|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1083, 15. decembar 2006.
| Evropskim skijaškim centrima preti otapanje |
| |
Globalno otopljavanje bi moglo da ugrozi evropske skijaške centre u nerednim
decenijama, naročito one koji leže na manjim visinama, saopštila je danas
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
"Od ispitanih zemalja, Nemačka je u najvećoj opasnosti," kaže OECD u
saopštenju. Austrija i Italija su sledeći, a za njima su Francuska i
Švajcarska.
Banke u Švajcarskoj već odbijaju da pozajmljuju novac skijaškim centrima na
visini ispod 1.500 metara. "Neki od manjih operatera su već prestali da rade,"
navodi iveštaj.
Alpska skijališta prolaze kroz najtoplije vreme za poslednjih 1.300 godina,
kažu klimatolozi. Stručnjaci misle da su blage zime možda samo hir prirode,
ali mnogi to dovode u vezu za gasovima koji izazivaju učinak staklene bašte.
OECD kaže da radi na prvoj sistematskoj studiji alpskog regiona koja pokriva
666 skijališta. Oko 90 odsto od 666 padina ima dovoljno snega za prihvatljiv
period svake godine, odnosno 100 dana ili više, kaže pariska organizacija.
Povećanje temerature od jednog stepena Celzijusa smanjiće broj centara sa
pristojim snežnim pokrivačem na 500. Ta promena će se verovatno zbiti do
2020-2025. godine, procenjuju meterolozi.
Otopljenje od dva stepena svešće broj padina pod snegom na 400, što bi moglo
da se desi do 2050. godine, dok bi povećanje od četiri stepena skresalo broj
skijališta na 200.
Turizam u Alpima je ključni deo ekonomije alpskih džava, kaže OECD. Reč je o
60 do 80 miliona turista i nekih 160 miliona "skijaških dana" u Francuskoj,
Austiji, Švajcarskoj i Nemačkoj svake godine. |
| |
| |
|
| |
| Nove, jedinstvene saobraćajne registracije
Evropske Unije |
| |
Oko 110 različitih tipova saobraćajnih registracija koje se trenutno koriste u
Evropskoj uniji biće, na osnovu novih regulativa koje su danas usvojene u
Evropskom parlamentu, zamenjene jedinstvenom EU registracijom.
Više od 200 miliona Evropljana koji trenutno imaju različite registracije za
svoja vozila, moći će da dobiju novu registraciju koja će važiti do 15 godina.
Dozvole za kamione i autobuse važiće pet godina.
Vlade će početi sa izdavanjem EU registracija 2012. godine i imaće vremena do
2032. da zameni sve postojeće registracije.
Postojaće i baza podataka o konzumiranju alkohola, narkotika, prekoračenjima
brzine i drugim prekršajima, tako da dozvola koja je oduzeta u jednoj zemlji
neće moći da se dobije u drugoj. |
| |
| |
|
| |
| Novi generalni sekretar UN položio zakletvu |
| |
Južnokorejski diplomata Ban Ki-Mun položio je danas zakletvu kao osmi
generalni sekretar UN i obećao da će predvoditi "dinamične i odvažne" UN kada
preuzme dužnost 1. januara 2007. godine.
Službenu zakletvu Ban Ki-Mun (62) je položio na Generalnoj skupštini UN, koja
je odala priznanje odlazećem generalnom sekretaru Kofi Ananu, čiji se drugi
petogodišnji mandat završava 31. decembra.
"Jačajući tri stuba naših Ujedinjenih nacija - bezbednost, razvoj i ljudska
prava - možemo izgraditi miroljubiviji, uspešniji i pravičniji svet za sledeće
generacija", rekao je Ban delegatima Generalne skupštine UN i gostima.
Ban je najavio da će mu osnovi prioritet biti ponovno uspostavljanje poverenja
u organizaciju UN i dodao da će nastojati da deluje kao "graditelj mostova".
On je istakao da su potrebne "dinamične i odvažne" UN, a ne "pasivne i
plašljive".
Za vreme Ananovog predsednikovanja delovanje UN je umrljano korupcijom i lošim
rukovođenjem u 64 milijarde dolara vrednom projektu "Nafta za hranu za Irak".
Tokom zakletve, Ban je obećao da "neće tražiti ili primati instrukcije" od
vlada ili drugih autoriteta izvan UN.
Bana, bivšeg ministra spoljnih poslova Južne Koreje, izabrao je Saveta
bezbednosti UN u oktobru, a potom je njegovo imenovanje odobrila Generalna
skupština UN.
Diplomate u UN su odale priznanje Kofi Ananu i pohvalile njegove "hrabre
inicijative" da se smanji siromaštvo, promoviše mir i bezbednost, kao i napor
da započne reformu UN.
