|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1083, 15. decembar 2006.
| Radnici KAP-a protiv kapitalizma i Rusa |
| |
Štrajk u Kombinatu aluminijuma u Podgorici (KAP) je završen, ali je u nekim
elementima nagovijestio mogućnost šire pobune protiv kapitalizma u Crnoj Gori.
Šta se sve tu događalo...
Štrajkački odbor je pozvao sve zaposlene u KAP-u i njihove porodice da "ostvare
jedinstvo u borbi protiv kapitala koji poznaje samo interes profita".
 Ovo je prvi put u Crnoj Gori da se apeluje na "jedinstvo" i da se kao glavni
razlog štrajka navode kapital i interes profita. Štrajkovi poslednjih godina
bili su uglavnom motivisani nezadovoljstvom odlukama uprava fabrika i
privatizacijom pojedinih kompanja. Opozicioni političari, doduše, vrlo često
kritikuju "crnogorsku ekonomsku školu", koju neki krste kao "neoliberalizam".
Ponekad i kao "bezdušni kapitalizam".
Da se u Kombinatu aluminijuma dogodilo nešto novo, ne samo među nezadovoljnim
radnicima, već i na drugoj strani - u upravi, ili među samim vlasnicima
kapitala i profita, potvrdilo je i to što je naspram štrajkača postavljeno
privatno obezbjeđenje.
Radicima je određeno samo jedno mjesto u fabričkom krugu gdje mogu da se
okupljanju i protestuju, a da ne bi šetali ili da im ne bi palo na pamet da
uđu u upravnu zgradu KAP-a, pobrinuli su se ljudi u crnim uniformama, pod
punom opremom i sa gas maskama i pendrecima.
Pobuna u KAP-u je i prva sa "antiruskom" dimenzijom. Radnici su uzvikivali "Ruska
mafijo, izlazi napolje", "Lopovi" i "Ovo je naše". Vlasnik KAP-a je ruska of
šor-kompanija "Salomon", sa sjedištem na Kipru.
Vjekovni mit o "majci Rusiji" u Crnoj Gori, kao da počinje da se topi, ne samo
zbog nezadovoljstva ruskim gazdama, za koje oni koji za njih rade, pričaju da
su "veoma teški". Crnogorci počinju sumnjičavo da gledaju na Ruse koji, kažu,
u hordama obilaze gradove i priobalna sela na Crnogorskom primorju i kupuju
kuće i zemljište, ne pitajući za cijenu.
Rusi su počeli da "nadiru" i u unutrašnjost Crne Gore. Mnogi koji su davno
napustili sela u planinskim zabitima nadaju se da će se sreća i njima
osmjehnuti, da će im doći neki Rus sa "džakom" novca i kupiti njihovu đedovinu
i očevinu.
Predsjednik opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević nedavno je, u
razgovoru sa funkcionerom austrijskog Ministarstva inostranih poslova Hansom
Poriasom, od Austrije zatražio da Crnoj Gori pomogne da u nju dolazi "čisti
kapital respektabilnih kompanija".
Prema ocjeni Medojevića, crnogorski prostor je sada "zapljusnut špekulativnim
kapitalom sumnjivog porijekla koji dolazi sa egzotičnih adresa".
U Crnoj Gori se "vrzmaju" razni vlasnici, prema opozicionim ocjenama, "prljavog
kapitala" koji kupuju fabrike, zemlju, dijelove jadranske obale... Navodno,
Crna Gora je postala velika "perionica" ruskog kapitala.
Radnici KAP-a, svojim zahtjevima, su izgleda pokušali da u toj "perionici" bar
"očiste" sopstvenu savjest. Da sami ne budu "perači".
Štrajkački odbor Kombinata odbio je ponudu poslodavca za povećanje plata od
osam odsto u sledećoj godini. Štrajkači su saopštili da je povećanje od 15
odsto prag ispod kojeg neće ići.
Na kraju je potpisan sporazum Uprave KAP-a i Štrajkačkog odbora o povećanju
plata za 10 odsto od 1. januara 2007. godine. Dogovoreno je, takođe, da rast
plata prati inflaciona kretanja u Crnoj Gori.
Štrajk u KAP-u počeo je u utorak, 5. decembra. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
| |
| Ruski generalni konzulat u Podgorici
pretvoren u ambasadu |
| |
Ruski premijer Mihail Fradkov potpisao je odluku o pretvaranju Generalnog
konzu-lata Rusije u Podgorici u Ambasadu Ruske Federacije u Crnoj Gori.
Kako je saopštila ruska vlada, Fradkov je zatražio od Ministarstva spoljnih
poslova Rusije da o tome održi potrebne konsultacije sa odgovarajućim organima
u Crnoj Gori.
Tom Ministarstvu je, takođe, naloženo da odredi broj saradnika u budućoj
ambasadi.
