a njihova
tela sakrio u podu i bašti. Obešen je 1953. godine.
Ijan i Majra Hindli zajedno su ubili petoro dece, tokom dvogodišnjeg terora
1960-tih. Osuđeni su na doživotnu kaznu zbog otmice, mučenja, seksualnog
nasilja i ubistava dece.
Najnoviji ubica iz Ipsviča, grada od oko 140.000 stanovnika na istoku Engleske,
kako se nada policija, napravio je svoje prve greške, rečeno je posle pregleda
nađenih tela ubijenih prostitutki.
Međutim, forenzički psiholozi smatraju da ima znakova da ubica "ismeva" celu
policijsku istragu.
Ekspert za seksualne delikte Kit Aškroft kaže da osoba koja je odgovorna za
ubistva, ima "neraščišćene račune" sa policijom Safolka, koja istražuje slučaj.
On navodi da na to ukazuje i činjenica da su sva tela ostavljena na relativno
vidljivom mestima, i to u oblastima gde ima dosta policajaca, što bi moglo da
ukazuje na stav napadača prema policiji. |
| |
| |
|
|
| Pogrešna predviđanja CIA o raspadu
Jugoslavije |
| |
Stejt department, CIA i ostale obaveštajne službe nisu 90-tih godina imali
jasnu sliku zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije i baratali su pogrešnim
obaveštajnim procenama, prističe iz izveštaja tih službi koji su od nedavno
pristupačni javnosti.
Američki novinar Dejvid Bajnder, koji je novembra 1990. u "Njujork tajmsu"
preneo predviđanja CIA-e da će se Jugoslavija ubrzo raspasti, izjavio je za
Bi-Bi-Si (BBC) da veruje da je taj dokument CIA-e završio u nekoj "birokratskoj
rupi".
 Tridesetak izveštaja obaveštajnih službi obuhvaćeno je u publikaciji pod
nazivom "Od nacionalnog komunizma do nacionalnog kolapsa", koji obuhvata
period od 1948. do 1990, objavljene su krajem protekle sedmice u Vašingtonu.
O sadržaju tih izveštaja priređen je 7. decembra u Vašingtonu skup u
organizaciji instituta "Vudrou Vilson" i Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD (NIC).
Bajnder je objasnio da dokument pod šifrom NIE-1590, od 18. oktobra 1990.
godine, sadrži četiri ključne tačke, a da se u prvoj tvrdi da će SFRJ prestati
da funkcioniše 1991. godine, a da će se raspasti godinu dana kasnije.
Druga procena bila je da će Srbija blokirati konfederalizaciju zemlje. Treća -
ispostavilo se i pogrešna - bila je da će doći do albanskog ustanka na Kosovu,
a četvrta da su "ozbiljni međurepublički sukobi malo verovatni, ali da će
raspad biti praćen međunacionalnim sukobima unutar pojedinih republika".
Bajnder je za BBC rekao da su SAD sve do 1991. godine bile za očuvanje
Jugoslavije, ali da je Nemačka (tadašnji kancelar Helmut Kol i šef diplomatije
Hans Ditrih Genšer) sistematski radila protiv konsenzusa postignutog između
tadašnje Evropske zajednice i SAD - da ne treba ishitreno i jednostrano
priznavati proklamovanu nezavisnost jugoslovenskih republika.
"Poslednja procena u ovoj seriji glasi da SAD ne mogu da učine ništa da spreče
raspad Jugoslavije. To i nije bilo toliko neobično, imajući u vidu činjenicu
da je Vašington imao uticaj na saveznom nivou, dok su republike u međuvremenu
uspostavile bliske veze sa zemljama koji su im bili svojevrsni mentori. Nemci
su, da se tako izrazim, izdali ostale", rekao je Bajnder.
Administracija Džordža Buša starijeg je obaveštajnu procenu da je raspad
Jugoslavije neminovan i da će uslediti vrlo brzo, odbacila kao "preteranu".
Miša Gleni, autor knjige o raspadu Jugoslavije, smatra da je "obaveštajna
aljkavost" bila uglavnom posledica činjenice da je Jugoslavija u to vreme bila
potpuno sporedna tema koja nikoga nije posebno interesovala, niti je iko
očekivao da će se pretvoriti u takvu noćnu moru.