U oproštajnom govoru, Anan je rekao da "uprkos mnogim poteškoćama i nekim
neuspesima, u prošloj deceniji smo postigli mnogo toga na šta sam ponosan". |
| |
| |
|
| |
| Denis Kučinić ponovo u trci za Belu kuću |
| |
Demokratski kongresmen hrvatskog porekla Denis Kučinić, na
slici dole, objavio je u svom
rodnom Klivlendu da će se ponovo uključiti u trku za predsednika SAD.
To će biti njegov drugi pokušaj dobijanja predsedničke nominacije Demokratske
stranke nakon 2004. godine, kada nije uspeo, ali je svojom antiratnom
retorikom, koju je iskazao i 1999. kao najistaknutiji američki političar
protivnik natoovskog bombardovanja SR Jugoslavije, privukao dosta novih
pristalica, posebno među mladima.
 "Objavljujem svoju kandidaturu za predsednika SAD s namerom da okupim američki
narod radi prekida patnji još više američkih porodica, okončanja tragedije u
Iraku i popravljanja ugleda Amerike u svetu", rekao je Kučinić u utorak
okupljenim pristalicama.
Kučinić (60) se još od 2003. godine, kako navodi Hina, protivi ratu u Iraku i
poziva na povlačenje američkih snaga. "Mi imamo pravo da se branimo, ali su
naši čelnici pomešali odbranu s napadom", rekao je u Klivlendu.
Nepokoleban neuspehom u prethodnoj predsedničkoj trci, kada je na Demokratskoj
konvenciji dobio glasove samo 70 od 2.162 delegata, Kučinić je sada uveren u
svoju pobedu: "Kada američki narod čuje ovaj jasan poziv, uveren sam da će
tražiti čelnika koji će sprovesti novi kurs u Iraku".
On je kritikovao i vođstvo Demokratske stranke zbog sve opreznijeg odnosa
prema ratu nakon prošlomesečnih izbora za Kongres, koje su dobili upravo
protiveći mu se.
"Demokrati su osvojili vlast u Kongresu zbog raširenog nezadovoljstva birača
ratom u Iraku. Umesto da uzimaju u obzir tu zabrinutost i odgovore snažnom i
trenutnom promenom politike, demokratsko vođstvo Kongresa je čini se sklono da
finansira nastavljanje rata", upozorio je Kučinić.
Njegovo učešće u kampanji zaoštriće raspravu o ratu među demokratima, ocenjuju
politički analitičari, a on sam upozorava kako bi sudbina Demokratske stranke
mogla zavisiti od toga kako će odgovoriti na želju Amerikanaca da svoje
vojnike dovedu kući.
Kučinić je rođen 1946. u Klivlendu, kao prvo od sedmoro dece Franka i
Virdžinije Kučinić. Hrvatsko poreklo vuče od dede po ocu.
Na političku pozornicu stupio je 1977. kada je izabran za gradonačelnika
Klivlenda, postavši kao 31-godišnjak najmlađi gradonačelnik jednog od velikih
gradova u SAD.
Prošlog meseca je sa 66 odsto glasova osvojio šesti dvogodišnji mandat u
Kongresu. U Klivlendu je poznat kao neumorni zastupnik socijalnih i ekonomskih
interesa sugrađana, a trenutno vodi borbu za spas čeličana u tom gradu i
očuvanje hiljade radnih mesta.
Kučinić se u Kongresu isticao zalaganjem za zdravstvenu zaštitu za sve građane,
punu zaposlenost, besplatno školovanje, javne fakultete....
Takođe je zagovarao američko pristupanje Sporazumu iz Kjota, Međunarodnom
krivičnom sudu, konvencijama o hemijskom i biološkom oružju i drugim
međunarodnim sporazumima.
U skladu sa svojom pacifističkom politikom predlagao je i osnivanje američkog
Ministarstva za mir. Godine 2003. Denis Kučinić dobio je Gandijevu nagradu. |
| |
| |
|
| |
| Zbog seks afere poslanik izbačen iz stranke |
| |
Lider poljskih populista i potpredsednik vlade Andžej Leper izbacio je, zbog
seks afere, iz stranke glavnog aktera skandala, poslanika Stanjislava
Ližvinjskog.
Seks afera koja je prošle nedelje zamalo dovela do prevremenih izbora počela
je optužbom Anete Kravčik, bivše sefice poslaničke kancelarije Ližvinjskog, da
je da bi dobila i zadržala taj posao morala da spava sa poslanikom ali i
liderom Samoodbrane Leperom. "Bićemo apsolutno rigorozni", rekao je Leper na
vanrednoj konferenciji za novinare i obavestio javnost da je Ližvinjskog
neopozivo izbacio iz Samoodbrane, prenela je poljska agencija elektronskih
medija IAR.
Leper je takođe pozvao Ližvinjskog da se odrekne i poslaničkog mandata.
Samoodbrana je time reagovala na nezvanične informacije iz istrage da će
tužilaštvo podići optužnicu protiv Ližvinjskog za seksualno ucenjivanje i na
sve veći broj žena i svedoka koji tvrde da je sistem "posao za seks" bio u
Samoodbrani uobičajena praksa.