Rusija je odluku o otvaranju generalnog Konzulata u Crnoj Gori donela u maju
1998. godine, a otvoren je u januaru 2001. Rusija je priznala nezavisnost Crne
Gore nakon referenduma, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin i naložio da
se konzulat pretvori u ambasadu. |
| |
| |
|
| |
| Zastupnici porodica deportovanih traže od
države poravnanje |
| |
Zastupnici porodica bosanskih Muslimana deportovanih 1992. godine iz Crne Gore
zatražili su od crnogorskog premijera Željka Šturanovića poravnanje u tom
slučaju.
Ranije je 36 porodica bosanskih Muslimana koji su 1992. godine deportovani u
Republiku Srpsku i kasnije ubijeni, tužilo Crnu Goru i njenu policiju,
zahtevajući višemilionsku odštetu.
 Advokatska kancelarija Prelević ocenila je da će žalbeni postupak i ponovna
suđenja dovesti do "produžetka trauma oštećenih porodica, a moguće je i da
neke ne dožive okončanje postupka".
"Nada tužilaca da će Crna Gora, posle 14 godina od ratnog zločina, pružiti
izvinjenje i zadovoljenje žrtvama, poljuljana je i nedavnim istupom državnog
tužilaštva u kome se pored nedoličnog pritiska na sud, negiralo i
relativizovalo, ne samo pravo tužilaca na naknadu štete nego čak i postojanje
samog zločina", konstatuje se u pismu.
Crnogorska policija je tokom 1992. godine, na zahtev tadašnjih vlasti
Republike Srpske, uhapsila i vojsci bosanskih Srba izručila 83
bosansko-hercegovačkih izbeglica.
Većina od njih su posle deportacije ubijeni. Tela mnogih od njih još nisu
pronađena, a samo šestorica su preživela logor Foča u koji su deportovani.
Pred Osnovnim sudom u Podgorici pre dve godine je počelo suđenje za naknadu
štete porodicama 36 deportovanih bosanskih Muslimana i do sada je doneto sedam
presuda od kojih je za njih šest delimično uvažen tužzbeni zahtev, dok je u
jednoj u potpunosti odbijen, ukazuje advokatska kancelarija Prelević.
Zastupnik porodica deportovanih u pismu Šturanoviću ukazuje da je u šest
presuda utvrđena odgovornost Crne Gore i njenih službenika koji su "bez
pravnog osnova" uhapsili izbeglice iz BiH i "izručili ih njima neprijateljskoj
vojsci u svojstvu ratnih zarobljenika".
Crnogorski državno tužilaštvo pred Višim sudom u Podgorici vodi istragu protiv
policijskih službenika u vreme deportacije, koju je, po njihovom svedočenju,
naredio tadašnji ministar policije Pavle Bulatović.
Izručenje su, po tim svedočenjima, tražile vlasti Republike Srpske, jer se
izbegli u Crnu Goru nisu odazvali pozivu za mobilizaciju.
Oni, takođe, tvrde da je Bulatovićeva naredba "proistekla iz političke volje i
naredbe tadašnjeg državnog vrha Crne Gore" .
Predsednik Crne Gore u vreme deportacije bio je Momir Bulativić, a premijer
Milo Đukanović. |
| |
| |
|
| |
| Šibenska policija pravoslavnoj crkvi vratila
ukradene ikone |
| |
Šibensko-kninska policija saopštila je da je pronašla pet od ukupno osamnaest
ikona iz 18. veka koje su 27. marta 2002. ukradene iz pravoslavne crkve svetog
Nikole u zaseoku Bezbradice kod Kistanja.
Šef Šibensko-kninske policijske uprave Branko Peran je na konferenciji za
novinare u Kninu rekao da je kao prvoosumnjičeni za krađu uhapšen 41-godišnji
hrvatski državljanin rođen u Zagrebu, koji je bio prijavljen na adresi u
opštini Promina.
Peran je rekao da je počinilac krađe uhapšen još početkom novembra, ali da
zbog interesa istrage i mera preduzetih kako bi se pronašli ostali ukradeni
predmeti, policija nije želela da izlazi u javnost sa tim informacijama.
Dosadašnjom kriminalističkom obradom utvrđeno je da je 41-godišnjak, čiji
identitet policija ne navodi, ikone sakrivao neko vreme u svojoj porodičnoj
kući, a kasnije kod rođaka u Zagrebu.
Početkom ove godine, u pokušaju da proda ukradene ikone, pet je predao svojim
prijateljima, 61-godišnjaku i 51-godišnjaku iz Kistanja, protiv kojih je
policija takođe podnela krivične prijave zbog prikrivanja krađe.
Jedna pronađena ikona predata je krajem oktobra ove godine jereju crkve
svetoga Nikole Miloradu Đekanoviću, a ostale četiri ikone, rad nepoznatog
autora iz 18. veka, Peran je danas predao kninskom parohu Vladimiru
Vukosavljeviću.
Peran je takođe na konferenciji za novinare potvrdio da policija nastavlja
intenzivnu istragu kako bi pronašla i ostale ukradene ikone. |
| |
| |
|
| |
| U SAD uhapšeno 26, a ne 19 bosanskih Srba |
| |
Američke vlasti uhapsile su 26, a ne 19 bivših pripadnika Vojske RS, kako se
prvobitno verovalo, zbog davanja lažnih podataka po ulasku u SAD, rečeno je
novinarima u Ministarstvu inostranih poslova BiH.
