|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1084, 22. decembar 2006.
| Greb srećka se ne preporučuje |
| |
Ovih dana je pažnju privukla preporuka Katarin Papof, naučnika sa Univerziteta
u Gelfu. Gospođa Papof se bavi proučavanjem navika kod kockanja i preporučuje
da bi trebalo izbegavati da deci poklanjamo lutriju kao praznični poklon.
 Po njenim rečima, posebno se treba čuvati greb srećaka, gde odmah saznate da
li ste nešto dobili ili ne i po tome podsećaju na kockanje na slot mašinama.
Ona ističe da maloletnici ne mogu legalno da kupe ovakve srećke, ali im
roditelji i bake i deke često to poklanjaju, iako nije primereno dečjem
uzrastu.
Gospođa Papof naglašava da nije tačno ustanovljeno kako i kada počinju
problemi vezani za kockanje. No, pošto greb srećke u nama izazivaju osećanje
uzbuđenja i iščekivanja dobitka slično onome koje podstiče mašina za kocku,
povećava se mogućnost da poželimo ponovo slično povećanje adrenalina u krvi.
Greb srećke se nazivaju i papirne slot mašine, zato što su jeftine i zato što
odmah znamo da li smo nešto dobili.
Ona potencira da neće svaka osoba koja kupi greb srećku imati problema, ali
svakako treba poštovati starosnu granicu koju je vlada postavila, na isti
način kao što se poštuje kada je pitanju prodaja alkohola i cigareta
maloletnim licima. |
| |
| |
|
| |
| Treba obradovati i sebe |
| |
Ove poslednje dane decembra većina nas provodi u kupovinama. Sve je na spisku
- pokloni za članove porodice, za prijatelje, kolege, garderoba za najluđu noć,
namirnice za prazničnu trpezu...
Ali, uvek se nađe i prostora i novca za poneki poklon sebi. Zaslužili smo, ili
ćemo tek zaslužiti, verujemo, dok svodimo račune iz godine koja gotovo da je
za nama.
 Upravo to svođenje računa je razlog što želimo da obradujemo sebe. Ako smo u
godini na izmaku bili uspešni, onda sebi kupujemo poklon kao nagradu za sav
trud koji smo uložili. Potpuno je jasno da nikome ne objašnjavamo zašto
dozvoljavamo sebi neki, možda, neočekivani luksuz. To je kao izlet.
Ukoliko, pak, nismo zadovoljni onim što smo uradili u protekloj godini, onda
poklonom želimo da utešimo sebe ili da damo sebi podstrek, da stavimo tačku na
ono što nije bilo kako smo očekivali i da budemo spremniji za novi početak -
sve to zajedno, ili makar po nešto od toga, potpuno je svejedno, najvažnije je
da nam pomogne da se osećamo bolje.
Da, to je ono što je najbitnije, da nam praznična kupovina poklona sebi ili
drugima pomogne da se osećamo bolje. Svaki detalj u nama samima i oko nas je
važan - to što svodimo godišnji račun tražeći u njemu ono najbolje što smo
dali, što smo u mislima sa onim kome biramo poklon, što smo okruženi ljudima
sa sličnim pozitivnim pobudama i mislima, u prepunim, svetlim, okićenim
prodavnicama i tržnim centrima, uzbuđeni, radosni, sa osmehom na usnama, puni
pozitivne treme i naboja.
I ne treba da dozvolimo ničemu da nam pokvari dobro raspoloženje. Cena nečega
što nam je zapalo za oko nikako ne bi trebalo da bude razlog da se osećamo
loše. Naprotiv. Ako nam je nešto što želimo trenutno nedostupno, imaćemo
razlog više da budemo motivisaniji da u godini koja dolazi damo sve od sebe za
neki svoj novi prioritet.
Srećni nam praznici! |
| |
| |
|
| |
| Restoran za majku i bebu |
| |
Restorani u regionu Pil odlučili su da postanu 'bebi-frendli' i da učine sve
da majkama ne bude neprijatno ako svoju bebu treba da podoje na javnom mestu.
En Fenvik, direktor Odeljenje za porodično zdravlje u regionu Pil, naglašava
da ova služba promoviše dojenje kao najprirodniji vid hranjenja beba,
najzdraviji i za majku i dete. Ona naglašava da nije čest slučaj, ali da se
ipak događa da u nekim restoranima opomenu majke da ne bi trebalo da tu doje
decu, zatraže od njih da odu u toalet i tamo obave hranjenje, ili ih čak
zamole da napuste restoran kako ostalim gostima ne bi bilo neprijatno.