Gleni je na skupu u institutu "Vudrou Vilson" rekao da Balkan nije bio ni
blizu vrha spoljnopolitičkih prioriteta tadašnje američke administracije, jer
je to bilo vreme prvog zalivskog rata, ujedinjenja Nemačke i raspada
Sovjetskog Saveza.
Cilj objavljivanja dokumenata o Jugoslaviji i diskusija o njihovom sadržaju
trebalo bi da pomogne da se u budućnosti slične greške svedu na minimum. |
| |
| |
|
|
| Mladi Slovenci će opet u Beograd na doček |
| |
Sudeći prema rezervacijama za novogodišnji doček u najluksuznijim hotelima,
Slovenci su već rešili gde će provesti "najluđu noć".
 Najnoviji luksuzni hotel "Domino" u Ljubljani, i pored cene od 160 evra za
doček po osobi, više nema ni jedno slobodno mesto. Isto je i u hotelu "Lev", u
kojem je cena dočeka nešto niža - "samo" 115 evra.
Ni "Grand hotel Palas" u Portorožu ne zaostaje za ljubljanskim hotelima, ni
cenom, ni ponudom. U njemu će za 130 evra po osobi, najbrojniji gosti biti iz
susedne Italije.
U zimski turistički centar Kranjska Gora stižu Rusi i Ukrajinci, za koje će
posebno biti organizovana i proslava Božića po starom, Julijanskom kalendaru.
Prelaz iz stare u novu godinu najviše će koštati goste Kristalne dvorane
banjskog odmarališta Rogaška Slatine, gde će novogodišnja večera koštati 170
evra.
Ni za ljude sa nešto plićim džepom neće nedostajati zabave i bogate trpeze. U
svim gradovima i gradićima na raspolaganju su im tradicionalne slovenačke
gostilne i restorani, u kojima su i cene znatno niže.
U Ljubljani i drugim gradovima, na tgovima i ulicama već postavljaju bine za
orgesktre, šankove i roštilj.
I tako, sve do ponoći kada će prazničnim svetlećim lampicama i nakitom, te
božićnim jelkama ukrašene gradske ulice i trgovi dodatno biti obasjani
novogodišnjim vatrometima.
A od ponoći sve će se moći plaćati i u novoj slovenačkoj valuti - evru. Sa
starom godinom u istoriju odlazi i prva slovenačka valuta tolar.
Ne mali broj Slovenaca odlučiće da Novu godinu dočeka u inostranstvu.
Mnogobrojne turističke agencije oglašavaju odlazak u poznate turističke centre
na svim kontinentima.
Najveći broj Slovenaca pohrliće ipak na najbliže omiljene destinacije - u
Beograd i Novi Sad, i u Sarajevo.
"Dobar glas se daleko čuje", a njega su proteklih godina prenosile na hiljade,
posebno mladih Slovenaca koji su se upravo u tim gradovima nezaboravno proveli.
Zato će mnogi i ove godine sesti autobusima otputovati u te gradove, bez
bojazni da će im neko zameriti zbog "jugonostalgije", jer o životu u bivšoj
zajedničkoj državi najveći broj njih zna samo iz priča svojih roditelja.
Dosetljive turističke agencije objavile su i dodatnu ponudu - doček "Srpske
Nove godine" u Beogradu ili Novom Sadu. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
|
| Kosovo živi dokaz nesposobnosti UN |
| |
Kosovo je živi dokaz nesposobnosti UN da reše probleme, ocenio je generalni
direktor Centra za globalni ekonomski razvoj Ričard Ran u tekstu za "Vašington
tajms".
Ran navodi da su UN, umesto da reše pitanje konačnog statusa, izgrade
infrastrukturu, eliminišu korupciju i prebace ovlašćenja kosovskim
institucijama, potrošile 25 puta više vremena i imaju 50 puta više mirovnih
snaga nego u Avganistanu, a problemi i dalje postoje.
 Ran navodi i da se, zbog suprotstavljenih stavova Beograda i Prištine o
nezavisnosti Kosova, neuspehu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da
približi dve strane, kao i podeljenosti samog Saveta bezbednosti koji će
morati da odobri njegov plan, "zbrka nastavlja".
