|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1084, 22. decembar 2006.
| Srbija u Zoni slobodne trgovine CEFTA |
| |
Srbija je potpisala novi sporazum o zoni slobodne trgovine u regionu, CEFTA
2006.
Na samitu u Bukureštu članice Centralnoevropske zone slobodne trgovine su
postale i Crna Gora, BiH, Albanija, Moldavija i Kosovo.
CEFTA 2006 je modernizovani i prošireni Sporazum o centralnoevropskoj zoni
slobodne trgovine koji će zameniti postojeća 32 bilateralna sporazuma o
slobodnoj trgovini između zemljama jugoistočne Evrope.
Cilj tog sporazuma je da se olakšaju trgovina i investicije u regionu.
 CEFTA je do sada uključivala Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, ali će
je Rumunija i Bugarska napustiti 1. januara 2007. s ulaskom u EU.
CEFTA su osnovale Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 21. decembra 1992. u
poljskom gradu Krakovu.
Slovenija im se pridružila 1996, Rumunija 1997, Bugarska 1998, Hrvatska 2002.
a Makedonija ove godine.
Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija izašle su iz sporazuma kada su
postale članice EU.
Zemlje članice CEFTA nastojale su da se, kroz taj sporazum, približe
institucijama zapadne Evrope i tim putem pristupe evropskom političkom,
ekonomskom i pravnom sistemu. Time bi, kako su smatrale, ojačale demokratiju i
ekonomiju slobodnog tržišta.
Sve zemlje članice CEFTA prethodno su potpisale sporazum o pridruživanju s
Evropskom unijom, tako da je CEFTA zapravo priprema za puno članstvo u EU.
U isto vreme kada je osnovana CEFTA, baltičke zemlje koje su tek postale
nezavisne formirale su Baltički sporazum o slobodnoj trgovini - BAFTA. BAFTA
je prestala da postoji kada su Litvanija, Letonija i Estonija postale članice
EU, 1. maja 2004.
Novi sporazum, CEFTA 2006, pokrenut je u Briselu 9. novembra ove godine sa
ciljem da obezbedi stvaranje jedinstvene zone slobodne trgovine u regionu.
CEFTA 2006. je sporazum u skladu sa pravilima Evropske unije i Svetske
trgovinske organizacije.
Iako će Bugarska i Rumunija s ulaskom u EU, 1. januara 2007, napustiti CEFTA
taj sporazum ostaće na snazi za ostale zemlje Balkana, koje su sklopile
bilateralne porazume o slobodnoj trgovini u okviru Pakta stabilnosti
jugoistočne Evrope.
Predsedavanje CEFTA-om sledeće godine preuzeće Makedonija. |
| |
| |
|
| |
| Više od četvrtine stanovnika Srbije ima
računar |
| |
U Srbiji 26,5 odsto stanovništva poseduje računar, a 23,9 odsto koristi
Internet, saopštio je Republički zavod za statistiku.
To je bolji rezultat od Bugarske i Grčke, ali upola lošiji od proseka Evropske
unije.
Prvi put ove godine Republički zavod za statistiku Srbije je 13-23. septembra
sproveo dve ankete o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, rekao
je direktor Zavoda Dragan Vukmirović.
On je dodao da se jedno se odnosi na pojedince, a drugo na preduzeća.
Oko 95,7 odsto domaćinstava u Srbiji poseduje TV aparat, 30,2 odsto kablovsku
televiziju, a 6,7 satelitsku TV, pokazala su istraživanja Zavoda urađena po
metodologiji EU - EUROSTAT.
Fiksnu telefoniju ima 86,5 odsto stanovništva, mobilne telefone 71,2 odsto, a
prenosive, laptop kompjutere svega 1,5 odsto građana Srbije.
Komjuter ima 66 odsto građana čiji je prihod veći od 600 evra, a među onima
čiji je prihod upola manji do toga, kompjuter ima tek oko 15 odsto.
Internet u Srbiji ima 18,5 odsto domaćinstava, i najviše koriste modemski
priključak na Internet ili ISDN. Mobilnu konekciju sa Internetom koristi 13,5
odsto.
Gotovo dva miliona lica u Srbiji koristilo je računar u poslednja tri meseca,
a mobilni telefon četiri miliona.