Sada će na restoranima stajati posebne nalepnice, kako bi se znalo gde su
raspoloženi da prime majke i njihove bebe i u vreme njihovog obroka.
Pojedini restorateri pokazuju izvesnu dozu rezerve. Oni kažu da lično nemaju
nikakv problem da tim da li će majka dojiti dete u njihovom restoranu, ali da
se može desiti da gost u skupom objektu ne bude oduševljen prizorom koji će se
odvijati pred njegovim očima. No, nalepnica na restoranu će ga upozoriti da
takvij sceni može da prisustvuje.
Pobornici dojenja tvrde da čak i ako ima nekih problema kod sprovođenja ove
akcije, treba biti zadovoljan pomacima koji su napravljeni u poslednjih
petnaestak godina, kako u ponašanju mladih majki, tako i u reakcijama okoline
sliku majke koja doji svoju bebu. |
| |
| |
|
| |
| Izdat nalog za hapšenje Mirijam Bedar |
| |
Policija u Kvebek Sitiju je 5. decembra raspisala nalog za hapšenje dvostruke
olimpijske pobednice Mirijam Bedar, zbog otmice ćerke.
Otac jedanaestogodišnje devojčice, Žan Pake uložio je žalbu zato što mu od
Bedarova od početka oktobra nije omogućila da vidi dete. Nije poznato gde
Bedarova, njena ćerka i sadašnji suprug Nima Mazari trenutno borave, ali se
pretpostavlja da bi mogli biti u SAD-u.
Krajem septembra Mazari i Bedarova su se pismeno obratili američkom ambasadoru
u Kanadi Dejvidu Vilkinsu, navodeći da planiraju da traže azil od, kako su
rekli, kanadskog birokratskog terorizma. Oni su pomenuli da će iz Montreala
otići u Vašington 2. oktobra, kolima i sa dokumentima koje poseduju.
Mirijam Bedar je skrenula pažnju javnosti svojim svedočenjem u okviru
federalnog sponzorskog skandala. Tada je iznela optužbe da je sponzorstvo
korišćeno za veliko pranje novca od droge. |
| |
| |
|
| |
| Iz Otave za imigrante |
| |
Ove nedelje je federalna administracija najavila da će do kraja godine u
ontarijsku kasu da stignu 182 miliona dolara za imigracione programe. To je
prvi rata, od ukupno 920 miliona dolara, koje je federalna vlada obećala da će
dati Ontariju u okviru sporazuma o imigraciji Kanada - Ontario. Potpisnik
sporazuma je bivša, liberalna vlada, a konzervativci su izrazili spremnost da
ga sprovedu u delo.
 Novac je namenjen programima za opismenjavanja i smeštaj.
Provincijski ministar za imigraciju Majk Kol je izrazio zahvalnost federalnoj
vladi zbog ove doslednosti, jer će to u mnogome pomoći budućnosti Ontarija.
Njegov federalni kolega Monti Solberg je naglasio da je to dokaz želje da sve
provincije treba da budu sagledane na isti način i da i Ontario treba da
dobije deo koji mu pripada.
Poznavaoci prilika procenjuju da je ovo naznaka dolaska boljih vremena u
odnosima između Otave i Toronta, posle brojnih komentara provincijskih
zvaničnika da Ontarija praktično nema na mapi Kanade premijera Stivena Harpera. |
| |
| |
|
| |
| Edmonton kulturna prestonica Kanade |
| |
Odlukom Ministarstva za kulturnu baštinu, Edmonton je proglašen za kulturnu
prestonicu Kanade za sledeću, 2007. godinu, saopštila je ministarka Bev Oda.
Pored zvučne titule, ono priznanje donosi i veoma konkretna sredstva, do dva
miliona dolara, koja će ući u grad kroz program federalne vlade. Program
Kulturnih prestonica sagledava prethodna dostignuća u oblasti umetnosti i
kulture i većim delom finansira i podržava buduće projekte za inspirisanje
umetnosti i kulture i za integrisanje kulturne politike u gradsko planiranje.
Dosadašnje kulturne prestonice su bili Toronto, Ridžajna, Vankuver i Saskatun.
Ovogodišnja prestonica, Saskatun je sredstva iskoristila za proslavu
stogodišnjice postojanja, za inicijative u povezivanju kulture i turizma, šest
umetničkih projekata i dugoročni program povezivanja umetnika sa institucijama
i zajednicama u gradu. |
| |
| |
|
| |
| Honda Sivik ponovo vodi |
| |
Honda Sivik se ponovo, drugu godinu za redom, našla na listi najpoželjnijih
automobila. Ono što nije baš najpohvalnije je što je to lista automobila koji
se najviše kradu.