Vlastima u BiH do sada je zvanično potvrđeno samo jedno hapšenje u američkoj
saveznoj državi Viskonsin, dok su porodice trojice Srba iz države Ilinois
konzulatu BiH u Čikagu prijavile da su ih američke imigracione vlasti uhapsile
pod istim optužbama.
"Raspolažemo nezvaničnim podacima da su u Severnoj Karolini uhapšena još
četvorica, a na Floridi 18 Srba", rekao je novinarima portparol MIP-a BiH
Nebojša Regoje.
Prema izveštajima američkih medija, svi uhapšeni su bivši pripadnici Vojske RS
koji se dovode u vezu s masakrom u Srebrenici 1995. godine.
Njihovo hapšenje navodno se zasniva na spisku pripadnika vojske i policije RS
čije su jedinice bile angažovane na području Srebrenice u julu 1995. godine, a
koji je sačinila Komisija za istraživanje srebreničkih dešavanja.
U američkoj ambasadi u Sarajevu agenciji Beta je rečeno da su oni upoznati s
medijskim izveštajima o hapšenjima državljana BiH u SAD, ali da ne mogu da
komentarišu taj slučaj. |
| |
| |
|
| |
| Nove mere bezbednosti na hrvatskim
aerodromima |
| |
Na hrvatskim aerodromima danas će biti uvedene nove mere bezbednosti koje se
odnose na unošenje tečnosti u ručnom prtljagu u avione na domaćim i
međunarodnim letovima.
Prema novim propisima, sva tečnost koja se unosi u avion mora biti raspoređena
u bočice, sprejeve i tube ne veće od jednog decilitra, koje moraju stati u
plastičnu vrećicu zapremine do jednog litra, saopštila je hrvatska
aviokompanija "Kroacija erlajns". Ista pravila su već uvele zemlje članice
Evropske unije, kao i Norveška, Švajcarska i Island, a pravilnici su stupili
na snagu 6. novembra. |
| |
| |
|
| |
| Nikola Andrun osuđen na 13 godina zatvora za
ratni zločin |
| |
Pred odeljenjem za ratne zločine Suda BiH je na 13 godina zatvora osuđen
Nikola Andrun koji se tereti za ratni zločin nad civilima. Andrun je osuđen po
sedam tačaka optužnice.
Sud je utvrdio da je Andrun u drugoj polovini 1993. godine u vreme sukoba
između HVO i Armije BiH u svojstvu zamenika upravnika logora "Gabela" u
opštini Čapljina postupao suprotno ženevskim konvencijama.
Prema optužnici, Andrun je jednog zatvorenika izveo iz logora "Gabela", nakon
čega se taj zatvorenik više nikada nije vratio. Njegovi posmrtni ostaci
ekshumirani su 1996. godine. Utvrđeno je da je smrt zarobljenika nastupila
nasilnim putem. Andrun je isto učinio sa još nekoliko zatvorenika, čija su
tela nađena posle rata u BiH.
On je, kako se navodi, u septembru 1993. godine zajedno sa još dve osobe mučio
i tukao jednog zatvorenika dok se zatvorenik nije onesvestio. Andrun je,
navodi se, i početkom oktobra 1993. godine zajedno sa jednim islednikom izveo
jednog zatvorenika iz logora "Gabela" i odveo ga u policijsku stanicu u
Čapljini gde su ga tukli celu noć.
Između jula i septembra 1993. godine, kako se navodi, Andrun je bio prisutan
tokom zlostavljanja zatvorenika kao posmatrač ili je i sam učestvovao u
mučenju.
Nikola Andrun je u avgustu i septembru 1993. godine zajedno sa upravnikom
logora "Gabela" sklonio grupu zatvorenika Bošnjaka u logor "Silos" kod
Čapljine kako bi sprečio radnike Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da ih
evidentiraju. |
| |
| |
|
| |
| Formirati upravna telaza tražienje svih
nestalih u BiH |
| |
Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP) pozdravila je odluku Saveta
ministara Bosne i Hercegovine da imenuje tri člana u Nadzorni odbor Instituta
za nestale osobe zemlje (INO).
ICMP je saopštila da je ovo pozitivan korak u procesu obrazovanja upravnih
tela INO -a, ali i ukazala da on time nije završen.
Na osnovu zahteva koje su prošle sedmice iznela udruženja porodica nestalih
osoba, ICMP poziva Savet ministara da na sledećoj sednici okonča ovaj proces
imenovanjem članova i u Upravni odbor INO-a.
Savet ministara bi time okončao imenovanje upravnih tela INO-a što bi
omogućilo da ta institucija postane operativna.
INO je institucija na državnom nivou koja će tražiti sve nestale u Bosni i
Hercegovini bez obzira na njihovo nacionalno, etničko ili versko poreklo. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
