|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1085, 5. januar 2007.
| Božićni običaji širom sveta |
| |
Božić se u Srbiji, slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a
običaji vezani za njega su brojni. Dan uoči Božića, 6 januar, zove se Badnji
dan.
 Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Badnjak je
mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelino ili borovo), koje se
ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i
zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u
šumu da seče drvo. Bira se mlad i prav cerić, a ako nema cerića može i hrast.
Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin može na ramenu doneti kući.
Kada odabere odgovarajuće drvo, pre nego što počne da ga seče domaćin se
okrene istoku i tri puta se prekrsti.
Prema narodnom verovanju badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Vodi se
računa da prilikom pada drvo padne direktno na zemlju. Iver od badnjaka se
uzima da kajmak bude debeo kao iver.
|
Božić, izvor svih hrišćanskih praznika
Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski
narodi, a i ostali svet, počinju da broje godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki
praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih
praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni
vaskrsenja, ni drugih.
Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u
vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i
da se praznuje 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru (ili 7. januara
po starom, julijanskom kalendaru).
Toga istog dana Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano
vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se
potisnuo ovaj rimski praznik.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28.
decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji
nije tako strog kao Uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim,
Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle,
Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a
sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista.
Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
|
|
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koji su pastiri doneli i koje je
pravedni Josif založio u hladnoj pećini nakon Hristovog rođenja. Badnjak je
simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva.
BADNJAK
Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se
nosi na ražnju. Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi
i pšenicom i uzvikuju: "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica". Pre nego što
se badnjak unese u kuću iseče se na tri dela tako da može da stane u šporet
ili peć. Isto se govori i radi kao kada se unosi pečenica. Posle badnjaka u
kuću se unosi slama, a postupak i govor je isti. Slama simbolizuje jasle u
kojima je Isus rođen. Domaćica, u slamu ispod stola gde se večera, stavlja
slatkiše, poklone i igračkice.
Na sam Božić, rano ujutro, zvone zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuju
dolazak i rođenje Hristovo. Narod odlazi u crkvu na božićnu liturgiju i svi se
pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
U Rusiji, 25. decembra je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, ali se
radi o normalnom radnom danu. Božić je po julijanskom kalendaru 7. januara, a
najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru
i tišini.
Nova godina, 31. decembar je u Rusiji najvažniji dan za decu. Ulice zasijaju u
hiljadu svetiljki, na trgovima se podižu veliki okićeni borovi, sastaju se
prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u
prirodi i snegu. Kod Rusa poklone tog dana donosi Snjeguroška, odnosno Snežna
žena, a Deda Mraza zovu - Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica
(pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se
nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme.
Zemlje koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru slave Badnje veče i
Božić 24. i 25. decembra i to je i za njih najlepši i najveći praznik u godini.
 U Velikoj Britaniji Santa Claus ili Deda Mraz 25. decembra donosi poklone kroz
dimnjak, a za to vreme Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski
način, ali i u delikatesu zvanom Ćristmas pudding te mince pies (torticama od
lisnatog testa punjenim suvim voćem). Britanci tokom božićnog slavlja posećuju
i tzv. "pantomime", neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Sve je
dodatno naglašeno brojnim svetlećim ukrasima na ulicama i trgovima. U Covent
Gardenu lično Father Ćristmas pali svetiljke. Na poznatom trgu Trafalgar
Sljuare nalazi se prekrasan bor. I, naravno, imela. Venčićima imele ukrašena
su vrata i domovi, a svako ko se zatekne ispod venca dozvoljava da ga neko
poljubi ili da on poljubi nekoga.
U Francuskoj, stvari su nešto toplije i šarmantnije. Na primer, u njihovoj
predstavi jaslica, sveci koji stoje oko maloga Isusa su u stvari veseli
seljaci, ribari i pralje, svi obučeni u odore iz 19. veka. Oni donose pozdrave
Svetoj Porodici.
Vrhunac božićnoga slavlja je Le Reveillon, odnosno božićni obrok. La Buće de
Noël, čokoladni biskvit - rolat u obliku stabla, smešten je ispred okićene
jelke. Stablo predstavlja običaj iz davnih vremena kad se u svakoj kući
spaljivao panj da bi se tim svetlom rasterali duhovi.