"Kosovo je bukvalno preplavljeno savetnicima iz UN, EU, SAD i drugih
donatorskih i međunarodnih organizacija. Neka ministarstva u kosovskoj vladi
imaju više savetnika nego osoblja, a osoblje ne može ništa da uradi jer većinu
vremena provode sa savetnicima", navodi Ran.
"Nekoliko savetnika na Kosovo gleda kao na doživotni posao i ne želi da brzo
prenese znanje i ode. Amerikanci su možda najviše posvećeni misiji, ali su
frustrirani beskonačnim bavljenjem sa birokratijom UN", dodaje on.
Ran je naveo i da su UN godinama zazirale od donošenja odluka iz straha da će
biti kritikovane, što je rezultiralo daljim odlaganjem odluka naročito u
oblasti privatizacije i ekonomije.
"Kao rezultat toga, ekonomija u najvećoj meri zavisi od državljana Kosova koji
rade u inostranstvu i donacija i radnih mesta koje su otvorile međunarodne
organizacije i strane misije. Međunarodni donatori i savetničke organizacije
zaposlili su najobrazovanije lokalce, često uz visoke plate, tako da je
privatni sektor ostao bez talenta", dodao je on.
Ran navodi da se zapad, na naročito SAD, plaši da će nezavisno Kosovo postati
radikalna muslimanska država i dodaje da to nije istina jer se građani Kosova
"oblače, ponašaju i sebe vide kao prosečne Evropljane, što i jesu".
"Kosovo još ima vrlo realnu šansu da postane izuzetno uspešno sa ekonomijom
koja se brzo razvija, ali isto tako lako može da sklizne u haos, naročito ako
međunarodna zajednica ne počne odlučnije i mudrije da dela nego do sada",
zaključio je Ran. |
| |
| |
|
|
| Od Gulaga do ogromnog nafnog polja |
| |
U Sibir se u Staljinovo vreme nije išlo dobrovoljno kao sada, kada timovi
naftaša na 12 istraživačkih polja iz zamrznute zemlje vade naftu.
Njihov cilj je da pomognu da se realizuje strategija ruskog predsednika
Vladimira Putina da Rusija smanji zavisnost od evropskih naftnih tržišta.
Naime, nafta iz Vankora ići će na istok, kroz novi naftovod do Kine i Pacifika.
 Polje Vankor, u hladnoj sibirskoj tundri, ima obnovljive rezerve nafte od 2,5
milijardi barela, dovoljno da se u narednim decenijama snabdevaju azijske
zemlje koje uživaju u ekonomskom bumu.
Ruskim vlastima Sibir je dugo služio da tamo progone neprijatelje. Čak je i
Staljin bio izgnan u selo Kurejka, u blizini Vankora, početkom prošlog veka,
kada se borio protiv carske vlasti. Kasnije je tamo slao svoje
neistomišljenike, u radne logore.
Naftaši danas u toj hladnoći i osami žive mnogo bolje - mesec dana rade, mesec
odmaraju. Više puta na dan menjaju jedan drugog na bušotinama jer napolju
temperatura, i pre prave zime, pada na minus 42 stepena Celzijusa.
Radeći najčešće pod veštačkim svetlom, zato što ih arktičko sunce obasjava
samo par sati dnevno, naftaši se nadaju da će pumpanje prve količine početi u
avgustu 2008. Maksimum proizvodnje od 660.000 barela na dan očekuje se u 2014.
Tolika proizvodnja pokriva desetinu prošlogodišnje kineske potrošnje nafte ili
nešto više od tri odsto američke.
Prvi rezultati istraživanja nafte u Vankoru su više nego optimistički -
procenjene rezerve su gotovo utrostručene, na 2,5 milijardi barela sa
prvobitnih 912,5 miliona, a napredna tehnologija za bušenje trebalo bi da
pridoda još 474,5 miliona.
Direktor VankorNjefta, dela državne naftne kompanije Rosnjeft, Jevgenij Popov
kaže za Rojters da je plan da se, kako proizvodnja bude rasla, deo sirove
nafte transportuje železnicom do obale Pacifika za isporuku u Japan, Južnu
Koreju i na druga azijska tržišta.