Od 1.200 pojedinaca koliko ih je obuhvaćeno telefonskom anketom Zavoda za
statistiku, oko 200.000 koristi servise javne uprave, a Internet u tom slučaju
izbegavaju jer, kako su se izjasnili, više vole lični kontakt, žele direktan
odgovor ili smatraju da na sajtu ne mogu da nađu dovoljno informacija.
Građani su preko Interneta najviše kupovali odeću (27 odsto), aparate za
domaćinstvo (26 odsto), filmove i muziku (11,7 odsto) i u istom procentu
računarske softvere.
Kada je reč o preduzećima u Srbiji, među 600 ispitanih računar u poslovanju
koristi 97,3 odsto, i većina smatra da im je elektronska pošta olakšala
poslovanje.
Preduzeća u slučaju nabavki i dalje imaju više poverenja u lični kontakt tako
da preko 50 odsto preduzeća preko Interneta poruči tek jedan do pet odsto
robe. |
| |
| |
|
| |
| Tri godine suđenja za ubistvo Đinđića |
| |
Danas, 22. decembra, navršava se tri godine od početka suđenja za ubistvo
premijera Srbije Zorana Đinđića. Izricanje presude, ako ne bude neočekivanih
obrta, očekuje se za oko mesec dana, krajem januara 2007. godine.
 Suđenje, za koje deo javnosti opravdano smatra da traje predugo, sada je u
završnoj fazi, zajednička je ocena portparola Specijalnog suda i tužilaštva
Maje Kovačević i Tome Zorića. "Suđenje je trajalo duže nego što smo želili,
ali ima mnogo razloga što je to tako, a na neke sud nije mogao da utiče",
rekla je za Kriminal net sudija Maja Kovačević.
Ona je podsetila da je predsedavajući sudija Marko Kljajević u završnoj fazi
suđenja napustio sudijsku funkciju, zbog čega su sva svedočenja i dokazi
ponovo izvođeni. Sudija Kljajević je krajem avgusta obavestio predsednika
Okružnog suda Sinišu Važića da više ne želi da obavlja sudijsku funkciju,
nakon čega je predmet preuzela sudija Nata Mesarević. Kljajević je posle
odlaska optužio aktuelnu vlast za pritiske među kojima je, kako je naveo,
najznačajniji hapšenje njegovog rođenog brata, Gorana. Nekadašnji predsednik
beogradskog Trgovinskog suda Goran Kljajević uhapšen je sredinom aprila zbog
sumnje da je pripadao takozvanoj stečajnoj mafiji koja je, po optužnici,
državu i pojedina preduzeća oštetila za više desetina miliona evra.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić rekao je za Kriminal net da je
tužilaštvo učinilo sve da proces ne traje dugo. "Specijalno tužilaštvo je
učinilo sve da se suđenje efikasno privede kraju. A treba podsetiti, da smo u
junu javno rekli da proces ne ide dovoljno brzo", rekao je Zorić.
Tempo suđenja značajno je usporen tokom 2006. godine, dok je proces vodio
sudija Marko Kljajević. Naime, sud je tokom 2004. i 2005. godine imao po
četrdesetak radnih dana na tom predmetu, dok je za osam meseci 2006. godine
održano manje od 10 glavnih pretresa. Da je proces mogao da ide brže, govori i
činjenica da je nova predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević za samo tri
meseca uspela da ponovi ceo dotadašnji dokazni postupak, i da privede suđenje
kraju.
"Izuzetno smo zadovoljni kako suđenje vodi sudija Nata Mesarević. Ona je
pokazala da je briljantan sudija, jedan od najboljih sudija u srpskom
pravosuduju i žena kojom Srbija treba da se ponosi", naveo je Zorić.
Međutim, problemi i odugovlačenje pratili su sudski postupak od samog početka.
Najpre su advokati odbrane opstruirali postupak, ulažući na desetine zahteva
za izuzeće, da bi čak i fizički napuštali glavni pretres.
 Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija predao se 2. maja 2004. godine, Dejan
Milenković Bagzi je uhapšen u Solunu 16. jula iste godine, dok je poslednji
uhapšen Aleksandar Simović, 25. novembra 2006. godine.
Sva trojica su dobili izvesno vreme za pripremanje odbrane, što je zakonska
obaveza, i za to vreme nisu bili održavani glavni pretresi. Suđenje je
specifično i po tome što se nijedan od zamenika specijalnog tužioca, koji su
počeli proces, nije zadržao na toj funkciji. U toku samog procesa došlo je i
do zamene na mestu specijalnog tužioca. Umesto Jovana Prijića na to mesto je
imenovan Slobodan Radovanović. Prijić je potom imenovan za zamenika tužioca i
određen da zastupa Tužilaštvo u predmetu za ubistvo Đinđića.
Zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović uhapšen je 15. septembra 2005.
godine, pod optužbom da je pripadnicima kriminalne grupe Zorana Jotića odavao
službene tajne. Nakon njegovog hapšenja i suspenzije iz predmeta, povukao se i
drugi zamenik tužioca Nebojša Maraš.
Zastupanje optužnice je tada preuzeo Jovan Prijić koji će i izneti završnu reč
tužilaštva na suđenju.
"Treba podsetiti i da su ubijena dva važna svedoka - svedok saradnik Zoran
Vukojević i Kujo Kriještorac. I takve stvari utiču na sudije, pošto oni nisu
ljudi od drveta koji su izolovani od spoljnog sveta", rekla je Maja Kovačević.
Kujo Kriještorac je ubijen 1. marta 2004. godine ispred kuće u Žarkovu. On je
bio jedini svedok koji je u policiji prepoznao jednog pripadnika klana,
Vladimira Milisavljevića Budalu, na lokaciji sa koje je pucano na premijera.
Svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka su, kako sumnja policija, 3. juna
ubili odbegli pripadnici zemunskog kriminalnog klana. On je ubijen posle
surovog mučenja, a telo mu je pronađeno pored autoputa Beograd-Zagreb.
Za taj zločin policija sumnjiči nedavno uhapšenog Aleksandra Simovića.
Suđenje je obeležilo i pojavljivanje svedoka saradnika, po prvi put u istoriji
srpskog pravosuđa. Svi oni, Ljubiša Buha, Dejan Milenković, Miladin Suvajdžić
i Zoran Vukojević potvrdili su na suđenju svojim iskazima optužnicu.
"Specijalno tužilaštvo, kao stranka u krivičnom postupku, ima stav da je nakon
veštačenja iz Vizbadena i saslušanja svedoka saradnika Dejana Milenkovića
Bagzija, optužnica dokazana u svim tačkama i mi sa punim pravom očekujemo da
se taj proces do kraja januara završi", naveo je portparol tužilaštva Tomo
Zorić. |
| |
| Uroš Piper |
|
| |
| Šikaniranje novinara praksa u Srbiji |
| |
Novinar nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić uputio je otvoreno pismo javnosti, u
kojem ukazuje da se protiv njega vode montirani sudski postupci zbog tekstova
o organizovanom kriminalu.
Vasić piše da se uredno pojavljuje na suđenjima, po svim tužbama koje su
protiv njega podnete, za razliku od - kako piše - "lažljivca Dejana Mihajlova,
generalnog sekretara Vlade Republike Srbije koji sebi dozvoljava da se
dvadeset i šest puta ne pojavi na ročištu".
 On navodi da su novinari u Srbiji i danas pod pretnjom da će biti tuženi za
klevetu. Ako pišu o njima, novinare tuže čak i kriminalci koje je policija kao
takve označila u "Beloj knjizi".
On je podsetio da se prihvataju tužbe za klevetu bivšeg urednika "Politike
Ekspres" Slobodana Jovanovića, penzionisanog generala Ace Tomića i drugih.
"Licemeri, lažovi, prostaci, ološ i kriminalci tužakaju pristojne ljude koji
svoj novinarski javni posao obavljaju uz dužnu pažnju, na koju su
profesionalno obavezni. Sve to dovelo je do situacije u kojoj je političko
šikaniranje novinara preko sudova postalo vladajuća praksa", ocenio je Vasić u
pismu javnosti i NUNS-u.
Novinar "Vremena" ističe da i advokat Biljana Kajganić protiv njega vodi
proces zbog članka "Saradnici, advokati i stari drugari" koji je "Vreme"
objavilo 9. septembra 2004. godine.
"U tom članku reč je o izvesnom telefonskom razgovoru u kojem advokat Biljana
Kajganić pokušava da nagovori begunca od pravde Dejana Milenkovića, zvanog i
Bagzi, da lažno svedočeći okrivi neke ljude za izvesno ubistvo, a on to odbija",
piše Vasić.
