Broj 1085, 5. januar 2007.

Štetne materije u krvi političara
Analize krvi četvoro političara, ministara Rone Embrouz i Tonija Klementa, lidera NDP-a Džeka Lejtona i poslanika Džona Godfrija, pokazala je da su oni zatrovaniji štetnim materijama nego obični građani koji su prošli kroz slično ispitivanje. Grupa za odbranu životne sredine, koja se zalaže da federalna vlada pojača kontrolu upotrebe hemikalija, kaže da su kod ovo četvoro političara pronašli ukupno 61, od 103 supstance koje su problematične zbog izazivanja raka, razvojnih problema, bolesti respiratornog i oštećenja nervnog sistema. Kod Godfrija je pronađeno najviše hemikalija, 55, a kod ministarke Embrouz najmanje, 49. Najveći broj hemikalija spadaju u grupu onih koje se nalaze u svakom domu, poput onih sa teflonskog posuđa, ili onih koje se rasprskavaju po nameštaju za sprečavanje širenja vatre. Rik Smit, izvršni direktor ove grupe, pretpostavlja da je ovako visok broj štetnih materija pronađen u krvi ovih političara dobrovoljaca zato što se oni češće hrane van kuće i izloženi su stresu više nego običan svet. On kaže da naučnici ne mogu da potvrde da li je nivo pronađenih štetnih materija opasan ili nije. Međutim, dr Albert Nantel, toksikolog pri kvebečkom Nacionalnom institutu za zdravlje stanovništva, upozorava da rezultate ove analize ne treba previše ozbiljno shvatiti. On insistira da ona daje sliku o tome koliko smo izloženi štetnim materijama, ali ne pruža prikaz rizika kojem smo izloženi. Ministar zdravlja Toni Klement kaže da federalna vlada priprema novu studiju koja će prikazati uticaj koji štetne materije imaju na ljude. On naglašava da se ne radi samo o pukom prisustvu određenih materija u organizmu, već i o njihovim kombinacijama koje mogu biti još štetnije.

Džon Berd umesto Rone Embrouz
Premijer Stiven Harper je proširio vladin kabinet i predstavio prioritete svoje vlade za 2007. godinu. Novi vladin kabinet ima 32 ministra i državnih sekretara, pet više nego prethodni. Kao što je i najavljivano, Rona Embrouz nije više na čelu Ministarstva za životnu sredinu. Umesto nje, za ministra čiji će portfelj biti u središtu pažnje od sledećeg zasedanja Parlamenta, postavljen je Džon Berd, dosadašnji predsednik Saveta trezora, a ona je dobila mesto ministra za međuvladine poslove. Novi predsednik Saveta trezora je Vik Touvz, a Monti Solberg i Dajan Finli su zamenili fotelje - on je sada ministar za humane resurse, a ona ministrka za državljanstvo i imigraciju. Na mesto ministra pravde postavljen je Rob Nikolson. Premijer Harper je formirao novi vladin komitet za bezbednost životne sredine i energetike, koji bi trebalo da se bavi pronalaženjem praktičnih rešenja za smanjivanje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, smanjivanje zagađenja i poboljšanja zdravlja i dobrobiti građana, kaže se u saopštenju vlade. U vladine prioritete spadaju i novi budžet, najverovatnije idućeg meseca, nastavak rada na demokratskim reformama Senata i zastupanje kanadskih interesa na svetskoj sceni. Novi mlađi ministri su odmah položili zakletvu.

Rat u Avganistanu tema godine u medijima
Učešće kanadskih vojnika u misiji u Avganistanu bilo je tokom protekle godine, sudeći po anketi među novinarima i urednicima kanadskih medija, tema koja je zaokupljala najveću pažnju. Takođe, kanadski vojnik je u istoj anketi, izabran za medijsku ličnost godine. Sudeći po rešenosti premijera i vlade, misija u Avganistanu biće i dalje u žiži interesovanja. U svojoj novogodišnjoj poruci naciji, premijer Stiven Harper se posebno obratio pripadnicima kanadskih oružanih snaga, humanitarnih organizacija i diplomatama koji u ratom razorenom Avganistanu daju svoj nesebični doprinos našoj bezbednosti, ali i unapređivanju uslova života napaćenih žitelja te zemlje. I u seriji televizijskih intervjua kojima je obeležena godišnjica od stupanja konzervativaca na vlast, premijer Harper je potencirao da će podržavati kanadske vojnike, bez obzira na mišljenja javnog mnjenja i moguće posledice po izborne rezultate, koje bi iz toga mogle da proizađu. On je, takođe, naglasio da vlada namerava da u naredne dve godine težište misije izmesti više ka izgradnji i humanitarnoj pomoći. Iako je Harper rekao da bi Kanada trebalo da učestvuje u misiji sve dok se ne obuzdaju Talibani u borbi protiv terorizma, ostavio je prostor za procenu misije na kraju kanadskog mandata, 2009. godine.