Kad vam Italijani zažele srećne praznike, reći će Buon Natale (doslovce: dobar
rođendan). U Italiji u samom središtu svečanosti nije jelka, već jaslice i
svako se trudi da napravi što lepše jaslice. Prema katoličkom običaju, 24 sata
pre Badnje večeri treba strogo postiti. Zalazak sunca označava početak
praznika. U 21 čas u crkvama započinje sveta misa. Nakon mise pristupa se
božićnom ručku u krugu porodice. Ponegde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a
zanimljivo je da se ponegde u Italiji pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok
ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te
poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.
A kako je to u Americi? Ulice su veće, automobili veći, zgrade veće, pa je
onda i slavlje veće. Raskošnije. Amerikanci ne kite samo jelku i kuću, već i
celu svoju ulicu, pročelje kuće, drveće pred kućom. Pre toga, baš kao i mi
danas, uživaju u ludoj last minute kupovini.
 Božić se sve više slavi i u Japanu! Iako su prevladavajuće religije budizam i
šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se
slavlju pridružuju svi. Deca dobijaju bezbroj poklona (navodno ih donosi
Santa), kiti se bor i fasada kuće.
Ako ste neudata devojka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na
potencijalne pratioce, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći. Ili,
ne daj Bože, u ženskom društvu! Romantika, sjaj, glamur, to je ono što se
traži na taj dan. |
| |
| |
|
|
| Gde je postojbina Deda Mraza |
| |
Najraširenije uverenje je da je to Finska, odnosno Laponija, koja zbog Deda
Mraza tradicionalno privlači najviše turista. Oko pola miliona ljudi svake
godine dođe u mesto Rovaniemi, na Arktičkom krugu, kako bi posetili Deda Mraza.
Deda Mraz je najjači turistički proizvod Laponije.
Legenda kaže da se stari, bucmasti veseljak bele brade, s crvenom odorom i
kapom, smestio na brdo Korvatunturi i tamo vredno, uz pomoć supruge i
patuljaka, priprema i pakuje poklone. Kada kucne čas, krajem godine, seda u
nebeske sanke u koje je upregnuto osam irvasa i jurne celom zemaljskom kuglom
da podeli poklone.
Ostali Deda Mrazevi donose neuporedivo manje novca nego finski. Za postojbinu
Deda Mraza "bore se" još i Island, Norveška, Danska, Švedska, Kanada, SAD i
Rusija. Svi se upinju da osvoje bar deo unosnog "tržišta Deda Mraza".
Deda Mraz ili Božić Bata potiče zapravo od Svetog Nikole, sveca zaštitnika
dece koji je živeo na prostoru današnje Turske u trećem veku nove ere. Sin
bogatih roditelja, Sveti Nikola je odlučio da svoje nasledstvo poklanja
drugima.
 Vremenom
je postao Deda Mraz ili Božić Bata - jedan je od nezaobilaznih simbola
božićnih i novogodišnjih manifestacija širom sveta. Za današnji imidž
dobrodušnog straca duge brade, obučenog u crveno, zaslužna je Koka-kola.
U Nujorku je ovih dana proslavljena 75. godišnjica imidža koji je Deda Mrazu
dodeljen u reklami za popularno piće. Crvena odeća i duga bela brada nisu
Koka-kolin izum, ali su se izuzetno uklopili u kolorit logotipa giganta iz
Atlante.
Komercijalni dizajner Hedon Sandblom, dobio je pre 75 godina zadatak da
osmisli izgled božićnog simbola u reklamnoj kampanji. Sandblom je istinski
tvorac današnjeg lika Deda Mraza.
Do 1931. godine - kada je Sandblom počeo svoj rad, popularni donosilac
novogodišnjih i božićnih poklona slikan je i kao patuljak i kao mršavi starac.
Lik Deda Mraza je uistinu legat Koka-kole.
Danas pored Deda Mrazeva amatera, koje krasi samo odgovarajuće odelo i dobra
volja, postoje i Deda Mrazevi profesionalci. U Sjedinjenim Američkim Državama
postoje "akademije" na kojima se školuju Deda Mrazevi i pripremaju za "savremene
izazove".