 Ovu listu je saopštio nacionalni Biro za osiguranje.
Njihovi podaci govore da je prošle godineu Kanadi ukupno ukradeno 160 hiljada
automobila. Pored honde sivik, modeli iz 1999. i 2000. godine, sa dvoja vrata,
na ovom spisku su se našli i subaru impreca iz 2004. godine, akura integra zi
1999. godine i ponovo honda sivik, ali iz 1994. godine. Najveća cena je mogla
da se dobije za subaru.
Biro je načinio i listu automobila koji su najređe bili 'pozajmljeni'. Tu se
nalaze saab 9-5 iz 2000. godine, volvo S60 iz 2002, pontijak bonvil iz 2001. i
2002, linkoln kontinental iz 1998 i 2000, oldsmobil siluet iz 2002. i još neki
automobili.
Možda nije na odmet znati ove podatke pre nego što se odlučite koji ćete
automobil izabrati. |
| |
| |
|
| |
| Božićna jelka ukrasila rasprave na sudu |
| |
Božićna jelka iz jednog torontskog suda bila je poslednjih dana predmet
brojnih polemika.
Sve je počelo tako što je sudija Merion Koen, nadležna za administrativne
poslove u sudu, u ulici Džarvis broj 311, ustanovila da bi tradicionalnu jelku
bilo primerenije premestiti iz glavnog, u sporedni hol ove institucije. Ona je,
u pismu zaposlenima, objasnila da se to čini zato što bi ovaj hrišćanski
simbol mogao da zasmeta pripadnicima drugih veroispovesti i kultura.
 Premijer Dalton Megvinti je ubrzo prokomentarisao da je odluka sudije 'nesrećna'
i da predstavlja 'nerazumevanje onoga što se tako uporno gradi na ovim
prostorima'. On je dodao da se praznici hrišćanske, jevrejske, muslimanske,
hinduističke i drugih vera obeležavaju u Kvins Parku, jer svi treba da uživamo
u divnoj privilegiji stvaranja multikulturnog društva.
Lider provincijskih konzervativaca Džon Tori je ovaj potez sudije Koen nazvao
preterivanjem u pokušaju da se bude politički korektan.
Predstavnici drugih veroispovesti gotovo su jednodušno potencirali da ni u kom
slučaju nisu i neće jelku shvatiti kao nametanje tuđe vere, sve dok to
eventualno ne bude isključivalo postojanje i priznavanje simbola drugih vera.
Mnogi su se setili rasprave koja se odvijala krajem 2002. godine, kada se nije
znalo da li je jelka na trgu Natan Filips 'praznično' ili'božićno' drvo.
Rasprava se toliko raširila da je provincijski tužilac Majkl Brajant
nagovestio da bi provincija možda trebalo i pravnim aktom da reguliše
postavljanje jelki u sudovima. Dogovoreno je, naime, da će januara biti održan
sastanak između tužioca Brajanta i predsednika Ontarijskog suda Brajana
Lenoksa, na kome bi trebalo da se dogovori da li će se uvoditi nekakva
standardizacija za čitavu provinciju.
U međuvremenu, najavili su da će pratiti kako se odvija situacija u vezi sa
spornom jelkom koju su Brajant i Lenoks vratili u glavni foaje suda.
Kako je naglašeno, neće biti nikakve disciplinske odgovornosti za sudiju Koen.
Onda se ponovo oglasio premijer Megvinti, rekavši da nisu potrebna nikakva
pravna akta za rešavanje pitanja jelke, već samo veća doza širokogrudosti i
otvorenosti. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani zaostaju za Amerikancima |
| |
I ove godine su građani Manitobe ponovo proglašeni za najvelikodušnije
Kanađane u analizi Instituta Frejzer.
Na osnovu povraćaja poreza ustanovljeno je da je 28,5 odsto građana iz te
provincije dalo prilog u dobrotvorne svrhe. Odmah iza njih su građani Ontarija,
a slede Saskačuan, Ostrvo princa Edvarda, Alberta, Britanska Kolumbija, Nova
Skotija, Nju Brunsvik, Kvebek, Njufaundlend i Labrador, Jukon, Severozapadne
teritorije i Nanavut.
Ako se pogleda čitav severnoamerički kontinent, onda se Manitoba nalazi tek na
27. mestu, a Ontario je trideseti. Ispostavilo se da građani SAD-a lakše
pomažu drugima nego što to čine Kanađani. Primera radi, u Merilendu, koji se
nalazi na samom vrhu liste, 44,7 odsto građana je dalo prilog u korist onih
kojim je pomoć potrebna.