Ševčenko više nije u oukvilskom parku
Gotovo pet metara visoka i dve tone teška statua ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka ukradena je i odneta u nepoznatom pravcu iz parka u severnom Oukvilu. Policija je uspela da pronađe glavu statue kod prerađivača metala iz Burlingtona, koji tvrdi da je kupio od dvojice muškaraca 12. decembra. Pretpostavlja se da je razlog za krađu visoka cena koja se može dobiti za bronzu od koje je statua načinjena. Po nekim procenama, kradljivci bi mogli da dobiju preko deset hiljada dolara ukoliko statuu prodaju na otpadu, kao 'staro gvožđe', dok se njena stvarna vrednost procenjuje na nekoliko stotina hiljada dolara. Bil Harasim, predsednik fondacije koja vodi brigu o muzeju u centru Toronta, posvećenog ovom pesniku i parku, koji takođe nosi Ševčenkovo ime, ocenjuje da je ovo tragičan događaj ne samo za žitelje ukrajinsko-kanadske zajednice, već i za čitavu Kanadu. Ševčenkova skulptura, koja je poklon sovjetskog Društva za kulturne odnose sa inostranstvom brojnoj ukrajinskoj zajednici u Kanadi, postavljena je daleke 1951. godine, u znak obeležavanja devedeset godina od pesnikove smrti i šezdeset godina od dolaska Ukrajinaca u Kanadu. Interesantno je da se ne zna tačno kada je skulptura nestala iz parka. Policija procenjuje da se to dogodilo između 15. i 30. decembra, i smatra da su lopovi bili veoma dobro organizovani i da su verovatno koristili neke velike mašine. Park je na relativno izolovanom mestu, što je išlo na ruku lopovima koji su statuu isekli kod nožnih članaka. Takođe, napominje se da ovo nije prvi vandalski čin u ovom parku. Muzej Tarasa Ševčenka, koji je u parku bio otvoren 1952. godine, zapaljen je 1988. godine, a kasnije je prebačen u torontsku ulicu Blur Vest. Manja bronzana statua Ševčenka, na kojoj je predstavljen kako sedi u stolici i čita, ukradena je pre nekoliko godina, isto kao i gvozdena kapija sa ornamentima. Pretpostavlja se da prodaja metala bila razlog i za ove krađe. Nadležni apeluju da se skulptura vrati, bez obzira na sva oštećenja koja je u međuvremenu pretrpela.

Vodu ne treba dugo držati flaširanu
Kanadski naučnik koji trenutno radi na Univerzitetu u Hajdelbergu Vilijem Šotik ustanovio je da duže držanje vode u boci od polietilen tereftalata (PET), utiče na povećanje koncentracije nekih hemikalija, poput potencijalno škodljivog antimona. Šotik je istakao da se koncentracija povećava zato što se hemikalije iz plastike spiraju, i istakao da je potrebno dodatno ispitivanje da bi se uvideo nivo opasnosti po zdravlje čoveka. Antimon je beli metal koji u malim dozama može da izazove mučninu, vrtoglavicu i depresiju, dok u velikim dozama može biti smrtonosan. Šotik je testirao 132 vrste flaširane vode iz 28 zemalja, od kojih je dvadesetak bilo iz Kanade. Najveći broj kanadskih uzoraka je imao inicijalni nivo od 160 delova antimona po trilionu, koji je posle šest meseci udvostručen. No, čak i tada, nivo antimona bio je daleko ispod granice od 6.000 delova, koliko dozvoljava Ministarstvo zdravlja po svojim standardima.

Ne u Tajland bez preke potrebe
Ministarstva za inostrane poslove i međunarodnu trgovinu preporučuju kanadskim državljanima da bez preke potrebe ne putuju u Tajland. Ova preporuka je usledila nakon bombaških napada koji su se u nedelju dogodili u Bankoku, kada su tri osobe stradale, a četrdesetak povređeno. Iako među povređenima nema kanadskih državljana, Kanada se pridružila Australiji, Velikoj Britaniji, Novom Zelandu, SAD-u i drugim zemljama koje upozoravaju svoje građane da izbegavaju odlazak u Tajland. U upozorenju stoji i da, oni koji su u Tajlandu, treba svakako da izbegavaju gužve i javna okupljanja. Tajlandski zvaničnici veruju da će se ovi bombaški napadi sigurno nepovoljno odraziti na broj turista, kojih u proseku ima oko milion mesečno.