Oni tu, između ostalog, nauče i da na mnogo svetskih jezika požele sreću za
Božić i Novu godinu.
Deda Mraz ili Božić Bata svakako će, procenjuju eksperti, biti vrlo značajan i
za generacije 21. veka. Upkos čudima savremene tehnike, dobroćudni deka,kažu
oni, ima svetlu budućnost. |
| |
| |
|
|
| Spremanje hrane u tuđoj kuhinji |
| |
Umesto da provode sate na pijacama, u supermarketima, mesarama i ribarnicama,
a zatim i pored šporeta, Britanci, bolje reći Britanke, sada mogu da pribegnu
novom konceptu kuvanja - takozvanoj kuhinji za pripremanje u "Dinerz mejd"
restoranu.
 Koncept
je nastao u SAD pre oko pet godina, a do danas je otvoreno više od hiljadu
takvih kuhinja. Sada niču i u Britaniji.
Ideja je jednostavna. Zakažete termin u kuhinji za pripremanje hrane,
izaberete jelo koje želite da napravite a neko drugi obavi za vas svu
neophodnu kupovinu, pranje, ljuštenje i seckanje. Vi samo pripašete kecelju i
ležerno se latite posla. Kući nosite gotove obroke, ne perete sudove, a vaša
kuhinja nije u haosu.
 Za
svako jelo mušterije, ako im treba, mogu da dobiju uputstva "korak po korak",
pa da same prave i ono što dotad nisu. Mogu da pripereme hranu za jednu večeru
ili za čitavu porodicu tokom više nedelja. Već prema volji.
"Ako imate mnogo obaveza, ovo je prosto fantastično. Sva hrana je sveža, znate
tačno šta stavljate u nju, i odličnog je ukusa", kaže za Rojters Peti Kultard,
mlada zaposlena žena iz Londona.
Samo nekoliko minuta pošto je stigla u "Dinerz mejd" u Ričmondu, u zapadnom
Londonu, Peti stavlja kecelju i gumene rukavice i počinje da priprema filete
svežeg grgeča sa iseckanim estragonom, mirođijom, crnim biberom i maslinovim
uljem.
Samo pola sata kasnije, ona se vraća kući sa šest porcija grgeča za svoje
goste, a zaposleni u kuhinji brišu površine, pa počinju da čiste i seckaju
sveže sastojke za sledeću mušteriju.
Britansku verziju "Dinerz mejda", prema američkoj ideji, u Londonu je lansirao
Dejvid Lojd, bivši teniser i vlasnik lanca sportskih klubova.
"U Dinerz mejdu ljudi mogu dobiti sve što im treba. Veoma je zabavno, hrana je
kvalitetna, zdrava, a pritom uštedite mnogo vremena pa i novca", kaže Lojd.
Osim u Londonu, on namerava da otvori slične kuhinje i u Birmingemu, u
centralnoj Engleskoj, i u Edinburgu, u Škotskoj, a planira i da proširi lanac
tih kuhinja po čitavoj Britaniji.
Stiv Koks, Lojdov poslovni partner, smatra da je sada pravo vreme za njihov
projekat i da će on popuniti sve veću prazninu na tržištu hrane u Britaniji.
Naime, britanska vlada namerava da radi na promovisanju domaće kuhinje i
porodičnih obroka radi podsticanja zdravije ishrane i borbe protiv dijabetesa
i gojaznosti.
Koks ocenjuje da u toj zemlji postoji sve veća potreba za novim načinom brzog
pripremanja zdrave hrane. "Ciljna grupa su nam zaposleni, veoma zauzeti ljudi,
ali je ovaj način pripremanja hrane odličan i za obične, normalne porodice
koje žele da jedu dobru, kvalitetnu hranu", kaže Koks.
"Naša glavna prednost je da je naša hrana sveža - možete je videti, omirisati,
dodirnuti, tako da tačno znate šta se nalazi u jelu, jer ste ga vi pripremali",
ističe Koks.