Više od 70 odsto Poljaka, prema poslednjim anketama, smatra da je karijera
preko kreveta i ucenjivanje takve vrste široko rasprostranjeno i u firmama.
"Učinićemo sve da promenimo tu lošu sliku kakvu su o Samoodbrani stvorili
mediji pišući o aferi", rekao je Leper i najavio da će njegova stranka
insistirati da se seksualno iskorišćavanje i napastvovanje kažnjava što
oštrije, najmanje pet godina i na isti period zabranom javne delatnosti.
Premijer Jaroslav Kačinjski, kada je prošle nedelje izbila afera, najavio je
da će Andžej Leper, ako protiv njega bude podignuta optužnica za seksualno
iskorišćavanje mladih žena u Samoodbrani. morati da ode iz vlade. |
| |
| |
|
| |
| Virus ebola ubio četvrtinu gorila u svetu |
| |
Virus ebola mogući je uzrok smrti više od 5.000 gorila u zapadnoj Africi, što
bi te životinje moglo da dovede do istrebljenja ako ljudi nastave da ih love.
Međunarodni tim stručnjaka objavio je u najnovijem izdanju žurnala "Sajens" da
se virus širi od jedne do druge grupe gorila i to verovatno brže nego među
ljudima.
 Procenjuje se da je ebola u poslednjih 12 godina ubila četrvtinu svih gorila u
svetu.
"Soj ebole zvani Zair ubio je do sada oko 5.000 gorila i to samo u oblasti u
kojoj smo mi vršili istraživanje", rekla je agenciji Rojters Magdalena Bermeho,
stručnjak za primate univerziteta u Barseloni.
Istraživanje je vršeno u okviru Programa za očuvanje i racionalno korišćenje
šumskih ekosistema u centralnoj Africi.
Ebola, virus otkriven 1976. godine, izaziva hemoragičnu groznicu a bolest
ubija između 50 i 90 odsto zaraženih. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa
krvlju, organima ili drugim telesnim tečnostima.
Ne postoji lek, niti pouzdana terapija, iako nekoliko grupa stručnjaka radi na
pronalaženju vakcina.
Prirodni nosilac virusa do sada nije otkriven, ali postoje mnoga mišljenja da
ebola boravi u slepim miševima.
Bermeho i njena ekipa proučavali su grupu gorila u utočištu Losi, na
severozapadu Konga. Tokom 2001. i 2002. godine bilo je nekoliko epidemija
ebole duž granice Gabon-Kongo.
Niko ne zna tačno koliko gorila postoji u svetu i koliko ih je umrlo.
"Znamo, međutim, koliki je uobičajeni mortalitet u pogođenim oblastima. Ovo je
stručna pretpostavka. Četvrtina gorila u svetu umrla je od ebole u poslednjih
12 godina", rekao je Piter Volš, ekolog instituta za evolucionu antropologiju
"Maks Plank", koji je sarađivao na studiji.
"Dodajte tome komercijalni lov i dobili ste recept za brzo ekološko
istrebljenje".
Zasad nije tačno utvrđeno da li gorile virus prenose jedne drugima ili im
zarazu prenosi neka druga vrsta životinja.
Ebola je filovirus koji se pojavljuje u četiri soja - Zair, Sudan, Obala
Slonovače i Reston.
Najveću stopu smrtnosti ima soj Zair, dok se Reston u tri dosadašnje epidemije
pokazao kao bezopasan za ljude, ali smrtonosan za majmune. |
| |
| |
|
| |
| Predsednik vlade sebe kaznio oduzimanjem tri
plate |
| |
Japanski premijer Šinzo Abe (slika) saopštio je da da će se odreći tri mesečne plate
kako bi sam sebe kaznio, pošto je vlada priznala da je plaćala ljude da
postavljaju pitanja na javnim skupovima.
 Na inicijativu prethodnog predsednika vlade Đuničira Koizumija, vlada je od
2001. organizovala 174 lokalna skupa na kojima su građani mogli da postavljaju
političkim vođima pitanja o stvarima koje ih zanimaju.
Neki visoki funkcioneri su nedavno, međutim, priznali da je više ljudi bilo
angažovano - i plaćeno - da postave "prava" pitanja.
Šinzo Abe, koji je na dužnost premijera stupio krajem septembra, bio je na
drugom po značaju položaju u vreme Koizumija.
"Želimo da dokažemo da smo iskreni", rekao je Abe novinarima. "Kaznićemo one
su direktno umešani u ovu aferu. Kad je reč o meni, pošto sam tada bio
generalni sekretar vlade a sada kao premijer, sebe ću kazniti oduzimanjem tri
mesečne plate".
Plata japanskog premijera iznosi oko 41 milion jena (270.000 evra) godišnje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