Volonteri voze vesele kući
Poslednjeg meseca 2006. godine rekordan broj od skoro 65 hiljada žitelja Kvebeka je iskoristio usluge volonterskog servisa Nez Rouge da bi, naročito u vreme slavlja, do kuće stigli živi i zdravi. Ovaj servis na poziv šalje vozača volontera da pokupi ljude koji ne žele da da sednu za volan zbog pića koje su popili. Osnivač ovog servisa, Žan-Mari De Konink ističe da broj poziva delimično ukazuje na izmenjen odnos koji društvo ima prema alkoholu i vožnji. Njega veoma raduje podatak da je više od polovine novih volontera u servisu mlađe od 29 godina, jer smatra da to pokazuje kakav stav mladi imaju prema vožnji pod dejstvom alokohola i veruje da će se to i nadalje odražavati na njihovo ponašanje za volanom. Ove godine je u servisu bilo bilo više od 45 hiljada volontera. Ova služba deluje u čitavoj zemlji, ali najviše u Kvebeku.

Dve mame i jedan tata za jedno dete
Vrhovni ontarijski sud je drugog dana ove godine doneo istorijsku presudu, prvu takve vrste u Kanadi, kojom su tri osobe dobile pravo roditeljstva nad jednim detetom. Ovde se radi o jednom paru lezbijki, od kojih je jedna univerzitetski profesor, a druga advokat. One su se 1999. godine obratile svom prijatelju, takođe univerzitetskom profesoru, i zamolile ga da im pomogne u stvaranju porodice. Dete se rodilo početkom 2001. godine i za njega su obe žene 'mame'. Biološki otac je stalno prisutan i čak dovodi svoje ostalo troje dece svake nedelje na porodična okupljanja. Slučaj je dospeo na sud po tužbi partnerke dečakove majke koja je, uz saglasnost bioloških roditelja, tražila da joj bude priznato pravo na roditeljstvo. Glavni argument je bila mogućnost iznenadne smrti majke, kada bi partnerka izgubila pravo da donosi odluke u ime njihovog sina. Sudija Mark Rozenberg je odluku da se partnerka proglasi za roditelja bazirao na rupi u zakonu, koja dozvoljava sudu da sprovede 'parens patriae', što je termin koji se koristi za starateljstvo nad maloletnim licem. U saopštenju stoji da je odluku bilo moguće doneti zbog priznavanja drugih tipova odnosa i razmimoilaženja koje postoji između reproduktivne tehnologije i zakona o deci. Ova odluka odmah je izazvala brojne komentare za i protiv. Organizacije i grupe koje podržavaju tradicionalnu porodicu su zaprepašćeni odlukom. Dejvid Kvist, izvršni direktor Instituta za brak i porodicu, izražava zabrinutost i pita se koliki je maksimalni broj roditelja koje jedno dete može da ima, ako mu se roditelji razvedu i stupe u nove brakove. On naglašava da su, sa sociološkog aspekta, najbolja deca koju odgajaju biološka majka i otac, ali da kada to nije nije moguće, treba odabrati rešenja koja su najbolja za decu. Sa druge strane, pripadnici homoseksualnih i lezbijskih grupa pozdravljaju odluku i tvrde da ona samo legalizuje ono što već godinama postoji u životu.

Očeva narukvica vraćena ćerki
Nedavno je u šumi Rajhsvald gde je, krajem Drugog svetskog rata, bilo mesto boja između savezničkih i nemačkih snaga, , jedan Holanđanin uz pomoć detektora za metal pronašao srebrnu narukvicu sa pločicom na kojoj je ugravirana posveta. Narukvicu je za Božić 1942. godine Florens poklonila Alenu, kanadskom vojniku iz torontske škotske regimente. Želevši da narukvicu vrati onome kome pripada, Holanđanin je kontaktirao sa bračnim parom Fauler iz Alberte koji vode veb-sajt posvećen kanadskim vojnicima. Priča je stigla i u novine, a onda se javila ćerka Alena i Florens, Morin Torejter. Preplavljena uspomenama, ona je rekla da je ta narukvica jedina stvar koja će je podsećati na rano preminulog oca. Alen je umro od srčanog udara pre čerdeset godina, a njegova supruga Florens letos, svega nekoliko meseci pre nego što je do njenih ruku mogla ponovo da stigne narukvica koju je davno darovala svom Alenu.

Baka Hana zvezda na YouTube
Hana Tenehaus, vremešna gospođa iz Montreala, postala je gotovo preko noći prava zvezda popularnog video veb-sajta YouTube, pošto je snimak njene novogodišnje čestitke, upućene članovima njene brojne porodice, videlo je do sada skoro 220 hiljada posetilaca ovog sajta. Broj se povećava iz sata u sat. Jednominutni video klip, koji je snimio Šmuel, jedan od njenih unuka kada je došao kod nje za vreme praznika, nosi naslov 'Novogodišnja čestitka moje Babi'. Baka Hana, kojoj je 83 leta, na snimku hvali svog unuka što misli na nju, često je posećuje i donosi joj novine. Ona, ipak, kaže da voli i sve ostale, ali budući da ih retko viđa, poželela je da je češće obilaze ili bar pozovu telefonom. Uz osmeh, upućuje želju da Nova godina bude svima srećna. Baka Hana je zaprepašćena reakcijom koju je izazvala njena čestitka. Priznaje da je stidljiva i da nije navikla da bude u centru pažnje. Takođe, naglašava da se unuk samo pojavio i počeo da snima, a da ona nije imala vremena ni da se našminka. Baka Hana ima četvoro dece, 16 unučadi i 32 praunuka, a još troje je na putu. Kompjuter je za nju potpuna nepoznanica, svoje vreme provodi uglavnom čitajući.