Koks, koji je nutricionista, odbacuje kritike da je "Dinerz mejd" samo traka
za sastavljanje hrane: "Ovde se i uči, a ljudi imaju i priliku da probaju
nešto što kod kuće nikad ne bi napravili". |
| |
| |
|
|
| Čaj - napitak sa pedigreom |
| |
Čaj je danas, nakon vode, drugo piće po konzumaciji u svetu.
Prema legendi, davne 2737. godine pre nove ere, kineski car Shen Nung prokuvao
je vodu za piće iznad vatre verujući da su oni koji piju prokuvanu vodu
zdraviji. Nekoliko listića biljke kamelija sinensis (Camellia sinensis) mu je
tom prilikom slučajno uletelo u lončić. Car je popio mešavinu i opisao je kao
napitak koji daje "snagu telu, zadovoljstvo umu i svrhu cilju".
 Postoje
tri vrste čaja: crni, zeleni i olong, a sve nastaju od iste biljke Camellia
sinensis, na slici desno. Metod obrade listova određuje vrstu čaja.
Tradicionalni metod proizvodnje crnog čaja počinje sušenjem listova. Ubrani
listovi slažu se na police gde se uklanja suvišna vlaga. Potom se uvijaju
specijalnim mašinama prilikom čega se otpuštaju enzimi i sokovi iz lišća koji
su zaslužni za specifičnu aromu i ukus čaja. Listovi se potom fermentišu u
posebnoj prostoriji pri kontrolisanoj temperaturi i vlazi i na kraju suše u
pećima.
Pri proizvodnji zelenog čaja ne sprovodi se fermentacija dok je pri
proizvodnji olong čaja proces fermentacije samo delimičan.
Mirisni i začinjeni čajevi dobijaju se iz crnog čaja. Mirisnima je dodata samo
aroma, dok su začinjeni obogaćeni komadićima voća, začinom, na primer korom
pomorandže, ili ljuskom oraha, cimetom, pa se dodatak može i videti i
namirisati.
Ledeni čaj je počeo da se proizvodi 1904. godine u Luizijani. Prema zapisima,
radnici koji su radili u proizvodnji čaja na vrlo visokim temperaturama
potražili su osveženje u svom proizvodu. Umesto da su ga pili toplog,
prelivali su ga preko kocki leda i tako slučajno dali ideju za proizvodnju
leti vrlo popularnog osvežavajućeg napitka.
Iste godine počela je i proizvodnja čaja u filter-kesicama.
Prvi dokument o čaju datira iz 350. godine pre nove ere, a potiče od kineskog
naučnika Kuo P'o koji čaj opisuje kao medicinski napitak koji se priprema "kuvanjem
listova".
U medicinskoj literaturi iz sedmog veka čaj se opisuje kao napitak koji
ublažava žeđ, smanjuje želju za snom i "zadovoljava i uveseljava srce". Takođe
mu se pripisuje delovanje na smanjenje rasta tumora, osećaja zbunjenosti,
ublažavanje tegoba sa bešikom, upale pluća i smanjenje temperature.
U knjizi "Klasici čaja", koju je u devetom veku napisao kineski naučnik Lu Ju
nalaze se i recepti i preporuke za korišćenje čaja. Tako se na primer za decu
koja su "uplašena i nespretna bez razloga" preporučuje čaj sa korenjem belog
luka.
Iako ove tvrdnje nemaju veću naučnu potvrdu, nedavne studije koje su se bavile
proučavanjem čaja i njegovog delovanja na zdravlje ljudi predočile su dokaze
da polifenoli - fitohemikalije u čaju, koje imaju izrazito antioksidativno
delovanje - mogu imati važnu ulogu u zaštiti od određenih bolesti i stanja.
S obzirom na različite uslove proizvodnje, crni i zeleni čaj imaju i različit
hemijski sastav, ali obe vrste sadrže polifenole, a laboratorijskim
ispitivanjima je dokazano njihovo blagotvorno delovanje na zdravlje.
Polifenoli iz čaja proučavaju se i kao potencijalno sredstvo za smanjenje
rizika od srčanih bolesti. Istraživanja su pokazala da čaj utiče na smanjenje
procesa oksidacije LDL ("lošeg") holesterola, koji začepljuje krvne sudove. |
| |
| |
|
|
| Milion Njujurčana u sirotinjskim kuhinjama |
| |
Čuveni njujorški Tajms skver je i ove novogodišnje noći tradicionalno blještao
pod vatrometom, ispunjen hiljadama razdraganih ljudi. Među njima je možda bilo
i onih koji su već ujutro osvanuli u nekoj od sirotinjskih kuhinja.