On je ukazao da je posle svedočenja Bagzija jasno da je na njega u najmanje
dva navrata (januar 2003. i jun 2004.) vršen pritisak da za ubistvo Momira
Gavrilovića - Gavre (avgust 2001.) optuži Ljubišu Buhu - Čumeta i druge.
"Suština stvari jeste da je Bagzi Milenković bio nagovaran da lažno svedoči o
događajima politički osetljivim u trenucima koji su se podudarali sa
političkim kampanjama", dodao je Vasić.
"Ne može čovek da odoli, a da ne prizna da je u toj smrdljivoj priči jedan
ovejani gangster Dejan Milenković ispao pošteniji od: ministara, direktora,
advokata, predsedničkih kandidata, generalnih sekretara Vlade i tušta i tma
istih takvih kao i oni", zaključio je u pismu novinar Vasić. |
| |
| |
|
| |
| Srbija najviše izvozi u BiH, a najviše uvozi
iz Rumunije |
| |
Srbija je u 2006. godini od zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, najviše
trgovala sa Bosnom i Hercegovinom, a najmanje sa Moldavijom, dok je najviše
uvozila iz Rumunije.
Ukupan izvoz srpske privrede na tržišta zemalja koje su postale članice CEFTE,
za deset meseci ove godine bio je 1,9 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,4
milijardi dolara.
U istom periodu prošle godine vrednost izvoza iz Srbije, uključujući i Crnu
Goru, u te zemlje, prema podacima Privredne komore Srbije, bila je 1,2
milijarde, a uvoza 961 milion dolara.
Učešće izvoza srpske privrede u zemlje jugoistočne Evrope u ukupnom izvozu
prošle i ove godine je oko 30 odsto, a uvoza nešto više od 10 odsto.
Izvoz srpske privrede u BiH za deset meseci ove godine bio je 605 miliona, a u
istom periodu prošle godine 586 miliona dolara. Uvoz iz BiH je bio 269 miliona,
a za deset meseci prošle godine 235 miliona dolara.
Ovogodišnji desetomesečni uvoz iz Rumunije bio je u vrednosti 351 milion
dolara, a prošlogodišnji 223 miliona, dok je izvoz ove godine bio 133 miliona,
a prošle 112 miliona dolara.
U Hrvatsku je izvoz srpske privrede bio 204 miliona, a uvoz 271 milion dolara,
dok je desetomesečni prošlogodišnji izvoz bio 159 miliona, a uvoz 206 miliona
dolara.
Makedonija je u Srbiju od januara do novembra ove godine izvezla robu za 16
miliona, a prošle u istom periodu za 132 miliona dolara. Uvoz iz Srbije u tu
zemlju bio je u iznosu od 241 milion dolara, a prošle godine 218 miliona
dolara.
Izvoz Srbije u Crnu Goru, posle razdvajanja članica bivše državne zajednice,
bio je 526 miliona dolara, a sa tog tržišta Srbija nije ništa uvozila.
Uvoz u Srbiju iz Bugarske ove godine je 317 miliona dolra, a izvoz 122 miliona
dolara. Prošlogodišnji desetomesečni uvoz bio je 157 miliona, a izvoz 73
miliona dolara.
Srpska privreda je ove godine u Albaniju izvezla robu za 25 miliona, a uvezla
za četiri miliona, što je nešto više nego prošle godine.
U Moldaviju izvoz iz Srbije je bio u iznosu 3,1 milion dolara, a uvoz 6,6
milion dolara i približan je prošlogodišnjem. |
| |
| |
|
| |
| Počeli radovi na izgradnji Avalskog tornja |
| |
Na Avali su juče počeli radovi na izgradnji novog tornja koji će biti vizuelno
identičan starom, srušenom u NATO bombardovanju 29. aprila 1999. godine
 Izgradnja tornja, po projektu CIP-a, trajaće 20 meseci, a u njegovu izgradnju
biće uloženo 808 miliona dinara.
Nov simbol Beograda biće visok 202 metra i biće otporan na potrese i do 9,2
stepena Merkalijeve skale.
Početak radova proglasio je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić,
koji je rekao da se nada da će rok za završetak radova biti poštovan.
Svečanosti na Avali prisustvovali su i predsednik Udruženja novinara Srbije
Nino Brajović i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić.
Avalski toranj je do 1999. godine bio jedan od prepoznatljivih simbola
Beograda, visok 145 metara i težak 4.000 tona, a na njegovom vrhu bile su PTT
i radio-televizijske antene. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