Zabrana pušenja pomaže kod odvikavanja
U Kanadi je pušenje zabranjeno na javnim mestima u Saskačuanu, Manitobi, Ontariju, Kvebeku, Nju Brunsviku, Njufaundlendu i Novoj Skotiji, od 1. januara i u Kalgariju, a stručnjaci tvrde je to od velike pomoći građanima koji bi da se odviknu od ove loše navike. Mnogi, naime, izgube volju da zapale cigaretu ako to podrazumeva da izađu napolje, stoje na vetru, kiši, hladnoći. Uglavnom se počinje se tako što se broj izlazaka prvo svodi na onih nekoliko najnužnijih, da bi se vremenom i to redukovalo. Neki pušači sasvim ostave cigarete, dok drugi pređu u kategoriju vikend pušača, ili osoba koje zapale cigaretu u nekim specijalnim prilikama. Ima, naravno i onih nepopravljivih, koji sve nadoknade kad sednu u svoj automobil ili stignu kući. Džon Malkom, šef Zdravstvene službe oblasti Kejp Breton u Novoj Skotiji, kaže da je kod njih broj pušača opao sa 30 na 24 odsto otkako je pre pet godina tu zabranjeno pušenje na javnim mestima. Ipak, po njegovim rečima, još je rano da se govori o nekim značajnim poboljšanjima i promenama u broju obolelih od raka pluća i ostalih bolesti vezanih za pušenje. On kaže da je u Kaliforniji, gde je pušenje zabranjeno već dvadeset godina, prošlo više od deset godina pre nego što je zabeležen primetno manji broj pušača i obolelih od raka pluća. Malkom naglašava da je tek deo posla obavljen kada je pušenje zabranjeno na javnim mestima. On smatra da je veoma važno prenositi poruku o štetnosti duvanskog dima i u domu i u automobilu, i na taj način uticati da deca i nepušači ne budu pasivni pušači. Pored kazni, ima i nagrada za uporne. U Kvebeku su predviđene nagrade koje idu do 30 hiljada dolara za one koji pokušaju da ostave cigarete između 1. marta i 11. aprila. Već osmu godinu za redom se organizuje izazov Ostavi i pobedi, u saradnji Ministarstva zdravlja, Društva za borbu protiv raka, Žana Kotua, Pfizera i Hajdro Kvebeka.

Dan direktora kao godina radnika
Podaci iz studije Kanadskog centra za političke alternative pokazuju da dnevna primanja svakog od stotinu najplaćenijih izvršnih direktora iz javnih kompanija, premašuju godišnju minimalnu zaradu radnika koji obavlja najjednostavnije poslove od 15.931 dolar. Ili, slično, posle prva dva dana ove godine svaki od direktora iz te grupe već ima prosečnu kanadsku godišnju zaradu. Ovi impresivni podaci bazirani su na statističkim podacima o platama za 2005. godinu i najnovijoj listi najplaćenijih direktora kanadskih kompanija. Hju Mekenzi, ekonomista pri ovom nezavisnom istraživačkom institutu čije je težište na pitanjima socijalne i ekonomske pravde, kaže da je zaista gotovo nemoguće napraviti bilo kakvo poređenje između prosečne plate jednog Kanađanina i prosečne zarade jednog izvršnog direktora, koja je u 2005. godini bila devet miliona dolara. No, on isto tako naglašava da je sasvim razumljivo da ovakve razlike podstaknu i masu pitanja, počev od toga kako je moguće da neko uopšte može toliko da vredi, pa do toga na koji se način novac koji ide njima odražava na privredu, ali i na ono što je ostalo nama ostalima. Mekenzi kaže da je nedavni skandal oko Toma Perkinsona, bivšeg izvršnog direktora Hidro One, njegove plate i otpremnine, podstakao građane da otvorenije postavljaju pitanja. On tvrdi da su posebno sporne plate direktora iz privatnog sektora, zato što ni jedna firma nije zasnovana isključivo na radu i postignućima samo jednog čoveka, već na zajedničkim naporima. U privatnom sektoru je prosek plata čelnika deset miliona za najplaćenijih sto.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"