 Sa dilemom - hrana ili stan - svakodnevno se suočava preko milion od ukupno
8,2 miliona Njujorčana.
Pred takvim izborom, većina se odluči da plati stan, a hrani se u nekoj od
kuhinja namenjenih siromašnima, kažu aktivisti za borbu protiv siromaštva.
"To je borba. Imam posao, ali su troškovi života toliko visoki da je jako
teško kupovati i hranu", kaže agenciji Rojters Pjer Simons (53).
Glad nije odlika samo Njujorka. Više od 12 miliona domaćinstava u Sjedinjenim
Američkim Državma, ili 35 miliona Amerikanaca, prema zvaničnim podacima vlade
SAD, borilo se sa glađu u 2005. godini.
Ali, od svih mesta u SAD, u Njujorku je možda najvidljivija razlika u
prihodima.
Dok su bankari Vol strita pokupili prošle godine skoro 24 milijardi dolara
kroz razne bonuse, više od petine Njujorčana jedva sastavlja kraj sa krajem,
jer su im godišnja primanja ispod 10.000 dolara, što je granica siromaštva u
SAD.
Prema gradskim statistikama, u 2006. godini na ulicama Njujorka je živelo
3.800 ljudi.
Iz skladišta površine 9.000 kvadratnih metara, u industrijskom delu u Bronksu,
Banka hrane Njujorka podeli godišnje 30.000 tona hrane za više od 1.200
sirotinjskih kuhinja.
"Besna sam što još ima portebe za ovom vrstom posla. Radije bih svoje znanje
koristila da pomognem u rešavanju problema gladi u zemljama trećeg sveta, gde
uopšte nemaju hranu. Mi ovde imamo hranu", kaže predsednica i izvršni direktor
Bakne hrane Lusi Kabrera.
Četvrtina dece u Njujorku živi u siromaštvu, 40 odsto porodica koje imaju decu
nisu imale dovoljno novca za hranu prošle godine, a petina dece hrani se
zahvaljujući narodnim kuhinjama, podaci su koje je iznela Banka za hranu
Njujorka.
"Ne morate da budete beskućnik da biste bili gladni", kaže jedna od
aktivistkinja Daun Mur.
Ironija je što među ljudima koji se bore sa glađu ima i onih koji se bore sa
viškom kilograma, zbog čega se ljudi u narodnim kuhinjama trude da obezbede
izbalansiranu ishranu.
"Kupim deci hamburger, pomfrit i gazirano piće i to me košta samo 99 centi. Za
te pare u prodavnici ne mogu da kupim ni konzervu pasulja", kaže jedna od
korisnica narodne kuhinje.
Banka hrane se trudi da u 250.000 obroka, koliko deli dnevno, bude dovoljno
svežih i hranljivih namirnica, kako bi ljudi koji su njihovi korisnici bili
zdravi i sposobni za rad.
Međutim, za neke posao više nije. Virdžilio Avilus (45) je radio kao perač
prozora i zarađivao 1.000 dolara sedmično do 1988. godine, kada je pao sa
četvrtog sprata. Od tada je invalid i više ne može da radi.
Posle šest meseci, koje je proveo u komi, i 10 godina u bolnicama, Avilus sada
živi u stanu koji ga mesečno košta 200 dolara. Od vlade dobija pomoć od 250
dolara mesečno.
"To je sve što stiže na moje ime. Moram da jedem ovde. Ne mogu da trošim 10
dolara dnevno na hranu", kaže on. |
| |
| |
|
|
| Dramatičan kraj svrgnutog lidera strahovlade |
| |
Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein obešen je u subotu u zoru zbog zločina
protiv čovečnosti i to predstavlja dramatičan i nasilan kraj lidera koji je u
Irak uveo strahovladu sve do američke invazije 2003. godine, ocenila je
britanska agencija Rojters.