Amerikanci daju više i u apsolutnom iznosu. Od svojih primanja, oni daju 1,67
odsto za humanitarne akcije, dok Kanađani izdvajaju tek 0,72 odsto. Pretvoreno
u novac, u SAD-u je prikupljeno 162 milijarde američkih dolara, a ovde sedam
milijardi kanadskih dolara. |
| |
| |
|
| |
| Do osamdesetog rođendana gotovo sigurno |
| |
Kanađani žive sve duže, govore statistički podaci, pojedini čak toliko da
spadaju u najstarije stanovnike na planeti. Ove nedelje je Vinifred Bertran,
115, iz Montreala proglašena za najstariju ženu na svetu. Od nje je stariji
samo jedan čovek iz Portorika, i to svega 26 dana.
No, ne može svako očekivati da bude poput ovih dugovečnih starina. Prosečan
očekivani životni vek je u 2004. godini premašuje granicu od osamdeset godina,
kada se objedine podaci za lepši i za jači pol, što znači da se predviđa da
njihov prosečan očekivani životni vek bude toliki. Poznato je da gotovo svugde,
pa i na ovim prostorima, žene žive duže. Statističari kažu da da se može
očekivati da devojčice rođene 2004. godine, u proseku, žive do svoje 82,6
godina. Njihove vršnjake muškog pola očekuje nešto kraći životni vek - 77,8
godina.
Razlika je još uvek poprilična, ali se iz godinu u godinu sve više smanjuje. U
poslednjih četvrt veka kod muškaraca se životni vek produžio za 6,4 godine, a
kod žena tek 3,8 godina. Ako se ova tendencija nastavi, uskoro bi ova razlika
između polova mogla potpuno nestati. |
| |
| |
|
| |
| I dalje jasno pokazuje šta želi |
| |
Vinifred Bretran iz Montreala, koja je 15. septembra proslavila svoj 115.
rođendan, najstarija je žena na svetu. Od nje je stariji samo jedan
Portorikanac, Emilijano Merkado del Toro, rođen svega 26 dana pre nje.
Interesantno je da je ona već druga žena iz Kvebeka koja je poslednjih godina
proglašena za najstariju ženu na planeti.
Baka Vinifred već trideset godina živi u staračkom domu u Montrealu. Rodom je
iz Koutikuka, Kvebek, nije se udavala, nema dece. Iako sve slabije vidi, čuje
i govori, potencira se da je još uvek u stanju da veoma jasno pokaže šta želi.
Vreme uglavnom provodi spavajući, a njen nećak kaže da verovatno ne bi bila
impresionirana činjenicom da nosi izuzetnu titulu najstarije žene, jer je,
kako napominje, oduvek bila veoma rezervisana i dostojanstvena.
Jedan detalj iz njene biografije - svojevremeno je njen mladić bio Luis Stiven
St. Lorene, tada mladi advokat iz Komptona, a kasnije premijer Kanade. |
| |
| |
|
| |
| Video igrica za dužu mladost |
| |
Od svih načina koji mogu da nam pomognu da ostanemo mladi, igranje video
igrica svakako spada među najinteresantnije. Ne samo po samoj zabavi koju
imate dok igrate igricu, nego i uopšte po tome što verovatno niste očekivali
da i to može pomoći da ostanemo duže u kondiciji.
 Na hamiltonskom Univerzitetu Mekmaster izvršena su psihološka ispitivanja i
merenja refleksa i ponašanja igrača igrica. Istraživač Džim Karl, diplomac na
odseku za psihologiju, neuronauku i ponašanje, tvrdi da oni koji igraju više
od četiri sata nedeljno neku akcionu video igricu, imaju daleko bolje
rezultate u nekoliko različitih kategorija. On je ustanovio da su refleksi
brži, da se poboljšava osećaj za prostor, svest o okolini i kratkoročno
pamćenje.
Ukoliko se niste do sada bavili ovim vidom rekreacije, Karl kaže da je
dovoljno svega deset sati treninga da dostignemo iskusne igrače. On tvrdi da
video-igrice toliko pozitivno deluju na mozak da bi mogle da se koriste kod
starijih osoba kada dolazi do slabljenja kognitivnih sposobnosti. Karlova
preporuka je da kao što starija lica treba da rade svakodnevno da rade fizičke
vežbe za sprečavanje osteoporoze, tako isto bi trebalo da igraju igrice da bi
svoj um održali u dobroj kondiciji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