Pre toga Rosnjeft mora da se pozabavi naftovodom koji treba da bude završen do
kraja 2008. Najveći deo 540 kilometara dugog naftovoda iz Vankora ići će iznad
zemlje zato što mu je gotovo svuda na putu večito smrznuta zemlja.
Rosnjeft u ovom slučaju ne brinu ni lopovi - "Ko će da dira naftovod? Ovde
niko ne živi osim medveda i jelena", kaže glavni inženjer Aleksandar Nazarenko.
Vankor leži severno od Krasnojarskog regiona a najbliži grad mu je, na 140
kilometara, Igarka sa oko 7.000 stanovnika. Broj se postepeno smanjuje jer ga
stanovnici napuštaju u okviru programa raseljavanja.
U Rosnjeftu "migracija" ide na drugu stranu - velike plate privlače radnike iz
cele Rusije i Popov očekuje da ih na proleće u Vankoru bude još 1.200.
Inženjer na bušotini zarađuje 80.000 rubalja (oko 3.000 dolara) u poređenju sa
11.000 rubalja, kolika je prosečna plata u Rusiji.
Rosnjfet je za rad na bušotinama angažovao međunarodne kompanije, uključujući
kanadski SNC Lavalin koji je za svoje radnike nabavio 25 prikolica za
stanovanje opremljenih čak i saunom. |
| |
| |
|
|
| Rast antiamerikanizma u svetu i pad turizma u
SAD |
| |
U Sjedinjenim Američkim Državama je sve manje stranih turista, što zbog
komplikovane procedure dobijanja viza, što zbog pojačanih mera bezbednosti
uvedenih posle terorističkih napada 11. septem-bra 2001.
U proteklih pet godina u SAD je broj prekookeanskih posetilaca opao za 17
odsto, a broj poslovnih putovanja u Ameriku za 10 odsto.
 Stranci u SAD ulaze u atmosferi straha i frustracija, navodi Rojters. To je
potvrdilo i istraživanje među stranim turistima koji su priznali da se više
plaše američkih imigracionih službenika nego terorizma ili kriminala.
Prema tom istraživanju koje je urađeno među turistima iz 16 zemalja, SAD su
rangirane kao najmanje prijateljski razpoložena zemlja prema stranim
posetiocima.
Vlada je početkom ove godine najavila mere kako bi kod stranaca stvorila
utisak da su dobrodošli, a da to ne ugrožava bezbednost zemlje. To, međutim,
sporo napreduje.
Kako sada stvari stoje, zahtev za američku vizu podrazumeva sate u dugačkim
redovima ispred ambasada koje podsećaju na tvrđave. Kada uspeju da predaju
papire, Brazilci recimo čekaju na vizu 101 dan.
Strogi imigracioni službenici na američkim aerodromima takođe često izazivaju
strah.
Američka turistička industrija sa zabrinutošću gleda na rast anti-američkog
razpoloženja širom sveta i pad broja stranih posetilaca.
Od 11. septembra, kažu turistički radnici, vlada pokazuje tendenciju da sve
strance tretira kao potencijalnu pretnju što pokazuje i provera svakog ko hoće
da uđe u SAD.
"Ceo postupak mora da bude efikasniji i više prijateljski. Moramo ljudima da
pokažemo da su dobrodošli, da prvi utisak na našim granicama bude
gostoprimstvo i prijateljstvo", kaže jedan turistički zvaničnik.
Prošle godine SAD je, ne računajući Meksikance i Kanađane, posetilo 50 miliona
turista. Prema zvaničnim statističkim podacima, udeo SAD u svetskom turizmu je
sa 7,4 opao na šest odsto prošle godine.
Povećanje tog udela za samo jedan procenat značilo bi dodatnih 7,5 miliona
posetilaca, oko 12 miliona dolara dodatnog prihoda, 150.000 novih radnih mesta
i dodatni poreski prihod od 2,1 milion dolara.
Više posetilaca bi, kažu stručnjaci, doprinelo i smanjivanju anti-američkog
raspoloženja koje je prema istraživanjima, nezapamćeno visoko. Poznato je da
stranci koji su posetili SAD imaju pozitivniji stav od onih koji nikada nisu
bili u Americi.
Uprkos svim teškoćama, SAD na trećem mestu svetskih "top destinacija", posle
Španije i Francuske. |
| |
| |
|
| |
|
|