Kao "brz odgovor" sunita, lojalnih Sadamu, jedan automobil bomba je
eksplodirao jutros na jednoj pijaci u šiitskom gradu Kufa, gde su najmanje 34
osoba poginule. To je vrsta verskog napada, sličan onim koji su Irak odveli u
građanski rat dok nisu došle američke trupe.
 Iračka državna televizija je prikazala snimke kako Sadama odvode na vešala i
stavljaju mu omču oko vrata. Nije prikazan sam čin vešanja.
"Bilo je veoma brzo. Odmah je umro", rekao je jedan od prisutnih na
pogubljenju i dodao da je Sadam, koji nije imao povez oko očiju, već vezane
ruke, izgovorio kratku molitvu.
"Čuli smo kako smo mu se slomio vrat", rekao je Sami al-Askari, predstavnik
premijera Nurija al-Malikija posle pogubljenja koje je sprovedeno na lokaciji
u okviru Ministarstva pravosuđa na severu Bagdada.
Pošto su neki šiiti slavili Sadamovu egzekuciju, premijer je pozvao sunite i
Sadamove pristalice iz partije BAAS da okončaju svoju pobunu.
Iračka televizija je navela da sam Al-Maliki nije prisustvovao vešanju, ali je
prikazala snimke kako potpisuje smrtnu kaznu, kako to nalaže irački zakon.
Premijer je pozdravio pogubljenje Sadama Huseina, koga je nazvao "kriminalcem",
i pozvao na pomirenje pristalice bivšeg režima "čije ruke nisu umrljane krvlju".
Iračani su prilično mirno reagovali na vest o egzekuciji, na prvi dan
islamskog praznika Kurbam bajram. Za razliku od prethodnih kritičnih situacija,
nije uveden policijski čas u iračkoj prestonici posle objavljivanja vesti o
vešanju.
Neki šiiti su igrali na ulicama Nadžafa, svetog šiitskog grada, dok su u
bagdadskoj četvrti Sadr sitiju pucali i uzvikivali od sreće.
Sunitska televizija dala je malo detalja o Sadamovoj smrti, prikazujući samo
stare snimke Sadama Huseina na sastanku sa bivšim američkim sekretarom odbrane
Donaldom Ramsfeldom '80-ih godina.
Brza egzekucija predstavlja pobedu za Al-Malikija, čija je krhka koalicija
nacionalnog jedinstva dovedena u pitanje, ocenjuje Rojters i dodaje da posle
žalbi o političkoj umešanosti na suđenju, brzina egzekucije može da izazove
dodatne nelagodnosti po pitanju nepristrasnosti suđenja, koje su sponzorisale
SAD.
"Vreme egzekucije i iznenadno sprovođenje može da iritira narod", rekao je
portparol sunitske partije u vladinoj koaliciji Salem al-Džiburi.
Mnogi Kurdi su razočarani što Sadam neće biti osuđen za genocid nad kurdskim
narodom, pošto suđenje po toj optužnici nije završeno.
 Sadam Husein je sahranjen u ponedeljak u Avji, nedaleko od Tikrita gde su
2003. sahranjeni njegovi sinovi. Sadamova kćerka Ragad, koja je u Jordanu,
želela je da joj otac bude sahranjen u Jemenu, rekli su izvori bliski porodici.
Sadam Husein, osuđen na smrt vešanjem zbog ubistva 148 šiita 1982. godine,
pogubljen je u subotu u Bagdadu, tačno u šest časova po lokalnom vremenu.
Iračka državna televizija javila je da je pogubljenje Sadamovog polubrata
Barzan al-Tikriti i bivši sudija Avad al-Bandar, odloženo je za nekoliko dana
zbog pritisaka međunarodne zajednice i arapskog sveta.
Različite reakcije na vešanje Sadama Huseina
Vašington i njegovi saveznici su pozdravili pogubljenje Sadama Huseina, dok su
evropske i arapske zemlje, kao i Rusija, osudile vešanje svrgnutog iračkog
diktatora.
Libija je jedina zemlja koja je proglasila tri dana nacionalne žalosti za,
kako je istaknuto, "ratnim zarobljenikom" Sadamom Huseinom.
Američki predsednik Džordž Buš ocenio je da je pogubljenje Sadama Huseina "važna
etapa" za demokratiju u Iraku, ali je priznao da to neće zaustaviti talas
nasilja u toj zemlji.
Šefica britanske diplomatije Margaret Beket izjavila je da je "Sadam Husein
platio" i podsetila da "britanska vlada ne podržava smrtnu kaznu, ni u Iraku,
ni bilo gde drugde". Ona je rekla da reaguje u ime cele vlade i da se premijer
Toni Bler neće oglasiti.
Evropska unija osuđuje zločine Sadama Huseina, kao i smrtnu kaznu, izjavila je
portparol visokog predsednika EU Kristina Galjak, dok je pomoćnik evropskog
komesara za razvoj Luj Mišel vešanje Huseina ocenio kao "varvarski" čin.
Sadam Husein "bio je nemilosrdni zločinac", ali "nije trebalo da bude ubijen",
ocenio je generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis.
Podsećajući da su kao i ostale evropske zemlje protiv smrtne kazne, Nemačka je
ukazala da je "hiljade nevinih ljudi ubijeno i mučeno" pod Sadamovim režimom,
a Pariz pozvao Iračane da "gledaju u budućnost i rade na pomirenju i
nacionalnom jedinstvu".
Španija je izrazila žaljenje zbog pogubljenja Sadama, ali i ukazala da je on
izvršio "veoma ozbiljna kršenja ljudskih prava".
Rusija je takođe izrazila žaljenje zbog pogubljenja Sadama i zabrinutost da bi
njegova smrt mogla da izazove novu spiralu nasilja u Iraku, saopštio je
portparol ruskog ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin.
Irački premijer Nuri al-Maliki pozdravio je pogubljenje Sadama Huseina, koga
je nazvao "kriminalcem", i pozvao na pomirenje pristalice bivšeg režima "čije
ruke nisu umrljane krvlju".
Iranske vlasti su takođe pozdravile vešanje Sadama, ocenjujući da je to "pobeda
Iračana".
Kurdi su, međutim, podeljenog mišljenja. Irački Kurdi su pozdravili vešanje
Sadama Huseina, dok su Kurdi u Turskoj osudili njegovo pogubljenje.
Za Izrael je pravda zadovoljena, dok Hamas smatra da je vešanje bivšeg iračkog
lidera "političko ubistvo" kojim se "krše svi međunarodni zakoni".
Indija je, takođe, osudila vešanje Sadama Huseina, dok je hiljade ljudi u znak
protesta izašlo na ulice te zemlje, ali i Paksitana i Bangladeša.
Organizacija islamske konferencije ocenila je da postoji opasnost da će
vešanje Sadama Huseina izazvati nasilje u Iraku
Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenel i
Hjuman rajts voč takođe su osudile vešanje Sadama, ocenjujući da je propuštena
prilika da svrgnuti diktator odgovara za sve počinjene zločine.
Vatikan je saopštio da je pogubljenje Sadama "tragična vest" i upozorio da "postoji
opasnost da se sada pothranjuje duh osvete i seje nasilje".
"To je razlog za tugu, iako je reč o osobi odgovornoj za teška dela. Stav
Katoličke crkve, koja se protivi smrtnoj kazni u svakoj prilici, treba i ovog
puta da se ponovi", rekao je portparol Vatikana Federiko Lombardi.
Bivši irački diktator Sadam Husein obešen je u nedelju u zoru. On je bio
osuđen na smrt zbog ubistva 148 šiita u selu Dudžail, gde je 1982. godine
izvršen neuspeli atentat na njega.
Pogubljenje Sadamovog polubrata Barzan al-Tikriti i bivši sudija Avad
al-Bandar, koji su bili obuhvaćeni istom optužnicom kao i Sadam odloženo je za
nekoliko dana zbog pritisaka međunarodne zajednice i arapskog sveta.
Biografija Sadama Huseina
Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein pogubljen je u subotu ujutro u Bagdadu,
pošto je osuđen zbog masakra 148 šiita u iračkom gradu Dudžail 1982. godine.
Sadam Husein je rođen 28. aprila 1937. u selu al-Avji, nedaleko od grada
Tikrita (150 kilometara severno od Bagdada), a oktobra 1956. se pridružio
pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i postao pripadnik
militantnog krila u svearapskoj BAŠ partiji.
Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Sadam je 1959.
učestvovao u neuspelom atentatu na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema,
posle čega je pobegao iz zemlje.
U zemlju se vratio 1963, ubrzo nakon dolaska BAŠ partije na vlast vojnim
udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam je
uhapšen i zatvoren. U međuvemenu je izabran za zamenika generalnog sekretara
BAŠ partije.
Sadam i pripadnici BAAS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim
pučem svrgnuli su jula 1968. predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast
u Iraku. Taj datum (17. juli) se uzima kao početak Sadamove vladavine, iako je
formalno za predsednika Iraka izabran jula 1979.
Naredne godine započinje osmogodišnji rat sa Iranom.
U martu 1988. iračke vlasti su hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda
u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam
vojnih operacija.
I nakon zvaničnog primirja u iransko-iračkom ratu krajem avgusta 1988, čime je
praktično prestao rat između te dve države, Irak je nastavio kampanju protiv
Kurda.
U avgustu 1990. iračka vojska je izvršila invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN
uvele sankcije prema Bagdadu, a januara naredne godine SAD, Velika Britaniija
i Francuska pokrenule su vazdušne udare na Irak, kao odgovor na iračku
invaziju. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobođen.
Savet bezbednosti UN je iste godine Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko,
nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa, ali tek četiri godine
kasnije vlasti u Bagdadu su prvi put zvanično priznale da poseduju biološko
oružje.
Početkom 1998, tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi
Anana, irački predsednik pristao je na formiranje specijalne grupe inspektora
UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.
U oktobru 2002. održan je referendum na kojem je, prema saopštenju iračkih
vlasti, Sadam sa 100 odsto glasova dobio novi mandat. Irački parlament je
prethodno odlučio da Sadam bude jedini kandidat na izborima.
Sadam je u više navrata negirao optužbe da Irak poseduje bilo koje zabranjeno
oružje i demantovao bilo kakve veze sa Al Kaidom. U martu 2003. u Iraku je
proglašeno stanje borbene gotovosti, a međunarodne koalicione snage pod
vođstvom SAD ušle su na iračku teritoriju.
Istovremeno, američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum Sadamu da u roku
od 48 sati sa dva sina napusti zemlju ili će se suočiti sa ratom, što je
irački predsednik odbio.
Sadam je uhapšen 14. decembra 2003. u svom skloništu u Tikritu, nakon devet
meseci potrage američko-britanskih snaga.
SAD su poslednjeg dana juna 2004. prelaznoj vladi Iraka predale pravnu
nadležnost nad Sadamom i 11 iračkih zvaničnika. Taj pravni transfer je značio
da Sadam i ostali nisu više ratni zatvorenici kojima Ženevska konvencija
garantuje prava, već počinioci krivičnih dela kojima će se suditi u skladu sa
iračkim zakonom.
 Optužnica protiv Sadama je podignuta 17. jula 2005, a suđenje je počelo 19.
oktobra te godine. Sadam i sedam bivših pripadnika njegovog režima optuženi su
za ubijanja, mučenja, nasilna proterivanja i nezakonita pritvaranja tokom
masakra 148 šiita u gradu Dudžail, 1982. godine.
Masakr u Dudžailu, zbog kojeg se Huseinu sudilo, bio je krvava odmazda za
pokušaj njegovog ubistva 1982. godine.
Svrgnuti irački diktator je tokom suđenja priznao da je odgovoran za ubistvo
148 šiita koje je na smrt osudio njegov Revolucionarni sud. ali je insistirao
da njegove akcije nisu bile kriminalne budući da su šiiti pokušali da ga ubiju.
Bivši irački predsednik osuđen je 5. novembra 2006. na smrtnu kaznu vešanjem,
a 26. decembra Apelacioni sud je potvrdio presudu.
Protiv Sadama je u toku bio i sudski proces po optužbi za genocid nad iračkim
Kurdima 1988. Prema optužnici, u vojnoj kampanji protiv Kurda Sadamov režim je
likvidirao više od 180.000 Kurda. |
| |
| |
|
| |
|
|
